INTERVJU – Nikola Trajković: Neću da trpim nepravdu, voleo bih da više ljudi kaže šta misli

Od 16 trenera na početku nove sezone Mozzart Bet Superlige Srbije, deset ih je u elitnom rangu našeg fudbala nastupalo kao igrači. Što u vreme stare Jugoslavije, što u eri one skraćene sa Crnom Gorom, što u samostalnom srpskom šampionatu. Ali, samo jedan od njih je tokom igračke karijere bio proglašen najboljim fudbalerom lige u sezoni.

Nikola Trajković je pre skoro dve decenije bio zvanično najbolji igrač Superlige igrajući u Zeti posle čega ga je karijera vodila u Crvenu zvezdu, Grčku i Mađarsku gde je upoznao ženu svog života i sa njom se odselio u Norvešku. Ko ne zna, reč je o Katrin Lunde, jednom od najboljih golmana svetskog rukometa.

Tako je Trajkovićeva trenerska karijera zbog porodičnih obaveza krenula u obrnutom smeru. Od Norveške, preko Švedske ka povratku u Srbiju prošlog leta. Bio je trener niškog Radničkog u dva mandata i delovalo je da se brzo zasitio srpskog fudbala. Odatle i počinjemo intervju sa Trajkovićem.

Moramo da krenemo od nečega što te je etiketiralo prošle sezone i izjave: ‘Nikad više u srpskom fudbalu’. I onda povratak? Šta te je toliko revoltiralo.

"Nemam šta da krijem: Tendenciozno suđenje. Žao mi je što 90 odsto dobrih i poštenih sudija, ispašta zbog onih koji - nije lepo to govoriti, ali tako mi se čini - odrađuju neki posao. Šta god mi radili i analizirali prošle sezone, čini mi se da se sve svodilo na to da će neko drugi da donese odluku kako će se utakmica završiti. Biram reči, ali to je totalno ružno…. Dolaziš u situaciju da se osećaš bespomoćno i gubiš kontrolu nad situacijom”, otvara dušu Nikola Trajković na početku intervjua za Mozzart sport.

Trajković: Odlazim zauvek iz srpskog fudbala!

Da li si zažalio zbog te izjave?

"Ne, niti žalim sada. Voleo bih kada bi više ljudi smelo da kaže to što stvarno misli, jer me je 90 odsto ljudi iz fudbala zvalo i reklo mi: ‘Svi to znamo, ali znaš, moraš da se uklopiš u nešto...’. Ja bih voleo kad bi svi ti ljudi javno ustali i rekli kad se desi neka nepravda. Onda bi i tim ljudima koji vrše te nepravde, bilo teže da donose odluke. Najgore je da svi dignemo ruke. Ja sam rekao to što sam mislio. Ne možete kao trener da kontrolišete utakmicu, analizirate protivnika, pravite neki plan, prilagođavate se svim tim situacijama na utakmici, zaslužite da pobedite utakmicu… I onda vam to neko samo uzme?! Ne možete da ostanete bez reakcije jer sam osetio da guram kamen uz brdo. Svi ljudi koji osete nepravdu trebalo bi to da kažu. Možda ne baš u takvom obliku kako sam ja rekao, ali da kažu i apostrofiraju gde je problem. Možda bi na taj način i ingerencije ljudi koji kvare fudbal, bile manje".

A što misliš da će sada nešto tu biti drugačije i da se nešto promenilo?

"Nisam se vratio zato što verujem da će biti drugačije. I dalje sumnjam. Vratio sam se jer ne želim da mi tri, četiri čoveka utiču na karijeru. Imam šansu da radim u prvoligaškom klubu u Srbiji. Iskreno, nisam imao šansu da radim u prvoligaškom klubu u Švedskoj ili Norveškoj. Imao sam priliku da tamo vodim drugoligaše. Kada sam sve sabrao i oduzeo, shvatio sam da želim da radim u najboljoj ligi svoje zemlje koju volim najviše na svetu. Ispalo bi da sam se predao i odustao od svoje zemlje ako bih dozvolio da me ta trojica ili četvorica pobede. Biću tu i svaki put ću reći ako se desi neka nepravda".

Koliko si razmišljao kada su te Pazarci pozvali?

