INTERVJU - Nenad Lalatović: Nešto mi govori da će Lalat opet biti najbolji...

Kada ste rođeni na Dorćolu, potom i “osuđeni” da u tom kvartu odrastate i kao ličnost se formirate devedesetih godina, logično je što na život gledate kao na borbu u oktagonu. I što prosto morate da znate da odgovorite na udarce ispod pojasa, poluge i “kravate”. Kao u pesmi Beogradskog sindikata, taj deo Beograda između Francuske i Ulice Tadeuša Košćuška, omogućava vam da se družite s lihvarima i u zadimljenim prostorijama slušate pesme gradskih boema. Možda je taj rani period života, lišen bilo kakve aristokratske nus pojave, odredio način rada Nenada Lalatovića.

Neko ko je do tančina upoznao sve vrline i mane Mozzart Bet Superlige sa pravom može za sebe da kaže da je simbol elitnog srpskog fudbala. Radio je od Niša do Subotice, imajući u jednom trenutku u temperamentnim rukama fleš rojal. Za takve karte u životu izborio se sam, nestvarnim rezultatima u novosadskoj Vojvodini i osvojenim Kupom... Ali gledajući trenutnu perspektivu Nenad Lalatović više nema toliko štihova, što je negde i logičan sled događaja. Prosto, život trenera podrazumeva i uspone i padove.

I biće na početku nove sezone Mozzart Bet Superliga lišena ukusnog sastojka koji sa sobom nosi nekadašnji kapiten i trener Crvene zvezde. Ali u tom vakuumu bez ozbiljnih obaveza Nenad Lalatović je u miru Bačke, tamo u elitnom novosadskom naselju Lipov gaj, pronašao sopstveni mir i idealno vreme za napredovanje.

Dočekao nas je s mirnoćom duhovnika, realno sagledavao greške sopstvene karijere uz konstataciju da je nekada bio najgori za sebe. Uverava da se promenio, i da je sada fleksiblniji i mirniji, ali ovaj intervu, zamišljen kao najava početka takmičenja s bivšim trenerom brojnih klubova u Mozzart Bet Superligi, pretvorio se u dvočasovni kvalitetan program...

Dotakao se Nenad Lalatović svakog kluba u Mozzart Bet Superligi, ali bez rukavica pričao o svemu. Moćnicima koji su mu stopirali novi odlazak u Vojvodinu, odnosu s braćom Lazetić, Zvezdanom Terzićem, Slavkom Perovićem, Ivicom Tončevom, prisetio se onih dana kada je držao motivacione časove tako što je jednom od igrača Radničkog stavljao skupoceni roleks na ruku kako bi lakše našao put do srca jedne devojke.

Peontirao je na kraju, kada je emotivnu ispovest želeo da prekine uskakanjem u bazen, rečima da bi voleo da nađe srodnu dušu i da bi mu to pomoglo da postane Murinjo, čežnjivo pričajući o Mariji iz Niša i Dragani iz Batajnice…

Šta očekujete od Mozzart Bet Superlige u ovoj sezoni, utisak je da nikada više novca nije bilo u srpskom fudbalu, i to ne računajući Crvenu zvezdu, Partizan i Vojvodinu?

