K. MlađenovićINTERVJU – Uroš Nikolić: Za Vošu sam hteo da igram za džabe, a posle me nisu puštali ni da igram, ni da idem
_Cropped.jpg.webp.webp)
.webp.webp)
Vreme čitanja: 18min | pet. 04.09.26. | 08:52
Vezista koji je u prethodne četiri sezone nosio dres Stare dame je u razgovoru za naš portal govorio o turbulentnom periodu u novosadskom klubu, trenerskoj vrtešci na Karađorđu, Mimi Rastavcu, Ranku Popoviću, Božidaru Bandoviću, Miroslavu Tanjgi, ali i o svom sukobu sa čelnim ljudima Stare dame
Svedoci smo da je u modernom fudbalu sve manje prostora za lucidne kreativce, kojima se možda i zanemari poneki slabiji sprint, zarad toga što svojim potezima mame uzdahe na tribinama. Možda iz ugla modernih trenera klasičnu „desetku“ danas može da zameni neki vezista koji je manje kreativan, ali podjednako doprinosi na oba kraja terena, ali utisak je da još postoji potreba za „majstorima“, barem među navijačima koji plate kartu kako bi videli tračak magije, pre nego neko taktičko nadmudrivanje.
Jedan od onih fudbalera na čije se veštine plaća pretplata po potezu, koji je proteklih godina umeo da menja i čitav tok meča po superligaškim terenima i koji još uvek odbija da se pokloni pragmatičnijem pristupu fudbalskoj igri, jeste iskusni napadač u redovima Čukaričkog Uroš Nikolić. Navikao je 32-godišnji Nišlija ovdašnju javnost na vatromet, kada god bi bio dovoljno motivisan da zapleše na travi, ali osim talenta i nesumnjivog fudbalskog znanja, Nikolić je poznat i po svom britkom jeziku, odnosno da uvek govori ono što misli, bez obzira na posledice.
Izabrane vesti
Jer, kako je istakao u više navrata i u ovom razgovoru za Mozzart Sport, on je prosto tako vaspitan – čast i obraz su mu vredniji od bilo kakve slave ili generalno statusa na fudbalskoj mapi Evrope. Iz tog razloga, intervju koji je doskorašnji fudbaler Vojvodine dao za naš portal spada u kategoriju onih koji se, iako nešto obimniji, čitaju u dahu.
Zato, ukoliko vas zanima kako je izgledao prvi četvorogodišnji mandat aktuelne uprave Vojvodine iz prizme momka koji je u tom periodu prošao i dobre i loše trenutke sa Starom damom; ako vas interesuje zbog čega nije uhvatio igrački kontinuitet u poslednje dve godine, zbog čega su se treneri smenjivali kao na traci u novosadskom klubu i šta to sve koči Novosađane da naprave iskorak, pročitajte do kraja ovaj razgovor sa jednim od najdirektnijih – ne fudbalera, već ljudi u i oko Mozzart Bet Superlige.
„NISU ME PUSTILI DA ODEM IZ VOJVODINE“
Uroš Nikolić (©Starsport)Posle četiri turbulentne godine na Karađorđu, odlučio si se da ostaneš u srpskom fudbalu i obučeš dres Čukaričkog. Rekao si na predstavljanju da si dao obećanje sportskom direktoru ekipe sa Banovog Brda, Vladimiru Matijaševiću?
„Dugo se znam sa Matijaševićem i jako brzo smo se dogovorili. Bilo je i ponuda iz inostranstva, ali sam zbog porodičnih problema ostao u Srbiji“, kratak je bio na početku Nikolić.
Da li je povreda koja te držala van terena poslednjih godinu dana u Vojvodini iza tebe?
