INTERVJU – Vladimir Ivić: Zatvoren sistem najveći problem! Nije normalan disbalans u finansijama večitih

U najvećoj državi planete najbolji je – Srbin. I to na klupi kluba koji nema finansijsku moć poput „večitog prvaka“, Zenita, izazivača u liku CSKA, Dinama i Lokomotive, a opet ih je pretekao. Mimo bilo kakvih rezona, suprotno očekivanjima javnosti, Vladimir Ivić sa Krasnodarom podseća na Đironu u Primeri ili Leverkuzen u Nemačkoj. Zimuje na vrhu.

Zasluženo, ne i očekivano, pošto je letos, kad je počela Premijer liga Rusije bio smešten u krug kandidata iz prikrajka, međutim, profesionalni opus, izgrađen na prethodnim adresama, praćen činjenicom da je u prvoj, za njega krnjoj sezoni (došao januara 2023) stigao do finala kupa, nagovestio je spremnost da ugrozi velike. I da sam (p)ostane takav, pošto je pehare tokom trenerske karijere već osvajao.

Prirodno je da želi još jedan, samo što je toliko oprezan da zna da je prevalio tek malo više od polovine puta. Do statusa legende kluba osnovanog tek pre 15 godina deli ga samo 12 etapa tokom prve polovine kalendarske godine, jer bi postao prvi čovek koji bi popularnim Bikovima doneo znamenje. Način na koji je pregazio konkurenciju, maltene u dahu, privukao je pažnju i dvaput je biran za trenera meseca. U maju bi mogao i za stručnjaka sezone.

„Niko od nas nije tražio da budemo prvi. Sezonu smo počeli bez velikih ulaganja, igrački slabiji u odnosu na lane, jer su nas trojica fudbalera napustila po okončanju minulog prvenstva, a u prva dva meseca novog nismo doveli nijednog. Dva transfera smo realizovali tek sredinom avgusta, u vidu štopera i levog beka. Cilj je bio da dovedemo četvoricu, a angažovali smo dvojicu igrača. Nikad ambicije nisu bile da budemo prvi ili drugi. Svesni smo da ruske ekipe ne igraju Evropu, kao i da predsednik nije želeo mnogo da ulaže, međutim, počeli smo dobro, dobili Dinamo u Moskvi, pa kod kuće, Soči i Nižnji Novgorod. Kad je radni ambijent pozitivan onda sve krene. Napravili smo zavidan rezultat“, skromno deluje Vladimir Ivić tokom razgovora za Mozzart Sport.

Za mnoge je pozicija zeleno-crnih iznenađujuća. Za brižljive poznavaoce prilika logičan sled događaja. Iskorak u odnosu na prethodnu sezonu, okončanu finalnom utakmicom Kupa Rusije (poraz od CSKA, penalima). A onda: najviše bodova, uz Zenit i najviše pobeda, najmanji broj primljenih golova, a veliki broj postignut u završnicama utakmica.

„Otkako sam preuzeo ekipu januara 2023. nismo nijednom u prvenstvu izgubili kod kuće. Po tome smo jedinstveni u Rusiji. Klub postoji 15 godina, ali je neverovatno organizovan. Ne može da se objasni rečima. Mogu da pričam o Partizanu, o Crvenoj zvezdi ne, jer nisam bio tamo, ali sam upoznat sa organizacijom najvećih grčkih ekipa, PAOK-a, Olimpijakosa, Panatinaikosa i AEK-a. Stavi svih tih šest ekipa, uključujući i Zvezdu, na jednu stranu i nas na drugu. Zajedno nisu organizovani kao Krasnodar“.

Među karakteristike Krasnodara, kluba osnovanog tek 2008, dok je Vlada Ivić u dresu PAOK-a počinjao završu etapu igračke karijere, spada stadion za koji bivši prvotimac Partizana uverava da je „najlepši na svetu“.