“To je ono što me raduje, finansijska situacija daje stabilnost i mogućnost da se igra dobar fudbal. Jasno je da je država počela da ulaže ozbiljan novac u fudbal, u stadione, infrastrukturu jer bez toga nema kvalitetnog fudbala. Potrebno je da igrači dobijaju redovno plate, da visina plate bude takva da ovde igrači dolaze... Sve ovo što sam vam rekao navodi me da očekujem nezaboravno prvenstvo. Mnogo toga će da zavisi od toga koliko će se ostali klubovi pojačati pored Crvene zvezde. Voleo bih da Zvezda ima jaču konkurenciju jer je bila samo jedna neizvesna sezona u poslednjih sedam. To je ono kada je Sale Stanojević osvojio 98 bodova, i ostao dva koraka iza. To je bilo interesantno, strašno, strašna sezona i voleo bih da se takva sezona ponovi, da budemo izjednačeni, da se umeša i Vojvodina koja ima vrhunski tim, da se umeša i TSC za borbu gore. Hipotetički govorim, ako Crvena zvezda i Partizan imaju budžete od 20 miliona, bilo bi dobro da ostali klubovi budu na šest ili sedam miliona. Da budu na tom nivou... Meni se ne sviđa kada jedan klub ili dva kluba nemaju pravo na poraz. Tamo je odmah frka, bilo bi lakše i Zvezdi i Partizanu da mogu da kiksiraju. Očekujem mnogo od ove sezone. A očekujem i bolje suđenje. Dolaskom Dejana Santrača je i taj segment napredovao. Bilo je suđenje dobro prošle sezone, ali sada očekujem da bude odlično. Nema potrebe da se bilo kom klubu pomaže za aut, jer su ozbiljne pare ušle u ligu”, počinje intervju za Mozzart Sport Nenad Lalatović.

“JA SAM KAO ZATVORENIK U SRPSKOM FUDBALU”

Promenili sre brojne klubove, kako vam pada to što bar u početku nećete biti deo Mozzart Bet Superlige, ipak ste vi sinonim za ovo takmičenje?

“E, ovako... Kada sam otišao iz Spartaka svi klubovi su imali trenere. Nije bilo prostora za velike promene. Iskreno da vam kažem, postojale su dve ponude i razgovori. Neću da budem skroman i pravim se da ih nije bilo. Da, odbio sam dva kluba. Nismo se dogovorili oko uslova, takođe nisam želeo da preuzimam klub iz kojeg je otišlo mnogo igrača. Morao bih da započinjem opet nešto novo, i da opet ne napravim rezultat. Ja da bih pravio rezultate kakve sam uvek pravio, potrebno mi je da mi se omoguće uslovi za te rezultate. Nadam se da će mi posle dve godine kazne to dozvoliti. Ja sam trenutno kao neki zatvorenik, kažnjen sam dve godine zabranom rada u ozbiljnim sredinama.”

Ko vas je kaznio i zašto?

“Ja ispaštem već dve godine... Ne znam iz kojih razloga. Neki moćni ljudi ne dozvoljavaju mi da uzmem ozbiljan klub, da napravim rezultat i da radim. Šta sam ja njima uradio, stvarno ne znam... Znam da sam čist... Pre nekoliko meseci sam postigao dogovor s jednim velikim srpskim klubom. Trebalo je da potpišem na tri godine, za ozbiljne uslove. Neću da govorim o kom klubu je reč iz poštovanja prema sadašnjem treneru. Dakle, ja sam se proletos dogovorio sa tim klubom. Sedeli smo uveče, precizirali trogodišnji ugovor, sve smo se dogovorili. I pričali o dugoročnim ciljevima, kratkoročnim ciljevima, plati i bonusima. Međutim, u devet ujutru je zvao jedan moćnik i sve to stopirao. Rekao je da ne mogu da potpišem ugovor sa klubom jer me on ne voli. Ne znam šta sam mu ja toliko učinio. Oslovljavao sam ga sa “brate”, one mene isto. Poverovao je u neke priče o meni, da sam ga je ogovarao. Kunem se u svoje troje dece da to nije istina. Ja sam neko ko ovde radi 12 godina i radiću još 20. Moraćete Nenada Lalatovića još dugo da gledate. Jer tek imam 46 godina. Ne planiram da idem odavde. I nadam se da sam svoju kaznu odlužio. Stavio mi je taj moćnik nanogicu na dve godine. Ovde se ja tretiram kao Bin Laden srpskog fudbala. Ispada da sam ja loš momak. Ako sam nekog pohvalio, to je zato što stvarno tako mislim.”

Kada je, da se tako izrazimo, počela ta vaša kazna?

