INTERVJU – Slavko Bralić: U Splitu ako ne voliš Hajduk nisi normalan

(Od specijalnog izveštača iz Antalije)

Još jedan težak prepodnevni trening je završen. Igrači su se vratili u hotel, otišli pod tuševe, a potom u sobe kako bi se odmorili pred obaveze koje ih očekuju u nastavku dana. Svi osim jednog – Slavka Bralića. Njega smo zatekli u moru kako se kupa. Jedini na plaži. Svi ostali uglavnom su nosili jakne, retko ko dukseve sa kapuljačom. Jer osim što živa na termometru pokazuje tek nešto iznad deset stepeni Celzijusa, duva i poprilično jak vetar. Međutim, za 28-godišnjeg Splićanina to ne predstavlja problem, jer odrastao je kraj mora i kako u prethodnom periodu nije imao priliku da često odlazi u domovinu, trudi se da prilikom priprema u Turskoj iskoristi svaku priliku.

"Nisam bio kod kuće prošlo leto, nisam se kupao, a stvarno volim da plivam. Juče su bili svi igrači, da odmorimo noge. More je najbolji oporavak, bar su tako mene učili u Splitu. Bilo je mirno, nije bilo talosa, iskoristio sam priliku da proplivam, odmorim dušu i da noge oporavim, što je najvažnije. Sad je bilo ovo oko korone, sezona se kasno završila, igrali smo i kup. Imali smo malo slobodnih dana, ali tad sam dobio dete i nisam mogao da idem kući. Sve je bilo komplikovano tako da sam skoro celo leto ostao u Srbiji", počinje Bralić razgovor za Mozzart Sport.

Ni ostanak u Novom Sadu mu ipak ne pada teško, jer iako je trenutno jedini fudbaler hrvatske nacionalnosti u Superligi, što zbog istorije dveju zemalja ume da skrene pažnju, u srpskoj Atini su ga oberučke prihvatili.

"Igrači su me prihvatili najbolje moguće. Među igračima nije važno koje sam nacionalnosti, boje kože i vere. To je profesionalizam, svi smo mi prijatelji i van terena i na njemu, tako da što se toga tiče Novog Sada imam prijatelja u klubu i van kluba i sa svima imam normalan odnos. Nikada nigde na terenima u Srbiji nije bilo neprijatnosti."

Seniorsku karijeru započeo je u okolini rodnog grada, ali za najpopularniji klub u Dalmaciji, Hajduk iz Splita, nikada nije nastupao. Umesto toga, 2013. potpisao je za Osijek, te ne skriva želju da se jednog dana vrati i obuče dres Bijelih.

"Hajduk mi je velika ljubav. Svako ko je iz Splita voli Hajduk i to je najnormalnija stvar. Ako ne voliš Hajduk, kažu da nisi normalan. Veliki sam navijač Hajduka, pratim skoro svaku utakmicu kada sam u mogućnosti i ko zna, možda jednog dana i zaigram za Bijele."

Na Karađorđe je stigao prošle zime posle kratkotrajne epizode u grčkoj Larisi. Ponuda je bilo na više strana, ali je hrvatski fudbaler ubrzo presekao i izabrao Vojvodinu.

"Nakon epizode u Grčkoj stigla je ponuda iz Vojvodine na poziv trenera Nenada Lalatovića i tadašnjeg predsednika Gajića, i oni su zaista želeli da dođem. Predstavili su mi plan i ja sam odmah prihvatio. Imao sam i drugih ponuda, ali mi je ovo izgledalo najbolje od svih opcija, tako da sam sa zadovoljstvom prihvatio. Čuo sam iz medija i preko nekih prijatelja iz Srbije za trenera Lalatovića, ali se tada nismo znali. Kontaktirao je sa mnom preko telefona, izrazio je želju da dođem, rekao je da me je gledao na par utakmica, da mu se sviđam kao igrač i da bih mogao da doprinesem ekipi. Nakon par dana smo uspeli da se dogovorimo oko svega, ja sam došao u Novi Sad i sve ostalo je bilo formalnost. Mislim da nisam pogrešio što sam došao u Vojvodinu."

Godinu dana kasnije saradnja se ispostavila punim pogotkom. Vojvodina je prošle zime Bralića dovela kao direktnu zamenu za Ranka Veselinovića, a Splićanin ne samo da ga je odmenio, već se toliko isticao partijama da se o njemu priča kao o jednom od kvalitetnijih, ako ne i najkvalitetnijem inostranom pojačanju Stare dame u prethodnih nekoliko godina. Za napredak u svojoj igri Bralić u prvi plan ističe i uticaj trenera novosadskog kluba.

"Zadovoljan sam trenerom Lalatovićem, što najbolje pokazuju rezultati, igra ekipe i igra svakog igrača pojedinačno. Svaki igrač je sigurno napredovao za stepenik više igrački i cena mu je porasla. Što se tiče samog trenera, imam samo reči hvale. Veliki je motivator i trener, što dokazuje iz dana u dan, i siguran sam da će jednog dana voditi veliki klub, ako ne na ovim prostorima, onda u Evropi."

Kada smo već kod cene, i njegova je u prethodnih 12 meseci rapidno porasla. Međutim, problem za Vojvodinu je u tome što je Bralić ušao u poslednjih pola godine ugovora i na leto bi mogao ode bez obeštećenja, mada ima naznaka da scenario neće biti takav.

"Svakom igraču je cilj da ide stepenik po stepenik. I meni je jasno da će posle dobrih igara doći nešto što bi zadovoljilo i mene i klub, što je takođe jako važno. Ukoliko ne bude tako, pričaću sa klubom o produženju ugovora, o čemu je bilo naznaka i već smo obavili par razgovora. Ali polako, još moramo da se izdogovaramo o svemu. Sve je to na klubu. Sigurno se neko raspitivao, ali ako su došle ponude, sigurno nisu zadovoljile klub. U to je upućen klub i sada je tu sportski direktor koji vodi računa o tome, i oni su za to zaduženi."

Foto: J. Grlić

Ukoliko dođe do nastavka saradnje, Bralića očekuje mnoštvo izazova u nastavku sezone, posebno jer su u klubu zacrtali visoke, ali istovremeno i ostvarive ciljeve.

"Trenutni plan je da se pripremimo što bolje, zbog čega smo došli u Tursku, da izborimo što bolji plasman, što je borba za drugo mesto, je su šanse za prvo mesto malo teže, i naravno odbrana kupa. Dobro radimo, nadam se da ćemo u prvenstvo ući maksimalno fokusiran i siguran sam da će trener izvući maksimum iz nas da postignemo rezultate koji su on i klub zacrtali. Uz to da budemo u četiri ekipe koje idu u Evropu."

Njegov partner iz srca odbrane Siniša Saničanin je igrama u Vojvodini zaradio poziv reprezentacije Bosne i Hercegovine. Njega u selekciji Hrvatske očekuje mnogo ozbiljnija konkurencija, jer radi se ipak o viceprvaku sveta , ali stameni defanzivac se vodi onom narodnom izrekom da nada poslednja umire.

"Kao što sam rekao za Hajduk, i nacionalni tim je moja velika ljubav. Svaki igrač sanja da igra za svoju državu. Tako je i meni san da igram za Hrvatsku, to sam sanjao odmalena. Dok god igram fudbal nadaću se da ću jednom dobiti poziv. Hrvatska ima vrhunsku reprezentaciju, ne znam da li se moje igre prate, ali ako bog da jednog dana možda zaslužim poziv", zaključuje Bralić u razgovoru za Mozzart Sport.