„Poređenja radi, Zenit igra na stadionu čija je izradnja koštala 1.000.000.000 evra. Vodio sam tim dvaput u Sankt Peterburgu i mogu da kažem da je naš nešto drugačije. Amfiteatar. Nudi nesvakidašnji doživljaj. Nekad, dok vodim trening na glavnom stadionu, shvatam koliko je lepo zdanje. Potom, Akademija Krasnodar. Organizovana je tako da je gazda napravio bungalove u kojima žive deca, a pored su škole, koje svakodneno pohađaju. Moja deca idu u internacionalne škole, a nijedna nije kao ova za momke koji igraju fudbal. U Sportskom centru su 24 terena. Imamo u prvom timu petoricu standardnih prvotimaca poniklih iz AkademijI Krasnodar, u pitanju su golman Safonov, desni bek Volkov, zadnji vezni Černikov, ofanzivni vezni Spercijan i napadač Kokšarov, dok nadolaze štoper Harutjunjan i drugi golman Agkacev...“.

IMAMO BOLJI SPORTSKI CENTAR OD PSŽ-a

Gazda kluba je Sergej Galicki, doslovce multimilijader, jedan od najbogatijih Rusa, ali ne razbacuje novac, već je uložio u akademiju, a i kad dovodi igrače klub ne daje bogzna kakve iznose. Najviše je izdvojo za Džona Korodobu, 20.000.000 evra, što je za evropske prilike sitniš. I otkud u takvim okolnostima dobri rezultati, stalno prisustvo u vrhu i sad baš na vrhu?

„Jedini smo privatni klub u Rusiji, svi ostali su državni. Gazda razmišlja logično, da ulaže u Akademiju, napravi kvalitetne igrače koji će doći u prvi tim i moći da se takmiče sa najjačim klubovima koji imaju finansijski moć. Ima je i Galicki, ali kad znate da iza Zenita stoji Gasprom, iza Spartaka Lukoil, iza Lokomotive državna železnica, njihovi budžeti su veći. Zato je došao na ideju da ulaže u infranstrukturu i trenere i tim modelom pokušao da ugrozi velikane. Znate šta, ušao sam na Jutjub da pogledam novi sportski centar Pari Sen Žermena, a naš je bolji. Neko će pomisliti, šta ovaj priča, gde je ovaj čovek, ali stvarno je tako. I ja sam isto reagovao dok su mi govorili o tom čudu. Našli smo se u Dubaiju na pregovorima. Tad su mi pričali, ja držao u glavi, a tek kad sam otišao u Krasnodar i uverio se uživo – šokirao sam se. Imamo sve što postoji kad je u pitanju oporavak igrača. To je model koji bi valjalo da isprate i klubovi sa ovih prostora, da unapred fudbal“.

Šta je, zapravo, Krasnodar u ruskom fudbalu? Da li možemo da ga uporedimo sa timovima sa ovdašnjih prostora, TSC-om ili Čukaričkim, koji okušavaju da pomrse račune velikima?

„Moglo bi se reći. Znam da su to klubovi iza kojih stoje privatnici, igrali su ove sezone Ligu Evrope i Ligu konferencije. Opet, razlika je velika“.

Sa trenerskog stanovišta, koliko je bilo rizično otići u Rusiji pod sankcijama, kad je kvalitet tamošnjeg fudbala drastično opao, a klubovi nemaju prohodnost ka UEFA takmičenjima. Obično stručnjaci i igrači beže sa tog podneblja, a vi ste izabrali drugačiji put. Šta vas je privuklo?

„Nisam to doživeo kao rizik. Prethodno sam bio u Izraelu i posle šest meseci je moj ugovor otkupljen, pa sam otišao u Rusiju. Godinu dana ranije, pre početka vojne operacije, imao sam prvi kontakt sa Krasnodarom. Odlučili su se za Danijela Farkea, odradio je Nemac pripreme, ali je otišao kad je počela vojna operacija. Zatim su uzeli stručnjaka iz Akademije, Aleksandra Storožuka, da premosti godinu dana. A ja nisam imao problem da povučem taj potez. Raspolagao sam informacijama o organizaciji i ambicijama, znao sam da je prvenstvo jako, možemo da kažemo da je pre tri ili četiri godine bilo jače, ali i dalje je dosta stranaca, transferi su po 15.000.000 do 20.000.000 evra. Liga je ujednačena, ima dosta dobrih trenera, nekoliko stranih stručnjaka, bio je i Slaviša Jokanović u Dinamu, gde je sad Čeh Marcel Lička, od fudbalera ima Nemaca, Holanđana, Latinoamerikanaca koliko hoćeš“.

