INTERVJU – Vasilije Kostov: Mister me najviše driluje, mogu da se “pošibam” sa svima

Pokušajte da zatvorite oči, zamislite da ste u imaginarnoj vremenskoj mašini i da se vratite u period ranog punoletstva. O toj životnoj dobi pričao je i sadašnji šef Vasilija Kostova, nekadašnji reprezentativac Srbije Dejan Stanković, objasnivši da mu je u tom periodu bilo samo važno da šnira patike na zemunski način… Dečja posla, dečije brige, blagi nestašluci.

Vidi se i po gestikulacijama najboljeg mladog igrača Mozzart Bet Superlige Vasilija Kostova da još nije raskrstio sa srednjoškolskim dobom. Da je u biti dečačić sa Banovog brda kojem su se zvezde spojile osvetlale mu put ka velikoj afirmaciji u još aktuelnoj takmičarskoj godini. Morao je da odraste pre vremena, zaboravivši na obične tinedjžerske navike.

Od kada ga je Vladan Milojević uvrstio u startnu postavu na Dragau u sudaru sa Portom, njegova ramena su morala ekspresno da ojačaju, njegovo samopouzdanje moralo je da poraste, njegove odluke morale su da postanu brže. Tu kompleksnu transformaciju Vasilije Kostov je u ekspresnom roku završio, i sada barem malo može da uživa u plodovima rada.

U tome što je najmlađi Zvezdin strelac debitant u međunarodnim utakmicama i večitom derbiju, i tome što je u prvoj pravoj seniorskoj sezoni nanizao 14 golova i sedam asistencija. Dovoljno da krene trka evropskih klubova, i da mu se treneri i kapiteni superligaških timova poklone. Već u martu nije bilo dileme ko će postati najbolji bonus Mozzart Bet Superlige Srbije.
“Donekle sam i očekivao sam da dobijem nagradu za mladog igrača godine. Iskreno, nadao sam se. Eto, svi laureati potenciraju na tome da je uvek lepo dobiti priznanje od kolega i trenera. Uspeo sam u tome, što jasno govori da sam imao sjajnu sezonu”, počinje razgovor za Mozzart Sport Vasilije Kostov.

“JA BIH GLASAO ZA VANJU DRAGOJEVIĆA – OZBILJAN KARAKTER”

Da si ti imao pravo glasa, koga bi izabrao u kategoriji najboljih mladih igrača? Pazi, ne bi mogao da izabereš klupskog saigrača Adema Avdića.
“Opredelio bih se za Vanju Dragojevića. Vidim da je i šef Stanković za njega glasao, ali nije to razlog. Znamo se dugo iz reprezentacije. Privatno se družimo, tako da sam upoznat koliko je jak karakter, i koliko se daje na terenu. On je odličan momak i zaslužio je neku nagradu. Posle ovih prolećnih derbija se onako ljutio, ali naše rivalstvo traje 90 minuta. Posle toga smo jako, jako dobri drugovi. Znamo se iz reprezentacije, iako je on dve godine stariji”.

Kada sada vratiš vreme unazad koliko ti je bilo teško da se navikneš na zahteve seniorskog fudbala? Putovao si još u vreme Vladana Milojevića na pripreme, ali nisi odmah mogao da se izboriš za šansu.
“Morao sam da prođem sve faze tipične za mlade igrače. Ne kažem da je na prvim pripremama sa seniorskim timom sve bilo loše, ali nekako kao da nisam bio svestan šanse koje mi se ukazuje. Trudio sam se, davao sve što mogu, ali nekako sam znao da ću se posle tih nekoliko sedmica vratiti među omladince. Tek kasnije sam shvatio da mi je to jedina ulaznica za prvi tim. Već tokom sledećeg pripremnog perioda sam ozbiljno zagrizao. Počeo je da mi se menja status u timu, dobijao sam minute”.

Možda te je najbolje opisao dugogodišnji trener iz omladinskog tima Nenad Milijaš. Rekao je nekoliko puta da Vasu morate da mazite po glavi i kada nije dobro.
“Sa njim sam uvek imao specijalan odnos, verovao je u mene. Poznavao me je dobro iz omladinskog tima i pogodio je sve što je pričao. Znao je da mi je potrebno malo vremena i da ću nadoći”.

Možda si na početku imao taj sportski hendikep, jer nisi imao mogućnost da se navikneš na seniorski fudbal kroz Grafičar, kao brojna Zvezdina deca?
“Možda, ali ne verujem. Nije mi smetalo što nisam igrao za Grafičar. Kada sada sve pogledamo sa ove vremenske distance – brzo sam se prilagodio. Tu sam u Zvezdi od početka karijere, zahtevi kluba su mi bili poznati. Brzo sam počeo i da razmišljam kao seniorski igrač”.

Ko te najviše driluje od kada si u prvom timu?
“Sada je to mister Stanković. On mi nekako daje najviše saveta. Kada je tek došao, imali smo normalan razgovor trener – igrač. Nije tu bilo ništa specijalno. Ali sada je uvek tu za mene. Tu je sa mnom i kada je jako loše, i kada je jako dobro. Zna kako da mi pomogne i da radi sa mnom. Igrao je na sličnoj poziciji kao ja. Sve je to važno. Pomera me, zna kako razmišljam, mnogo radimo i na taktici”.

Malo si pričao o Nenadu Milijašu, verovatno ti je on “namestio” prekid?
“Jeste, dao mi je slobodu, ali ja sam kroz čitavu karijeru izvodio prekide. U omladincima smo se posebno bavili tim segmentom. Sa nama je radio i Miloš Janković, specijalista za prekide. Samo sam nastavio u prvom timu”.

