Nikola Jelić ©FK Crvena zvezda
Nikola Jelić ©FK Crvena zvezda

INTERVJU - Nikola Jelić: Niko neće da bude učitelj dece, javno pozivam bivše igrače - budite deo Crvene zvezde

Vreme čitanja: 20min | uto. 04.01.22. | 08:00

Glavni trener u omladinskoj školi Crvene zvezde o nezainteresovanosti trenera za rad u dečjem fudbalu, još bližoj saradnji sa Grafičarom, Marku Lazetiću, Strahinji Erakoviću, braći Mituljikić...

Profesija "trener mlađih kategorija" polako izumire u srpskom fudbalu i to je problem koji je već počeo da ostavlja trag u onom najvažnijem segmentu, a to je pravilno stasavanje talentovanih igrača. Ako se taj negativni trend nastavi, u budućnosti bi mogao da ostavi ogromne posledice, pa je preko potrebno promeniti svest među ljudima koji se odlučuju za ovaj poziv. Većina novopečenih trenera nema ambiciju da prođe kroz kompletan razvojni proces, iako je upravo segment rada sa mladim igračima posebno cenjen u čitavom evropskom fudbalu i bez njega se ne može zamisliti studiozan projekat ni u jednom ozbiljnom klubu.

Vodeći ljudi omladinske škole Crvene zvezde, pored onog osnovnog zadatka, a to je pronalaženje i razvoj najtalentovanijih igrača, ogromnu energiju posvećuju upravo edukaciji mladih trenera i njihovom usmeravanju ka elitnom omladinskom fudbalu. Na Marakani se organizuju brojni seminari, dolaze najcenjeniji predavači iz Evrope, ali se i pored toga škola Crvene zvezde u poslednjih nekoliko godina suočila sa ogromnim odlivom mladih trenera iz svog pogona.

Izabrane vesti

Problem za crveno-bele predstavlja i to što ni mnogi njeni bivši igrači nemaju preveliku želju da se na duži vremenski period bave osnovama svog novog zanata, pa je glavni trener u omladinskoj školi Crvene zvezde, Nikola Jelić, u velikom intervjuu za Mozzart Sport uputio javni poziv nekadašnjim prvotimcima sa stadiona "Rajko Mitić".

"Direktor Dragan Mladenović ja smo apsolutno svesni situacije u kojoj se nalazimo i nivoa na kojem se nalazimo. Mislimo da je omladinska škola u ovom trenutku na nekih 60 odsto svojih mogućnosti. Imam običaj često da kažem da nismo mi sad toliko dobri, da nismo mi odskočili nekim preteranim radom i kvalitetom, već što omladinski fudbal u Srbiji nije na nivou na kom bi trebalo da bude. Nismo mi toliko dobri, koliko drugi nemaju mogućnosti da budu na tom nivou. Jednostavno, mi znamo na kom smo nivou, koji su nam plusevi, a koji su nam minusi. Ogroman problem u Srbiji su fudbalski treneri. Treneri mlađih kategorija - to definitnivno ne postoji. Mi radimo sa mladim trenerima, edukujemo ih i obučavamo, pokušavamo da napravimo trenere koji treba da rade u elitnom omladinskom fudbalu. Međutim, skoro smo napravili analizu jednog polaganja za sticanje licenci, gde bukvalno 98-99 odsto trenera, koji su krenuli na B ili na A licencu, ne žele u perspektivi da se bave dečjim fudbalom. Mi ovde imamo problem i sa bivšim igračima. Ja ih ovim putem javno pozivam da dođu i da budu deo Crvene zvezde. Imamo za njih spreman trogodišnji i četvorogodišnji plan i program. Međutim, da vam kažem iskreno, većina tih igrača ne zna šta bi želela da bude. Krenu prvo kao menadžeri, pa onda kada im dosadi ta funkcija, krenu da budu treneri ili selektori, pa budu direktori, a onda krenu krug ispočetka: Pa dajte više odlučite se šta ćete da budete", rekao je Nikola Jelić na početku razgovora za Mozzart Sport.

Temeljan rad u omladinskom fudbalu bio je od nemerljivog značaja za mnoge uspešne fudbalske radnike.

