INTERVJU – Nikola Trajković: Evo šta sam rekao Škrbiću, Pejoviću i Marjanoviću...
Vreme čitanja: 16min | sre. 26.07.23. | 08:20
Šef stručnog štaba niškog Radničkog sumirao pripremni period i najavio sezonu na čijem startu njegovu ekipu čeka paklen raspored
Ako se zapitate koje bi to ime moglo predstavljati otkrovenje u novoj sezoni Mozzart Bet Superlige, jedan od prvih koji bi vam morali pasti na pamet je Nikola Trajković, šef stručnog štaba niškog Radničkog.
Istinsko je osveženje u trenerskom društvu domaćeg šampionata. I po igračkom pedigreu – jedini je uz Igora Duljaja, od aktuelnih superligaških stručnjaka, koji je oblačio dres naše reprezentacije; i po dosadašnjem trenerskom bekgraundu – doneo je sa sobom manire i radne navike svojstvene skandinavskom svetu; i po perspektivi – uz Savića, Ljubinkovića, Lazetića i Keržakova spada u red najmlađih po godinama, a jedan je od najmlađih po samostalnom trenerskom stažu. Pa, ako baš hoćete, i po internom utisku koji je ostavio u ovih mesec dana, mada na Čairu o tome vrlo stidljivo govore, jer verovali su da su dobro radili i pod Sivićem prošlog leta, pružali su dobre partije u kontrolnim utakmicama pod Lalatovićem zimus u Turskoj, pa su ih kasniji takmičarski rezultati brutalno demantovali.
Izabrane vesti
E sad, ima tu i ona druga strana medalje – došao je u klub koji u svojoj novijoj istoriji, da se poslužimo eufemizmom, nema baš puno strpljenja za trenere, što je podatak koji još ozbiljnije zvuči u kontekstu rasporeda na startu sezone. Radnički će u prva četiri kola igrati protiv predstavnika Srbije na međunarodnoj sceni, od čega čak tri meča u gostima, pa su gradom na Nišavi još u ponedeljak uveče počele da kruže pošalice kako će klub sa Čaira već u drugoj polovini avgusta tražiti novog trenera.
Ni od te teme nije Trajković bežao u opširnom intervjuu za Mozzart Sport, koji smo obavili u njegovoj novoj kancelariji na stadionu Čair. Iako i sam više nego svestan onoga što će pomisliti svako ko ovo bude čitao – da prostorija koja ovih dana ume i da popusti pod naletom vremenskih neprilika, sa nekoliko tabli na zidu, na kojima su ispisani dnevni, pa nedeljni zadaci, raspored sastanaka i obaveza, te šematski raspoređeni magneti sa likovima svih igrača, nije nikakvo izmišljanje rupe na saksiji – ipak je i to svemirski brod u odnosu na ambijent u kome su radili njegovi prethodnici u Radničkom. A jednom od njih – Radoslavu Bataku, nekadašnji fudbaler Crvene zvezde, Vojvodine, Zete, Čukaričkog i Đera bio je svojevremeno asistent u Nišu.
“Pažljivo sam birao saradnike u stručnom štabu i dobro sam izabrao. Dišemo kao jedan, naš profesionalizam je na najvišem nivou, mi moramo biti primer igračima. Radimo detaljnu analizu obavljenih i pripremu narednih treninga, puno vremena provodimo na stadionu. Dok svi razgovori sa igračima nisu obavljeni, dok svi oni ne dobiju odgovore koje traže, ja odavde ne idem. I to nije samo skandinavska škola, to je nešto što stekneš gde god da odeš zapadnije od ovih naših prostora. Što se ekipe tiče, ja jesam verovao da će napraviti reakciju, ali da će ona biti ovakva, to je prevazišlo sva moja očekivanja. Zadivili su me predanošću, ponašanjem, pristupom, intenzitetom, usvajanjem onoga što im se kaže... Profesionalizam na pripremama u Banskom - niti jedan sitan problem se nije pojavio. Ista je situacija sa klubom. Sve što sam tražio dobio sam, nemam nijedan razlog da sutra kada odem odavde, bilo to za pet godina ili pet meseci, kažem bilo šta loše. Kad pričate sa nekim ljudima u Beogradu pitali su me ’gde ćeš tamo?’ A zašto da ne dođem? Ima li ovaj klub ima tradiciju? Ima li ima potencijal? Samo za ovih mesec dana bilo je toliko toga pozitivnog, da stalno dobijam pozive od prijatelja iz drugih klubova koji se raspituju da li je zaista sve tako dobro ovde“, počinje priču 42-godišnji stručnjak.
