INTERVJU - Srpski fudbal u očima Marka Nikolića: Pričamo da je čudo ono što je normalno

Promalja glavu srpska struka. Siniša Mihajlović se ustalio na klupi Bolonje, Veljko Paunović je preživeo prvu godinu u Redingu i stvorio igrača za Bajern, pridružio mu se u Čempionšipu Slaviša Jokanović, posrnule atinske, ali i dalje velikane preuzeli su Vladan Milojević (AEK) i Ivica Jovanović (Panatinaikos), Dejan Stanković sa Crvenom zvezdom prezimio u Evropi, Aleksandar Stanojević stabilizovao Partizan, Dragan Stojković Piksi promenio ambijent u reprezentaciji. Reklo bi se, ima nade. Naročito posle zamajca iz Moskve, gde je u trofejnu salu Lokomotive pehar uneo – Marko Nikolić.

Na koncu po svemu atipične sezone, jedan od najcenjenijih domaćih stratega ostavlja utisak čoveka koji se ne zadovoljava urađenim u Rusiji, jasno predstavljajući ambiciju da i dalje osvaja trofeje. Iznad svega da pomogne ovdašnjem posrnulom fudbalu. Promocijom svojih ideja u inostranstvu i otvaranjem širokog spektra tema koje zahtevaju ozbiljnu debatu.

Jednako ozbiljnu kao što je rezultat na RŽD areni. Prva sezona, prvi pehar.

„Sve je to deo trenerskog posla“, mirnim glasom govori Nikolić tokom predaha u Beogradu. „Nekad ima boljih, nekad lošijih dana. Naš zadatak je da izvučemo maksimum iz ekipe. Ako sumiram praktično godinu, koliko je prošlo od dolaska u Moskvu, početak je bio baš dobar, jer smo u završnih osam kola prethodnog prvenstva izborili direktan plasman u Ligu šampiona, osvojili više bodova od direktnih konkurenata (CSKA, Krasnodar, Rostov) i ostvarili jedan cilj. Na početku novog pobedili smo u uvodne dve runde, uz remi, ali je ekipa morala da se menja u hodu. Između ostalog zbog promene pravila o ograničenju stranaca u Premijer ligi. Imali smo ih 14 pod ugovorom, trebalo je da se svedemo na osmoricu“.

Manevarski prostor sužen je odlukom FS Rusije da pauza između poslednje utakmice prethodne i prve u novoj sezoni traje samo dve sedmice. Ubedljivo najkraće na teritoriji Evrope. Otud...

„Bilo je i problema, uspešnih i vrlo neuspešnih serija. U Ligi šampiona smo, po svim ocenama, igrali na dobrom nivou u fantastičnoj grupi (Bajern, Atletiko, Salcburg). Kraj kalendarske godine bio je užasno loš, samo mi koji smo bili unutra znamo razlog. Nalazili smo se u vrhu tabele, u igri za prolaz u Ligu Evrope, dve utakmice su odlučivale hoćemo li biti drugi ili treći u prvenstvu ili ćemo pasti. Isto važi i za međunarodno takmičenje. Tad je kovid jako udario po nama, putovali smo u Minhen sa samo 13 igrača, uključujući poletarce iz Kazanke, našeg drugog tima. Kriterijum selekcije bio je: ko je zdrav, taj igra“.

21.00: (1,75) Belgija (3,60) Rusija (4,90)

Usledile su promene u klubu, dolazak nove uprave i poverenje treneru koga su angažovali prethodnici. Nije baš čest slučaj da strateg, još stranac, uživa takav status. U suprotnosti sa medijskim navodima u Rusiji. Uzvratio je dugačkom serijom trijumfa.

„Posle prvih zajedničkih priprema drugi deo sezone bio je fantastičan. Bili smo najbolji tim u Rusiji, odigrali 15 utakmica, 13 pobedili, uz po jedan poraz i remi. Osvojili smo kup. Počeli smo 2021. sa devete pozicije na tabeli, a dva kola pre kraja došli u situaciji da igramo sa Zenitom maltene meč za titulu. Ostaje žal za nesrećno ispuštenim drugim mestom i plasmanom u kvalifikacije za Ligu šampiona. U poslednja tri kola Spartak je našao način da sve utakmice dobije u poslednjim minutima“.

Nikoliću i Lokomotivi ostao je pehar. Osvojen u nezadrživom pohodu od februara do maja, kad su savladana tri tadašnja (Tambov, Soči, CSKA) i jedan novi član elitnog ranga (Krila Sovjetov). I to tako što je svakom rivalu dao po tri gola.

