INTERVJU – Stevan Stojanović: Na Piksija niko ne može da utiče, zato su bili režirani napadi na njega

Sadržajna i burna godina za reprezentaciju Srbije. Prvo učešće na Evropskom prvenstvu pod tim imenom, prvo generalno posle 24 godine. Rezultat koji je mogao da bude bolji, jer se cela javnost nadala makar drugom krugu.

Utisak je popravljen kada je malo ko očekivao: Orlovima niko nije davao šansu da mogu išta da urade u Ligi nacija A pored Španije, Danske i Švajcarske, a drugo mesto i četvrtfinale je bilo na dohvat ruke.

Igra je u poslednja dva takmičarska meseca bila najbolja u 2024. godini, što daje novi talas optimizma pred prolećni baraž sa Austrijom, a onda i ono oko čega će se sve vrteti u 2025. godini – kvalifikacije za Svetsko prvenstvo.

Svoj osvrt na godinu iza nas, kao i delom na ono što nas čekao dao je za Mozzart Sport direktor reprezentacije Srbije Stevan Stojanović.

Kada se osvrnete da godinu na izmaku, kakvi su vaši utisci? Čime ste zadovoljni, a čime niste?

„Zadovoljan sam što smo igrali Ligu nacija A, ali nisam zadovoljan što nismo izborili direktan opstanak, nego ćemo morati da igramo baraž sa Austrijom. To neće biti nimalo lake utakmice. Što se tiče Evropskog  prvenstva, mnogi su ocenili da je naš rezultat katastrofa, međutim, ja se ne slažem. Katastrofa je kad izgubiš pet-šest prema nula pa obrukaš naciju, ne odigraš kako treba. A, nije nikakva katastrofa kada dve utakmice odigraš nerešeno i izgubiš minimalno od Engleza, koji su bili favoriti i koji su igrali finale EP. Tako da... Ne slažem se sa tim ocenama. Tačno je, ipak, da smo mogli taj prvi stepenik da pređemo, uz malo sreće: da nije poništen Jovićev gol ili da je dosuđen penal nad Mitrovićem. Sitnice su odlučivale. Takav je fudbal“.

PALA U VODU PRIČA O BOJKOTU

Šta vam je još utisak u godini koja odlazi?

„Utisak mi je i time sam takođe zadovoljan što se pokazala neistinitom priča kako naši igrači neće da nastupaju za Srbiju, kako bojkotuju selektora, ne žele sa Stojkovićem... Sada se vidi da to nije tačno, nego da je istina sve vreme bila ono što je selektor govorio: da ih je u dogovoru oslobađao obaveza na početku Lige nacija. Drago mi je što je na kraju isplivala istina na površinu“.

Ipak, posle Evropskog prvenstva je bilo turbulentnije nego ikad. Selektor Stojković se našao na sveopštem udaru, u kojem se išlo i preko granica fer-pleja, do privatnih stvari. Kako ste taj period izgurali?

„Pregurali smo ga tako što nas unutar sportskog sektora niko ne može da zavadi. I zbog toga što smo znali šta je istina. Držali smo se čvrsto. Selektor je najviše toga izneo na svojim plećima. Sve medijske udare, pogotovo te na ličnoj osnovi, koji su, za mene - katastrofa. Razumem kritike oko igre, na sve sportske teme, to je u redu. Ali, baviti se nekim privatnim stvarima... No, sve je to bilo negde usaglašeno. Udari su bili žestoki. Ma, da ti kažem ja nešto...“

Slušamo.

„Ja sam zadovoljan Evropskim prvenstvom! Samo neki laik može da priča da nije ili kad neko nešto režira, kao što su režirali napade na Stojkovića! Posle 24 godine smo učestvovali i sad su svi nezadovoljni, kažu da je katastrofa zato što smo igrali dve nerešeno i izgubili 1:0 od Engleske. A, ko je to dobio Sloveniju na EP? Da li je dobila Danska ili možda Engleska? Pa, ni Portugalija posle toga ih nije dobila, nego je prošla na penale. I sad, kao, mi smo morali da pobedimo ili je to katastrofa... Te priče su bile neki drugi vetrovi, ne znam sa kojim ciljem. Ako je bio plan da se smeni selektor, onda za to postoji drugi način. Dođeš i pričaš sa čovekom, kažeš mu „nismo zadovoljni i hoćemo da raskinemo ugovor“ i nema problema, dogovorite se za dva minuta. To je i Stojković govorio sto puta“.