SVE PREDNOSTI FORMACIJE 3-4-3
Nikola Trajković bio je želja Uprave Radničkog još tokom prošle sezone, pa je u Niš stigao prilično dobro pripremljen. I to nisu samo poražavajuće brojke iz prethodnog šampionata koje znaju već i vrapci na grani – 42 iskorišćena igrača, 70 primljenih golova, 11 poraza na Čairu, 15 skrivljenih penala, 12 crvenih kartona... Trajković je načinio prilično preciznu dijagnozu svih problema u igri, a onda krenuo u njihovo rešavanje.
“Bez neke alibi priče, da bih ja sada kao dobio na vremenu, ali zaista je jako teško da se za ovih mesec dana prođe kroz sve to, tako da moraš da biraš prioritete. Ja sam njima, recimo, prvo rekao da ćemo imati fokus na prekidima, na penalima i na glupim prekršajima u zadnjoj trećini terena. Kad kažem glupi prekršaji, Paolo Maldini je rekao: ‘Onog trenutka kada sam uklizao, znači da nešto pre toga nisam dobro uradio’. Ja njima pokušavam da usadim da takve stvari ne mogu da se dešavaju, liga je teška i izjednačena. Na takav način može da se uzme ili izgubi 10 bodova, a sa tom razlikom ti si u plej-ofu ili borbi za opstanak. Imate u defanzivi nešto što je najveća pomoć vama kao igraču, a to je bočna linija. Usmeravajte igrače ka spolja, ne puštajte ih unutra, usmeravajte ih na lošiju nogu, ne pravite faulove... Ekstremna agresivnost u ofanzivnoj trećini, umerena u srednoj i nema agresivnosti u defanzivnoj trećini. Samo pozicioniranje, pametno uskakanje, sužavanje prostora. To su neke elementarne stvari koje oni verovatno jesu radili, ali nažalost nisu prepoznali koliko je to bitno. I onda moraš stalno da im ponavljaš.“
A da je za sve potrebno vreme pokazale su prve kontrolne utakmice u Bugarskoj. Na obe je Radnički skrivio po penal i na obe su njegovi fudbaleri dobili po crveni karton. A onda, u poslednje dve provere na Čairu, protiv Radnika i lučanske Mladosti, Nišlije nisu primile gol...
“Desila se ta greška na prve dve utakmice u Bugarskoj, i to istom fudbaleru Maki Gakuu. I sad protiv Mladosti, on nije bio planiran za startnu postavu, ali je Jamkam jedan minut zakasnio na sastanak pre utakmice i ja sam mu rekao da izađe iz svlačionice. To se ne toleriše nikome! I onda je Maka neplanirano uskočio, ja sam ga pozvao u stranu, ponovio mu ono što smo naglašavali na treninzima i on je odigrao dobru utakmicu. Sa igračima mora mnogo da se radi, najlakše je reći za nekoga ’on ne zna ništa.’“
A onda je Trajković pogledao ka pomenutoj tabli u svojoj kancelariji, na kojoj stoje prioriteti u fazama igre na kojima se mora raditi, pa je sumirao.
“Prekidi su i stvar psihologije, koncentracije, moraš stalno da im pričaš pozitivno. Tu smo napravili mali napredak, ali imamo još puno da radimo. Visoki pritisak – tu je već solidan napredak, ali ne znam koliko ćemo moći da ga koristimo u prva četiri kola zbog rasporeda. Srednja zona i izlazak u tranziciju – i tu ima vidljivog pomaka. Igra iz zadnje linije – tu nismo još napravili željeni pomak, imamo ga u igri iza lopte, dok organizacija završnice može još puno bolje. Sve u svemu, ofanzivno još nismo na optimalnom nivou, a defanzivno već jesmo na nekom nivou koji je solidan.“
Sa novim šefom struke stigla je i nova formacija 3-4-2-1. Radnički je jako retko u prethodnom periodu igrao sa trojicom u poslednjoj liniji. Pamti se jedno gostovanje Crvenoj zvezdi pre dve godine i samo jedna takva utakmica prošle sezone, baš kada je u Surdulici zabeležena prva pobeda u prethodnom prvenstvu...
