INTERVJU – Vladan Milojević: Ovde vas smatraju budalom ako mnogo radite

Vesnik renesanse na Banovom i pokretač istorije na Topčiderskom brdu. Zbog rezultata sa Čukaričkim (Kup Srbije), dve titule (utaban put ka još jednoj) i tri vezana plasmana u grupnu fazu UEFA takmičenja sa Crvenom zvezdom (Liga Evrope, pa dve Lige šampiona) shvatio je da je srpske okvire prevazišao. Posle dokazivanja u helenskom svetu (grčki Panionios ucrtao na evorpsku mapu posle devet godina pauze, ugasio požar u kiparskoj Omoniji) tragao je Vladan Milojević za novim izazovom i pronašao ga na Bliskom istoku.

Jedino što fudbal u arapskom svetu nije baš blizak evropskom, niti je Saudijska Arabija više meka po pitanju finansija kakvom je Srbi smatraju. Uverio se i rođeni Aranđelovčanin u sve prednosti, ali i mane rada na azijskom kontinentu, mada priznaje da se posle jednogodišnjeg mandata na klupi Al Ahlija vratio u Beograd s pozitivnim utiscima.

U opširnom intervjuu Mozzart sportu, jedan od cenjenijih predstavnika mlađe garde srpske struke dotakao se ne samo rezultatskih, već i propratnih detalja boravka u Džedi, uz neizostavan osvrt na sadašnjost Crvene zvezde, ali i njenu blisku prošlost, okrenutu naglavačke baš leta 2017. kad ju je preuzeo i započeo proces rehabilitacije.Bez imalo kurtoazije govorio je o velikim rezultatima stručnjaka sa druge strane Topčiderskog brda, pre svih Marka Nikolića i Aleksandra Stanojevića. Pričao je otvoreno o savremenim fudbalskim tendencijama, srpskim navikama, ali je bez zadrške hvalio i bivše nadređene u Crvenoj zvezdi, Mitra Mrkelu i Zvezdana Terzića.

Pre svega o Al Ahliju:

„Nikad ranije nisam bio u tom delu sveta, a stekao sam veliko iskustvo. I dosta prijatelja, izgradio dobre odnose sa igračima, a vratio sam se bogatiji za profesionalne i životne impresije“, uverava Milojević prilikom gostovanja u našoj redakciji.

Zvezdin Klark Kent je imao nesreću da maltene tapka u mestu samo što je sleteo na Arabijsko poluostrvo, jer je pandemija virusa korona marta prošle godine pomerila nastavak sezone posle samo dva kola. Kad je kriza počela da popušta, uspeo je da napravi ono zbog čega je došao.

„Imajući u vidu probleme s kojima smo se suočavali rezultati su bili dobri. Prošle godine smo, uprkos kadrovskim nevoljama oličenim u izostanku stranaca nemerljivih uloga, izborili treće mesto u oštroj konkurenciji i osigurali plasman u Ligu šampiona Azije“.

„LEPO ISKUSTVO U AL AHLIJU, IZOSTALA JE REAKCIJA U ZIMSKOM PRELAZNOM ROKU“

Ovu sezonu otvorio je pobedama na početku prvenstvene trke. Čak se rodila i ideja da se napadne tron, međutim, kad je kriza pokucala na vrata planovi su se izjalovili.

„Bili smo drugi na tabeli sve do zimskog prelaznog roka, koji nije odrađen kako je trebalo. Klub nije uspeo da dovede profile igrača koje sam tražio. Ne ulazim u detalje. Nadovezala se povreda Ljubomira Fejse, kao i još nekoliko značajnih igrača, što je doprinelo nizu negativnih rezultata. Žao mi je. Imali smo veliku šansu da se borimo za titulu, jer Al Ahli ima dosta dobrih igrača. Jedan od problema bio je što smo mnogo utakmica igrali bez pomoći svih stranaca. Od dozvoljene sedmorice, često su na terenu bila samo dvojica, eventualno trojica. Na kraju se ispostavilo – nedovoljno. Uoči reprezentativne pauze, kad smo videli da smo ispali iz svih ambicija, atmosfera nije bila kao pre. I rastali smo se“.