"Imamo primer Marka Nikolića, koji je jedan ozbiljan, preozbiljan trener, prošao je sve selekcije u Radu, kasnije je bio trener prvog tima Rada, pa trener Partizana, a onda radio u Mađarskoj, pa u Lokomotivi. Napravio je ozbiljnu karijeru i tek će biti ozbiljna. Imamo više nego pozitivan primer Slavoljuba Đorđevića, koji je kod nas počeo. Nama u Crvenoj zvezdi problem takođe predstavlja to što nam je preko 20 trenera otišlo u poslednje dve-tri godine. Nisu otišli zbog toga što su nezadovoljni u Crvenoj zvezdi, neki su se priključili prvom timu, gde su sada pomoćnici, kondicioni treneri i treneri golmana. Neki su otišli u Kinu ili Saudijsku Arabiju, trbuhom za kruhom, za plate koje ovde ne mogu da dobiju. Nama je odliv trenera veliki problem. Mi smo sa Slađanom Nikolićem preporodili omladinsku školu, preporodili tu kadetsku ekipu. Mučili smo se dve godine sa najtalentovanijim dečacima, došao je Slađan, koji je ozbiljan i ambiciozan trener, želi sledećih par godina da bude deo sistema omladinske škole Crvene zvezde i evo plodovi rada su odmah vidljivi. Ali nedostaju nam takvi treneri, nedostaju treneri stvaraoci, koji su postojali pre desetak ili 15 godina"


Upravo kroz nedostatak prave ambicije mladih trenera za rad u omladinskom fudbalu dolazi se i do toga da mladi igrači ne dođu do seniorskog fudbala kao potpno dovršen "proizvod". Ne budu fudbalski potpuno zreli i spremni za ono što ih očekuje na poslednjem nivou sazrevanja.

"Naravno da je to osnovni problem, ta posvećenost i energija koju treba da imaju treneri mlađih kategrija. Od 2023. godine neće moći da rade treneri sa Profi licencom u elitnom omladinskom fudbalu, nego će morati da imaju licence 'Elit A Youth Licence' ili 'Elit B Youth B licence'. Neće moći da rade treneri sa B, A i Profi licencom u mlađim kategorijama. Nadam se da će upravo ta selekcija uticati na to da se pojavi veći broj trenera kojima su interesantne mlađe kategorije za dugogodišnji rad. Ovde se pojave bivši igrači, oni bi da rade godinu-dve dana sa omladincima i kadetima, da im se to nađe u CV-u, a da onda odu u Kinu ili Saudijsku Arabiju. Isto u školi imamo problem, veliki broj trenera se prijavio za A licencu. Ja ih pitam: 'Šta ćete na A licenci, kada ćete sledeće četiri godine biti u Crvenoj zvezdi? Šta ćete dobiti sa A licencom?' Druga stvar, ako ne mogu mnogo zvučnija imena od njih da dobiju posao u Superligi Srbije i da odu negde dalje, pa kako će oni da odu relativno nepoznati? Veliki je problem što nemamo trenere koji hoće kontinuirano da se bave mlađim kategorijama. Nekad je bilo 40-50 trenera, što u Radu, OFK Beogradu, Partizanu i Crvenoj zvezdi, koji su se konstantno, godinama bavili mlađim kategorijama i odatle su izlazili igrači. Sada je veliki problem nedostatak trenera. Profesija 'učitelj fudbala' ili 'dečji fudbalski trener' je potpuno pred gašenjem ovde. Moramo ozbiljno da se pozabavimo sa tim. U Crvenoj zvezdi radimo dosta na edukaciji trenera, u poslednja dva-tri meseca organizovali smo nekoliko unutrašnjih seminara, gde su nam gosti bili najprestižniji predavači iz Nemačke. Slušali smo na koji način se radi u tim državama, organizovali smo naše unutrašnje seminare, edukujemo trenere, trudimo se. Ne kažemo da je idealno, ali ide u nekom korektnom pravcu", dodao je Jelić.

Mladenović, Mijailović i Jelić prilikom potpisa ugovora sa braćom Mituljikić ©FK Crvena zvezdaMladenović, Mijailović i Jelić prilikom potpisa ugovora sa braćom Mituljikić ©FK Crvena zvezda

"NEMOGUĆE JE DA BRAĆA MITULJIKIĆ RADE MANJE OD KATAIJA I IVANIĆA, NE MOGU DA SHVATIM KADA MI KAŽU DA SU DECA OD 17 GODINA PREUMORNA"

U omladinskoj školi Crvene zvezde zadovoljni su onim što je učinjeno u poslednjih godinu dana, ali su isto tako i samokritični i svesni potencijala koji može da se iscrpi iz omladinskog pogona jedne od najvećih fudbalskih akademija u regionu.