„Zadovoljan sam. Predvodio sam Lokomotivu na 49 utakmica za godinu dana. Saradnici i ja smo naučili jezik, prilagodili se ekipi, stvorili sjajan odnos, ostvarili niz od 11 uzastopnih pobeda, treći najduži u istoriji Premijer lige Rusije. Prvi datira iz doba kad je Valeri Gazajev sedeo na klupi CSKA, drugi je vlasništvo Zenita. Sezona je završena trofejom, čim je tako karakteriše se uspešnom“.

Potvrđeno predlogom čelnika da potpiše novi ugovor i prihvatanjem Marka Nikolića da u Moskvi ostane do juna 2024. Uz nadu da može da napreduje.

„Od zimus su se navijači vratili na tribine, prethodno nisu dolazili zbog sukoba sa bivšim rukovodstvom. Predstavljali su impuls timu, podršku na svakoj utakmici, zbog čega sam se osećao drugačije u drugom delu sezone. Ljudi su zadovoljni. Dvaput sam biran za trenera meseca (mart, april), što sugeriše da smo Radoje Smiljanić i Goran Basarić, kao i grupa ruskih trenera, napravili dobar posao. Uprava je zadovoljna. Ponovo imamo situaciju da nekim igračima ističu ugovori, valja dodatno podmladiti ekipu, ispred nas su novi ciljevi. Direktno smo plasirani u Ligu Evrope, naredne sezone biće drugačija neko ranije, kao mini Liga šampiona. I po broju i po kvaliteti učesnika“.

Što raduje Nikolća, daje mu čvrstu osnovu da nastavi rad u Moskvi, iako su ga zvali Parma, Galatasaraj, saudijski Al Ain.

„Imao sam dosta drugih ponuda u poslednjih mesec-dva. Odlučio sam da, pošto je i meni 41 godina, a u prvoj celoj sezoni u Rusiji osvojio sam trofej, igram na kartu kontinuiteta“.

HOĆU DA OSVAJAM... TITULU, AKO JE MOGUĆE

Protiv Atletiko Madrida u Ligi šampiona (©Reuters)

Šta je primarni cilj u Lokomotivi: da budete prvak Rusije, napravite velikog igrača, trajete na klupi?

„Drugačije je u poređenju sa Srbijom, gde se podrazumeva da moraš da uzmeš trofej ako si u Crvenoj zvezdi ili Partizanu. Lokomotiva jeste veliki klub, ali nije jedini. Tu su Zenit, četiri moskovska (Spartak, Dinamo, CSKA, Lokomotiva), Krasnodar, Rubin, Rostov... Već pola lige. Svi jaki, dobro organizovani, sa ogromnim budžetima i sjajnim trenerima. Plus, svake godine se pojavi neki Soči ili Ural. Ciljevi su uvek najveći. Alibi mi nije potreban, niti sam ga ikad tražio, da bi se zagradio pre početka takmičenja. Naravno da hoću da osvajam. Hvala bogu, to se događalo u najvećem broju zemalja gde se sam radio. Težak je zadatak, potrebno je ponavljati se, što je uvek izazovnije nego uraditi prvi put. Nemamo zakucan cilj, da je obaveza, ali klub i ja imamo ambiciju da se borimo za vrh. Za titulu ako je moguće. Za plasman u Ligu šampiona. Kup, naravno. Imamo i posebnu ambiciju da igramo dobro u Evropi, prođemo grupu“.

Poseduje li Loko kadrovske kapacitete za uzlet u sam vrh?

„Na zimu smo promenili način i model igre, izašli u rombu, što se dosta analizira u Rusiji. Promenili smo izbor igrača, pojavila se grupa mladih, predvođena Nikitom Josifovim i Maksimom Muhinom, koji je postao reprezentativac, uz podršku dva naiskusnija, Vedrana Ćorluke i Gžegoža Krihovjaka. Fjodor Smolov se vratio, Fransis Kamano dao devet golova posle priprema, Rifat Žemaletdinov postao reprezentativac. Tu su Barinov, pa još jedan Poljak, Maćej Ribus. Prioritet je da dovedemo štopera stranca, kao i jednog ’box to box’ vezistu. Sve ostale pozicije moramo rešiti ruskim igračima. Ranije je moglo 15 stranaca da bude registrovano, a šestorica na terenu. Kupovali su se stranci koji ne igraju. Sad niko nema luksuz da angažuje fudbalere ako neće imati važnu ulogu“.