"Iskreno, zvali su me i malo ranije, pitali za planove, ali mi je bilo potrebno vremena da razbistrim glavu. Bio sam pun emocija zbog svega što se desilo i otišao sam da budem sa porodicom koja živi u Norveškoj. To su teške situacije. Ne viđate dete, ženu, žrtvujete sve i onda neko dođe da se igra sa vama. To stvarno može da boli. Razmislio sam i odlučio da probam još jednom. Hvala Bogu, ne zavisim od ove plate i ne moram da pristanem da neko sa mnom može da radi šta hoće kao što pristaju te tri, četiri osobe koje kvare 90 odsto onih poštenih u bilo kojoj profesiji, a etiketirani su zbog ovih".

Šta te je privuklo u pozivu Novog Pazara?

"Sportska strast. Imaju neku strast, u fudbalu pogotovo, kao malo klubova u zemlji ako izuzmemo Zvezdu i Partizan, Vojvodinu... Nekako mi se čini da ona ide uz moj temperament. Naš fudbal mogu da podignu veći centri i gradovi koji imaju veću lokalnu podršku. Naveo bih primer Radničkog iz Kragujevca. Sjajan ambijent oko kluba i trenera koji je uspeo tu energiju da kanališe na terenu. I to je prepoznato u gradu. Rezultat je pokretač svega".

Da li te motiviše da ti publika u Pazaru skandira kao Feđi Dudiću u Kragujevcu?

"To je prirodno. Radim i živim za to da mi niko ne kaže sutra da nisam dao celog sebe u poslu kojim se bavim. Ne želim nikoga ne prevarim. Želim da dobijem ono što zaslužim i mislim da svojim radom možeš da zaslužiš da te na kraju i Bog pogleda. I da te pogledaju rezultati jer u fudbalu je dosta toga ipak i do sreće".

Da li te plaše te situacije i atmosfera u Novom Pazaru sa trenerima i česte smeme jer do sada nisu pokazali da imaju strpljenje?

"Nemam taj problem. Mogu da dođem danas i da odem sutra. Jedino što sam obećao sebi je da ću biti posvećen onom što radim. Bio tu jedan dan, sto dana ili godinu. Želim da radim na način koji sam naučio dok sam boravio u inostranstvu. Radio sam u Norveškoj, u Švedskoj, imao sam prilike da radim u velikom klubu kakav je Malme i da vidim kako stvari funkcionišu. Pokušavam da držim stručni štab na nivou kakav smo imali tamo. Iako je tamo bilo zaposleno 15 ljudi u stručnom štabu, a ovde pet. Pokušavam da izvučem maksimum od svakog člana, da dišemo kao jedan, planiramo, a nekada je u životu potrebna i sreća. Videćemo da li ćemo se poklopiti".

Nikola Trajković (©MN Press)

Ipak, različiti su mentaliteti u Novom Pazaru i Malmeu…

"Apsolutno! Ali, koliko god budem bio tamo, daću celog sebe. Spreman sam. Moja dobra strana je što ne zavisim ni od koga. Onog momenta kada odem, moja porodica to neće da trpi u finansijskom smislu. Onda možeš i da racionalno donosiš odluke. Ne moraš da trpiš neke nepravde. Ako klub oseti da neko drugi može bolje da obavlja tu funkciju, ja sam istog dana spakovan i idem da vidim dete i ženu. Tako sam namestio glavu. Ali, do tada, samo pozitivno razmišljam i samo pozitivno treniram".

Čini li ti se da je Novi Pazar neiskorišćen potencijal? Kada vidiš prvi i drugi deo prošle sezone. Šta su mogli da dobiju, a kako su završili na kraju?

"Ne bih komentarisao prethodnu sezonu jer je bilo dosta promena. Ima i do te sreće… Gledao sam neke utakmice Novog Pazara koje je nezasluženo dobio i neke u kojim je zaslužio da pobedi, a nije. Bilo je potencijala, ali kad se sve sabere i oduzme, ipak je tu iskočilo pet boljih klubova. U ovom momentu Pazar nije tu već treba da teži ka tome. Tu mislim na Zvezdu, Partizan, Vojvodinu, TSC, Čukarički. Tih pet klubova je odskočilo u organizacionom i platežnom smislu. Svi ostali malo zavise i od momenta i faktora sreće…"

Ipak, delovalo je Novi Pazar ima te organizacione i finansijske kapacitete s obzirom na imena u timu.