"Mislim da smo imali jednu jako dobru sezonu, pre svega što se tiče razvoja igrača. Sva ta deca dolaze na jedan novi nivo i ubeđeni smo direktor Mladenović i ja da Crvena zvezda ima ogroman potencijal. Sigurno najveći u regionu i to će godine pred nama i pokazati. Najveći utisak za nas je ovaj s kraja prošle godine, gde je rukovodstvo donelo odluku o bližem odnosu škole i prvog tima Grafičara. Rukovodstvo kluba i predsednik Sloba Govedarica, dali su nam malo veće ingerencije, da se škola uključi u rad prvog tima Grafičara, kako bismo brinuli o igračima sa kojima smo proveli poslednjih pet-šest godina u Crvenoj zvezdi. To je za mene pogodak godine, jer jednostavno niko pored Marka Neđića (novi trener prvog tima Grafičara i dugogodišnji trener u omadinskoj školi Crvene zvezde, prim. aut.) i svih nas u školi, ne poznaje bolje tu decu. Klub je doneo tu odluku iz razloga koji su logični, a to su poznavanje te dece, bavljenje tom decom, jer je nelogično da dođe neko sa strane i bavi se njima. Konstantno smo pričali oko tog njihovog razvoja i definitnivno smo svi zajedno negde grešili. Detaljnim analizama smo utvrdili da su ta deca definitnitvno pretalentovana, ali su igrači 2002. i 2003. godište negde počeli da nam se gube zbog manjeg obima rada. Nemoguće je da braća Nikola i Jovan Mituljikić rade manje od Aleksandra Kataija i Mirka Ivanića u toku jednog mikrociklusa. Nemoguće je da nemaju opterećenja koja bi trebalo da imaju. Iz prostog razloga jer smo na njih gledali kao na takmičare, a ne samo kao na igrače koji bi trebalo da se razviju u Grafičaru. To je razvojni tim Crvene zvezde i mi treba da se bavimo njihovim razvojem sve dok ne odu u prvi tim Crvene zvezde. Onog trenutka kada postanu standardni prvotimci, čak i tada mora da se obrati posebna pažnja na njih, koliko god bilo teško, jer svaka utakmica predstavlja pritisak u Crvenoj zvezdi. S tim igračima mora posebno i dodatno da se radi i to nije ništa što smo izmislili Mladenović i ja, već ono što se u Evropi uveliko radi. Mi moramo da sledimo taj put da nam talenti ne bi nestajali sa scene".

Upravo iz tog razloga, legendarni Vladimir Petrović Pižon priključen je stručnom štabu Dejana Stankovića, gde će mu osnovni zadatak biti da radi na dodatnom tehničkom usavršavanju mladih igrača, ali pre svega kako bi se izbegao "prazan hod" u njihovom radu u onim trenucima kada je prvi tim usresređen na postizanje ključnih ciljeva u sezoni.

"Mislim da je priključivanje naše legende prvom timu jedini i pravi put za te mlade igrače. U nekom letnjem periodu, kada su kvalifikacije, jako teško je da igrač sa 17-18 godina dobije makismalnu pažnju. Ima veliku pauzu od utakmice do utakmice, između treninga isto tako. Posle zahtevnih mečeva na evrosceni uglavnom se radi o treninzima oporavka, a oni tu gube ogromno vreme koje mogu da iskoriste za trening i dopunski rad. To će dobiti sad sa Pižonom, a isto tako smo odlučili i da se u Grafičaru ranije krene sa pripremama. Ja ne mogu da shvatim kada mi kažu da su deca od 17 godina preumorna i da su imala previše obaveza. Iz prostog razloga jer su to deca u naletu i moraju da rade preko svojih mogućnosti da bi sutra mogla da igraju za prvi tim Crvene zvezde. Ne priznajem kada mi neko sa 17 godina kaže da je umoran, jer šta će biti posle deset superligaških sezona ili sezona u Evropi? Što se tiče svih ostalih selekcija, jednostavno smo zadovoljni razvojem sve te dece, od petlića pa do omladinaca. Popunili smo naše selekcije najtalentovanijim igračima iz Srbije i regiona. Zadovoljni smo kako je skauting služba odradila svoj deo posla, takođe baza jako dobro radi pod nadzorom Vlade Cvjetićanina. Ne brinem uopšte za budućnost u Crvenoj zvezdi, bitno je da sad samo posle omladinaca pravilno nastavimo da radimo, da oni imaju dobar kontinuiran rad. Moramo da ih izložimo ogromnom naporu, kako bismo u perspektivi imali benefite od tih igrača".