“Kada kažeš da igraš sa tri centralna beka, to može da bude i ekstremno ofanzivno i ekstremno defanzivno. Sve zavisi od toga kako pozicioniraš i koga biraš za bočne igrače. Ja mislim da se fudbal sve više svodi na centralne koridore. Moj prethodni klub Malme, ili recimo kod nas TSC, sa kojim ćemo igrati u drugom kolu, voli da koristi bekove uključene u organizaciju napada, i onda u srednjim koridorima pravi brojčanu superiornost. Ista je situacija i u defanzivnom smislu, mnogo se više golova prima iz ‘cut back’ centaršuteva nego iz normalnih centaršuteva. Nama ova formacija 3-4-3 daje mogućnost da imamo jednog igrača više pozicioniranog u sredini, a mi možemo, u zavisnosti od toga protiv koga igramo, da u svih pet koridora totalno napadamo. U svakom slučaju to je, mislim, najfleksibilnija formacija u smislu da nudi mogućnost da budeš i ekstremno ofanzivan i ekstremno defanzivan, u zavisnosti od momenta, ali ja nikada, ali bukvalno nikada, ne tražim od igrača da se spustimo sa svih pet pozadi. Odlučujemo ko se spušta, ko ostaje visoko, ali se nikada ne spuštamo sa oba beka, da imamo pet u liniji, jer je to već ekstremna defanziva.“
BEZ ROSIĆA NA STARTU SEZONE
Najveći kadrovski problem u predvečerje novog prvenstva struka Radničkog ima na golu. Povremeni reprezentativac Srbije u prethodnom periodu Dragan Rosić već neko vreme kuburi sa povredom leđa, a najnovija dijagnoza kaže da je potrebna čak i neka vrsta intervencije i da će Rosić preskočiti najmanje ovaj pakleni početak sezone. Njegova alternativa Dimitrije Stevanović se već u dobroj meri iskalio prethodne sezone, a njegovim učešćem u postavi trener Trajković biće lišen dileme vezane za izbor bonus igrača...
“Rosić je jako bitan za nas. Rekao sam mu samo da namesti glavu, da razmišlja o oporavku i kad bude bio spreman da dođe i to mi kaže, a on svoje pozicije neće izgubiti. Imamo mladog, talentovanog golmana, koji nije primio gol na poslednje dve utakmice. Eto, otvorila mu se šansa, sve je na njemu, nikakav pritisak nema na leđima, mirne glave može da izađe na ove utakmice i da uživa. Tačno je, sad faktički možemo da biramo u polju najbolje što imamo, bez bonus kompromisa, što ne znači da ih nekad neće biti i dvojica u timu. Naučio sam tamo u inostranstvu od nekih velikih trenera da se problem rešava tako što se što pre ostavlja iza sebe. Ne sme da bude izvor stresa. Ko zna, možda će baš Dimi biti taj koji će nam doneti bodove u uvodnim kolima.“
U štoperskoj liniji, Radnički, čini se, pre svega ima kvantitativni deficit – samo četvoricu igrača za tri pozicije. Od njih, dvojica su ovoletošnje novajlije Bakić i Vojnović, uz starosedeoce i internacionalce Bazila Jamkama i Maku Gakua, mada je Trajković više puta naglašavao da mu je u tom delu tima neophodan kontinuitet i da će jako retko rotirati.
“Ja sam zadovoljan kako su momci prihvatili zadatke. Dobro pokrivaju dubine kad izađemo visoko, dobro stoje poziciono kada smo u srednjoj zoni, a kad pravimo pritisak i moraju da pokrivaju celu širinu terena, dobro su i to radili. Ja ne volim, takvo je moje opredeljenje, da ih menjam. Oni moraju konstantno da igraju zajedno, da nauče jedan na drugog, to je najosetljiviji deo tima. Napred će biti puno rotacija u zavisnosti od protivnika, da li igramo kod kuće ili na strani, da li smo favoriti ili nismo, ali nazad je bitna konstantnost. Volim da oni znaju da ja njima verujem.“
Za pozicije takozvanih ful bekova postoji nekoliko kombinacija, a šef struke Nišlija zadovoljan je mogućnostima za taktičke varijacije.