„Povreda tetive primicača je prošlost i spreman sam za ovu sezonu.“
Poslednjih 11 meseci u Voši si proveo na tribinama…
„Nisam igrao, a nisu me pustili ni da odem. Na početku priprema mi nisu isplatili ratu i rekli su da ako bude ponuda da mogu da idem. Počelo je prvenstvo, na utakmici sa Spartakom sam ušao sa klupe, jedan gol dao, drugi namestio. kada sam ulazio bilo je 1:1, na kraju smo pobedili 3:1. I sledeću utakmicu uđem u igru šest minuta, a rešio sam meč pre toga. Pričalo se onda da bih mogao u Radnički iz Kragujevca za Vidosavljevića, ali je Tanjga rekao: ‘Gde ćeš tamo, sedi tu, igraćeš, duga je sezona‘. Posle nekoliko utakmica se pojavilo interesovanje za mene i sa Kipra i poslednja utakmica je trebalo da mi bude protiv Čukaričkog.“
„TONČEV HTEO DA BUDEM NA PROBI U RADNIČKOM“
Govoriš o meču odigranom na Karađorđu u septembru 2025. godine? Zbog čega si onda ostao do kraja sezone u novosadskom klubu?
„Ostao sam jer smo tu utakmicu gubili 1:0 dok nisam ušao i onda smo ih razvalili za pola sata – 3:1. Posle utakmice me opet nisu pustili da idem, Zbiljić nije hteo da idem. Slao mi je srca iz lože i pravio meksičke talase. Ja sam im rekao da je bolje da me puste. Posle mi je pričao da sam bitan šraf u klubu, da nisam igrač za našu ligu, da idem u inostranstvo ili ostajem u Vojvodini. Pored svega što se izdešavalo, meni je to u tom trenutku bilo smešno... I onda smo na sledećem meču u Novom Pazaru ostali sa igračem manje kada je Sičendže dobio crveni karton u 30. minutu, pa nismo mogli ništa. Sledeći duel protiv Železničara me je Tanjga brže-bolje stavio na klupu. Ja sam mu rekao da ćemo izgubiti, on mi nije verovao. Želja postigne gol, on me pošalje na zagrevanje. Tada sam video da se stvari neće promeniti, jer se startnih 11 zna unapred“, rekao je 32-godišnji Nišlija.
Molimo za pojašnjenje?
„Samo oni u klubu znaju zašto pojedini igrači moraju da igraju čak i kada ne prave razliku na terenu. A, zašto mene nisu pustili da idem je pitanje za gospodina Dragoljuba Zbiljića. Odnosno, uslovio me je da samo mogu da idem u Radnički iz Niša. Ja sam seo sa ljudima iz Niša, bilo je reči o pozajmici do kraja sezone s tim da Vojvodina pokriva celu platu, jer Radnički to nije mogao da plati. Moj zahtev Ivici Tončevu je bio samo da nakon toga dobijem ugovor na dve godine - odigram kod kuće, završim tu karijeru, nema problema. On mi je rekao da ću biti na probi do marta. Na četiri utakmice sam pre toga dao šest komada i on meni kaže da sam na probi do marta? Tu je bio kraj priče oko odlaska u Niš, posle ni ja nisam hteo tamo.“
„SKLONJEN SAM POSLE SMENE BANDOVIĆA“
Ali nema mnogo logike – zašto držati nezadovoljnog igrača u klubu, koji pritom nema mali ugovor, ako za njega imaš ponude?
„Možda sam omiljeni predsednikov igrač, možda je i neki vid osvete, jer sam jedini igrač koji je tražio da napusti klub. Tražio sam to iz porodičnih razloga i imao njegovo obećanje da će me pustiti da idem. Stigle su ponude, ljudi iz kluba su svoju reč prekršili i nisu me pustili da idem u inostranstvo. To je bilo kod Ranka Popovića, posle moje prve sezone u klubu. Onda sam se uhvatio za koleno i nisam hteo da igram četiri meseca kod Bandovića. Ušao sam posle u finalu Kupa i u poslednjem kolu dao gol protiv Mladosti iz Lučana za Evropu. I onda su me na startu sledeće sezone, posle otkaza Bandoviću, sklonili. Nisam bio suspendovan, ali su okrivili mene i Vukana Savićevića da sam kriv za sve što se desilo. Odnosno, to je bio sud Marka Jovanovića. Ali, samo je Uroš Nikolić trčao krugove na SC Vujadin Boškov, iako načelno nisam ja identifikovan kao jedini krivac. Samo oni znaju što je to tako, ali znam i ja – jer od moje komisije niko nije uzeo ništa, niti je dobio išta od mene na ruke.“
Međutim, po dolasku Lalatovića ponovo si se ustalio među startnih 11?