©FK Crvena zvezda©FK Crvena zvezda

Obično se za igrače koji su stasali u omladinskim školama Crvene zvezde, Partizana ili Vojvodine smatra da su to elitni igrači u svojim godištima i da bi trebalo potpuno obučeni da dođu u prvi tim. Široj javnosti, koja nije bliže upućena u dešavanja u fudbalskim školama, deluje čudno to što je tim igračima neophodno da dodatno rade na tehnici.

"Direktor Mladenović i ja kada smo krenuli da radimo u omladinskoj školi Crvene zvezde prve selekcije koje smo formirali i koje su prošle od početka prošle Zvezdinu školu su generacije 2006. i 2007. Crvena zvezda je imala jako oskudnu selekciju 2002, generacija 2003. gotovo da nije ni postojala, 2004 godište je bilo razgrabljeno od strane konkurenata. Kasno smo selektovali tu decu. Uz svu samokritiku, za koju kažem da uvek treba da postoji, smatram da igrač koji ne prođe školu i kompletnu obuku ne može da bude u prvom timu Crvene zvezde. Ne bi trebalo da dolaze neobučeni u prvi tim, a mi smo imali slučajeve konkretno u Crvenoj zvezdi. Ali ono što je i jednom Aleks Ferguson rekao: Tehnika se radi do kraja karijere. Mi to ne bi trebalo da zaboravimo, jer bez obzira na to koliko bili obučeni, oni moraju celog života da rade na tehnici, jer im je to osnova svega za kvalitet koji ih očekuje na višem nivou".

Crvena zvezda, pa tako i njena omladinska škola, uvek su opterećene pričama da moraju da budu najbolji u regionu. Konkretno, zagrebački Dinamo je postavio određene standrde. U zagrebačkom klubu igrači znatno radnije ulaze u prvi tim, a onda se prodaju za milionske iznose.

"Malo je drugačije, cela država je stala iza Dinama, oni su finansijski stabilni i mi ne možemo da se takmičimo sa njima u tom nekom pogledu. Međutim, mi smo imali prilike da igramo sa Dinamom na mnogobrojnim turnirima. Evo sad na Zlatiboru smo igrali čak i sa mlađim godištem protiv njih. Ubeđen sam da Crvena zvezda ima najveći potencijal u regionu, jer i jeste najveći klub. Trudićemo se da u narednim godinama dostignemo i prestignemo Dinamo i u transferima i po svemu ostalom. Kad se pomene Crvena zvezda asocijacija je prvo mesto, nešto što je najbolje i nešto što je kvalitet. Ne možemo da pobegnemo od tog pritiska, svako ko želi da radi pod nižim pritiskom mora da ode u neki manji klub, jer u Zvezdi i ove žene što donose kafu moraju da imaju pritisak. Jednostavno to je Crvena zvezda. Za mene lično je privilegija ako radim pod pritiskom, jer ne možeš da radiš u velikom sistemu a da nema pritiska. U Crvenoj zvezdi je pritisak prisutan od 1. januara do 31. decembra, tako moramo da se ponašamo i tako živimo. Dinamo je konstantno bio prvak bez obzira na sve godinama unazad, nije imao konkurenciju kakvu Crvena zvezda ima u Partizanu u Srbiji. Definitivno mirnija i sređenija situacija, koja pogoduje za stvaranje igrača. Treba da uzmemo stvari koje su tamo dobre, ali u generaciji 2002. i 2003. mi apsolutno ne zaostajemo za njima ni u jednom segmentu. Niti na polju rada, niti selekcije igrača".