“SVE PROMENIO DERBI SA PARTIZANOM”

(©Starsport)

Gledajući sa ove distance reklo bi se da si najveći skok napravio leta prošle godine, tada si počeo mečeve protiv TSC-a i lučanske Mladosti. Ubrzo je usledio i večiti derbi…
“Sve je počelo da se menja od utakmice sa Partizanom na njihovom stadionu. Igrao sam i ranije u startnoj postavi, ali taj meč tamo kod njih… Nekako sam uvideo da mogu da igram na najvišem nivou. Posle toga sam počeo da verujem da mogu da igram svaku utakmicu u startnoj postavi, i da se nametnem. To je mene prelomilo. Nije mi ni smetalo što sam igrao na poziciji desnog krila. Bio sam zadovoljan kako sam delovao.       Imao sam i šansu za 3:1 u samom finišu. Malo je nedostajalo, ali se sve vratilo već na sledećem derbiju”.

Kako bi sebe opisao kao igrača, da li bi se složio sa konstatacijom inostranih medija da si ti mobilna osmica koja može da igra kao desetka i šestica?
“Ja sam ti onaj vezista koji ide stalno gore-dole (smeh prim. aut.). Da, najbolje se snalazim kao osmica, i ta mi pozicija najviše odgovara. Mada volim i kada sam na deset, dešavalo se da me i tu treneri vide”.

Jovan Damjanović je imao zanimljivu konstataciju da ti igraš sve…
“Da, kod njega sam bio i šestica. I to sam sa uspehom igrao na Prvenstvu Evrope. On me je pozvao na Prvenstvo Evrope za kadete, sa godinu dana starijim momcima. Znam da je bilo otpora, kao otkud ja na spisku, bio sam mlađi godinu dana. Ali ja sam u kadetima te sezone igrao sjajno. Šef Jovan je verovao da mogu da budem i šestica. Ispašće da se hvalim, ali sam na turniru na Kipru zaista bio fenomenalan”. 

“BUADI IZ LILA I MORA IZ PORTA NAJBOLJI PROTIV KOJIH SAM IGRAO”

Tada je Jovan Damjanović bio hrabar u izjavama da nema velike razlike između tebe i Rodriga More iz Porta koji je procenjen na 70.000.000 evra?
“On je jedan od najboljih igrača protiv koga sam igrao. Prvi put smo se sreli na Kipru, on je bio na deset u Portugalu. Posle smo se ukrstili i u Portu na onom meču kada sam dao gol. Sjajan igrač, imali smo mnogo duela. Posebno u reprezentaciji. Ostala mi je ta utakmica sa Portugalom baš onako u sećanju, šteta što smo izgubili. Mora je stvarno klasa, isto kao i Buadi iz Lila. Fizički moćan, jak. Stvarno je ostavio utisak na mene”.

Jesi li sumnjao u sebe pre utakmice u Portu, trebalo je da se “pošibaš” sa Morom i reprezentativcem Kanade Eustahijom?
“Ma, mogu da se ‘pošibam’ sa svakim igračem. Nekako smo i tako naučeni u Crvenoj zvezdi. Sjajni su to igrači, ali nema tu neke velike razlike”.

Možda si zato dao onakav gol Portu?
“To mi je bio tek drugi pogodak u seniorskom fudbalu. Bio je to moj početak u prvom timu, pomogao mi je ceo performans u Portu da se još više opustim. Da igram i uživam. Za sada je taj gol moja lična karta, od tog dana su počeli da pričaju o meni.. Prelepo sam se osećao tih dana. Otac, majka, sestra… Svi su bili ponosni”.

Bogami bilo je i povuci-potegni posle toga. Imali ste ozbiljnu krizu u prvenstvu.
“Moralo je da dođe do par loših utakmica. Nekako smo i u tom kriznom periodu znali da će sve doći na svoje. Pokazali smo da smo najbolji u Srbiji, mada mi je ova utakmica sa Vojvodinom skratila život. U mlađim kategorijama sam stalno gubio utakmice na penale. Sada se okrenulo kolo sreće. U najboljem trenutku”.

“DEJANOVE REČI – UŽIVAJ, UŽIVAJ, BIĆEŠ VELIKI IGRAČ”

(©Starsport)

Šta si rekao Dejanu Stankoviću posle gola u večitom derbiju, postoji slika kada mu euforično trčiš u zagrljaj?
“Ja njemu ništa. Hteo sam samo da podelimo radost, jer je verovao u mene. Ali sećam se njegovih reči na uvo. Samo mi je šapnuo: ‘Uživaj u ovome, svaka čast, bićeš ti veliki igrač’. Znači to, kao što znači što sam okružen igračima kao što su Kataii, Mića Ivanić i Arnautović. Meni je kao veznom mnogo lakše da budem ubojit kada imam Marka na terenu. Što je neko napisao: Uvek se šunjam oko njega i čekam povratnu loptu ili asistenciju”.

Brzo si počeo da igraš sa “klasom 2007” u omladinskoj školi, da li je taj skup momaka zaista nešto posebno?
“Samo pogledajte koliko je već igrača iz tog tima otišlo u najjače lige sveta. Maksa, Veljko, Strahinja… Od malena se pričalo da takva generacija nije postojala u Zvezdi. Mi smo se malo spojili, jer su oni brzo otišli da igraju za starije”.

“VITINJA NAJBOLJI U EVROPI”

Ko je najbolji vezista u Evropi?
“Za mene Vitinja”.

A najbolji klub?
“Real Madrid”.