INTERVJU - Vladimir Matijašević: Imamo petogodišnji plan za srpski fudbal, meč u Oslu nije sudnji dan

Zagrevanje za baraž, za meč sa Norveškom u Oslu, za utakmicu decenije za naš fudbal je počelo. Sve više se govori o 26. martu, sve je više pitanja igračima i selektoru oko tog duela, prate se intenzivno i igre Norvežana po evropskim ligama. A, ni u Skandinaviji nije ništa drugačije, jer je objavljeno da je već sada, dva meseca pre utakmice, ceo stadion - rasprodat.

U Fudbalskom savezu Srbije su krenuli sa logističkim poslovima koji bi trebalo da omoguće osnovnu stvar: da fudbaleri i stručni štab reprezentacije potpuno spremni i maksimalno fokusirani na utakmicu dočekaju 26. mart.

Sportski direktor Saveza Vladimir Matijašević i njegovi saradnici redovno komuniciraju sa igračima, obilaze ih, pripremaju teren da sve u savršenom redu i poretku bude na okupljanu državnog tima uoči Norveške. A, na terenu - šta bude. Garancije da će Srbija zaigrati na Evropskom prvenstvu niko ne može da da.

SRBIJA IDE NA EURO - 2,70!

Ono što celu fudbalsku javnost plaši je to kako će izgledati Orlovi posle skoro četiri meseca bez ijednog okupljanja, a na poslednjem nisu preterano oduševili publiku. Matijašević u razgovoru za MOZZART Sport kaže da je ubeđen kako će u martu reprezentacija Srbije pokazati mnogo bolje lice.

Dajte da čujemo argumente, šta je to što vas hrabri da će Orlovi u martu biti daleko bolji nego u novembru?
"Mislim da ćemo baraž dočekati u boljem stanju nego što smo bili u ovih prethodnih nekoliko utakmica. Zašto? U minulim mečevima se menjalo, mešalo, isprobavalo. Javnost to ne prihvata, želi pobede, želi da Luksemburgu damo pet komada i to sve razumem. Ipak, posle poraza od Portugalije u Beogradu situacija je bila takva da nismo imali realne šanse za plasman na EP. Nisu one bile realne ni kada je Portugalija izgubila od Ukrajine. I igračima je tada bilo u glavi "da pobedimo sve do kraja, pa šta bude". A, to nije isto kao kada imate jednu utakmicu "ili - ili". Samo da svi budu zdravi i siguran sam da će momci biti mnogo agilniji, spremniji za ovaj meč u Oslu. Neće biti lako, Norvežani tamo nisu izgubili dve godine, pobedili su Hrvate, umalo i Špance, ali mislim da bi trebalo konačno ta naša drskost, ako je imamo, da dođe do izražaja".

Može li ta drskost da nadjača veliko breme na leđima: Srbija 20 godina nije igrala na Evropskom prvenstvu, nacija želi da vidi reprezentaciju na tom velikom takmičenju?
"Sve što je do nas u sportskom sektoru, biće spremno. Sigurno ćemo biti mentalno maksimalno pripremljeni za utakmicu, već imamo sastanke, razgovaramo sa igračima, obilazimo ih... Sve ostalo je na selektoru i na njegovom stručnom štabu. Dovođenjem Andreje Milutinovića i ako dodatno pojačamo struku, ako svi mi oko reprezentacije koji želimo dobro srpskom fudbalu napravimo pravu atmosferu, neće biti problema. Svi naši igrači su igrali i znaju kako se igraju velike utakmice, ali moramo i mi da im pomognemo".

Da krenemo onda od stručnog štaba: Predsednik FSS-a Kokeza je baš u intervjuu za MOZZART Sport rekao kako je selektoru Tumbakoviću potrebna pomoć oko autoriteta u svlačionici. Izrazio je želju da Zoran Mirković pojača stručni štab.
"Ja sam konkretan čovek i mogu da kažem ono što svi misle, ali neće javno da kažu: selektoru nedostaje pomoć u stručnom štabu. Imamo tu Žigića, koji je bio veliki igrač, ali je tek na početku trenerskog posla. Sale Janković se bavi analitikom, kondicijom. Doveli smo sad Andreju Milutinovića, ali nam nedostaje još čovek ili dva. Tumba je čovek u godinama, kada više ne može da trči po terenu tek tako. On vodi treninge, ali nije kao pre 20 godina kada je mogao scve da stigne, to i on zna. Naša je želja da dođe Bata Mirković, a da li će se to desiti, najviše zavisi od njegovog razgovora sa Tumbakovićem i Bjekovićem. Smatramo da može mnogo da nam pomogne svojom energijom i znanjem".