GENERACIJE 2003. i 2004. NAJTALENTOVANIJE JOŠ OD ČUVENE GENERACIJE 1984.

Marko Lazetić ©StarSportMarko Lazetić ©StarSport

U Crvenoj zvezdi javnost zahteva velike uspehe i pobede u svakoj utakmici, što svakako sužava prostor za promociju mladih igrača i njihovu kontinuiranu ulogu u prvom timu. Sa druge strane, zapadno tržište diktira drugačije uslove, a ono kaže da se veliki transferi mladih igrača prave u periodu između osamnaeste i dvadesete godine. Izuzetno teško je napraviti pravi balans u takvim okolnostima.

"Naravno da je teško, mi ovde pokušavamo da objašnjavamo i našim trenerima u školi, koji s vremena na vreme zalutaju. Na primer, u pionirskoj selekciji, bitno im je da igrač odigra u nedelju dobro utakmicu, pa sledeće kolo ponovo da odigra dobro, a mi tog igrača gledamo kako će izgledati sa 17 godina. Nije nam toliko bitna ta pobeda, već pričamo o razvoju igrača ko o nečemu primarnom. Međutim, rezultati i razvoj moraju da idu ruku pod ruku, u Crvenoj zvezdi moraš da budeš pobednik ako hoćeš da opstaneš. Naravno da je teško kada protiv Empolija igraš bez 23 igrača. Mi smo igrali bez 23 igrača koji su u tom trenutku imali pravo da igraju omladinsku Ligu šampiona. Naravno da nam nije lako kada odemo tamo, realni smo, znamo i vidimo unapred kako će se sve to odviti. Ali to je Crvena zvezda i to je bio stav svih u klubu. Neka deca su u Grafičaru, bilo je poveđenih, kao i onih sa kartonima. Jednostavno otišli smo sa tim igračima sa kojima smo raspolagali i hrabro se suprotstavili igračima iz ove izuzetne italijanske škole. Rekao sam i posle utakmice da to nije bilo dovoljno za neki ozbiljniji iskorak na evrosceni. Nismo imali šta da zamerimo toj deci, jer su dala svoj maksimum. Definitivno, ima tu dečaka pred kojima je jako lepa budućnost i u Crvenoj zvezdi i u Evropi. Teško je uskladiti sve, ali to je Zvezda".

Postoji uverenje u krugovima bliskim Crvenoj zvezdi, pa i u samom klubu, da generacije 2003. i 2004. poseduju potencijal kakav je imala ona čuvena 1984. koju su predvodili Boško Janković, Dušan Basta, Dejan Milovanović i Marko Perović. Predvodnik tog novog naleta Zvezdine dece je upravo Marko Lazetić, za kojeg postoji ponuda Torina, ali i interesovanja drugih evropskih klubova. Blistava budućnost se predviđa i braći Nikoli i Jovanu Mituljikiću, Nikoli Stankoviću, Andreju Đuriću...