OD NAŠEG DOLASKA SMO PRIMILI SAMO JEDAN GOL IZ PREKIDA

Ivić je za rivala u Engleskoj imao i Nila Vornoka (© Reuters)

Tako je i u vašem klubu. Veliki broj igrača iz Afrike, Južne Ameirke, tu su Srbi i na i van terena. Maltene fudbalske ujedinjene nacije?

„Ambijent u svlačionici je ključ. Nije lako sve razlike ujediniti. U početku su Rusi bili na jednoj, stranci na drugoj strani, ali radom na treninzima, pričom i dobrim rezultatima sve se može popraviti. Izgradili smo radni ambijent i to se vidi po rezultatima. Kad smo došli, najbolje informacije sam dobio od igrača u individualnim razgovorima. Pre našeg angažmana velika muka Krasnodara bila je da zadrži prednost, vodili smo 2:0 u Moskvi protiv Lokomotive, a „okrenula“ nas je za 15 minuta i dobila 3:2. Pre mog preuzimanja smo primili veliki broj golova iz prekida, a za godinu dana – jedan. To su sve primeri na koje su mi ukazivali igrači“.

Dvojica pojedinaca iz vaše ekipe privlače pažnju. U pitanju su golman Matvej Safonov, za koga kažu da bi u budućnosti mogao da nadmaši Igora Akinfejeva i postane najbolji golman Rusije svih vremena, te Eduard Spercijan, čiji potencijal nagoveštava da je spreman da nosi kapitensku traku reprezentacije Jermenije posle penzionisanja Henriha Mhitarijana.

„Matvej zaslužuje da bude prvi golman reprezenatcije, najbolji je u Rusiji. Poziciju drži poslednje dve, tri godine. Razumljivi su usponi i padovi, bilo ih je i na klupskom nivou, kad ste sa 23 godine kapiten Krasnodara i prvi golman reprezentacije, zemlje od 150.000.000 stanovnika, nije lako to nositi. Izdigao se, jer poseduje karakter pobednika. Siguran sam da može da bude bolji od Akinfejeva. Igor je i danas dobar golman, ali Safonov ima predispozicije da kad završi karijeru i podvuče crtu, kad ih uporedimo, bude bolji. Što se tiče Spercijana, tehnički je perfektan igrač, pregled i šut sa distance su mu fenomenalni, kreativnost izražena, funkcionalan je... Znam da ga je hteo Ajaks letos, kao zamenu za Dušana Tadića, ali ga klub nije pustio. Siguran sam da će, možda već u junu, napustiti. Na sve to, dobar je momak. To mogu da kažem za sve koji su ponikli u akademiji“.

Dakle, uče ih ne samo sportu, već da budu i dobri karakteri, ljudi?

„Kako da ne... Tačno vidim u mimoilaženju na sportskom centru ko je iz škole. Baš se bave time. Nije samo da ih uče kako da igraju fudbal, već su organizivali školu koju pohađajaju i devojčice i baš možeš da prepoznaš ko je ponikao na tom mestu“.

Kako se u takvim okolnostima snalazi vaš sunarodnik, Mihajlo Banjac, pošto smo svedoci da manje igra u prvenstvu, a više u kupu.

„Sve rečeno za igrače ponikle u Krasnodarovoj školi važi i za Mihajla. Što se tiče kvaliteta, karaktera, ponašanja... Tehnički je dobar, krasi ga odličan šut, pojavljuje se iz drugog plana, taktički je obučen... Zašto u ovom trenutku ne igra u prvenstvu? Imamo pet, šest igrača, a na teren, što se tiče sredine, mogu samo trojica. Naravno da mi je kao treneru i Srbinu cilj da ga unapredim, hoću da igra, zna Mihajlo to, maksimalno radi, prvi dođe, a poslednji odlazi sa treninga. Kad je u timu daje sve od sebe. Na dobrom je putu da bude standardan“.

To je van terena, a van njega, možda javnost manje zna, glavna uloga poverena je Ivićevom prvom saradniku Milošu Veselinoviću, vernom pratiocu i na prethodnim adresama u Grčkoj i Izraelu.