Dakle, možda bude još neko novo lice u stručnom štabu, a da li će ih biti i u sastavu reprezentacije? Vratili ste Luku Jovića, selektor Tumbaković je rekao da razmišlja o pozivu za Branislava Ivanovića, dobro igra u Herti Marko Grujić...
"Na spisku  imamo 35 igrača, među kojima je i Bane Ivanović. Da li će biti pozvan, to je stvar selektora, verovatno i razgovora sa igračem. Mi nemamo nikakav problem, da je neko u savezu protiv toga. Odluka je na selektoru i nama u sportskom sektoru. Što se tiče Grujića, znam ga još iz omladinskih dana. Kada sam stupio na dužnost direktora razgovarao sam sa Tumbakovićem. To su bili trenuci kada za Grujića nije bilo jasno da li će se vratiti u Liverpul ili nastaviti u Herti. Tumba mi je doslovce rekao: "Na toj poziciji imam Matića, Milivojevića, Maksimovića, Sergeja, Ljajića. Oni su za mene trenutno bolji, a za Grujića radi vreme". Ja sigurno neću reći selektoru "to moraš da uradiš", ako on to ne vidi tako. To važi i kada su svi ostali  igrači u pitanju".

Spor između Tumbakovića i Jovića je rešen, napadač Reala se vraća u reprezentaciju. Ali, kakav je to usud srpskog fudbala da se maltene na svakih godinu-dve desi spor između selektora i nekog igrača, koji posle toga ne dobija pozive?

"Uvek može da se desi neki spor, nesuglasica, ali ne na tom nivou da nećemo da zovemo nekog igrača zato što - nećemo. Takve stvari ne bi trebalo da se dešavaju u FSS. Smatram da igrači moraju da se ponašaju u skladu sa grbom koji nose, sa dresom svoje reprezentacije, uostalom, onako kako se ponašaju i u klubovima. Ali, isto tako, moramo i mi malo da pripazimo na njih, igraju u velikim klubovima i ne bi smeli da ih lako izgubimo. Nisam za to da se svađamo sa fudbalerima, osim ako neko ne prevrši svaku meru. Ipak je ovo jedna mala država, koja nema milion igrača da bismo mogli da se olako odričemo bilo koga".

Na papiru gledano, Srbija ima u reprezentaciji igrače iz najjačih evropskih liga i moralo bi da za nju bude mesto među najbolje 24 selekcije na kontinentu. Utisak velikog dela javnosti je da imamo bolji tim nego rezultate u A reprezentaciji.
"Tvrdim da je to tačno. Ali, evo jedne bitne stvari: pogledajte Ronalda. Kada igra za klub, pa neko drugi postigne gol, on se malo poraduje, čestita i to je to. Kada je u reprezentaciji i neko drugi je strelac, on se raduje, trči preko pola terena da pozdravi, ne staje... Mi moramo da ojačamo atmosferu, tu privrženost državnom timu, koja će onda nositi reprezentaciju. A, to može da dođe samo rezultatima, koji će vratiti navijače na stadion. Svi naši momci imaju ogromnu želju, to je neosporno, ali mora celokupna atmosfera da se napravi u i oko državnog tima. I to počev od mlađih selekcija. Imali smo to kod Paunovića, kod Drulovića, imali kod Antića u A timu, pobeđivali smo, bio pun stadion. Samo sa nekoliko dobrih rezultata možemo da vratimo naboj i podignemo atmosferu".

Hajdemo malo i o drugoj strani medalje: šta će se dogoditi ako se Srbija ne plasira na Evropsko prvenstvo?
"Lično, uopšte ne gledam na 26. mart kao na sudnji dan za srpski fudbal! Imam ogromnu želju da prođemo na EP, naravno. Ali, posle će doći meč sa Hrvatskom, pa ako izgubimo, ponovo će biti "seča glava". Tako je to kod nas, prvi poraz kad dođe, kad god da dođe, bude - "eto, ništa ne valja". Prvi sam za to da odemo na šampionat, to je sjajno za nas u fudbalu, za celu zemlju, dobro je i sa finansijskog aspekta. Utakmica u Oslu može mnogo da nam donese, ako prođemo, imaćemo ovde u finalu pun stadion, vratiće se vera u reprezentaciju. Ali, budimo realni: ako izgubimo, biće ono "znali smo". Evo, gledajte sad šta se dešava oko vaterpolista. Posle četiri uzastopne evropske titule izgubili su na peterce i odmah kreće priča "pao nam je vaterpolo". Pa, kako je pao!? To je sramota tako govoriti. Ti momci zaslužuju sve moguće nagrade u ovoj zemlji. Oni će opet pobeđivati. A, nama u fudbalu nedostaje da se - podignemo".