"Pored još bliže saradnje sa Grafičarom, glavni utisak za mene iz prošle godine je bio Marko Lazetić, koji je odigrao dvocifreni broj utakmica za prvi tim. Da je bilo više šansi, sigurno bi mu šef Stanković pružio, jer mi negde nismo ni realni, gledamo sve sa strane. Drugo su želje omladinske škole, gde mi mislimo da su mladi igrači spremni. Mi nismo 'dole', niti gledamo trenažni proces, sigurno je da bi mu jedan veliki emotivac i zvezdaš, kakav je Dejan Stanković, dao veću šansu da je takva mogućnost postojala. Mislim da je odigrao sasvim dovoljno minuta, a tome u prilog govore i ponude koje imamo za Marka Lazetića. Generacija 2003. je definitvno, od te generacije 1984, gde su bili Basta, Janković, Milovanović i Perović, jedna od najtalentovanijih, ako ne i najtalentovanija u školi. Moramo da budemo jako pažljivi sa njima, iz prostog razloga jer je malo potrebno da ta deca nestanu. Moramo da se bavimo njima 24 časa, jer imate primere mladih igrača koji su bili fudbalski ugašeni, ali su pravilnim režimom života, ishrane i svega ostalog, uspeli da dođu visokog nivoa. Definitivno, mi moramo da znamo šta Mituljikići jedu, šta piju, gde skitaju, ako hoćemo da oni budu to što treba da budu. Ogroman potencijal u braći Mituljikić, ogroman potencijal Nikola Stanković, evo vidimo i Nikola Knežević, koji je faktički bio otpisan, poslednje tri utakmice je odigrao fenomenalno. Tu je i Andrej Đurić, koji drugu sezonu igra bez greške i siguran sam da u perspektivi ima potencijal za Crvenu zvezdu. Stefan Despotovski i Uroš Lazić se takođe nameću, Stefan Leković je odigrao jako dobru polusezonu, ima tu u omladincima još jako dobrih igrača poput Kahvića, Mimovića, Brankovića, poput Ćurića koji je povređen. Ima jako dobre dece, a sada je na nama kako ćemo ih oblikovati i koliko ćemo im šanse dati. Naša deca 2002. godište igraju i po drugim klubovima, Lučić, Katić i Lukić igraju Prvu ligu Srbije u IMT-u, Uroš Milovanović igra u Radniku iz Surdulice, golman Ognjen Lukić je standardan u Radničkom iz Kragujevca. Na nama je da ih što bolje spremimo, da budu na višem nivou nego što su bili po izlasku iz omladinske selekcije i da budu na višem nivou nego njihovi prethodnici. Konstatno radimo analize svega toga, vidimo gde smo grešili, u slučajevima Dejana Joveljića, Alekse Terzića, Bogdana Jočića i Željka Gavrića, i trudićemo se da te greške ispravimo".

"CRVENA ZVEZDA NAREDNIH GODINA MORA DA IZBACI BEKOVE IZ SVOJE ŠKOLE"

©FK Crvena zvezda©FK Crvena zvezda

U čitavoj Evropi, pa samim tim i u Crvenoj zvezdi, vlada opšta potražnja za kvalitetnim levim i desnim bekovima. Poslednjih godina, a tako će biti i ove zime, srpski šampion pokušava da pronađe adekvatna rešenja u inostranstvu. Omladinska škola bi u takvim okolnostima mogla da odigra ključnu ulogu kada su u pitanju defanzivni bočni igrači.

"Gledajte, Crvena zvezda je što se tiče generacije 2002. imala jednog Blagojevića, koji eto sticajem nesrećnih okolnosti i povreda nije došao na nivo na koji je trebao da dođe. On sad igra u Superligi, definitivno ima kvalitet, ali splet nesrećnih okolnosti je uticao da ne dođe na nivo Crvene zvezde. U reprezentaciji imamo dva desna beka 2003. godište, Despotovskog i Lazića. Konkretno, Despotovski je kapiten u reprezentaciji, može da igra na pozicijama desnog i centralnog beka, smatramo da njih dvojica u perspektivi mogu da konkurišu za prvi tim, ali pre toga moraju uz dosta rada da napreduju u Grafičaru. Što se tiče levih bekova, mislim da će Viktor Radojević definitivno biti igrač koji će skrenuti pažnju, da nije bilo povrede verovatno bi već ove zime bio u seniorskom fudbalu. Takođe, Ognjen Mimović iz 2004. godišta, kojeg smo sa pozicije krila vratili na poziciju desnog beka, pokazao je da može jako dobro da odigra na tom mestu u timu. U 2005. godištu, pored mladih Koste Nedeljkovića i Luke Stoisavljevića, koji su reperezentativci, nadolaze i neki drugi dečaci. Definitivno, mislim da Crvena zvezda u narednih nekoliko godina mora da izbaci te bočne odbrambene igrače iz svoje škole i da neće biti nikakve zabrinutosti, jer verujemo u kvalitet tih dečaka".

U intervju za Mozzart Sport 2018. godine Nikola Jelić je rekao da prava fabrika fudbalera u omladinskoj školi Crvene zvezde kreće od 2006. godišta.