“Odlaskom iz Vojvodine. Ja u tom klubu imam najviše pobeda u istoriji, osvojio sam trofej. Moraju svi da znaju da navijači Vojvodine sanjaju dan kada ću se ja vratiti u klub. Oni mi to govore svaki put kada me vide ovde u gradu. Ali im je jasno… Meni je zabranjeno da se vratim u Vojvodinu. Nadam se da će taj čovek konačno da spusti rampu i da mi dozvoli da radim u nekom klubu gde mogu da napravim rezultat. Ne mora da bude Vojvodina. Jer kad god sam radio u tim klubovima, bio sam među četiri u državi. U poslednje vreme sam radio u Mladosti GAT i Spartaku. Da, Spartaku koji zaslužuje poštovanje. Tamo sam na početku napravio sjajane rezultate, sarađivao s Nikolom Simovićem, koji će za deset godina biti jedan od najboljih sportskih radnika u Srbiji. Takve sam rezultate napravio na polusezoni da su svi klubovi počeli da me traže. Ostali smo na polusezoni bez Bjeličića, Tanasijevića i Vidakova. Bio sam u nebranom grožđu, nisam mogao da dođem do plej-ofa. Ali opet kažem, ja sam u nekoj kazni, ne dopadam se nekim ljudima koji su moćni. Trenutno mi je tako, ali je volim ovu zemlju i narod, strpeću se. Vratiću se jači nego ikad i ako mi daju klub koji zaslužujem, ponovo ću praviti rezultate.”

“JA SAM TRENER ULIČAR, SAD SE TRAŽE OVI ŠTO IDU UZ DLAKU, IMAJU FAKULTETE”

Da li za sebe i dalje mislite da ste jedan od najboljih trenera u lzemlji? Realno, bodu oči ne baš dobri rezultati u Mladosti i Spartaku...

“To je statistika, to je činjenica. Najbolje da mi neko uzme 12 godina rada zbog godinu i po dana u Gatu i Spartaku. S Čukaričkim, Borcem, Radničkim, Vojvodinom... Sa svima sam pravio istorijske rezultate, koliko sam igrača Zvezdi napravio. Imam najviše pobeda u istoriji Voše. Krivo mi je, nisam ljubomoran, ali mi je krivo... Sad se pojave neki moderni treneri, mladi treneri. Iza sebe imaju šest meseci dobrog rada i svi ih hvale. Mene niko nikada nije tako hvalio. Ali oni su upickani, moderni, imaju fakultete. Ja sam trener uličar.”

Vidimo da ovde u kući imate trenersku tablu, da crtate formacije i taktike. Da li ste shvatili da treba da se usavršavate?
“Ja se svaki dan usavršavam, bez usavršavanja ne možete da napravite rezultat. Imam ovde tablu, hvatam sebe kako pričam sam sa sobom i samo o fudbalu razmišljam. Gledam sisteme, nikada nisam ovako vladao sistemima, sve proučavam 3-5-2, 5-4-1, promena u 4-2-3-1 i 4-3-3. Razmišljam kako je igrati u tim sistemima, kako se braniti, kako da napadneš srednji i niži blok. Za ovih pet meseci uradio sam preko hiljadu analiza i odgledao isto toliko mečeva. To je moj posao, to je moj život. Fudbal je moj život. Zovu me drugari, predlažu da idemo u građevinu, da pravim zgrade. Neću bre. Mogao bih tamo da zaradim ozbiljan novac, ali neću. Ja sam Nenad Lalatović, fudbalski trener. Volim fudbal i svoj posao. Ja sam toliko sada proučio sisteme da ovde gde ti sediš može da dođe Murinjo, i da pričamo barabar o fudbalu. Trener sam koji neće da sedi i čeka dve i po godine da dobije posao. I sada kada su me ovi ljudi kaznili, jedan čovek, nisam hteo da čekam.. Promeniće se to.”

“MORALI SMO HRABRIJE PROTIV SLOVENIJE”

Pre nego što počnemo sa analizom Mozzart Bet Superlige, kako komentarišete igre reprezentacije Srbije na Evropskom prvenstcu?