"Lakše mi je da komentarišem prethodnu sezonu Niša jer sam bio tamo. Ne mogu da dam konkretne odgovore kad nisam bio u svemu tome".

Kakav je sada potencijal?

"Ako ćemo iskreno - ja sam to rekao i ljudima o klubu - mnogo stvari još treba da se podigne na viši nivo da bi Novi Pazar došao na mapu fudbala gde bi bio mamac za igrače. Zato mislim da su ovih pet klubova koje sam nabrojao, daleko ispred nas trenutno. Pazar je ekipa iz senke koja može da iznenadi. Mislim na klubove i gradove koji imaju potencijal kao što su Niš, Subotica, Kragujevac, Pazar, Kruševac… Pa i Lučani imaju dobar sistem, znaju šta žele i ne odstupaju od toga. Bio bih nepošten i prema vama i prema ljudima u klubu ako bih rekao da Novi Pazar možemo da svrstamo u tih pet, šest najboljih. Da bi se napravio iskorak da se dođe u tih pet, ipak su potrebni neki konkretni koraci".

Imate Adema Ljajića što ima malo koji klub u Srbiji?

"Ma ne zna ništa… Slab igrač. Ha-ha-ha… Zezam se. Najbolji igrač u ligi. To je neosporno. Samo je pitanje njegove motivacije. Ali što se tiče njegovih fudbalskih kvaliteta, takvog igrača nemate u ligi. Mislim, Zvezda može da dovede takav kvalitet ali onda to košta toliko i toliko. Pazar je imao sreće da taj kvalitet dobije za džabe dok Zvezda i Partizan daju milione na takve igrače. Privilegija je da dobijete takvog igrača koji nije koštao klub".

Šta su tvoji prvi saveti za njega? Šta želiš od njega?

"Treba da bude lider u svakom smislu. Oni njega u gledaju kao u nekog idola iz mladosti. To su sve mladi igrači za koje je Adem Ljajić bio božanstvo. Svaki korak koji on napravi se prati sa 50 pari očiju. Zato što svaki mladi igrač gleda šta on radi, kako se ponaša, kako jede, kako priča s ljudima… To je prirodno kada imate takvu veličinu u timu. On mora da bude primer u svakom pozitivnom smislu. Ako on to nije, onda igrači mogu drugačije da shvate uspeh u fudbalu. Percepcija uspeha je da nije sve u tome šta ti je Bog dao, nego nekada i u radu. U primeru Adema Ljajića je to fudbalski dar, ali u primerima nekih drugih igrača je to neki malo manji dar, ali i rad. On treba da bude primer da je sve to postigao i uz rad, a ne samo uz dar".

Koliko je to teško kanalisati kada imate takvu zvezdu u timu?

"I nije toliko teško, jer svi koji rade u klubu su svesni Ljajićeve veličine. Ne verujem da je bilo koji igrač misli da može u nekom momentu imati status koji ima Adem Ljajić u tom gradu. Zato što je Adem neko ko je odatle ponikao i napravio to što je napravio. Dok god sa njim imamo komunikaciju i podršku u smislu da je on primer u ekipi, nije teško raditi".

Adem Ljajić (©MN Press)

Posle Ljajića, drugi adut Novog Pazara je publika jer je to jedan od retkih klubova u kojima su Zvezda i Partizan gosti.

"Pogotovo Zvezda. To je još jedna stvar u kojoj poredim Srbiju sa Švedskom. Nije razlika u kvalitetu. Mislim da je kvalitet našeg fudbala sličan sa njihovim. Ali, razlika je ambijent. Prvo, kako izgledaju stadioni. Ddrugo, da budete gost kad odete na taj stadion. Malme je najveći klub u Skandinaviji, veći i od Rozenborga, najviše trofeja ima, ali mi sa Malmeom nigde nismo imali domaćinsku atomsferu kad smo gostovali. Mi smo gost i Hamarbiju, i Jurgardenu, i AIK-u, i Geteborgu… I to smo baš gosti! Iako imamo nenormalnu armiju navijača. Kada gostujemo na stadionu Geteborga koji prima 20.000, na tribinama je 18.000 njihovih navijača. Malme dobije 2.000 karata po nekom pravilniku. Došlo bi naših i 20.000, ali ne može zato što već su kupljene sezonske karte. Evo vam Hamarbi. Imaju jedan osvojen kup u klupskoj istoriji, ali 30.000 navijača na stadionu. Nažalost, kod nas je to nemoguće jer 85-90 odsto ljudi navijaju za za Zvezdu i Partizan. Kragujevac se malo digao, Pazar se digao i uz neki lepši ambijent i lepši stadion, sve bi delovalo drugačije".