"Dečaci rođeni 2006. i 2007. godine su te generacije koje smo mi selektirali i doveli u Crvenu zvezdu. Generacija 2006. godišta, svi igrači koji su došli i koji su bili tu su reprezentativci. Čini se da je generalno u srpskom fudbalu napravljena jako skromna selekcija 2006. godišta, pa i većina naših igrača iz generacije 2007. igra za reprezentaciju sa godinu dana starijim dečacima. Ono o čemu ne moramo da brinemo kada su u pitanju te dve generacije, pored kvaliteta i potencijala koji poseduju, jeste da će mnogo obučeniji doći na nivo prvog tima Grafičara, a potom i Crvene zvezde. Ono što je jako bitno za nas da u mlađim selekcijama imamo jako veliki broj reprezentativaca. Moram da istaknem fenomenalnu saradnju sa Nikolom Lazetićem, direktorom reprezentacija, koji ima razumevanja kada su naši igrači u pitanju, kao i sa svim selektorima. Veliki broj utakmica smo odigrali bez reprezentativaca. U 2003. godištu gro reprezentativaca čine igrači Crvene zvezde, u generaciji 2004. imamo šest-sedam reprezentativaca, u 2005. devet-deset, u reprezentaciji 2006. imamo po četiri-pet igrača 2006. i 2007. godišta. U samoj generaciji 2007. maltene 90 odsto čine igrači Zvezde, isto tako i u generaciji 2008".

"UROŠ KABIĆ I MIHAJLO SPASOJEVIĆ JEDINI IGRAČI KOJE NISMO USPELI DA DOVEDEMO U CRVENU ZVEZDU"

Takve okolnosti bi praktično mogle da znači da bi Crvena zvezda u tim mlađim selekcijama uskoro mogla da ostane bez ozbiljne konkurencije u srpskom fudbalu?

"Mi bismo voleli da imamo ozbiljnu konkurenciju, ali definitivno Crvena zvezda mora da se poredi sa najvećim klubovima u Evropi. Turniri na koje idemo i na kojima učestvujemo, gde pričamo sa tim ljudima iz akademija, vidimo da su zadivljeni sa decom kojom imamo i igrom koju pružamo. Vidimo da smo na pravom putu. Isto tako, sada kada je bila delegacija Zenita, jednostavno ljudi su bili oduševljeni sistemom koji su videli da funkcioniše u Crvenoj zvezdi. A ja opet kažem, mi smo tek negde oko 60 odsto onoga što ona treba da bude i kakav sistem treba da postoji u klubu kakav je Crvena zvezda".

U Zvezdinoj školi uveravaju da nema igrača iz svih omladinskih godišta, koji nije prošao kroz njihov skener, a da su retki oni koje nisu uspeli da dovedu na terene iznad južne tribine stadiona "Rajko Mitić".

"Ne postoji nijedan. Zadatak svakog trenera iz naše omladinske škole je da poznaje 70-80 odsto najboljih igrača iz regiona u svom godištu. Imamo preko 100 skauta koji svakodnevno šalju izveštaje za sve mlade igrače, ne postoji nijedan igrač da ima iole ozbiljniji kvalitet, a da za njega Crvena zvezda ne zna, što u Srbiji, što u regionu. Ono što je nama jako bitno, Crvena zvezda je razvila jako dobru skauting službu i u Republici Srpskoj, Crnoj Gori i Makedoniji, svakodnevno pratimo i testiramo te igrače. Ali jako je teško u ovoj selekciji koju sada ima Crvena zvezda pronaći igrača tog kvaliteta. Već sam rekao da su jedina dva igrača koja nismo uspeli da dovedemo kod nas, a jako smo želeli da to učinimo, Uroš Kabić iz Vojvodine i Mihajlo Spasojević iz Čukaričkog. Smatram da su to momci koji bi kvalitetom mogli da igraju u Crvenoj zvezdi. Bilo je kontakata i imamo i dalje kontakte sa brojnim igračima, međutim, dosta toga se zasniva samo i na nivou priče. Skauting služba radi sjajan posao, već u bazi imamo veoma dobro razgranat sistem praćenja tih igrača. Pažljiv i studiozan sistem. Benefiti tog rada će vrlo brzo biti vidljivi".

"ERAKOVIĆEVE GREŠKE DALEKO SKROMNIJE OD ONIH KOJE JE U DINAMU PRAVIO JOŠKO GVARDIOL"

Strahinja Eraković ©StarSportStrahinja Eraković ©StarSport

Strahinja Eraković se tokom jeseni izborio za status standardnog prvotimca u ekipi Dejana Stankovića i na proleće će zajedno sa Aleksandrom Dragovićem predstavljati stub odbrane srpskog šampiona. Proboj igrača, koji je prošao kompletan period razvoja u matičnom klubu, kao i šansa koju je dobio Marko Lazetić, sasvim sigurno predstavljaju poseban podstrek za svakog mladog igrača koji stasava u Zvezdinoj akademiji.