“Napravili smo dobar balans. Imamo i ofanzivniju i defanzivniju varijantu na oba boka. Mi desno možemo da počnemo sa Petrovim, a možemo i sa Vlajkovićem. Isto tako, levo možemo sa Stojanovićem, ali i sa Belakovičem. Možemo da igramo sa oba ofanzivna, ali i sa oba defanzivna, ili da pravimo neki balans.“
Pa ipak, dvojice po vokaciji bočnih igrača, Saše Jovanovića i Stefana Cvetkovića, nije bilo u timu na poslednjim pripremnim utakmicama?
“Jovanović sasvim izvesno odlazi iz kluba, a sa Cvetkovićem sam vrlo otvoreno razgovarao. Iskreno, očekivao sam više od njega. Taj potencijal koji je imao kao mlad igrač, kao da se negde zagubio u poslednjih godinu, dve. Nestalo mu je samopouzdanja, igra više u jednom pravcu nego u oba, u tom defanzivnom smislu nije pružao koliko sam hteo. Nekada za takvog igrača, kada se u jednoj sredini već četvrti trener promeni, a da ga ne vidi kao prvu opciju, najbolje je da sreću potraži drugde. Ja sam, makar, tako radio u igračkoj karijeri.“
Veoma je zanimljiv bio spoj zadnjih veznih igrača u generalnoj probi protiv Mladosti iz Lučana. Uz Aleksandra Pejovića u „srcu“ tima nastupio je Vanja Ilić, kome je to nova pozicija u odnosu na ono što je igrao u prethodnim klubovima i sezonama.
“Zanimljiv je to tandem dvojice dosta različitih igrača. Jedan je mirniji na lopti, drugi agresivniji. Jedino što su obojica levonogi. Delom je bilo i iznuđeno rešenje, jer je mali Stajić dugo odsustvovao iz zdravstvenih razloga. Vanju sam izričito tražio da ga klub dovede, jer volim takve igrače koji imaju srce. On je igrač koji u moderenom fudbalu može mnogo da znači svakoj ekipi. Žao mi je što je njega Radnički pustio pre godinu i po, ja kad sam bio ovde u stručnom štabu i tada mi se mnogo dopadao. Može on da igra na toj poziciji, ima agresivnost, dobru levu nogu, zna da gurne loptu, ulazi u duele, ali i Peja mora da ima pored sebe nekog ko može malo više prostora da pokriva. Pejović može da trči puno, ali ne u visokom intenzitetu. Peja je fudbaler kome će svaki trener da veruje. Ono što sam mu zamerio, ali i što je on ekspresno promenio, to je da mora da bude pozitivan. Ti kao neko ko je lider, kičma tima, moraš da budeš imun na taj stres. Svi greše, grešim i ja, greši i on, ko smo mi da sudimo ko treba da bude u Radničkom? I ako ne možeš da pričaš pozitivno, negativno ne smeš. On je to skroz promenio! I kad ga vidiš sada, mnogo znači ekipi. Ti kad si lider, ali negativan, smetaće to saigračima, jer svako ima svoj personaliti. Ali kad si pravi primer, a on to sada jeste, to je nešto sasvim drugo.“
PRIMER NIKLASA MOJSANDERA
Slična je bila početna pozicija još jednog veterana i prvog kapitena ekipe Saše Marjanovića. Jednog istinskog majstora fudbala koji je prošle sezone kuburio i sa povredama i sa kontinuitetom u prvom timu.
"Ono što sam njemu rekao u našem prvom razgovoru bilo je upravo to, da neću da sudim po onome što je do mene došlo, a bilo je dosta toga negativnog, već da naš odnos počinje od momenta kada se prvi put gledamo u oči. Ja ću prema njemu biti pošten, on je Nišlija, ovo je njegov klub, treba tu da provede ceo život, sutra i na nekoj drugoj funkciji. Rekao sam mu da mora da bude pozitivan i kad igra i kad ne igra i naveo mu primer Niklasa Mojsandera. Čovek je odigrao po sto utakmica u Ajaksu i Verderu, finski reprezentativac, doktor fudbala i povredi se u 36 godina. Nas u stručnom štabu Malmea predsednik pita da li hoćemo da ga klub potpiše. I ja krenem od onog klasičnog srpskog razmišljanja: ‘Šta će nam povređen igrač sa 36 godina?’ Sve negativno. Pita mene novi šef: kakav je on kad trenira – ja kažem profesionalac; kakav je kad ne igra – ne pravi nikakav problem; a kad igra – majstor fudbala; da li saigrače čini boljim – čini. I ja shvatim da ga mi zapravo želimo. Vraćam se na Saleta. Rekao sam mu: Ako namestiš glavu da nekad budeš i na klupi, jer će mi biti važno da uđeš u poslednjih 30 minuta da staneš na loptu ili da ima utakmica na kojima nećeš ni ući u igru, ali ćeš uvek imati maksimalno poštovanje od mene, ako to možeš da prihvatiš, mi idemo zajedno. Ako ne, da se razilazimo. Ako on to kao profesionalac prihvata, a zasad je tako, zašto bih ja bio negativan?“
U tom, manevarskom delu tima, konkurencija je velika. Tu su i Zec, Mićin, Pavlović, ali i fudbaler koji nije putovao u Bugarsku na pripreme, pa je naknadno priključen – Aleksandar Mesarović.
“Znate kako, toga ima u svakom klubu. Postoje neke odluke rukovodstva koje trener mora da ispoštuje. Pa siguran sam da ni Bahar nije presrećan što mu je Eraković otišao, ali mora da ispoštuje poslovanje Crvene zvezde. To se desilo i ovde sa Mesarovićem, pojavile su se neke ponude gde je klub verovao da može da zaradi. Onog momenta kada se to izjalovilo, ja sam mu rekao da na njega računam, jer kvalitet nije ni bio sporan. Žao mi je samo što je preskočio pripreme. On je prečesto menjao pozicije, a mislim da je on ta neka lažna desetka, gde je i Marjanoviću primarna pozicija, i Mićinu, pa i Vanji Iliću... Zec je zvučno pojačanje, ali trebaće mu još vremena da se vrati u optimalnu formu. Mićin je mnogo mučio muku sa povredama, nije vezao četiri treninga ovog leta, evo i danas je radio pod bolovima i nadam se da će to što pre da reši, jer nekako i trener ima dilemu da li sme da rizikuje sa takvim igračem od početka utakmice. Sa Pavlovićem sam puno pričao, on mora dve stvari da poboljša. Prva je igra bez lopte u oba pravca - ne da trči kao lud, ali neki defanzivni zadaci jednostavno moraju da se ispoštuju i druga je promena ritma. U ozbiljnom fudbalu brzina je sve i na tome mora da poradi, a talenat nije sporan.“
U špicu napada, Trajković u prva dva kola neće moći da računa na Miljana Škrbića, zbog crvenog kartona u revanšu baraža protiv Inđije. Reč je o fudbaleru kod koga su fudbalsko majstorstvo i osećaj za gol na jednoj i neke „bubice“ u glavi na drugoj strani u direktnoj proporciji. U pripremni period ušao je sa izraženom željom da promeni sredinu - i dalje nije isključeno da će otići u ovom prelaznom roku, ali čini se da je novi trener uspeo da dopre do njega.
”Iskreno, mislio sam da će sa njim to ići još teže. Ima on te svoje ’bubice’, voli da uživa u potezu, da gurne loptu protivniku kroz noge. Te neke stvari koje im je bog dao ne smeš ni da im uskratiš, fudbal se i igra zbog poteza, ali, opet, ekipa ne sme da trpi. Nije problem da se to pokuša, ali šta posle toga, da li to ima nastavak? Da li tvoj potez iritira druge momke ako si ti stao? Ali, ako si pojurio, to je već drugačija slika. On mora zbog sebe to da uradi, ako ne uradi ima da protraći svoj talenat. Mnogo netalentovanijih igrača pravilo je bolje karijere od njega, zato što su imali igru u oba pravca i bili možda stabilniji. On to mora sa sobom da reši, inače proći će mu karijera i taj talenat koga ima više nego većina fudbalera na našim prostorima.“
Opcije u špicu su još i novajlija Pavle Ivelja, kao i Sava Petrov, veoma učinkovit u pripremnom periodu.
“Petrov je dosta utakmica bio na nivou koji mi se sviđa i to je nivo koji je dovoljan trenutno da se konkuriše za startnih 11. Ivelja se uklapa, talentovan je, radan, malo ima jaču konkurenciju na svojoj poziciji trenutno, ali ako Škrbić ode, kao što je bilo nekih naznaka, sa Iveljom i Petrovom dobro smo popunjeni na toj poziciji.“
ZAŠTO BISMO NEKOG PRECENILI?
Vraćamo se na ubitačan raspored na početku Mozzart Bet Superlige. Radnički u prvom kolu gostuje Čukaričkom, pa dočekuje vicešampionsku ekipu TSC-a i onda gostuje Partizanu i Vojvodini. Ko preživi – pričaće!
“Ti sa njima moraš da igraš kad-tad. E sad, jedino to što ovde ne tolerišu dugo trenere, a-ha-ha. Jedino što nije moralo baš tri utakmice na strani, da je bar dve tamo, dve ovde, ali ja zaista ne vidim zašto bismo mi otišli na Banovo brdo da nekog precenimo? Respektovaću ih prvi, to je moj klub, tamo sam ponikao, od malih nogu stigao do prvog tima. Svaka im čast na svemu, to je sada drugi klub u poređenju sa ’mojim’ vremenom. Ali, ja želim da mi odemo tamo da probamo da pobedimo. Ako budu bolji, nemam problem nikome da čestitam. Ali, hajde da vidimo gde smo u ovom momentu u odnosu na te ekipe koje igraju Evropu. Rekao sam igračima nemoj slučajno da negativno komentarišete raspored. Gledajmo pozitivno. Šta ako posle prva dva kola budemo imali šest bodova? To nije nešto što je potpuno nemoguće. Ili, hajde da razmišljamo o četiri boda. To su sve dobri igrači, sređeni klubovi, ali šta, zar mi nemamo dobre igrače?“.
Pa gde bi to mogao da bude Radnički u ligi u kojoj trenutno nažalost postoji vasionska razlika između šampionskog kluba i kvarteta koji ga prati, a poprilična između tog kvarteta i ostatka lige?
“Ako smo baš najrealniji, trenutno nam možda nedostaje malo vremena da nadođemo da budemo konkurentni sa ekipama u vrhu, ali od tog nekog šestog mesta pa naniže, ne vidim zašto ne bismo mogli bilo koga da pobedimo. Može da se otvori da budeš i četvrti, peti, ali s obzirom na sve okolnosti kakve su bile prethodne sezone, na to odakle smo krenuli, nerealno je da trenutno kažemo da smo na nivou tih ekipa koje igraju Evropu, iako svakako idemo da ih pobedimo.“
Na kraju, Trajković je rekao ponešto i o ličnim ambicijama.
“Ne pravim pritisak sebi, hoću da radim pošteno, profesionalno, pa da vidim za gde sam. Te priče o prvom poslu, pa i najbolji trener na svetu u nekom momentu je imao prvi posao. Ja sedam godina radim u kontinuitetu, bez da sam imao dva meseca pauze, sedam godina svakodnevnog rada sa dva treninga dnevno. Kad znam da sam dao sto posto, nemam problem da odem, za dva meseca ili dve godine. Dajem celog sebe, momci pokazuju reakciju, a da li će rezultati doći - videćemo.“
Nikola Trajković vrlo je inspirativan sagovornik. Fudbalska javnost u Srbiji sada ima priliku da upozna tu njegovu stranu, a uskoro će i onu trenersku. Već od subote i gostovanja na Banovom brdu...
MOZZART BET SUPERLIGA - ŠAMPION
MOZZART BET SUPERLIGA - 1. KOLO
Subota
18.55: (1,60) Čukarički (3,90) Radnički Niš (6,00)
18.55: (1,80) Spartak (3,50) IMT (4,70)
21.00: (3,15) TSC (3,15) Partizan (2,40)
21.00: (2,25) Voždovac (3,15) Javor (3,45)
Nedelja
18.55: (2,00) Napredak (3,35) Železničar (4,00)
18.55: (2,25) Novi Pazar (3,15) Radnički 1923 (3,45)
20.00: (1,25) Crvena zvezda (6,00) Vojvodina (11,0)
Ponedeljak