Ima li Fudbalski savez Srbije plan za podizanje reprezentacije na taj željeni i po kvalitetu igrača pripadajući nivo?
"Kao što rekoh, čak i da ne odemo na Evropsko prvenstvo, to ne vidim kao smak sveta, jer će 1. aprila ili 27. marta svanuti novi dan. Pokušavaću, idemo ka tome, da u prvom timu reprezentacije bude šest-sedam-osam momaka koji su uzeli titule na Evropskom i Svetskom prvenstvu sa mladom selekcijom. Psihički su jaki, osvajali su trofeje, pa valjda moramo, onda, da ih iskoristimo u A selekciji!? Kada je taj trenutak? Mi već sada imamo u timu njih četvoricu-petoricu. Velika nam je želja da se plasiramo na EP, 20 godina nismo igrali, ali naš glavni cilj je da napravimo taj sistem, da od leta izguramo gro nekadašnjih "zlatnih orlića", uz dva-tri starija igrača i da pravimo novu generaciju u narednih godinu-dve. Oni već imaju 24-25 godina, idealan je trenutak da počnu da nose reprezentaciju za narednih šest-sedam godina".

Može li Srbija da primeni belgijski model, da posle neuspeha jedne generacije potpuno resetuje reprezentaciju i sa kompletno novom, talentovanom ekipom krene u budućnost? To ih je dovelo, za sada, do polufinala Svetskog prvenstva.
"Morali bismo da spojimo sve ljude koji rade ovde i da se složimo u svemu, a mislim da je, realno, to mnogo teško. Da se u Srbiji 30 ljudi složi? Ja u to ne verujem. Mi pravimo naš sistem, imamo naš petogodišnji plan, koji će se primenjivati od mlađih selekcija. Nije uopšte bitno da li ćemo mi biti u savezu još sedam dana ili sedam godina, mi moramo da napravimo plan za srpski fudbal. Imamo talentovane dece, ali je problem sa sistemskim radom koji nismo imali. Želja je da ove godine bar jedna od mlađih selekcija ode na Evropsko prvenstvo, a onda da probamo da povećavamo. Mislim da u budućnosti nećemo imati problem, ali potrebno nam je vreme".

I potrebni kontinuitet za sistemsko sprovođenje plana je takođe retka pojava na srpskom fudbalskom nebu.
"Uvek kada dođe neko novi, dovešće nekog novog. Ali, treba imati plan koji će ostati, ako je ispravan i dobar, da ga se i ti naredni pridržavaju. To mi je cilj - da iza nas nešto ostane".

Jedan deo tog plana je i, kako smo čuli, "skautiranje" srpskih talenata po zemljama Evrope.
"Jedna od stvari koje su nam mnogo bitne je vraćanje igrača koji su već debitovali za mlađe kategorije Nemačke, Austrije, Švajcarske, Holandije... Imamo spisak od 20-30 mladih fudbalera koji nastupaju za te zemlje, a našeg su porekla, većina je i sa našim pasošima. Boriću se da vratim što više te dece. Već smo se dogovorili sa braćom Motika iz Bajerna, njihov otac je prihvatio poziv, poslali smo dopise FIFA i UEFA. Nije ih džaba Bajern doveo. Razgovaramo sa još desetoricom, da im ne pominjem imena, da ne pokvarimo sami sebi situaciju. Ali, blizu smo dogovora sa nekoliko baš talentovanih dečaka, da ih vratimo da igraju za Srbiju. Bilo je i u prošlosti dobrih primera, kao Kuzmanović, Komljenović, Subotić, Ergić, ali i primera kao što su Arnautović, Borjan..."

Ima li među tom talentovanom decom i neki desni bek, pošto ih u Srbiji - nema?
"Ima i jedan desni bek. Čuo sam za njega kada sam došao u savez i sada ga pratimo. Pokušaćemo što više tih igrača da vratimo, nećemo uspeti sve, to je sigurno. Vratili smo i Dostanića, koji igra za Ajaks, a nije bio pozivan kod nas. Mi moramo da zovemo te momke, a šta će biti u budućnosti, to je do trenera, igrača".

Kao direktor reprezentacija, možete li da nam date otkrijete kako je moguće da ni A selekcija, ni mlada, ni omladinska nemaju pravog, talentovanog desnog beka, igrača koji će narednih 10 godina špartati duž aut linije?
"Nije mnogo bolje ni na levoj strani, gde je sada Kolarov koji je takođe u godinama. Problem je što su nam se izgubili Gajić i Antonov, momci koji su bili deo zlatne generacije, osvojili titule prvaka Evrope i sveta. Zato i pravimo taj sistem unutar saveza da nam se takvi igrači ne bi gubili. Nadam se da će Gajić početi više da igra.  Neki igrači se prosto izgube, tako je i u većim državama, nije samo kod nas. Opet, što se tiče situacija u A timu, ja to gledam ovako: ako nemaš desnog beka, pravi sistem igre bez njega".

Sistem - magična reč koja godinama nedostaje srpskom reprezentativnom fudbalu. Red bi bio da je konačno uhvatimo...

Foto: Starsport