KATASTROFALAN SISTEM TAKMIČENJA, LOŠ AMBIJENT, A TALENTI NA SVE STRANE

Dokazan i u Superligi (Rad, Vojvodina, Partizan) i u inostranstvu (titula i kup sa Videotonom, kup sa Lokomotivom, prvo mesto u Olimpiji pre smene), Marko Nikolić ima težinu da secira stanje u srpskom fudbalu.

„Naš je, nemamo drugi. Svako bi trebalo da mu pomogne, koliko može i ume. S druge strane, moramo svi da govorimo istinu. Mnoge stvari nisu dobre. Niko me ne može ubediti da nemamo talentovanih igrača. Nisu mogla da prestanu da se rađaju darovita deca, pojavljuju se u Srbiji kao pečurke posle kiše. Opet, takmičenje sa 20 klubova je pokazalo besmisao. Zemlja naših kapaciteta ne može da trpi toliko timova u elitnom rangu. Rusija igra sa 16. Identično je u državama sličnog broja stanovnika, ali bolje infrastrukture, poput Austrije, Mađarske ili Poljske. Igraju u rasponu od deset do 16 ekipa“.

Na klupi Partizana (©Starsport)

Sistem takmičenja?

„Katastrofalan. Ne znam kome je odgovaralo i zašto. Infrastruktura, takođe. Klubovi ne mogu sami, bez podrške države. Ambijent u fudbalu je loš. Niti klubovi kao što je Partizan, niti FSS, niti srpski fudbal, zaslužuju ovakvu atmosferu u i oko njega. Kome je to u interesu? Igračima i trenerima nije. I medijska situacija je loša. Na 30 loših vesti ide jedna pozitivna. Prema mojim informacijama, klubovi 80 odsto budžeta pune transferima igrača. Taj sistem je specifičan za ovaj prostor. Da li je održiv na duge staze?“.

Uprkos svemu jasno stavljate do znanja da posedujemo talente svetskog kalibra?

„Možda je pitanje kako se radi sa decom, kakav put im se pravi, ali me niko ne može ubediti da nema talenata. Niti ima boljih primera, iz mog Partizana, od Dušana Vlahovića i Filipa Stevanovića. Vlahović je otišao, a da nije ništa dao ovde. Sad je igrač vredan 70.000.000 evra. Za mene, bez sumnje, buduća zvezda evropskog fudbala, zato što poseduje igrački kvalitet, čvrst mentalitet i sjajne fizičke predispozicije. Bilo je od prvog dana jasno da će biti fudbaler svetske klase. Reprezentativac je, dao je više od 20 golova u Seriji A, ne zaboravite da je 2001. godište. Stevanović je odigrao nekoliko utakmica i odmah potpisao za Siti. Čitam da su neki Zvezdini mladi igrači pred odlaskom. Moramo da budemo svesni da smo postali tržište. Teško će vrhunski klub sa Zapada kupiti kod nas igrača od 30 godina. Zato će decu od 17, 18, 19 godina stalno odvoditi“.

HTEO SAM VLAHOVIĆA, BIĆE ZVEZDA SVETSKOG FUDBALA

Vlahovića ste trenirali u Partizanu, međutim, kod vas nije igrao zato što je već bio prodat Fjorentini?

„Takav je dogovor postignut na nivoima koje ne bih da širim“.

Hajmo onda isključivo igrački?

„To što sam video od jeseni 2016. do leta 2017. bilo je neverovatno. Trenirao je sa strane ili u drugoj ekipi. Nije imao mogućnost da konkuriše za utakmice, a dešavalo se da sam pobedi prvi tim. Sa 17 godina! Pokušao sam da ga uključim u takmičarski sastav, ali je dogovor već bio napravljen. Što je, možda, razumljivo. Interes je bio da se igrač proda, da se zaradi bez rizika. Kad nije igrao u Fjorentini pričali smo o mogućnosti da ga Lokomotiva pozajmi. Hvala Bogu, dolaskom Čezarea Prandelija mu je krenulo u Firenci. Pred njim je 15 godina karijere“.

Gde će biti kraj, ako ga posluži zdravlje?

„Siguran sam da će Vlahović biti jedna od najvećih zvezda evropskog fudbala“.