„Završava ogroman posao, radoholik je, profesionalac i znalac. Upoznali smo se na kursu za sticanje PRO licence, bio mi je predavač. Miloševe ideje su mi bile najinteresantnije. Tad sam bio u PAOK-u, a posle razgovora u Beogradu i razmene informacija shvatili smo da su nam vizije slične i tad smo počeli da sarađujemo. Dan nam počinje u devet ujutru, a završava se u dva popodne. To je pet sati, nekad duže, gde imamo čime da se bavimo. Srećan sam što je sa mnom“.

U IZRAELU SAM IMAO PREMIJE I ZA DRUGO MESTO, A BILI SMO PRVACI U MARTU

Niste nijednom pomenuli titulu. A ima osnova. Sa PAOK-om ste osvojili Kup Grčke (prvi posle 14 godina), sa Makabijem dve titule u Izraelu (uz samo po jedan poraz u prvenstvu), od kojih jedna sa rekordnom razlikom u odnosu na drugoplasiranog (31 bod), sa Krasnodarom ste prvi ispred Zenita? Da li je titula realan domet?

„Ne pričam o tome i neću, to mi ne dozvoljava posao kojim se bavim. Verujte mi da samo razmišljam o Rubinu iz Kazanja, uvodnoj utakmici početkom marta. Tako hoću da se se postavim kad je fudbal u pitanju. Evo interesantnog detalja iz perioda u Izraelu: došao sam u Makabi 2018, potpisao ugovor na dve godine, da bi se ispostavilo kako je u prvoj sezoni klub imao problem finansijskog fer-pleja. Mogao je da dovodi igrače, ali ne skupe, što je značilo da za plate na godišnjem nivou izdvaja između 450.000 do 500.000 evra. A meni su u ugovoru stavili premiju za – drugo mesto“.

Čekajte, nisu očekivali da budete prvi!?

„Imao sam premije i za prvo, ali su rukovodioci stavili i za drugo. Te sezone smo osvojili titulu 30. marta, postavili rekord izraelskog fudbala, osvojili 31 bod više od drugoplasiranog. Ne govorim to da bih isticao sebe, već da bih pokazao kako je moguće okrenuti ambijent u pozitivnom smislu. Kad ekipa dobija onda najveće zasluga pripadaju igračima, oni su na terenu, oni se bore. Tako je i sad sa Krasnodarom“.

U HUMSKOJ NE FUNKCIONIŠE MNOGO STVARI, ALI NIJE SAMO DO PARTIZANA

Član generacije Partizana koja je 2001. osvojila kup pobedom na Marakani (© MN Press)

Tako će isto reći vaš nekadašnji saigrač Igor Duljaj. Niko ni od Partizana nije očekivao, a slično se desilo. Kao što se vi u Rusiji borite sa skupljim timovima od Krasnodara, tako je i on u Srbiji nadmašio najskuplji tim Crvene zvezde u istoriji, pobedivši ga u večitom derbiju?

„Velike pohvale za prvo mesto. Bolji je od najskuplje ekipe u istoriji Zvezde. Svesni smo svi da finansijska teža je takva da su oni gore, a mi dole. Zašto? Ne bih da ulazim u detalje. Samo kažem da nije normalno da jedan klub ima finansije ovde (ruka visoko podignuta, op. au), a drugi – ovde (spuštena ruka, op. au). A opet je Partizan završio na prvom mestu. Zato svaka čast Duljaju, igračima, članovima stručnog štaba, ljudima iz uprave. Stvarno je veliki uspeh. Siguran sam da su svesni da je to tek prvi deo prvenstva i da najžešće tek dolazi. Partizan nije bio prvak od 2017. I to nije normalno. Sve pratim i kao bivšem igraču Partizana mi je žao. Nisam mogao da zamislim Igora i sebe na prvim mestima sa sadašnjim timovima, ali to što je Duljaj uradio je neverovatan uspeh, s obzirom na finansijski disbalans u odnosu na najvećeg rivala“.

Šta je problem Partizana: finansije, način funkcionisanja, organizacija?

„Ne funkcioniše mnogo stvari. Ne možemo reći da je u pitanju samo jedna. Ne pričam o stručnom delu. Struka i igrači zaslužuju pohvale, ali... Raditi pod ovim uslovima... Ne znam da li je istina da im kasne plate, da igrači ponekad imaju problem sa vlasnicima stanova, ali sam to čitao. Baš mi je žao ako je istina. Za mene je nezamislivo da klub poput Partizana ima te probleme. Zašto je tako? Neke stvari ne možeš da kažeš. Svakako želim Duljaju, igračima i navijačima sve najbolje: da ove godine osvoje titulu i vrate Partizan gde mu je mesto“.