„Kada je došao Lalatović odmah mi je priznao da su mu rekli da ne smem da igram, a on mi je rekao da ću da mu igram svaku utakmicu. Dao sam mu ruku i rekao da ću odigrati do zime i da na zimu želim da idem. Kod Lalatovića sam igrao dobro protiv TSC-a namestio dva gola, protiv Kragujevca dao gol i namestio dva, obe utakmice dobili i došli smo na četiri boda do Evrope. Došao je i taj zimski prelazni rok i opet me nisu pustili da idem…“
„NAJVEĆA GREŠKA VOJVODINE JE SMENA RASTAVCA“
Verovatno nisi mogao ni da zamisliš da će toliko turbulentan biti period u Vojvodini kada si 2022. godine došao na poziv Milana Rastavca?
„Mima i ja se mnogo dugo znamo. To je čovek kojeg zaista poštujem i koji uvek održi svoju reč. Najveća greška Vojvodine otkako sam ja tu, bila je što su brzo smenili Rastavca. Bila je priča da je to nulta godina, a da je Mima deo projekta, ‘naš Venger na četiri godine‘. Sve je bilo kakao treba, jer nas vodi dobar trener i onda neko odluči da odjednom sve sruši. Počeo sam da se pitam tada, da li je ova Vošina priča stvarno ozbiljna, ili je u pitanju neka za***ancija. Jer, ja da sam bio trener ili Pep Gavrdiola da je bio trener, Voša bi te sezone završila peta na tabeli. Takvo je bilo realno stanje, potreban je bio kontinuitet. Posle poraza od Surdulice Rastavcu je rečeno da ako dobije Radnički u Nišu ostaje na klupi, a potom mu je sledeće jutro uručen otkaz. Meni se nije poklopilo sa Mimom, jer mi je na prvoj prijateljskoj utakmici po njegovom dolasku otišao meniskus. Posle mi je trebalo vremena da uđem u ritam. Ako nekom nešto dugujem to je Mima, nikom drugom ništa ne dugujem i zato bi se na njegov poziv uvek odazvao ako mogu da mu pomognem“, kaže Nikolić.
Posle Rastavca je došao Radoslav Batak, po čemu pamtiš taj period?
„Kod njega sam ušao u ritam i za šest utakmica dao sedam golova, plus namestio tri četiri. Ali klub nije bio spreman te sezone da igra Evropu, jer si iz jednog stila fudbala prešao naglo u nešto što je skroz kontra.“
„RANKO POPOVIĆ MASAKRIRAO POJEDINE IGRAČE“
Da li je ekipi legao stil Ranka Popovića, sa njim je Voša donekle uspela da se stabilizuje i pruži neke dobre partije?
“Stabilizuje? Bili smo sedmi na tabeli, upravo izgubili utakmicu od Voždovca, a navijači njemu skandiraju ime što odlazi iz kluba. Sedmi bre, Vojvodina, pa čekaj? On mi je posle jedne utakmice sa Partizanom, gde sam odigrao dobro, dao i gol, pred Napredak u Kruševcu rekao: ‘Zaslužio si da igraš svaku, ali ne igraš danas iz nekih drugih razloga‘.“
Koji su to razlozi?
„Razlozi su verovatno bili na prvom i drugom spratu, jer sam u tom momentu tražio da idem iz kluba“, odgovara lucidni napadač sa dozom ironije.
Priča se da je Popović imao specifičan pristup treningu i generalno komunikaciji sa igračima. Po nekima je možda bio previše strog za ovaj kolektiv?
„Meni nije bio problem, na jedno uvo uđe na drugo izađe, ali neke igrače je masakrirao. To je možda neki njegov stil, ali ne utiče mnogo na mene – ja igram svoje, pa igram svoje.“
„UTAKMICA U AMSTERDAMU ZAMAZALA OČI SVIMA U KLUBU“
Na njegovu preporuku je uprava posle dovela i Božidara Banodvića, pod kojim je ekipa imala velike amplitude, ali u čijem mandatu je Vojvodina odigrala verovatno i najbolju evropsku utakmicu u poslednjih pet godina, protiv Ajaksa na Johan Krojf areni.
„To je utakmica koja je zamazala oči čitavom klubu. Poklopio se sistem na sistem u tom prvom meču, da ta Fariolijeva filozofija sa bekovima unutra ne prođe protiv 4-2-3-1 pritiska. Odnosno Voša je uspela da nalegne na to kako treba, mada ni Ajaks nije bio u nekom ritmu. U revanšu kod kuće su nas iz tri dodavanja spuštali u nisku zonu iz našeg ofanzivnog pritiska. Drugu utakmicu je Bandović totalno promašio taktički.“
Da li je svlačionica bila problematična tokom njegovog mandata?
„Svlačionica nikada nije bila problem“.
PRVU GODINU U VOŠI SAM IGRAO ZA 3.000 EVRA
U javnosti se stvorila drugačija slika, pogotovo o tebi. Gde si označen za pojedinca koji je po svaku cenu želeo da istera svoje, išao uvek suprotnim smerom od ostatka kluba.
„To je zato što se u javnosti ne znaju mnoge stvari. Kao na primer, da sam ja prve godine bio najeftiniji igrač Vojvodine, a ujedno i najbolji igrač u timu. Došao sam i rekao: ‘Ne treba mi ni dinar, igraću za džabe, jer ako se nešto desi sa kolenom, neću da me neko pljuje da sam uzeo pare‘. Da li je ikad neki igrač u Voši došao i rekao tako nešto? Onda su Zbiljić, Jovanović i Rastavac odbili to i insistirali da potpišem na jednu platu. Tu prvu godinu sam igrao za 3.000 evra. Dogovor je bio da posle toga sednemo i pričamo i da sam slobodan ako dođe neka ponuda iz inostranstva. Ponuda je bilo, ali su mi zatajili, verovatno sam im značio mnogo u tom trenutku pa nisu smeli da me izgube“, navodi Nikolić.
Da se vratimo na Bandovića, ti si jedan od igrača koji u koga je direktno upereno prstom da je radio protiv crnogorskog stratega?
„To nije istina. Uroš Nikolić je samo jedini čovek koji im je iskreno i otvoreno rekao šta misli i kako misli. Ja nisam tip koji, kao neki drugi, u svlačionici priča jedno, a pred upravom nešto drugo.“
Šta si im rekao?
„Da klupa postoji za sve igrače. Nije problem da ja sedim na klupi, ali ako neki drugi igrač veže pet loših utakmica, postoji i za njega mesto na klupi. Ne moram ja da igram, nek igra omladinac. Konkurencija stvara rezultat, odnosno izbacuje najboljeg pojedinca u tom trenutku. To mora tako da bude u fudbalu.“
„SAIGRAČI NA TRENINGU SU ME IZBEGAVALI KADA KRENE VEŽBA JEDAN NA JEDAN“
(©Starsport)Misliš li da si u tom momentu bio najbolji pojedinac na svojoj poziciji?
„Znam da su me saigrači izbegavali na treningu kada sledi vežba jedan na jedan. Da su, kada me vide, prelazili na kraj reda, toliko znam. Znam i da kod Bandovića nisam igrao svoju poziciju, već zadnjeg veznog, pa neko polu-krilo, ne znam da li je neki drugi igrač tako šetao pozicije? Teško je i kada nisi u ritmu, pa te ubace i očekuju sad ćeš ti da izvedeš neko čudo. Nije fudbal takva igra, treba ti neki kontinuitet da bi mogao da pružiš to što se očekuje od tebe.“
Znači ona priča koja se vrtela u novosadskoj javnosti o pobudni igrača protiv Božidara Banodvića, nije istinita?