Da li caka u tome što je kao tinejdžer otišao u uređen sistem? Baš kao Aleksandar Mitrović i Sergej Milinković Savić u belgijski, Dušan Tadić i Filip Kostić u holandski fudbal?

„Nekad je liga stare Jugoslavije, zahvaljujući ograničenju da igrač ne može da napusti granice do 28. godine, bila jedna od najjačih u Evropi. Zato se dešavalo da Partizan davno igra finale Kupa šampiona ili Crvena zvezda da ga ne tako davno osvoji, isključivo sa domaćim igračima. Da li neko može da zamisli bilo koju ekipu da podigne pehar Lige šampiona samo sa domaćim fudbalerima? Jaka liga rađa kvalitetne igrače. Prirodno je da se razvijaju, merkaju nove izazove kad prevaziđu ovdašnju ligu, hoće i oni da se odmere sa boljima, da idu tamo gde je veći novac. Nama je potrebna snažna liga, na zdravim osnovama, sa najviše 12 klubova. Isto tako i u Prvoj ligi, da fokusiramo kvalitet i novac u te klubove. Onda će takmičenje biti jača, možda će fudbaleri ostati godinu, dve duže nego sad. Neminovno će odlaziti u veće klubove, samo će se granica pomeriti“.

POZITIVNI PRIMERI CELJE I MURA

Govorite precizno o suštinskim problemima fudbala, iste ili slične retorike kao Vladan Milojević, Slaviša Jokanović i ostali predstavnici mlađe trenerske garde. Da li se vaš glas čuje kod donosilaca odluka?

„Ne. Ništa novo. Mi smo ovde ponikli, osećamo da bi u nešto trebalo da vratimo srpskom fudbalu. Da bi se to desilo, potreban nam je zdrav ambijent. Mi smo, ipak, treneri. Ne rukovodioci, niti imamo ambiciju da vodimo Savez i(li) klubove. Pokretanje tih pitanja nije naš domen“.

Kako onda struka da dođe do izažaja u lošim uslovima na koje ukazujete?

„To su već izgovori. Uvek može da se radi. Treneri ne bi trebalo da traže izgovore, već da rade. Imamo talentovane stručnjake, neka se usavršavaju, putuju, prate trendove, jer se fudbal menja nenormalnom brzinom. Ideja je da ono što učimo primenimo u datim uslovima. Ne po principu copy-paste, već poštujući specifičnosti našeg mentaliteta. Mene zanima stručni deo. Sve ostalo moraju da urade rukovodioci FSS i najvećih klubova. U krajnjem slučaju, da država stvori ambijent u kome će svim učesnicima biti prijatnije. Počev od svakodnevnog ponašanja, do stručnih detalja“.

Može li da se u Srbiji kreira atmosfera nalik onoj u Rusiji, da se u poslednjem kolu dele evropske ulaznice i odlučuje ko ispada?

„Moramo da budemo svesni da smo zemlja od oko 7.000.000 stanovnika. Nismo ni Rusija, ni Engleska, Španija, niti Italija. Nismo nikad ni bili. Što ne znači da ne možemo. Gde ćete bolji primer od dešavanja iz poslednjeg kola prvenstva Slovenije, kad Maribor kod kuće izgubi od Mure – a dovoljan mu je bod – i njegov rival postaje šampion. Sezonu ranije Celje je na terenu Olimpije uzelo bod i naslov prvaka. Ne govorim o kvalitetu te lige, nego da je moguće da u dve uzastopne godine, u direktnim duelima, Celje i Mura osvoje titulu. Ne moramo da se merimo sa ’ligama petice’, ali hajde sa se merimo sa Mađarima, Slovencima, Austrijancima, Švajcarcima... Kad to budemo dostigli, sve drugo će nam krenuti. To je zdravo. O onome što je normalno, pričamo kao da je čudo“, rekao je Marko Nikolić, predstavnik mlađe trenerske škole i, posle dugo godina, jedini vlasnik trofeja u ligama koje nešto znače.

UEFA SPOJILA JEDNAKE, A I DALJE ZVEZDA MOŽE DA POBEDI LIVERPUL

Marko Nikolić (©Starsport)

Promena formata evropskih kupova izuzetno zanima Nikolića. O potezima UEFA govori punih usta.