Gde vidite izlaz ili način da se situacija prevaziđe? Preciznije, da li je samo do Partizana?

„Verovatno da nije samo do Partizana. Završiću sa tim“.

Često se zastupa teza kako bi bivši igrači trebalo da imaju značajniju ulogu u klubu, ne samo u svojstvu trenera. Vaša generacija, a igrali ste sa Sašom Ilićem, Zvonimirom Vukićem, Dankom Lazovićem, kao da je daleko od epicentra dešavanja. Retko se oglašava o problemima koji pritiskaju klub. Da li vidite rešenje? Preciznije, da li je ta grupa rešenje?

„Postoji mnogo bivših asova koji mogu da reše situaciju, a potrebno im je dozvoliti. U suprotnom – ne mogu ništa da urade. To je sistem koji je teško skloniti i promeniti. Sistemi u našem društvu traju dugo, isti ljudi su iza određene grupe ljudi koja vodi klub. Bukvalno ne postoji način kako bi se nešto promenilo. Nažalost. Ima baš kvalitetnih i pametnih momaka koji zaslužuju da budu funkcionieri u Partizanu, siguran sam da bi unapredili klub, samo je potrebno da im se to dozvoli. Dati im mandat od dve, tri godine. Posle toga možeš odrediš jesu li uspešni ili ne. Pretpostavljam da je zatvoren sistem. Iako nisam ovde, čujem se sa prijeteljima i deluje da je to najveći problem u ovom trenutku“.

Da li vidite sebe u takvom okruženju, u srpskom fudbalu, nekad?

„U takvom okruženju – ne. Hoću da verujem da će se to promeniti. Ako se promeni, zašto da ne?“

Da li ste imali kontakt sa ljudima iz Partizana ili Fudbalskog saveza Srbije?

„Sa Partizanom – jesam, ali su mi poslovni planovi bili vezani za inostranstvo. Nismo se dogovorili. Što se tiče reprezenatcije, ne bih da odgovorim na pitanje. Veliko poštovanje prema ljudima koji su tamo, plasirali smo se na Mundijal, pa na Prvenstvo Evrope, a dugo smo bili van tih takmičenja i nadam se da će ostvariti dobar rezultat u Nemačkoj“.

Kako god da se završi mandat u Krasdnodaru, želite li da ostanete u ruskom fudbalu, eventualno preuzmete jači tim ili biste radije preuzeli neku od ekipa iz Zapadne Evrope?

„Nemam nikakav problem da ostanem u ruskom fudbalu. Liga je kvalitetna, sa dobrim igračima i trenerima. Ne možeš u ovom poslu nikad da planiraš na duge staze. Kad dolazim u ekipu ne želim da razmišljam negativno, ali i sad u Krasnodaru ja sam taj koji sebi pravi najveći pritisak. Ni gazda, ni navijači, nego moja malenkost. Ne zaboravite da sam trenersku karijeru počeo u velikom grčkom klubu koji je dugo bio bez trofeja. Samo hoću da kažem da i PAOK nosi veliki pritisak“.

TROJ DINI JE IMAO 105 KILA, A HTEO JE DA IGRA SVAKU UTAKMICU

Pozdrav sa Kristijanom Kabaseleom u Votfordu (© Reuters)

Slično je bilo u i Votfordu, jedinom timu u kome se Vlada Ivić kratko zadržao. Svega pet meseci tokom 2020. i gde su očekivanja uvek velika. Često u neskladu sa igračkim kadrom.

„Posle ispadanja iz Premijer lige, bilo je dosta negativnosti u ekipi. Veliki broj igrača nije želeo da ostane i igra u Čempionšipu, počeli su pripreme odvojeno od nas, tako da sam na prvom treningu imao 12 igrača, od čega su četvorica bili omladinci. Preostala desetorica su radila na drugom terenu. To su bili uglavnom standardni igrači iz prethodne sezone. Igrački kadar koji sam imao na treninzima u početku nije bio adekvatan, ta desetorica nisu htela da treniraju sa prvim timom. Imali su kondicionog trenera i radili sa njim, tražeći angažmane da odu. Bila je negativna atmosfera, većina nije htela da bude tamo, a pošto su imali ugovore morali su da se pojavljuju. Disciplina je bila na niskom nivou“.

Da li ju je narušavao napadač Troj Dini, najbolji igrač ekipe?

„Mnogo se pričalo da me je on oterao iz kluba. Stvarno ne znam da li je tako bilo, da li je Dini imao moć da priča sa predsednikom ili izvršnim direktorom, da utiče na moj odlazak... Možda i jeste. Samo što ja nikad nisam imao problem ni sa jednim igračem, pa ni sa Dinijem. Kvalitetan je engleski napadač, koji je mnogo ostvario sa Votfordom. Prema mojoj oceni, igrač je za Čempionšip, ne za Premijer ligu. Kad sam došao, nalazio se na listi za odlazak. Pošto nije mogao da nađe ugovor koji ima u Votfordu, posle nekoliko dana se vratio i rekao: „Pripadam ovde, hoću da igram“. U tom periodu je imao oko 105, 106 kilograma, a mi smo bili u ritmu od dve utakmice sedmično. Znate kako, meni su dali da vodim ekipu, odgovoran sam za tim, startere, zamene... Dini je imao ambiciju da igra svaku utakmicu od početka, a nije mogao, zbog ubitačnog ritma. Moraš da budeš maksimalno fizički spreman da bi izdržao ritam Čempionšipa. Malo smo se tu mimoilazili, ali bez svađa. Sve je bilo na normalnom nivou“.

Ivić je napustio stadion Vikaridž roud kad su Stršljenovi bili peti na tabeli, u zoni plej-ofa, sa četiri ili pet bodova manje od drugoplasiranog i uprava je odlučila da smeni trenera.

„Filozofija nam je bila totalno drugačija u smislu izgleda ekipa, kodeksa u borbi za vrh. Moja vizija je bila jedna i na početku su rekli da sam u pravu, ali verovatno nisu mogli da izdrže pritisak navijača. Kasnije su završili drugi i vratili se u Premijer ligu. Veliki uspeh su ostvarili, bio sam srećan, jer sam bio deo te priče, vodio ekipu prvih 20 utakmica. Nemam čega da se stidim, to se dešava u fudbalu“.

U Čemšionšipu je, kad i vi, bio i Veljko Paunović, prethodno Slaviša Jokanović koji je uspeo Votford i Fulam da uvede u Premijer ligu, kasnije sa klubom iz Londona bio deo elite. Vidite li potencijal srpske struke da ponovo bude angažovana na Ostrvu?

„Bilo bi idealno. Postoji mogućnost. Imamo dobre trenere, znaju posao, rade na sebi. Opet, u deficitu smo...“.

"SRB" JE MINUS, ALI SMO ZBOG TOGA PONOSNI

Da li vas ono što piše iza imena i prezimena, a nalazi se u zagradi i odnosi se na zemlju porekla – SRB, diskvalifikuje da dobijete dobre poslove?

„Sigurno je minus, ali mi smo svi ponosni zbog tog SRB. Nije idealan ambijent srpskog fudbala, ali ne možemo da generalizujemo i tako posmatramo trenere koji rade dobro. Stranci tako gledaju... Imate primer Novaka Đokovića koga ni danas ne stavljaju tamo gde mu je mesto. A najbolji je u istoriji tenisa, samo što većina njih ne želi to da prizna“.

Zbog SRB?

„Pretpostavljam da je i to veliki razlog. Ne poredim naše trenere sa Novakom, on je nešto što se pojavljuje jednom u 100 godina, međutim, siguran sam da postoje srpski treneri velikog potencijala za rad u Čempionšipu, možda i u Premijer ligi. Jokanović je uspeo“, podseća Vladimir Ivić. „Imamo sad dvojicu trenera u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Marka Nikolića i Miloša Milojevića, onda u Grčkoj Sašu Ilića na klupi Atromitosa, Ivan Jovanović je u Panatinaikosu dobio otkaz na pravdi Boga, niko ne razume zbog čega, pa su navijači pisali peticiju. Osvojio je trofej i imao bod manje od PAOK-a. Upravo to je fudbal, nikad ne znaš koji predsednik može da se probudi sa glavoboljom i kaže: ’Neka ide’.

Ako ovako nastavi, pre će biti – neka ostane.