Mislite da nije nezadovoljstvo rezultatom u pitanju?

„Ne. Oni su zadovoljni rezultatima. Selektor nas je odveo i na Evropsko i na Svetsko prvenstvo, igrali smo Ligu Nacija B i ušli u Ligu A. Finansijski da ne pričam koje smo benefite  imali. Oni su time zadovoljni. Nego je problem, što ne može da se utiče na Stojkovića. E, to je najveći problem. Ništa drugo“.

PRLJAVI NAPADI NA STOJKOVIĆA

Da li je postojala dilema kod selektora Stojkovića posle EP i svih udara da se sam povuče?

„Znate kako, nije to lako izdržati. On se nije oglašavao posle Evropskog prvenstva. Na aerodromu su ga sačekali novinari, videli ste kako je to izgledalo. Njemu je bilo savetovano da izađe na drugi izlaz, međutim, rekao je da nema čega da se stidi, niti da se plaši. Izašao je pred novinare i odgovorio na svako pitanje. A, videli ste i ko je bio instruiran da postavlja neka pitanja... Međutim i to je Stojković izdržao. Posle EP je rekao: uopšte nije problem, razgovaraćemo u Savezu, tamo gde je mesto da se razgovara. Ako stvarno niste zadovoljni sa mnom, sa rezultatima, igrama, nije problem. Dva minuta su potrebna da se dogovorimo. Ono što je pričano, kako ima u ugovoru klauzulu na milion evra, pa neće da se odrekne... Taj čovek je zaradio mnogo i taj jedan milion mu neće promeniti život. To je neistina. Ali, kod našeg naroda je izgleda samo novac u prvom planu, samo on diže tenziju. Kao, neće selektor da oprosti novac državi ili Savezu... Mnogo je to sve prljavo bilo“.

Pred kraj godine, ipak, igre u Ligi nacija su bile prilično dobre. Utisak je da od Katara na ovamo nismo igrali bolje nego u dva meča sa Švajcarskom i sa Danskom u Leskovcu.

„Tačno je da su nam kvalifikacije za Evropsko prvenstvo bile kilave. Prošli smo, ali turbulentno je bilo. Prvi put na ovim utakmicama protiv Švajcarske i Danske smo imali gotovo kompletan tim i da su igrači zdravi. Kada dođu zdravi Vlahović i Mitrović, ti imaš čime da pretiš. Verovatno su i momci hteli da pokažu da ono što je pisano o bojkotu, da ne žele da igraju - nije istina. Jer, oni su uvek motivisani za Srbiju. U martu će biti četiri godine kako smo ovde, nikada se nije desilo da je neko od tih momaka došao preko volje, da ga nešto mrzi, ne želi... Nekada su ih mučile povrede, nekada su imali probleme u klubu, a mi nemamo preveliki izbor igrača. I to nam je najveći problem. Roster koji imamo čini 35-40 igrača najviše, tako da moramo da računamo na svakog“.

Čini se da je u igri najzad pronađena ravnoteža, da odbrana ne trpi, a da napad stvara šanse. Još da je bila realizacija malo bolja...

„Našao se balans. Bilo je potrebno vreme da se slože neke kockice, da momci shvate šta selektor traži od njih. Mi smo od samog starta igrali sa tri pozadi. On je tražio tu napadačku formaciju gde dosta pada tereta na zadnju liniju. U početku se nisu najbolje snašli, pa smo primali dosta golova. Međutim, u ove poslednje četiri utakmice sve se složilo kako treba. I drugo, da ne zaboravimo, Pavlović je prvo igrao belgijsku ligu, pa posle Monako, Salcburg, sad Milan. Sazreo je kao igrač. Milenković je promenio poziciju i tu se pronašao. Prija mu kada je centralni, tu je baš dominantan. Vlahović je našao sebe... Dakle, ovi mlađi igrači su sazreli“.

VRATA OTVORENA ZA SERGEJA, OD NJEGA ZAVISI

Da li ćemo za baraž sa Austrijom ili makar u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo ponovo videti Sergeja Milinkovića-Savića u timu Srbije?

„Selektor je sa njim razgovarao nekoliko puta. Sergej još nije spreman da se vrati, jer je njega najviše pogodilo to što se priča kako je otišao u Arabiju, uzeo pare i sad ga baš briga za reprezentaciju. Što nije tačno, on nije takav tip. Mnogo se velika buka digla oko toga i Sergej to teško podnosi. Selektor mu je rekao: „Vidiš da i mene napadaju. To moraš da izdržiš, to je prošlo. Vrati se, da pobeđujemo, da idemo dalje“. Međutim, on nije mogao da ovaj ciklus izdrži i u dogovoru sa selektorom je bilo da ostane da se oporavi od svega. Stojković će ponovo pričati sa njim za naredne utakmice, mi računamo na njega. Vrata su otvorena, od njega zavisi“.