"Svaka utakmica Strahinje Erakovića i Marka Lazetića u prvom timu Crvene zvezde predstavlja praznik za nas u omladinskoj školi. Nadamo se da ćemo u budućnosti gledati što više igrača iz omladinske škole u seniorskom timu, jer je to jedini put ka finansijskoj stabilnosti kluba. Vidite da se na tržištu traže jedino mladi igrači od 17-18, pa do 20 godina, jer se igrač koji ima već 21 ili 22 godine smatra 'starim' u Evropi. Naravno da nam svaka utakmica Erakovića i Lazetića u prvom timu mnogo znači. Mi nikad nismo sumnjali u Erakovića. On je simbol Zvezdine omladinske škole, svoje prve korake napravio je u Crvenoj zvezdi. Imao je problema, kao i svaki mlad igrač, ali ako pogledate snimke i kakve je greške pravio Joško Gvardiol u Dinamu iz Zagreba, videćete da su Strahinjine greške, naspram tih, jako skromne. Dinamo je gubio bodove i u Ligi šampiona i Ligi Evrope, praktično direktno njegovom krivicom. Međutim, imali su stpljenja, jasan plan i taj igrač je prodat Lajpcigu za 16.000.000 evra. Definitivno, sa mladim igračima je potrebno strpljenje, treba im pravo na grešku, treba im dopunski, individualni rad, jer kada odu 'dole', uđu u tu mašineriju kao što je prvi tim, ako nema dopunskog rada, onda se deca izgube. Moramo da budemo jako obazrivi sa promocijom igrača u prvi tim, kad ih vodimo na pripreme, kad ih vraćamo, jer je to put koji može da nas odvede u potpuno pogrešnom pravcu".

Partizan redovno uspeva da promoviše po jednog igrača iz svoje omladinske škole, koji potom bude prodat uz zavidno obeštećenje. Deluje da bi tako moglo da bude i u slučaju Marka Milovanovića, koji je oberučke prihvatio šansu u crno-belom dresu. Takva dešavanja sa druge strane Topčiderskog brda izazivaju reakciju u zvezdaškoj javnosti, koja bi slične stvari želela da vidi i u svom klubu?

"Ne bih se bavio Partizanom, Crvena zvezda mora da se meri sa evropskim velikanima. Partizan ima jako dobru školu, sistem i način rada. Naravno da je lakše, kada ste godinama unazad na drugom mestu i imate veliki bodovni zaostatak, da vršite promociju mladih igrača, jer vam je to jedini način da dođete do nekog ozbiljnijeg prihoda. Poštujem Partizan kao velikog sportskog rivala, ali njima ne bavim, mislim da Crvena zvezda u narednim godinama ima svoj put i ubeđen sam da će kroz saradnju sa Grafičarom, uz fenomenalan odnos sa Slobom Govedaricom, koji je preposvećeni sportski radnik, uspeti da da napravi svoj sistem koji će donositi ozbiljne benefite, kako klubu tako i srpskoj reprezentaciji. Mi smo svesni da će biti grešaka, ali Dragan Mladenović i ja od kada smo u klubu, nijedan igrač nije otišao iz Crvene zvezde negde drugde i potom postao standardan reprezentativac i napravio veliku karijeru. Nama je najbitnije da naše rukovodstvo, na čelu sa Zvezdanom Terzićem, veruje u ono što radimo. Daju nam veliku podršku, Crvena zvezda u ovom trenutku infrastrukturno ne može da odgovori zahtevima svoje akademije, međutim, ti uslovi su daleko bolji od onih koji su bili. Rukovodstvo kluba se trudi svakodnevno da nam poboljša te uslove i ubeđen sam da ćemo u najskorije vreme imati sve ono što imaju najbolji klubovi u Evropi. Da ćemo imati modernu akademiju i da će iz nje izaći još veći broj prvotimaca Crvene zvezde i reprezentativaca Srbije", zaključio je Nikola Jelić.


tagovi

Nikola Jelićomladinska škola Crvene zvezde

Obaveštavaj me

FK Crvena zvezda

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara