INTERVJU – Stevan Dika Stojanović: Puno mi je srce, ne smeta nam euforija, Piksi zna kako sa Mitrom

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Katara)

Stigli su, smestili se i operacija „Katar“ je i zvanično ušla u finalnu fazu. Reprezentacija Srbije i delegacija FSS su sinoć sleteli u Dohu gde ih za četiri dana očekuje prvi meč na Mundijalu protiv Brazila.  

Baza Orlova će biti nedavno otvoreni hotel Riksos u kojem će imati zaista mnogo bolje uslove nego neke druge reprezentacije. A imali su i podršku. Srbi iz Dohe su se organizovali da ih dočekaju, pozdrave i požele sreću. Bilo je to lepo iznenađenje za sve u srpskoj delegaciji. Znači kada se pažnja i podrška osete na svakom koraku.  

O tome ali i još po nečemu smo razgovarali sa direktorom reprezentacije Stevanom Stojanovićem. Legendarni Dika nije vođa ove reprezentacija kao Piksi, nije zvezda kao igrači, ali i te kako je bitan čovek u celoj priči. Kapiten besmrtne Zvezdine generacije i Piksijev dugogodišnji čovek od poverenja. Što je Betmenu Robin, to je Piksiju Dika. Uvek desna ruka i najverniji saradnik. Jesu igrači i selektor ubedljivo najbitniji ali svaka reprezentacija ima ljude iz senke koji završavaju bitne poslove. 

SRBIJA PROLAZI GRUPU NA SVETSKOM PRVENSTVU - KVOTE

Šta to radi i čime se bavi direktor reprezentacije? Na primer, izbor hotela je bio njegovo zaduženje. Zna bolje od svih kako Piksi razmišlja i potrudio se da taj svoj deo posla odradi perfektno. 

„Kad je naša ekspedicija prvi put došla ovde, pored mene su tu bili i ljudi zaduženi za bezbednost i ostale tehničke stvari. Između ostalog, trebalo je da odaberemo bazu. Imali smo neke predloge ali je većina hotela uglavnom u gradu. Čim izađeš, na ulici si, među ljudima... Ne možeš da prošetaš. Nismo imali mnogo opcija jer smo bili među poslednjim selekcijama koje su birale bazu. U međuvremenu se orvorila solucija za hotel Riksos koji je tek bio u izgradnji i bio je planiran za tursku reprezentaciju. Kako se oni nisu kvalifikovali, uleteli smo mi. Drago nam je što smo dobili ovako idealno mesto“, kaže na početku razgovora Stevan Stojanović.  

Šta srpsku bazu čini tako poželjnom?

„Od aerodroma smo udaljeni 10 minuta, od centra 15, trening kamp je sedam kilometara odavde... Ovo nije klasičan hotel već rizort. Imamo bazene, plažu, prostor za šetnju... To sve mogu da koriste i gosti hotela. Ali, jedan deo hotela je naš, a drugi je za goste. Mi smo fizički odvojeni od svih. Imamo naše kućice na plaži, naš bazen... Mi možemo da priđemo gostima ako hoćemo, oni nama ne mogu. Na taj način se čuvaju privatnost i mir“.  

Što ne znači da će srpski fudbaleri biti konstantno izolovani od ostatka sveta...

„Ako igrači hoće u slobodno vreme nekog da vide, da im dođe neko od familije, moći će to da urade. Ako Piksi u nekom trenutku bude rekao ’Ej momci, ajde da se sklonimo od gužve’, možemo i to. Imamo svoje prostorije za zabavu, gledanje utakmica, sastanke, za obroke... Taj deo je totalno odvojen. Selektor je tu dosta fleksibilan. On će sigurno dozvoliti igračima da se vide sa najbližima. I Piksi i ja imamo veliko iskustvo i znamo da je normalno da se vidiš sa porodicom. To niko od naših igrača neće zloupotrebiti. Glupo je braniti igračima da se vide na 20 minuta sa ženom, detetom, devojkom, da se ispričaju... Neće tu biti nikakvih problema“.

Baš nedvano ste imali malu „porodičnu“ proslavu kada je Sregej Milinković Savić postao otac. Hoće li dodatno uticati na pozitivnu atomsferu i na njega kao igrača? 

„Verujem da je pozitivno. Dobio je dete dan pre utakmice protiv Bahreina, a proslavili smo posle utakmice. Sve najnormalnije, popilo se tu i koje pivo... Sve što je u granicama normale je u redu. Samo da se ne preteruje. Bolje je dozvoliti igraču da popije pivo ili dva nego da ide tamo da se krije i popije 15. Tako je verovatno bilo nekad“.  

U Kataru vas čekaju i nimalo prijatni vremenski uslovi. Vlaga je ogromna. Koliko ste spremni za to? 

„Znali smo to i očekivali. Neki od nas su dolazili po pet puta ovde da uradimo pripreme, ja sam bio tri puta. Nije slučajno izabran baš Baherin da tamo odigramo prijateljsku utakmicu i pripremimo se. Baš iz razloga što je klima ista kao i ovde. Pa evo, iz Bahreina do Dohe smo leteli 28 minuta. Dakle, isto podneblje. Igrači su se već aklimatizovali za ovih pet, šest dana. Imamo još dosta do prve utakmice i neće tu biti problema. Jeste teško kad je vlaga ali na skoro svim stadionima imaju i klima uređaje tako da neće to biti ovako kao napolju... Biće tu hladnijeg vazduha da se lakše diše“.  

Kakva je atmosfera među igračima? Ima li nešto što vama kao direktoru reprezentacije nije prijalo?

„Za poslednjih godinu i po dana smo odrgali više od 20 utakmica i sa momcima nismo imali stvarno nikakav problem. Svi shvataju svoje obaveze na pravi način. Za to je najzaslužniji Dragan Stojković koji se nije nametnuo na silu već pojavom. Stvarno ga poštuju kao ime i čoveka koji zna fudbal. Videli su šta hoće i šta želi. A videla je i cela Srbija sa ovom igrom. Ne menjamo stil i opredelili smo se za napadački fudbal. Jesmo izgubili od Norveške i igrali nerešeno sa Ircima, ali i na tim mečevima smo napravili bezbroj šansi. Setite se šta je Piksi rekao na početku: ’Hoću da nas isprate aplauzom i kad izgubimo utakmicu’. A to se i pokazalo u ovim mečevima do sada“.  

Imate li osećaj koliko se promenio imidž reprezentacije među navijačima i koliko je sada toplija podrška?

„Ja se nadam da je ljudima lepo da navijaju za Srbiju. Niko ovde nema nikakve pokvarene namere već samo želju da to funkcioniše kako treba i da napravimo rezultat. Ovo je već veliki rezultat što smo se kvalifikovali. Deo smo elite svetskog fudbala. Od 211 članica FIFA, mi smo među 32. Dakle, otpalo je 80 odsto reprezentacija, a Srbija sa šest, sedam miliona stanovnika je u ovih 20 odsto“.  

U redu, taj uspeh u kvalifikacijama se već proslavio i opevao. Valjda je sada normalno da se od vas očekuje više?

„Prirodno je da mi to hoćemo. Mi smo sportisti i želimo više. Nema svrhe ako nećemo tako razmišljati. Igrao sam fudbal i navikao da iz utkamice u utakmicu tražimo pobedu. Selektor je rođeni pobednik i optimista. Ništa na silu i pod opterećenjem, ali uvek hoće da pobedi. Vođa je koji želi da dominira što se vidi i po našem stilu igre“.

Ipak, prvi put vas očekuje turnirski sitem takmičenja. Koliko je to drugačije od ovoga do sada?

„Mi tu nemamo problem. Jeste da je turnir razlika u odnosu na ligaški sistem. Ovde odigraš utakmicu i odmah zaboravljaš šta je bilo i posvećuješ se sledećoj. U nokaut fazi je još veća razlika jer je sve na jednu utakmicu. Sada je bitno da se dobro koncentrišemo za sve tri utakmice u grupi. Opet ponavljam, jedna utakmica ne odlučuje ništa. Nadam se da ćemo kroz ta tri duela uspeti da se plasiramo dalje“.  

Koliko od pomoći može da bude mentalitet koji je gro ekipe stekao u mlađim selekcijama koje su na turnirskim takmičenjima osvajale evropska i svetska zlata?

„To je taj mentalitet koji smo uspeli da prevaziđemo. Pogotovo ova generacija koja je uspela da osvoji titule u Litvaniji i na Novom Zelandu. Pa i moja generacija Zvezde iz Barija je to uspela da prevaziđe. Mi smo ranije samo razmišljali samo kako da napravimo dobar rezultat kod kuće. A na strani ćemo da vidimo... To nas je uvek koštalo. Dobijemo kući 2:0, 3:1 i onda odemo u goste i primimo četiri komada. Prvi put se desilo protiv Grashopersa da smo podbacili, igrali nerešeno ali svi igrači su tada izašli sa stavom: ’Pa dobro bre. Idemo tamo da ih pobedimo’. Onda vidiš da to može“.

SRBIJA POBEDNIK GRUPE G - KVOTE

Sa kojim stavom sada dolazite?

„Imamo Brazil? Igramo! Kamerun? Igramo! Nikoga ne potcenujemo, ali nikoga i ne precenjujemo. Respekt svima, ali moraće i nas da poštuju za ono što smo pokazali u poslednjih godinu i po dana. Skromno kažem da ne treba preceniti ni taj Brazil uz svo poštovanje prema tim igračima i imenima“.  

Koliko vam na ruku ide raspored. Neko bi rekao da protiv Brazila nemamo šta da izgubimo i da ćemo na kraju protiv Švajcaraca znati na čemu smo i šta nam treba?

„Mislim da je dobar raspored. U stvari, to je relativno... Ako treba pobediti Kamerun ili Švajcarsku za prolaz, bolje je da igramo tada sa njima nego da poslednju igramo protiv Brazila za prolaz. A zamisli da i Brazilu tada treba za prolaz i da igraš protiv njih. Zato mislim da je najbolje da igramo prvu protiv Brazila. Da vidimo na početku gde smo“.  

Srbija i Brazil kao Đoković i Nadal pred finale: Teren do terena, može kamenom da se dobaci

Piksi zaobišao protokole i sišao među navijače (VIDEO)

Pažnja, pažnja! Orao je u gnezdu, Srbi napravili šou (VIDEO)

Da li vam smetaju euforija i pritisak očekivanja pred Mundijal?

„Ma svuda je isto. Bio sam i po Belgiji, Italiji kada su bili ovakvi događaji. Svaki navijač navija za svoju zemlju i prelazi u stanje euforije. To je normalno. Ne smetaju nama ni pritisak, ni euforija. Drago mi je što toga ima“.  

Stojanovića je ganula pažnja naših navijača u Bahreinu i Kataru prethodnih dana.

„Pričaju ljudi o reprezentaciji što ranije nije bio slučaj kada smo bili negativni. Pogotovo što se tiče načina igre. A sada... Na putu od aerodroma vidiš navijače usput. Pa dođeš u hotel, opet podrška. U Bahreinu smo videli naše navijače. Znači da se nešto lepo dešava. Znam koliko sam imao problema u vezi ulaznica za Mundijal. Pogotovo za meč protiv Brazila. Ljudi zvou i traže, a mi više nemamo karata. Nemamo gde da ih nađemo“.  

Od jednog engleskog navijača smo danas čuli da ne očekuje dolazak više od 5.000 njihovih pristalica iz Engleske. Makar za grupnu fazu... Kakve su naše brojke?

„Vidi se to po prodaji karata. Za Brazil smo prodali 4.400 karata. Nemamo ih više. Ko zna koliko bismo još prodali. I za ostale utakmice smo prodali po 3.500. I prodaju se još. U proseku ćemo po utakmici imati po 4.000 navijača iz Srbije. I još ko zna koliko odavde. Evo vam primer navijača iz Bahreina. Pošto nemaju nikakve diplomatske odnose sa Katarom i nemaju direktne letove, oni će automobilima doći ovde da nas bodre. Putovaće kolima četiri i po sata. Što znači da je reprezentacija zainteresovala ljude i povukla ih. Stvarno se nešto pokrenulo. Srce mi je puno. Kao kada sam igrao sa Zvezdom. Četvrtfinale, polufinale, finale... Lepo ti je, bre. Dešavaju se lepe stvari. Nije kao ranije“.

Oseća li Piksi pritisak?

„Ma kakvi. On je taj koji u stvari skida pritisak sa svih i prenosi mirnoću. Od njega sve polazi. Evo sada u avionu iz Bahreina... Sleteli smo u Dohu, stojimo na pisti i svi ustaju sa sedišta da izađu. A on kaže: ’Polako bre, pa gde ćete? Igramo tek 24. novmebra. Lagano. Izaćićemo svi...’ Nema žurbe kod njega. Neverovatan tip“.  

A kakva je situacija sa povredama?

„Bolja je. Mislim da je Mitar dobro. Videli ste da je Vlahović odigrao celo poluvreme i da je OK. E sad... Kostić ima problema. Sada je sve do selektora. Da li će da ga forsira da igra ili će ga čuvati za druge dve, stvarno ne znam. Koliko će ga forsirati i koliko rizikovati, to su taktičke stvari u koje ne ulazim“.  

A Mitrović?

„On je dobro. Da li će početi protiv Brazila, to ne znam. To zna samo Piksi. I verovatno još razmišlja o tome. Kao što je i u Portugalu bila slična situacija. Mitar je bio povređen. Može, ne može, ovo, ono... I lepo njemu Piksi kaže: ’Prvo poluvreme se ništa ne dešava, a onda drugo kad uđeš nek im pukne sve živo. Tad mi trebaš!’ Tako je i bilo... Neka selektor opet donese najbolju odluku. Pokazao nam je da zaslužuje poverenje“.  

A šta ako Mitrović ne bude mogao?

„Imamo mi tu i Jovića, Vlahovića... Videli ste poluvreme protiv Bahreina kada njih dvojica igraju. Imamo dosta dobrih igrača u napadu. Mi smo ofanzivna ekipa koja traži da težište igre pomeri na protivničku polovinu. Igramo samo sa trojicom odbrambenih igrača. Ovo drugo su sve ofanzivci. Pa gde Lazović, Živković, Kostić da budu bekovi?! Piksi voli tako i želi da se nadmeće. Nek primi četiri, ali daće pet. Voli taj fudbal koji će dići publiku. Tako ga je i igrao. A vidite da je uspeo u tome za ovih godinu i po dana otkako je došao. Zapalio je narod, a napravio rezultat. Ne zaboravite kako smo osvojili prvo mesto u grupi sa Portugalcima. Kad smo izgubili od Norveške u Beogradu, neki su se pokolebali i pomislili da smo slučajno prošli kvalifikacije. Piksi je tada rekao da ćemo na kraju Lige nacija podvući crtu. Podvukli smo je...“.  

Igraće se fudbal i posle Mundijala. Ima opet ta Liga nacija, pa Evropsko prvenstvo... Može li Srbija konačno posle 20 godina da veže dva velika takmičenja? Može li napokon neki selektor da ostane duže od dve godine?

„Sad je Mundijal prioriet. Pa ćemo da vidimo za posle. Imamo kvalifikacije za Euro posle. Gotovo sam siguran da ćemo imati kontinuitet i vezati velika takmičenja posle ako ostane selektor i ako ostane ovako. Sve drugo bi bilo neozbiljno da ja komentarišem ako ne ostanemo u Savezu. Svi se nadamo da će to tako i ostati“.  

I za kraj. Kao bivši golman, kako gledate na ovu trojicu naših reprezentativaca? Šapnete li im nekad neki savet?

„To su sve iskusni golmani, brane u ligama petice. Problem je koga staviti jer su svi dobri i kvalitetom su zaslužili da budu tu gde jesu. Pitanje je šta selektor misli. U prethodnom periodu je Vanja bio u prednosti. Trudim se da se povučem i da ne komentarišem ništa. Imaju trenera golmana, selektora, trenere koji sa njima rade individualno... Ima ko će to da analizira i ja se ne mešam u to. Svako treba da radi svoj posao“.  

Kao golman, Stevan Dika Stojanović je odradio najslavniji posao u istoriji našeg fudbala. Odbranio je penal u finalu Kupa evropskih šampiona i doneo titulu Crvenoj zvezdi. Zna kako izgleda put do vrha. Zna kako ide stazom od nepoverenja, preko opreza do euforije i zvezda. Da on i njegova generacija nisu verovali u to, danas se Crvena zvezda ne bi mogla ponosno dičiti da je bila evropski i svetski prvak. Pa ako već taj veliki Dika veruje u ovu generaciju, ako mu je srce puno, valjda ima razloga i običan čovek da navija i nada se da će baš ovaj Katar biti neki Bari ili tako nešto...