Kakve su šanse da se Mile Svilar vrati u tabor naše reprezentacije?

„Kada se sve to dešavalo, rekao sam mu da se ne zaleće, da ne sluša te savetnike, jer sigurno ne može da igra za drugu reprezentaciju. Međutim, u Belgiji se otvorio prostor, Kurtoa nije branio, ko zna šta su mu pričali... Oni jesu zvanično poslali zahtev, međutim, FIFA im je odmah odgovorila da ne može. Mora malo vreme da prođe... Momak je  odličan golman, pokazuje to u Romi. Naš plan u početku je bio da imamo tri starija čuvara mreže: Dmitrovića, Rajkovića i Vanju i dvojicu mlađih koji dolaze, Petrovića i Svilara. Da sa njima imamo kontinuitet. Sada da je Svilar tu, bio bi među tri. Šteta je, mlad je, brani jako dobro u jednoj od najjačih liga u Evropi. Mi smo ga pozivali kada je bio u drugom timu Benfike, što govori da smo računali na njega i umesto da tako nastavi...“

PROBALI SMO OKO BAJČETIĆA, ALI...

Da li ima neki novi igrač u inostranstvu interesantan za tim Srbije? Svaki čas se pominje neko iz Švedske, Švajcarske, maltene čim se pojavi neko na „ić“.

„Jeste to interesantno i treba sve ispratiti, jer nikad ne znaš kada može da se pojavi kvalitet. Ali, baš sa 17-18 godina, kako se neko pojavi, da ga odmah zovemo u A reprezentaciju, mislim da je malo nerealno. Od momaka koji su sada tu, a koji bi mogli da konkurišu za A tim su Pavlović iz Bajerna, koji je izabrao Nemačku, pa Bajčetić iz Salcburga...“

Jeste li ga kontaktirali ponovo u skorije vreme?

„Probali smo, Đorović je prijatelj sa njegovim ocem, ali... Majka insistira da igra za Španiju“.

Da li će doći do Španije, gužva je tamo u sredini terena, a Bajčetiću karijera baš i ne ide uzlaznom linijom?

„Mi smo pričali sa svima njima, objašnjavali im... Lazar Samardžić je bio svestan svega. Iako je bio kapiten mlade reprezentacije Nemačke, ali tamo ima stalno 200 potencijalnih reprezentativaca. On je prihvatio naš poziv i sve ide kako treba. Jako je dobar momak, ide pravim putem“.

Prethodni put kada smo pričali, rekli ste da je potrebno samo da se malo opusti. Pa, kako mu ide na tom planu?

„Opušta se, sve ide kako treba. Odigrao je nekoliko poslednjih  utakmica dobro: protiv Španije ovde, Danske i Švajcarske kod kuće“.

DA MOŽE IVANIĆ...

Hipotetičko pitanje: znamo da Mirko Ivanić ne može da igra za Srbiju, ali da može, da li bi dobio poziv? Utisak da je nema kod nas igrača poput njega, koji je u stanju da napravi razliku čim zakorači na teren.

„Kada smo došli, selektor je odmah pitao da li Ivanić može da igra za nas. On ga je već imao u glavi. Stojković voli takve igrače, tehnički obučene, koji znaju da igraju. Evo vidite malog Maksimovića, nema ni 18 godina, ali selektor nema problem da ga gurne da igra. Ivanić je tip igrača koji i kada sa klupe uđe, odmah napravi nešto. Dobar momak isto, pravi Lala“.

Za kraj – žreb za mundijalske kvalifikacije. Jedno čudo smo napravili na putu za Katar kada smo preskočili Portugaliju, možemo li da ponovimo tako nešto sa Engleskom?

„Mogli smo da prođemo i bolje i gore na žrebu. U svakom slučaju mora da se igra. Englezi su, normalno, favoriti. Međutim, to su dve utakmice, pitanje je šta sve može da se desi. Albanija je isto težak protivnik. I oni su reprezentacija sastavljena od igrača koji nastupaju u inostranstvu. Mislim da možemo da skupimo dovoljan broj bodova da ako ne uspemo direktno da odemo, da barem zauzmemo poziciju za baraž“.