Navodi Trajković u dahu i primer finala Kupa Srbije…

"Zvezda i Vojvodina su igrali utakmicu na punom stadionu, a ti isti protivnici su igrali prvenstvenu na Marakani gde je bilo možda 5.000 ljudi. Deluje vam da je bio bolji kvalitet ove utakmice u finalu Kupa? A isti su igrači!".

Da li su možda zbog toga ambijenta neke od najboljih utakmica prošle sezone odigrane u Bačkoj Topoli?

"Stadion, dobar teren, protivnik koji hoće da igra… To je ambijent. Igrač uživa i ne razmišlja da li će lopta da odskoči, da li je tvrd teren, da li uopšte može da se igra fudbal ili ne može… Navijači koji dolaze neće pokisnuti, mogu nešto da pojedu i uživaju u celom ambijentu. Garantujem da bi ova liga delovala 50 odsto bolje samo kada bismo imali drugačiji ambijent".

Ambijent u Novom Pazaru je ipak često bio sablasan zbog konstantnih kazni i suspenzija.

"Ne znam, nisam toliko upućen šta se dešavalo. Nisam toliko pratio ko je i zašto kažnjavan. Radio sam u Nišu i pratio šta se kod mene dešava. Naravno da bih voleo da se svaki meč igra sa publikom".

Pomerila se malo i ta infrastrukra sa mrtve tačke, izgrađeni su novi stadioni, rade se novi tereni… Mada se i tu kasni…

"Bolje i kasno nego nikad. Ovo je dobar pomak. Čak i na tim stadionima gde je odlučeno da se stavlja veštačka podloga. Opet se vraćam na Švedsku i Norvešku, ima klubova koji igrju na veštačkoj…"

E da te prekinemo. Ti si idealan sagovornik na tu temu. Proveo si tolike godine u Švedskoj i Norveškoj gde većina klubova igra na veštačkoj podlozi prema kojoj u fudbalskoj Srbiji i dalje postoji značajan odboj.

"Nije većina. Recimo da je u Norveškoj 50:50 odnos “veštak” i prava trava. U Švedskoj na veštačkoj podlozi igraju veliki klubovi poput Jurgordena ili Hamarbija. Ako pričamo o kvalitetnom “veštaku”, onda on može da doprinese brzom fudbalu. Bolje je da igrate na dobrom “veštaku” nego na nekoj kaljuzi od prirodne trave.Svaki veštak je bolji od blata. Na Voždovcu je bio korektan, ali to mora da se menja makar jednom u tri godine. Veštačka podloga ti daje mogućnost za brži fudbal i daje manje prostora ekipi koja se brani. Onda ekipa ne može da kalkuliše na loš teren i na dodir više. To znam iz Norveške i Švedske. Ako ti na lošem terenu treba taj jedan kontakt s loptom više, na veštaku je jedan manje. Odbrana ima manje vremena da se postavi, pomeri i tako dalje. Igra se brži i atraktivniji fudbal nego na blatu. Ali, uvek prednost dajem dobroj prirodnoj travi".

Pored te teme o infrastruktri, prethodnih nedelja je aktuelna tema bila i ovo novo pravilo o dva bonus igrača. Šta ti misliš o tome?

"Glasam za to pravilo. Pogledajte koliko mladih fudbalera je igralo na Evropskom prvenstvu. Ako neki klub ne može da ima dva igrača do 21 godine koji mogu da igraju, onda nismo na pravom putu. Dobar igrač nekada igra se 17, 18 ili 19 godina. Ja sam za to. Ako dođem nekada u dilemu da je 50:50, prveganuću na stranu mladog igrača".

Da li imamo kvalitet za 16 klubova u najjačem rangu?

"Nisam ni za 12, jer bi ugasili neke centre, ali nisam ni za 16. Mislim da bi smanjenje na 14 klubova doprinelo kvalitetu. Ipak, ne smemo da gasimo neke centre".