Deluje da nije bilo (samo) do struke (uz Milojevića na funkciji šefa stručnog štaba, Al Ahli je angažovao trenere Milana Kosanovića, Darka Tešovića, Dušana Gašića, Igora Vučetića i Nemanju Milinčića) već do mentaliteta domaćina.

„U tom delu sveta su izuzetno nestrpljivi. A fudbal je proces. Pogotovo kad dođe trener sa drugog kontinenta. Dosta klubova zato traži stratege sa iskustvom rada u tamošnjim ligama. Moji saradnici i ja smo se brzo prilagodili. Saudijci su prihvatili naše karaktere, ali je činjenica da u Arabiji dosta klubova ulaže enormna sredstva, Al Ahli zbog unutrašnjih problema i novca koji igra veliku ulogu nije kao pre. Često strancima ne prija tamošnji stil života. Pogotovo ako su im finansije isključivi motiv dolaska. A ove sezone su i u Al Ahliju mesecima kasnile plate. To rađa nezadovoljstvo. Ima objektivnih problema, korona virus je sve poremetio, nije kao što je nekad bilo“.

„LJUDI NE ZNAJU DA DRŽAVA FINANSIRA KLUBOVE U ARABIJI“

Stvorio se mit da Arapi daju šakom i kapom, da šeici ili prinčevi donose džakove zlata igračima i trenerima.

„Ljudi nemaju predstavu šta se tamo stvarno događa. U odnosu na evropske, saudijski klubovi su drugačije oragnizovani. Nisu privatni kako se misli. Sve finansira država, a ostatak novca dodaju sponzori. Naša nevolja je bila u saznanju da su nam sponzori otkazali ugovore zbog pandemije. Išlo se na stabilizaciju. Došli su na naplatu dugovi iz prošlosti prema određenim igračima. Uvedeno je i kod njih pravilo kao na teritoriji Starog kontinenta: ako imate dugove, ne možete da registrujete novajlije“.

Mozzart kupio traku Kristijana Ronalda i uplatio 7.500.000 dinara za pomoć Gavrilu

Uprkos tome, poznata imena i dalje dolaze. Milojević je po dolasku zatekao Marka Marina s kojim je sarađivao u Crvenoj zvezdi.

„Dobar je bio. Kad smo došli u Džedu kuburio je sa povredom, ali Marko je i tamo jedna od većih zvezda i boljih igrača tamošnje lige. Jedino što Saudijci nemaju jeste strpljenje. Uprkos svemu, pravi i tamo razliku. Otišao je pozajmicu u Al Rajid, na poziv trenera Besnika Hasija, dugogodišnjeg poznanika iz Anderlehta i Olimpijakosa, kod Nemanje Miletića (u istoj ekipi donedavno je bio i Nemanja Nikolić). Njima je bio potreban fudbaler koji će povezati sredinu s napadom. A Marin to zna“.

„FEJSA JE UNEO PROFESIONALIZAM U SVLAČIONICU AL AHLIJA"

Na Milojevićev poziv stigao je u Džedu letos Ljubomir Fejsa.

„Želeo sam igrača koji će u svlačionicu Al Ahlija uneti profesionalizam. Fejsu saigrači obožavaju zato što je gladan svaki trening. Kad sam ga upoznao i trenirao, moj stav o Ljubi je još i pozitivniji od izgrađenog pre saradnje. Nije slučajno što je tolike godine proveo u Benfiki, osvajao titule, igrao Ligu šampiona... Meni je bila čast što sam ga trenirao. Obožavaju ga navijači.“

Kakvo li tek mišljenje imaju o Omaru al Somi, Sirijcu koji je za nepunih sedam sezona postigao 178 golova. Prosečno godišnje po 25. Kao da je Robert Levandovski za taj deo planete.

„Izvanredan momak, lider, najbolji strelac i najbolji stranac saudijskog prvenstva“.

Da li bi prošao u Evropi?

„Mnogo teško je porediti lige. Ljudi se varaju kad to čine. Imao sam prilike u Grčkoj da igram sa fantastičnim igračima koji nikad nigde ništa veliko nisu napravili. Kao da su s Marsa pali, kao da nikad loptu šutnuli nisu. Sjajni u Grčkoj, nikakvi van nje. Isto važi iz Saudijsku Arabiju. Niste sigurni da ćete pobediti ni kad vodite sa 2:0. U Evropi se u takvim situacijama utakmica ’zaključava’, čuva rezultat, a meni se dešavalo da od 3:1 izgubim meč u poslednjih 15 minuta. Kao trener ne kontrolišete takve stvari. Naravno, ima grešaka i do mene, ali kad pokušate da intervenišete, izostaje reakcija ekipe. Zato nam se dešavalo više puta da prednost od 1:0 ili 2:0 ništa ne znači. Iz tog razloga nije realno pričati da li bi Soma ili bilo ko drugi uspeo u Evropi. Da, sigurno bi, ali ne u svim ligama. Zbog načina igre, treninga, života“.

Fejsa kao Milojević: Ili novac ili raskid ugovora

Kakve su anomalije u Saudijskoj Arabiji može se zaključiti i na osnovu januarskog potpisa Mbaje Nijanga, Senegalca kog je Ren poslao na pozajmicu.

„Apsolutno dobar igrač, samo što nam njegove karakteristike nisu bile potrebne. Hteli smo drugačiji profil. Saudijci imaju potrebu za angažmanom velikih imena. Svaki veliki klub nekad, zarad popularnosti i navijačkih prohteva, dovede veliko ime. Dešava se da baš ti fudbaleri razočaraju, gubi se hemija. To se desilo meni u poslednjem prelaznom roku. Nije Nijang loš. Naprotiv. Samo smo hteli špica drugačijih karakteristika. Saudijci upadaju u euforiju. Nemaju strpljenja. Sve rade ad hok“.

Dokazano i na primeru drugih klubova.

„Za poslednji na tabeli (Al Ain, op. aut.) igra Filip Bradarić, bivši reprezentativac Hrvatske, tamo je i Abraham Frimpong, kupljen pošto je jesenas igrao protiv Juventusa i Barselone u Ligi šampiona, ne može dečko da se snađe. Isto važi za Kristijana Budeskog. U Arabiji igrači zavisi od ekipe, pogotovo napadači, žive od centaršuteva. A tamo se sve zasniva na individualinim kvalitetima. Koliko si vispren da sam rešiš situacije. Očekuju ljudi da maltene sam postigneš dva-tri gola na utakmici“.

„BILA JE PRIČA OKO BENA“

Trebalo je u Al Ahli da dođe i Mohamed el Fardu Ben?

„Bilo je priča, međutim, kockice se nisu sklopile. Kad sam hteo bio je potreban Zvezdi. Kasnije smo angažovali druge igrače, nismo više žudeli za takvim profilom“.

Šuška se da veliki uticaj na dovođenje igrača ima – Tviter!?

„Ja ne koristim društvene mreže, ali igrači su senzitivni, opterećuje ih sve što se piše ili komentariše. Ne vole kritiku. Teško im pada svaka reč, gube fokus. Ima i zloupotreba, raznih interesnih sfera, vode se medijski i psihološki ratovi. Informisao sam se preko portala, sasvim dovoljno, međutim, Arapi nemaju emociju i strast prema fudbalu kao Srbi. U razgovoru sa kolegama iz Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata shvatio sam da je isto svuda u arapskom svetu. Nama fudbal više znači nego njima. Naravno, sam sebi stvaram pritisak, prenesim na igrače, ali je teško. To ili imate ili ne. Na ovom podneblju ne možemo da pobegnemo od pritiska bez obzira da li imamo novca ili ne, da li smo na tabeli prvi ili poslednji. Stavljate glavu u mengele, one samo zatežu. Ko na to nije spreman... “

I šta sad? Posle godinu dana daleko od kuće, da li je vreme za povratak Vladana Milojevića u evropski fudbal?

„Ne bežim od posla. Niti ne kalkulišem, niti je novac primaran. Otišao sam tamo u želji da upoznam drugi svet. Bilo mi je bitno da uživam dok je trajalo. Povrh svega, nisam od onih koji imaju krunu na glavi, pa da birkam. Važan mi je projekat, da procenim mogu li da ispunim ono što se od mene traži. Uvek sam se trudio da napravim i više od zacrtanog“.

Kako Vladanu Milojeviću izgleda Crvena zvezda posle Vladana Milojevića?

„Na pravom je koloseku, drago mi je zbog toga. Razumem da ljudi vole da mere, ali teško je porediti vremena, moraju se uzeti svi aspekti. Najdraže mi je što se Zvezda stabilizovala, vraćena gde pripada i vidi se njena veličina. Ne pričam samo o Srbiji. Bitno je da bude priznata i u Evropi, a crveno-beli su sad na mapi Starog kontinenta. Na tome su radili i ljudi pre mene“.

Zato 51-godišnji stručnjak odbija da samo sebi pripiše zasluge za uzlet Crvene zvezde u poslednje četiri godine.

„Bio sam samo zupčanik u mašineriji. Ne bi trebalo zaboraviti trenere koji su pre Vladana Milojevića radili na tome da Zvezda bude gde je sad. Možda su uslovi bili gori. Svako je ostavio trag, veći ili manji. Ubeđen sam da Zvezda danas ne bi bila tako visoko da nisu bili, svako u svoje vreme, ostali treneri (Slaviša Stojanović, Nenad Lalatović, Miodrag Božović, op. aut.). Trebalo je i generalni direktor Zvezdan Terzić da istrpi sve udarce i pokrene mašineriju. Na kraju krajeva, mi smo samo vojnici Crvene zvezde“.

Znači li to da će Delije jednog dana opet videti Milojevića u njenoj uniformi?

„Zvezda se kreće prirodnim tokom. Imam i ja svoj put, a sportu se oni uvek prepliću. Da li će se i kad ukrstiti...“

„U ZVEZDI ME JE DOČEKAO MUK I NEGATIVNA ENERGIJA OKO KLUBA"

Osim trofeja i plasmana u evropska takmičenja, možda najveća zaostavština prethodnika Dejana Stankovića tiče se ogromnog napretka na rang-listi UEFA. Leta 2017. u kvalifikacijama je za rivale imala prašku Spartu i Kranodar, a došlo se do nivoa da u septembru za plasman u grupnu fazu Lige Evrope igra protiv Ararata. Koeficijent je baš ojačao.

„Niko od nas ne može da bira trenutak kad će doći u Zvezdu. Bilo je teško zbog ogromne negativne energije u klubu i oko njega. Došli smo posle loše sezone, izgubljene titule, poraza u finalu kupa, prethodno ispadanja od Ludogoreca i Sasuola... Možda bi se plasman desio ranije, na primer, da je prošla Bugare leta 2016, da se nije desilo onih nekoliko minuta u završnici revanša. Bio je strah da nam se tako nešto ne ponovi. Osetili smo muk i nepovernje kad smo krenuli u sezonu 2017/18. Imali smo problem i Florijane, pred put u Pavlodar su nam pominjali duhove prošlosti, Kairat... Ogromno nepoverenje, ljudi to ne mogu da shvate. U višesatnim razgovorima sa Zvezdanom Terzićem, Mitrom Mrkelom – ljudima takođe zaslužim za to gde je Zvezda danas – shvatili smo da pojedini igrači nisu hteli da dođu u Zvezdu. Osećali smo da nisu zainteresovani. Sad se sami nude. Kad krene, ide svojim tokom, a dok se nije zahuktalo... Opet, sad si više mobilisan, u tonusu, obazriviji si“.

Vi ste tri sezone uspeli da se ponavljate u Zvezdi i da ne klizite u euforiju. Da li ste se pribojavali neslavnog kraja, s obzirom da se ovde stvari brzo zaboravljaju?

„Mi smo narod velikih želja, brzo zaboravljamo. Ne sećamo se šta je bilo. Često sam na konferencijama pričao da ne volim euforiju, jer nikada ne znate šta može da se desi u budućnosti. Mi iz prevelike euforija dolazimo u još veća razočaranja, a život nije takav. Drago mi je, jer kada se vratim na taj period, bilo je mnogo rada“.

„TERZIĆ IMA OGROMNE ZASLUGE ZBOG NEVEROVATNE ENERGIJE, TEŠKO MI PADAJU KRITIKE NA MITIN RAČUN“

Ne krijete da cenite ljude sa kojima ste sarađivali u Crvenoj zvezdi, pre svih direktorski tandem Terzić-Mrkela?

„Možda to neće javnost da vidi ili jednostavno ne želi da vidi, ali ja nisam čovek populista. Ogromnu zaslugu za Zvezdine rezultate u prethodnom periodu ima energija generalnog direktora Zvezdana Terzića. Neverovatno je koliki on pritisak može da nosi na leđima. On to ima urođeno. Takođe, izbor saradnika koje ćeš imati oko sebe čini te toliko velikim. Terza je napravio pravi potez dolaskom Mitra Mrkele. Meni je bilo onako... malo krivo, kada je u jeku bio onaj period napada na Mitu. Razumem da ljudi ili novinari imaju svoj stav, ja u to ne ulazim. Ali ja sam bio njegov najbliži saradnik. Znam ko je i šta je Mita, koliko radi...Uvek ću za sebe reći da sam pogrešio, ja sam mnogo puta pogrešio. Na greškama se uči... Svako pogreši, ali znam koliko se Mita predaje poslu i koliki je poznavalac svega što radi. Njegove zasluge su ogromne. Zbog toga su mi napadi na njega teško padali. Na kraju se pokazalo da je on pravi sportski direktor. On je iškolovan, bio je trener, imao je odličan CV. Nije lako dovesti igrača kada imate ograničene resurse. Svedoci ste da veliki klubovi daju milione i kamione, pa pogreše...“

Hoćete da kažete da ste bili pravi sistem?

„Ceo taj spoj svega toga je jako bitan. Danas čujem mišljenja kako nam je potreban sistem da bismo išli napred. Nikada, po meni, sistem, nije bio problem. Sistem su ljudi koji sprovode sistem. Treba ih naći. Na kraju vi možete da prepišete nečiji sistem, i opet ponavljam važni su ljudi“.

„NAMEŠTENO? IMA JEDAN TRENER KOJI JE DVA PUTA UVEO ZVEZDU U LIGU ŠAMPIONA“

Kako gledate na komentare da je ovo prvenstvo namešteno i da ste ste u takvom takmičenju, kao što je Superliga Srbije, mogli da osvojite titulu?

„Ja imam jednu floskulu, onaj ko vas ne voli, ne može lepo da priča o vama. Nije ovo priča o meni, ljudi su ovde ostrašćeni i nerealni. Crvena zvezda se u ovom trenutku izdigla iz toga, jer gleda ka evropskim utakmicama, želi da bude u kremu evropskog fudbala. Uvek imate tu drugu stranu, možda su i neki navijači takvi. Najlakše je opravdati nekoga, tako što ćeš nekog drugog da uniziš. Niko ovde nije postavio stvari iz drugačije ugla, da kaže: ’Dobro, možda je i sve tako namešteno, ali bili su ovde neki Vladan Milojević – ili ne moram sebe da uzmem za primer, i Sale Stanojević koji je uveo Partizan u Ligu šampiona.’ Da li je to uradio neki srpski trener sa srpskim klubom? Neću da pričam o sebi, ali jedan srpski trener je, takođe, uveo Crvenu zvezdu dva puta u Ligu šampiona. Znači, to je moguće... I onda mi i dalje pričamo kako je prvenstvo namešteno. Problem je u tome što Crvena zvezda u ovom trenutku ide gore, a Partizan će gledati da pobedi večitog rivala. I da je kontra slučaj, isto bi bilo“.

Delujte hladnokrvno, ali čini se da vam smetaju ti komentari o sreći koja vas je pratila, nameštanju?

„U Srbiji često morate sami da pričate da ste najbolji i da imate rezultate. Ovde narod to neće da kaže, neće da se bavi suštinom“.

O NIKOLIĆEVIM REČIMA I SALETU STANOJEVIĆU

I kada su vas napadali Marko Nikolić je bio vaš „advokat“ rečima da o rezultatima Vladana Milojevića najbolje govore rezultati?

„Mi imamo jako dobre i cenjene trenere. Ali, nažalost, to vam ovde neće priznati. Ovde ako budete rekli da je neko napravio velike rezultate, posmatraju vas kako da ste vi niko i ništa. Spomenuo sam Marka Nikolića i Saleta Stanojevića. Oni nisu imali veliku igračku karijeru, ali su ozbiljni treneri. Kao što ima još ozbiljnih trenera. Možemo i o Božoviću da pričamo, Slaviši Stojanoviću. Svima njima će se nešto spočitavati, ja sam toga svestan. I meni to ne smeta. Sve je barem u ovom poslu jasno. Samo pogledate rezultate šta je ko uradio i šta je ostavio iza sebe. Nemam problem da me neko kritikuje, ali hajde da vidim koliko si ti cenjen i šta si uradio u svojoj profesiji. Pa onda da pričamo“.

I još malo o ovoj temi...

„Ako si radnik ovde si budala, ako si bogat onda si lopov, a ako imaš uspehe, onda si srećan čovek. Ja to često spominjem, jer sam ja srećan čovek i imam mnogo sreće. Ja slabo čitam komentare na portalima, rekao sam već da onaj ko te ne voli neće pričati lepo o tebi. A oni koji vas vole možda će nekada i da preteraju. Treba da nađeš sredinu“.

„JANG BOJS SMO SPREMALI NA DINAMOVIM GREŠKAMA, SALCBURG SE PLAŠIO RADONJIĆA“

Da se posvetimo stručnim pitanjima, možete li da se setite priprema dvomeča protiv Jang Bojsa? Svi kažu da je to trenerska umetnost, jer ste ekstremno brzoj ekipi skratili prostor za trčanje.

„Dosta smo se bavili detaljima. Ceo stručni štab i medicinski deo, neću samo da pričam o sebi. Sećam se da smo se u pripremi duela bazirali na njihovom duelu protiv Dinama iz Zagreba, koji su odigrali 12 meseci ranije. Oni su u Bernu igrali nerešeno (1:1) i onda je u Zagrebu Jang Bojs pobedio (2:1). Baš smo mnogo analizirali meč, svaki detalj smo posmatrali. Želeli smo da vidimo šta se tu desilo. Dinamo je poveo, ali je na kraju izgubio, jer su Švajcarci brzo dali dva gola. Oni su ušli otvoreno da igraju sa njima, to je bilo jako teško istrpeti... Shvatili smo da bi bilo pogubno da sa njima ulazimo u otvorenu igru kada se vidi njihov i naš sklop igrača. Nismo smeli da ulazimo u klinč zbog njihove brzine i da prođemo kao Dinamo. Išli smo na procenu, za nas je utakmica u Bernu bila nestvarna. Ljudi moraju da shvate da je ogromna razlika u potrošnji i adaptaciji između domaćih i evropskih mečeva. Mi smo meč sa Liverpulom u Beogradu završili sa petoricom povređenih igrača. Prosto, moraš da proceniš sopstvene mogućnosti. To je kao da igraš Stratego, gledaš da iskoristiš svoje adute. Ne možeš da uđeš u njihovu igru, to je bio naš motiv i protiv Jang Bojsa. Moraš da ih dovedeš na svoj teren“.

Zvezda se raspucavala pred večiti derbi: Bije Falčineli, bije i Pavkov (VIDEO)

Znači moralo je u Evropi često da se igra na rezultat?

„Gledali smo njihove parametre, to je teško da shvate ljudi koji se ne bave suštinom. Nije to ni njihov posao, tu smo mi. Prosto, mi smo imali sve parametre vezane za klubove iz Lige šampiona, igrače koji su stalno prisutni u tom takmičenju. To su fascinantne brojke i kada uporediš sa tim što ti imaš... Vidiš zašto Nejmar košta sto miliona evra, ili Levandovski. Kada si unutra, pomisliš da je možda potrebno dati još neku stotku za te igrače. To su te činjenice, i neki parametri“.

Čini se da je u senci Liverpula ostala i utakmicu protiv Salcburga u Beogradu, jedan od najboljih mečeva Crvene zvezde u vašoj eri. Potentnu ekipu ste ostavili bez ozbiljnog šuta u okvir gola?

„Jeste, i ta utakmica je bila... Mi smo tu imali Radonju (Nemanja Radonjić prim. aut.). Nama je bilo fascinantno kako su oni nas dobro iskautirali, njihov desni bek Lajner nije prelazio centar. Plašili su se Radonjića, mnogo su ga se plašili. To je jedini igrač kojeg smo imali sa takvom brzinom. Na kraju je posle i on otišao (smeh prim. aut.). Danas je brzina mnogo toga u fudbalu, danas se brzina plaća. Zato je nemoguće praviti paralele između nekadašnjeg i sadašnjeg fudbala. Struktura igrača je drugačija. Pogledajte, primera radi, kakve je butine imao Maradona, a kako je Nejmar vretenast. Brojke mogu da se porede, ali drugo ne“.

Niste nam odgovorili o Salcburgu?

„Prvi put smo se tada susreli sa različitim sistemima u toku igre. Oni su igrali u rombu, morali smo da se adaptiramo. Posle toga nam je sve bilo lakše. I tačno se pogodilo da vidimo kako su nas oni dobro iskautirali. Kada smo igrali u Salcburgu, tačno vidite gde vas gađaju. Videli smo to, znali su u kojim prostorima da nas napadaju. Brzo smo reagovali izmenom Simića (ušao Jovančić prim. aut.), kako bismo mogli da zatvorimo sve rupe. Eto, kada se već prisećamo, sećam se meča protiv PSŽ-a. Ne znate šta da radite, sedite i smejete se. Jer oni igraju u svim sistemima, ne znate šta da uradite. U roku od pet minuta sve promene. To su ti nivoi koji su nestvarni, dimenzija koja vam uzima mnogo vremena i timskog rada, jedan delić ako ne štima, oni vas kažnjavaju“.

Šta je vama kao treneru draže, kada pročitate protivnika kao što je Jang Bojs, ili kada se desi Liverpul i izazove ogromnu euforiju?

„Meni je najdraže što sam igrao protiv trenera iz top nivoa. Na trenerskim školama se to zamišlja, a ovde se susrećeš sa njima i dobijaš udarce. Kao kada boksuješ i imaš sparnig partnera, pa si nežan prema kolegi. A onda u ringu dobijaš prave udarce. Fascinantno iskustvo, sa procenama i izmenama možeš da promeniš tok utakmice. To je to praćenje i čitanje igre. Kod nas u Srbiji je mnogo lakše, jer znaš kako svaki trener razmišlja. A ovde nemaš pojma ko će šta uraditi. Još imaju individulani kvalitet, nekada ne možeš da reaguješ. Vidiš problem, ali ne možeš da reaguješ. Vidiš da Bajern sve radi u perfekciji“.

„SMEJALI SMO SE PRED PSŽ, FLIK BI VAM DAO 15 AKO MOŽE“

Ta utakmica protiv Bajerna je bila baš bolna?

„Prvo ih je trenirao Niko Kovač. Tada se kod njih mnogo toga zasnivalo na posedu lopte. A onda je došao Nemac Flik. On je ubica, ako može da ti da 15 golova, daće ti 15 golova. Ništa ga ne zanima. Italijanu su drugačiji, respektuju rivala. Nemci i Holanđani vas poštuju razmišljanjem da vam daju što više golova. I ja sam takav kao trener. Ali retko ćete ovde to videti. Ekipa posle 3:0 ekipa povuče ručnu. To je mentalitet. Sa druge strane, nekada je Levandovskom žao što se završava utakmica“.

Da li je tačno da vam je Dragan Džajić posle Liverpula rekao da bi ta pobeda mogla da vam izađe na nos? Aludirajući da će javnost stalno očekivati takve skalpove...

„Moguće da mi je to rekao. Ne mogu da se setim. Mnogo sam pričao sa njim, on mnogo znači Crvenoj zvezdi. Od Džaje možete da čujete pametne stvari. Kada smo ušli u Ligu šampiona, za nas je sve to bilo novo. Kada smo prvi put igrali, samo je Marin imao iskustvo. Ušli smo u krem društvo sa desetoricom srpskih igrača i Benom. To je, dakle, moguće je. I uvek moraš da veruješ... Kada smo već kod toga...“

„SAMO SE U FUDBALU PRIČA O NAČINU IGRE, U OSTALIM SPORTOVIMA SE GLEDA REZULTAT“

Opet morate da se vratite na reči Marka Nikolića?

„On je jednom prilikom to odlično rekao. Samo u fudbalu se daje ocena da li si igrao dobro ili loše, bez obzira na rezultat. U ostalim sportovima to nije slučaj. Vi ćete u košaraci imati rezultat, ne znate da li se igralo ofanzivno ili defanzivno. Tako je i u rukometu, vaterpolu... Najviše se u Srbiji gleda i komentariše. Dobio si sa 3:0, ali je igra bila nikakva. To je stvar iz koje ne možemo da izađemo. Nama odgovara da pričamo kako smo izgubili utakmicu, ali smo igrali lepo. Ja sam za to da uopšte ne igramo lepo, samo da dobijemo meč. To je moja filozofija. Rezultat je merilo svega. Niko te ne pita kako si do njega došao. Nekada ne možeš da igraš lepo, imaš protivnika. To je Marko jednom prilikom lepo objasnio. Pametan je i sjajan stručnjak. Mi treba da gajimo njega, kao i Saleta Stanojevića. Ali mi nećemo gajiti takve trener, jer ima tamo neki... Uvek je taj drugi bolji“.

Stanković: Glava je bila u derbiju

Ostali ste nedorečeni?

„Ovde ne postoji autoritet znanja, već autoritet imena. Ako je neko veliko ime, znači da taj sve zna. To uopšte ne mora da bude tačno. Mi imamo puno domaćih trenera kojima treba davati šansu. Kao dete koje odrasta. Ovde je stalno neka negacija, uvek ćemo da nađemo manu...”

Da li se kajete što šest meseci ranije niste otišli iz Zvezde? Kao da nije bilo tonusa i strasti kao u prve dve sezone?

„Opet da se vratimo... Šta nije bilo kako treba kada govorimo o rezultatima, bili smo prvi, plasirali se u Ligu šampiona. Ovde treba da se pogode i strast, i lepota, i rezultat. Pre sam za to da ostanem bez strasti, ali da ima rezultata. Jednostavno, ovde je teško trajati, traži se stalno nešto novo, da se nešto desi. Verovao sam da je to taj trenutak. U ovom trenutku, za formiranje tima je decembar ključni mesec. Dakle, ne leto. Nisam želeo da neko dođe i ima problem, da se upoznaje sa ekipom tokom letnjih priprema. Tim činom sam pokazao da nisam egoista. Mnogo ljudi mi je rekalo da to ne radim, isto kao i kada sam dolazio u Zvezdu su mi pričali da mi to ne treba. Slušao sam šta ljudi pričaju i uradio sam sve kontra. Znao sam da je to – to. Zvezda ne treba da zavisi od pojedinca. Mnogo je lakše kada imate šest meseci perioda da implementirate ideje, imate prostora da upoznate ekipu, čak i bezbolno da pogrešite. Leto je kiseonik Crvene zvezde i te kvalifikacije. Posebno sada kada nema transfera, sponzora, navijača... Ta grupna faza je sve“.

„ZVEZDA NE SME DA IMA LIMITE“

Da li su vaši i ovogodišnji rezultati Crvene zvezde, pod komandom Dejana Stankovića, limit iznad kojeg je nemoguće ići?

„Ne mislim... To bi bila najveća greška. Nema limita. Vi ako tako budete razmišljali, nećete ništa uradititi. Morate da gađate da ćete se popeti na Mars, ali ako dohvatite zvezde, nije loše. Uvek moraš da veruješ da ćeš biti u kremu. Ne smeš da tražiš alibi, kao ’ove sezone sam uradio to i to’. Ako se to desi, to je početak velike greške“.

Bili ste kandidat za selektora reprezentacije, hoćete li nam otkriti da li je postojao kontakt sa ljudima iz FSS?

„To sada nije bitno. Stojimo svi na raspologanju zemlji, u ovom trenutku je potrebna podrška reprezentaciji i Piksiju. Samo im treba davati vetar u leđa. Nemam dilemu da će sve na kraju biti super. Treba vremena, a u fudbalu nema vremena“.

Pišu: Aleksandar Joksić i Darjan Nedeljković