„UEFA je sve lepo složila osnivanjem Lige konferencija. Zemlje koje su ispod 15. mesta na rang-listi nemaju prolaz u Ligu Evrope. Ogroman broj ekipa iz pet najjačih liga ide u Ligu šampiona, data je šansa onima od šestog do 14. mesta da se bore za Ligu Evrope. Svi ispod će, nažalost, u Ligu konferencija. Tačno je u odnosu na količinu ulaganja uredila takmičenja. Koliko god se to nama ne dopadalo, spojila je da igraju otprilike jednaki sa jednakima. A zadržala sportski princip, da ne bude zatvorena liga kao u košarci. Što znači da i prvak 25. lige na rang-listi UEFA ima šansu da dođe do Lige šampiona“.

Kao i većina njegovih kolega, sa ogorčenjem je dočekao nameru velikih da osnuju Superligu Evrope.

„Kao da me neko pita, ali sam bio apsolutno protiv. Utiče na struku, jer se u celoj situaciji najmanje pitala. Dopale su mi se izjave mnogih trenera i igrača, potenciranje da je fudbal emocija. Dešavanja prilikom protesta protiv Superlige su mi vratila veru u sport, jer bez navijača, emocije, mogućnosti da Partizan ili Zvezda pobede Barselonu ili Liverpul, sve gubi smisao. Apsolutno sam za projekat UEFA, izašla je u susret svim klubovima, promenom formata Lige šampiona i Lige Evrope, te formiranjem Lige konferencija“.

Na šta konkretno ciljate?

„Omogućava između osam i 12 evropskih utakmica, a zadržava sportski princip. Idealan balans između razumljivih želja velikih, ali i želja navijača i sportskog principa, primarnog. Prinudni izostanak publike prethodnih godinu dana pokazao je koliko nam je svima bitna“.

PIKSI I SISTEM

Nova klima u državnom timu Srbije oseća se i u Moskvi. Sedam bodova u početne tri stanice puta ka Mundijalu raduju Marka Nikolića zbog čega reprezentaciji i Draganu Stojkoviću Piksiju drži palčeve.

„Dobro je što imamo dobar rezultat reprezentacije na početku kvalifikacionog ciklusa. Imamo i dobru selekciju. Bilo bi važno da se plasiramo u Katar, isto tako i da se uspostavi sistem. Naravno, biće važno učešće svih klubova u evropskim kupovima, da što duže imamo predstavnike u ozbiljnom fudbalu“.

ĆORLUKA NOVI POMOĆNIK

Sa terena pravac klupa. Čim je završio igračku karijeru Vedran Ćoruka postao je jedan od najbližih saradnika Marka Nikolića u stručnom štabu Lokomotive.

„Devet godina je u klubu, apsolutno je zaslužio tu poziciju. Na moj predlog, uz saglasnost čelnika, postaće deo našeg tima čim završi obaveze u reprezentaciji Hrvatske, gde je promovisan u saradnika Zlatka Dalića“.

DVA ILI TRI RUSKA KLUBA DA PREZIME U EVROPI

Od svih ruskih klubova u Evropi minule sezone zimu je dočekao samo Krasnodar. Možda onaj od koga se najmanje očekivalo. U narednom ciklusu ljubitelji fudbala u zemlji poslednjeg Mundijala očekuju više, jer su ne tako davno CSKA i Zenit osvajali trofeje UEFA takmičenjima.

„Niko ne beži od toga. Ni ja. S obzirom na stadione koji su posle Svetskog prvenstva 2018. možda najbolji u Evropi, pa i na mogućnosti klubova, prisutna je ogromna ambicija da se napravi iskorak. Domaće takmičenje jeste ujednačeno i neizvesno, ali svi očekuju pomak van granica. To je cilj ne samo Lokomotive, već svih. Ne vidim nijedan razlog da dva ili tri kluba ne prezime“.

Kako objašnjavate što ruskih klubova nema na jakim pozicijama u Evropi?

„Nema ni portugalskih, turskih, belgijskih, holandskih... Svelo se na to da završnicu Lige šampiona i Lige Evrope igraju timovi iz Engleske, Španije, Nemačke ili Italije, čak bih Francusku eliminisao, sa izuzetkom Pari Sen Žermena. Na sreću ili na žalost su se odvojili. U svakom smislu. Tamo je koncentrisan kvalitet. Svaki igrač mašta da igra u pomenutim zemljama. Pojavljivanje nekih od klubova van „liga petice“ u odlučujućim fazama će se dešavati – nadam se da će to biti neko iz Rusije – ali će biti sve teže. Eventualno na nivou klupskog ili nacionalnog projekta“, procenio je Nikolić.