„Ne bih rekao da je svlačionica došla glave Bandoviću, već pomoćni trener Srđan Stoječvski, koji je imao najveći uticaj na njega. Ali, što se tiče svlačionice, postojala su dva sastanka, na jednom od njih sam ja rekao šta mislim, kao i svi ostali. Dobio sam podršku od jednog čoveka iz uprave, gde me je uveravao da samo nastavim da igram dobro i da sam jedan od najvažnijih pojedinaca kluba. Posle dva dana sam sklonjen. Mogao sam tada da tužim klub, jer nisam bio zvanično suspendovan. Naravno, nisam to uradio. Ja imam prekidač, mogu da se upalim i mogu da se ugasim. To je moja najveća vrlina i uz onu da nemam problem sa samopouzdanjem, kao i da kažem otvoreno šta mislim.“
„DA SAM BIO ZDRAV, LALATOVIĆ NE BI DOBIO OTKAZ“
Ti si jedan od retkih fudbalera Stare dame koji su pod trenerom Nenadom Lalatovićem u njegovom poslednjem mandatu na Karađorđu igrali verovatno i svoj najbolji fudbal. I jedan od retkih koji posle odlaska temperamentnog stratega nije ispaljivao strelice ka njemu putem medija.
„Da sam bio zdrav, Lalatović ne bi dobio otkaz u Vojvodini. Prvih par mečeva nakon priprema sam igrao pod temperaturom i injekcijama, a trening pred meč sa Željom mi je Sičendže ušao u zglob i noga mi je natekla kao jabuka. Inače, na tim utakmicama koje sam odigrao kod Lale, dao sam četiri i namestio četiri gola. Na Čairu sam tad bio dao dva gola i to nakon što sam ga molio da ne igram. Nisam hteo da ostanem u Novom Sadu, već sam odlučio da idem za Niš da vidim porodicu i ako bude frka da uđem na 15 minuta. Ušao sam drugo poluvreme na 1:1, dao dva gola i na kraju je bilo - 4:1. Sa Lalom sam imao dobar odnos. Razumeo je da ne mogu da radim dva treninga dnevno sa mojim kolenima, ne mogu ni da hoću. Generalno se u fudbalu svakako sve svodi na subotu, šta ti znači što ti gineš od ponedeljka do petka ako te na utakmici nema.“
Koliko vas je te sezone poremetila ta trenerska vrteška u koju je upala Voša? Na klupi se promenilo četiri stratega za jednu sezonu.
„Klub kao klub nije znao u kom smeru želi da ide. Ozbiljan klub mora da ima neku filozofiju igre, pa na osnovu toga da odvodi trenere i dovodi igrače. Jedno je kad igraš niski, ili srednji blok i tranziciju, drugo je ako igraš na posed. To su drugačiji sistemi za koje su potrebni i drugačiji tipovi igrača, a u Voši se dovode igrači zbrda-zdola. Pojavi se na tržištu neko i odmah bude: ‘Dajte njega‘. Oonda neko drugi: ‘E, dajte i njega‘. Ne gleda se uopšte u smeru da se napravi ekipa koja će moći da se složi u naredne tri, četiri godine. Ja sam pre za to da ekipa igra dobro, pa da u nekom periodu i nema dobre rezultate, ali istraje u svom stilu zarad neke dobre igre na duže staze. Iz toga možda i dođe nešto dobro, a uspeh iz nekog fudbala, koji je sve samo ne organizovan, ne treba da se posmatra kao dobra stvar. To kad se sruši, onda puca svuda“, objašnjava Nišlija.
„NISAM MISLIO DA ĆU VIDETI DA VOJVODINA SLAVI DRUGO MESTO“
Da li si to upravo opisao prošlu sezonu Vojvodine?
„Iskreno, ja nikad nisam mislio da ću videti da Vojvodina slavi drugo mesto. To je veliki klub, a slavi drugo mesto? Pa i tenis kad igraš, prvi dobije pehar a drugi onaj poslužavnik da služi šampiona. Drugo mesto slavi samo onaj ko nikad nije bio prvi. Ko pamti finaliste Kupa? Ljudi pamte samo osvajače. Ja razumem TSC da slavi drugo mesto, mali klub, mali budžet, najveći uspeh u istoriji. Ali Vojvodina, koja ima dve titule šampiona Jugoslavije da slavi drugo mesto? Meni to nije normalno.“
Kakav je bio tvoj odnos sa Miroslavom Tanjgom?
„Ja sam kod Tanjge u početku bio najbolji igrač. Jedini igrač koji je igrao dobro sam bio ja. Protiv Zvezde sam povredio aduktor i morao da pauziram. U međuvremenu smo dva puta dobili Lučane i Radnički iz Niša u Kupu. Posle toga sam išao na sastanak kod Tanjge kada sam se oporavio i on mi je rekao: ‘Dobili smo ove tri poslednje utakmice, pa ne mogu da menjam sastav‘. Šta smo bre dobili? Pa moj otac da se skinuo za te tri utakmice mi bi to dobili. Lučance rutinirali, a protiv Radničkog Depu dao gol, koji ni na treningu nije dao gol te sezone. I onda mi prodaješ priče o idealnih startnih 11, pa nisam ja malo dete. Da sam ušao u poslednjem kolu protiv Partizana, kao što sam umeo da uđem te sezone – Vojvodina bi igrala Evropu.“
Znači, nisi ti tada odbijao da igraš? Jer je takva priča kružila u javnosti.
„Tada još ne. Usledile su pripreme na Zlatiboru i svi su znali koji su u poslednje četiri godine prošli kroz Vojvodinu da ja otkako sam došao u klub nisam odradio dva treninga u jednom danu. I Tanjga je to znao, dva puta sam pričao sa njim o tome. On me na Zlatiboru prvi dan ispred svih saigrača pita: ‘Gde su ti kopačke, ti ne treniraš‘. Rekao sam mu da mogu odmah da se spakujem i odem kući, da mi to nije nikakav problem. Čak i na tim pripremama sam igrao najbolje od svih igrača i generalnu probu, iako smo primili od Zenita sedam komada. I onda prvo kolo nisam počeo, pa me nisu pustili kasnije da odem posle već pominjane utakmice sa Čukom. Bojali su se da ne odem u neki konkurentan klub iz gornjeg dela tabele.“
„DA JE OSTAO RASTAVAC, VOJVODINA BI IGRALA LIGAŠKU FAZU U EVROPI“
Da li su ti ikad saopštili zbog čega te nisu pustili da ideš, neko iz uprave, ili bar neko od ljudi blizak njima?
„Nisu, ali mi je rečeno da sam ja Zbiljićev ljubimac i da ga je povredilo to kada sam tražio da napustim klub. Jednom je na ceremoniji ‘Veče pod plavom zvezdom‘, pred nekim uglednim ljudima iz sveta fudbala rekao: ‘Evo ga moj ljubimac, mezimac, hoće da me ostavi da se borim sam‘. A pritom sam ja iz porodičnih razloga hteo da odem, što sam mu pre toga objasnio u četiri oka. Tada mi je obećao: ‘Odigraj do kraja ova dva meseca i ja te puštam da ideš, bio si nam najbolji igrač i došao kada je malo ko hteo da dođe u Vojvodinu’. Dao mi je reč i ja njemu, a kada ja dam reč nekom, onda ništa nije drugo bitno – ja ću svoje da ispoštujem. Ali malo je takvih ljudi, to sam se uverio i u Vojvodini“, priseća se Nikolić.
Nakon svega rečenog, iz ove tvoje priče se može zaključiti da bi Voša najbolje prošla da je više vremena dala Rastavcu?
„Da je ostao Mima Rastavac i da su mu dali još dva prelazna roka da dovede igrače za svoj sistem, Vojvodina bi bila tamo gde treba da bude. Igrali bi ligašku fazu u Evropi sigurno. Evo vidimo kako je TSC istrpeo Žarka Lazetića prvu godinu. Nije igrao Evropu prve godine, nisu ga oterali, ostao je, dobio razrešene ruke i sledeće godine napravili su ozbiljan iskorak. Onda čim je Lazetić otišao iz kluba, sve se srušilo. Toliko o tome da izbor trenera i sistema nisu bitni.“
„MILADINOVIĆ, VELIČKOVIĆ I JEVREMOVIĆ NAJBOLJI BONUSI LIGE“
Tebe je tada upravo Rastavac označio kao jednog od igrača koji je potreban Vojvodini. Sada si već dugo u Mozzart Bet Superligi, da li u nekim klubovima vidiš potencijalne naslednike, ili bar igrače koji delimično dele tvoju fudbalsku viziju, osećaj i lucidnost na terenu?
„Trojica mladih igrača koji mi se dopadaju, rekao bih da su to ujedno i najbolji bonusi lige. Uroš Miladinović, koji je najdirektniji sa loptom u igri jedan na jedan, možda i najlucidniji. Marko Veličković koji između linija igra ubedljivo najbolje od svih igrača, uvek je u nekoj šansi i gde treba na terenu. I Janko Jevremović iz Želje. Momak ima dobru levu nogu, završni pas, šut i verovatno je najkreativnija ‘desetka‘ od trojice pomenutih. Mada ta pozicija više i ne postoji, to je verovatno zbog toga što se igračima ne daje dovoljno slobode u mlađim kategorijama. Ne daju im da razviju mozak i tu kreativnost koja nam vidno fali u poslednjih 20 godina.“
U dresu Čukaričkog (©Starsport)Izgubiće domaći fudbal još jednog kada ti odlučiš da je dosta, koliko je blizu taj momenat?
„Izgubio sam dve godine i ove sezone moram da podsetim čitavu domaću javnost ko sam i šta sam. To je neki moj krajni cilj. Igraću koliko budam mogao, ali čim primetim da ne pravim više razliku na terenu, sviram kraj. Neću igrati ni dan duže od toga. Igram svaku utakmicu kao da mi je poslednja. Vukao sam povredu četiri godine, posle koje su mi doktori rekli da neću moći da hodam, a ne da se bavim fudbalom. Sad mi se svi dive koliko sam psihički jak, ali samo Bog i ja znamo koliko sam dana plakao u svoja četiri zida. Volja i želja su mi i dalje tu i dokle god imam to, igraću.“
Imaš li neke zacrtane ciljeve sa Čukaričkim?
„Čuki je uvek cilj Evropa, oni žive od prodaje mladih igrača. I mislim da ta pozicija ne bi smela da se dovodi u pitanje. Slušam priče o nikad izjednačenijem šampionatu, ali meni je naša liga iz godine u godinu sve slabija. Sve manje kvaliteta ima. Moje prve godine po povratku u srpski fudbal Čukarički je bio mnogo jak, kao i TSC, Radnički iz Kragujevca, Novi Pazar, Partizan, svi su bili top i naravno Zvezda u vrhu. Tako da, po mom mišljenju, Čukarički bi trebalo da igra Evopu.“
„KAJEM SE ŠTO NISAM DAO VOJVODINI ONOLIKO KOLIKO SAM MOGAO“
Nakon svega što si sada ispričao, pitanje sa kojim bi završili ovaj razgovor se nameće samo po sebi – da li se kaješ što si se vratio u srpski fudbal, odnosno što si došao pre četiri leta u Vojvodinu?
„Ne kajem se, jer su mi doktori rekli da neću moći više da trčim posle povrede, a ne da ću igrati fudbal. Svaka utakmica je meni dar od Boga, jer to je jedina stvar na ovom svetu koju stvarno volim pored moje porodice. Da nisam profesionalni fudbaler, bio bih amater, igrao bi fudbal po svaku cenu. A u današnje vreme je sve manje igrača koji vole i žive za fudbal. Pogotovo deca koja dolaze sada, svi gledaju koja će kola, stanove i satove da kupe, izgubila se ljubav prema fudbalu. Ali, kajem se što nisam dao Vojvodini onoliko koliko sam mogao, jer ja zaista volim taj klub. U njega sam se vratio posle dužeg perioda u inostranstvu i smatram ga drugom kućom. Poštujem Vošinu tradiciju i njene navijače, ali smatram da neke stvari u klubu moraju da se promene, kako bi se vratio na stare staze“, zaključio je Uroš Nikolić intervju za Mozzart Sport.
MOZZART BET SUPERLIGA - 8. KOLO
Petak
19.00: (3,10) Novi Pazar (3,40) železničar (2,30)
Subota
18.00: (2,15) Radnik Surdulica (3,40) Čukarički (3,40)
20.00: (4,10) Mačva (3,45) Radnički 1923 (1,92
20.00: (2,70) Mladost (3,05) Radnički Niš (2,80)
Nedelja
19.00: (1,38) Crvena zvezda (5,50) Partizan (7,25)
21.00: (1,15) Vojvodina (7,75) Zemun (19,0)
Ponedeljak
20.00: (2,30) OFK Beograd Mozzart Bet (3,40) IMT (3,10)
***Kvote su podložne promenama