Šta imamo od toga što je neki klub iz velikog grada ako na tribinama nema 2.000 ljudi? Novi Pazar je manji grad od Niša, Subotice ili Kruševca, a ima više navijača.

"Izdvajam Novi Pazar jer sam već rekao da oni imaju tu sportsku kulturu navijanja za klub iz svog grada. Na primer, da li biste po kišovitom danu u Subotici odveli dete na stadion? Pričamo o prosečnoj sezoni, ne o ekstremnoj kao u slučaju Kragujevca. Da li ćete odvesti dete da pokisne? U Švedskoj imate ambijent da to dete ima neki sadržaj na stadionu, pojede sladoed, popije sok, ne pokisne… Ispunite mu dan. Ljudi sada i putuju po inostranstvu, gledaju utakmice na modernim stadionima i shvataju šta je ambijent. Imali su navijači prilike da putuju na Zvezdine utakmice u Ligi šampiona pa su videli. Kad odete na stadion, osećate se kao direktor. Udobna stolica, natkriveno, popijete, pojedete… A na našim stadionima imaš osećaj kao da si u nekom predratnom ambijentu. Ne osećaš se srećno. Ruinirani su, nemaš toalet… Sve te stvari teraju ljude sa stadiona".

Opet se vraćamo na Topolu…

"Zašto smo rekli TSC? Tamo utakmice deluju drugačije, pa onda i publika hoće da odgleda. Mislim da je fantastičan posao što su napravljena ova tri nova stadiona, a apsolutno sam i za to da se napravi nacionalni stadion. Naravno, nisam za to da se zapostave druge stvari. Ali, potrebni su nam moderni stadioni jer će tu da nam stasavaju deca".

Kako ti izgledaju prvi dani u Pazaru? To je specifična sredina.

"Mnogo ljubazni ljudi! Videćemo kako će biti kada krenu rezultati. Ha-ha-ha… Šalu na stranu, svi ljudi oko kluba žele da pomognu. Nisam naišao ni na jednog čoveka od kojeg mi je nešto bilo potrebno, a da mi se nije odmah našao pri ruci. Pazi, ja sam totalno nebitna trenerska ličnost, vodio sam samo jedan klub u Superligi i ne očekujem popularnost. Ali, prilaze mi ljudi na ulici da mi požele sreću. Svestan sam da će biti tako dok na terenu bude išlo. Svuda je tako, a možda je u Novom Pazaru nešto malo izraženije. Kao što mi sad prilaze i požele mi sreću, tako će mi prilaziti da me kritikuju ako ne ne bude rezultata. Nadam se da se ovo drugo neće desiti, ali volim što je tako jer u nekim drugim gradovima nema reakcije ni kad dođeš, ni kad odeš. Ovo je specifična sredina, ali su jako ljubazni i gostoljubivi ljudi".

Koliko si zadovoljan sklopljenom ekipom i koliko se poštuju želje trenera?

"Za svakog igrača kojeg smo dovodili, direktor se konsultovao sa mnom. I svaka odluka je bila odluka celog stručnog štaba. Ipak, istina je da je ovo dugačak prelazni rok i da nam fali par igrača. Nismo hteli da brzamo, da dovodimo pošto-poto, ali sad polako ulazimo u period kada je jako bitno da nam neko dođe. Počinjemo prvenstvo za nekoliko dana, a sigurno nam na makar tri, četiri pozicije nedostaju igrači. Znači, pozicija zadnjeg veznog, krilo… Špic je od krucijalnog značaja. Ta trojica nam sigurno fale. I bilo bi jako dobro da dođu što pre. Neki igrači su verovatno čekali inostranstvo, nadali se, pa će sada biti 'daj šta daš'…".

©MN Press

Kako reaguju igrači na pozive iz Novog Pazara?

"Naša mana je geografski položaj. Većina igrača će tražiti da budu bliže Beogradu i kućama, osim ako ne pričamo o ljudima koji su baš rođeni u Novom Pazaru. Geografski je Novi Pazar najdalja tačka i to je možda neki minus u razgovoru sa igračima. Oni gledaju to da bude Beograd, pa onda da su bliže autoputu… Ako ne može Novi Sad, onda južnije ka Kragujevcu, Kruševcu, Nišu… Kad je sve to popunjeno, onda počnu da razmišljaju o Pazaru. Svako voli da bude na oku u Beogradu. Tu se vrte menadžeri. Slete u Beograd, pogledaju po dve, tri utakmice za dan jer tako najbrže vide što veći broj igrača. Da bi gledao Pazar, moraš da da odvojiš ceo dan. To nam je mali hendikep u pregovorima".

A kakav je odziv među domaćima? Interesovanje mladih Pazaraca za fudbal? Ima li novih Ljajića na vidiku?

"Rano je, nisam još upućen u mlađe kategorije, nisu ni trenirali otkako sam došao. Imamo u prvom timu par mladih igrača, igrali smo protiv Rusa sa šest bonusa. Dva stranca, četiri naša, a Pazarac među njima je Alić. Nažalost, mnogo će vode proteći Jošanicom dok se pojavi igrač kakav je Adem Ljajić. Ipak je on ekstreman talenat".

Nabrojao si pet klubova koje u novoj sezoni Mozzart Bet Superlige očekuješ u vrhu. Kako vidiš kompletnu sezonu?

"Nemam dilemu da će ovih pet da se podele između sebe. Zvezda je dominantna".

Igrao si u Zvezdi, Ljajić u Partizanu. Ima li rivaliteta?

"Imam i najbolje prijatelje s kojima sam odrastao, a koji navijaju za Partizan. To mi nikad nije bio problem. Bolje funkcionišemo mi bivši igrači Zvezde i Partizana između sebe nego navijači".

Znači, nisi “filijala” što bi rekli tastatura ratnici?

"Ma kakvi, nema veze s mozgom. Ljudi preteruju sa tim teorijama zavera. Kada kažem da je Zvezda apsolutni vladar našeg fudbala, ne kažem to navijački. Možda se to neće svideti Vladi Milojeviću jer se može protumačiti kao nametanje pritiska. Ali ne brinem za njega, mže on sa tim da se izbori. Zvezda se baš izdvojila. Bilo bi dobro za naš fudbal da se digne i Partizan. Vojvodina se podigla na visok nivo. Nije to onaj klub u kome sam ja bio kada sam imao 21 godinu. To je sad respektabilan klub koji može dobro da plati. TSC je iskočio sa nekim kompletno novim sistemom, Čukarički sa pametnom strategijom ulaganja u školu čiji rezultati se sada vide".

Nije to isti kluba kao kada si ti počinjao?

"Ja sam tamo ponikao i bio od osme do osamnaeste godine. Nekada sam bodrio Čukarički dok se borio da uđe iz treće lige, išao na gostovanja u Bački Jarak, Kragujevac… Bio sam kada smo ušli u drugu ligu na gostovanju u Obrenovcu. Išao sam lastinim busom. Nekad sam nosio i nosila kada je bilo potrebno na utakmicama. Tada su ispred Čuke bili i OFK, Rad, Radnički Novi Beograd, Zemun… Sada Čukarički ima jednu od najboljih škola u zemlji i jako mi je drago. Uglavnom, tih pomenutih pet klubova imaju nešto što mi drugi nemamo".

U kojem smislu?

"Naprimer, našeg najboljeg golmana iz Novog Pazara uzme Čukariči. Ili kad sam bio u Nišu. Hoću Stankovića iz Zvezde, uzme ga Čukarički. I tako… Izgradio se neki kult oko tih klubova i oni pokupe sve najbolje. A nama šta preostane. U zavisnosti kolike si platežne moći te godine, koliko igrača živi blizu tih gradova i tako dalje. Zato verujem da će tih pet ekipa će podeliti ovih prvih pet mesta".

I za kraj, poruka Pazarcima. Šta da očekuju od tebe? A šta ti očekuješ od njih?

"Neka očekuju da ću biti apsolutno posvećen samo svom klubu. Ne interesuje me nijedan drugi. Isto je bilo i u Nišu. Nadam se da će nas ispratiti i sreća jer bez nje se ne može. Nekad milimetri odlučuju da li će lopta udariti u stativu ili ući, a ti milimetri ne zavise od taktike trenera, nego malo i od talenta igrača i mnogih drugih faktora. Može da se odigra loša utaknica, ali ne može da se odigra bez energije i to stalno pričam igračima. Od navijača očekujem sinergiju sa igračima i da ta energija podigne Pazar u plej-of", otkriva na kraju konačan cilj Nikola Trajković.