“Čestitam našim momcima na odlasku na prvenstvo, vezali su dva velika takmičenja, što je uspeh. Sjajno je što smo se pojavili posle više od 20 godina. Ja sam gledao sve naše utakmice pomno, pratio, analizirao, kako bih možda ja to radio, šta bih radio, ja neću da govorim kako bih ja jer poštujem svog kolegu Dragana Stojkovića Piksija. Propustili smo neke šanse. Engleska je došla do finala, ali igrala loše. Nikoga nije nadigrala, mi smo ih previše respektovali u prvom poluvremenu. Bili smo bolji u nastavku, ali treba reći da su nas oni pustili da igramo. Mislim da je ključna utakmica bila protiv Slovenije, gde smo morali da igramo mnogo ofanzivnije, gde je selektor morao da promeni sistem. Ako u prvom poluvremenu vidite da ne ide i da igrate u sistemu 3-5-2, gde imate tri štopera koji ne pružaju to što treba u ofanzivi i da zbog toga imate manjak igrača u završnici, onda… Ja sam tako neke utakmice dobijao. Samo promenim sistem u 4-4-2 ili 4-3-3. Tako smo mi morali da budemo odlučniji i hrabriji protiv Slovenije. To je ključ što nismo otišli dalje. Jer mi imamo sjajne igrače, Mitrović može da igra u Čelsiju, Tadić je u Feneru, Murinjo ga je ostavio.”

Kako gledate na tu razmenu mišljenja između Piksija i Tadića?

“Rekao sam da neću o Piksijevim greškama, ali morao je da pozove u sobu Tadića. Da mu lepo objasni… Majstore, ti moj kapiten, imaš 36 godina, hoću da mi bude ekipa brža, ali od tebe hoću da mi budeš podrška, bićeš tu i za sledeće kvalifikacije. Trebalo je Piksi da mu objasni na vreme da se igraju tri meča za deset dana, da ga pripremi da neke utakmice neće početi. Ne smeš to da mu kažeš dan ili dva pred utakmicu. Za Tadića je to bio šok. Jer Tadić je lider, moćan igrač, ogrešili smo se o njega. Bilo bi apsurdno da on i Mitrović više ne igraju.” 

“TERZIĆ NAPRAVIO MAŠINU I NAJBOLJI KLUB NA BALKANU”

Da krenemo od kluba do kluba Mozzart Bet Superlige. Za početak vaša Crvena zvezda, tamo ste bili kapiten, trener, deluje da će sezona biti uspešna koliko će Crvena zvezda biti uspešna u Evropi?

“I ja tako gledam. Zvezda je toliko dominantna da joj u našoj ligi niko nije ravan. Voleo bih da Partizan i Vojvodina imaju veće budžete, da Zvezda bude konkurentnija u Evropi. Potrebna joj je jača liga. Crvena zvezda ima sada dva tima, gledao sam skoro, klub ima mogućnost da napravi tim samo od bonusa. Ja vam garantujem životom da bi taj tim bio među pet u ligi. Ti igrači bi bili pojačanja za sve klubove. Ne znam šta mora da se desi da Crvena zvezda ne bude šampion. Ja moram da odam profesionalno priznanje Zvezdanu Terziću. On je takav kakav je. Možemo da ga volimo, da ga ne volimo, da ga mrzimo. Ali napravio je mašinu.”

Vaš odnos sa Zvezdanom Terzićem je bio pun uspona i padova?

“Plete se moj život sa njegovim. Obeležio je na neki način moj život. Došao je na sahranu moje majke kada mi je bilo najteže u životu. Bio je u nekim trenucima za mene, u nekima nije. Doveo me je u OFK Beograd kao igrača, posle mi dao šansu kao treneru. Ja sam kao klinac živeo na Karaburmi, blizu stadiona OFK Beograda. Tu sam s majkom šetao, udarao loptu. OFK Beograd je jedan od mojih omiljenih klubova. Ali da se vratimo na Terzu. Odajem mu priznanje za sve što je uradio. Zvezda je sada najjača u regionu, prestigla je Dinamo.”

Da li vam je krivo što niste trener ovakve Zvezde?

“A jeste negde sigurno... Ja sam došao prvi put sa 36 godina, kao dete, mlad trener. Tada klub nije bilo para, nisu mogli da isprate moju viziju. Sedeo sam na ručku s Terzom i Kokezom u Franšu kada sam im rekao da sam suviše mlad. Moja vizija je bila da tu budu mladi igrači, momci koji igraju u oba pravca, motorički i fizički jaki. Želeo sam da imamo sedmoricu ispod 20 godina. Rekao sam da sa četvoricom iskusnih za dve godine donosim titulu i 100 miliona evra. Nisu mogli da mi dovedu igrače koja sam želeo, nije bilo para, nije bilo struje. Igralo se za 3.000 evra. Zvezda me je iskoristila kao dete od 36 godina. Rizikovao sam kao trener, baš kao i igrač. Jer sam otišao u Šahtjor i pored ponuda Galatasaraja i Leverkuzena. Samo da bi Zvezda uzela što više para. Da su me tada ispoštovali, ja bih možda bio Zvezdin Ferguson. Jer imao sam opasnu viziju. Pričao sam već da sam hteo Krunića za 300.000, Čavrića, Stoiljkovića, Srnića. To bi bila moć, to bi bila evropska Zvezda. Zvezda me je napravila, rodila, na kraju mi je bila kao maćeha.”

Jeste Zvezdino dete, ali ste u izjavama o Partizanu u poslednje vreme odmereni, govorili ste da je Aleksandar Stanojević najbolji trener u ligi…

“I dalje to mislim.. Pa on je osvojio 98 bodova, tada nije pobedio derbi… Bolestan sam za Zvezdom, pa bolje da prećutim neke stvari. Voleo bih da Zvezda stalno uzima titule, samo nekada na teži način. Što se Saleta tiče, znam kako mu je. Daje sebe do srži, uvek je na 200 odsto. Svi su protiv njega, kao i protiv mene. On nervira ljude jer se bori za svoj klub, kao što ja to radim. On je najveće pojačanje Partizana i mnogo mi je drago što se vratio u srpski fudbal. Daj Bože da u našoj ligi ima više Stanojevića i više Lalatovića... A ne ovi novi treneri što se pojavljuju kao imaju fakultete, što se lepo izražavaju i klimaju glavom. Ponavljam, drago mi je što se vratio. Partizan će ove sezone biti dobar, mada je i kod Duljaja bio dobar. Njemu posebnu zahvalnost dugujem jer je prvi trener koji je javno apelovao na navijače Partizana da me ne vređaju. I moram da priznam, manje su me vrađali. Apsolutno se ne ljutim na njih, nastavićemo našu bitku kada se ja vratim u ligu. Oni po Dorćolu pokazuju ozbiljno poštovanje prema meni, proveli smo noći neke zajedno. I ja znam da bi oni voleli da sam ja njihov. Znaju da sam ih pobedio tri puta za mesec dana, to oni dobro znaju.”

“VAZURA, PUN SI KAO BROD, DOVEDI STANOJU ĐAKOVCA”

Dakle, verujete da Stanojević može do titule?

“Partizan mora još da se pojača. I dalje im nedostaje stub odbrane kao prošle godine. Mora to Stanoje da dovede. Da sam na Stanojevom mestu, doveo bih Đakovca. On je moj ljubimac.. Veoma ga cenim. Evo moje poruke za Vazuru: Dovedi Stanojeviću Đakovca! Dakle, ovako, da me bolje čuje - Vazura, Vazurko, Vazurkice, pun si kao brod, vadi milion i po evra i dovedi Stanoju Đakovca. Prodali su Baždara za 3,5 miliona evra, neka čoveku dovedu top igrača. I ostaće im još dva. Stanojević ima snagu, najveće je ime u Partizanu. Neka naredi da mu dovedu Đakovca!”

Dolazimo sada do vaše trenerske majke Vojvodine. Deluje da mogu mnogo?

“Voša je nikada moćnija, nikada jača. Ja sam tamo osvojio trofej i bio drugi na tabeli sa 50 odsto manjim budžetom. Vojvodina je pored Zvezde klub za koji bih dao život. Da, moja trenerska majka. Došao sam kao neko ko je bio drugi s Borcem iz Čačka... Malo su se navijači bulili, ali kada su videli kako ja ginem za klub… Ja se osećam kao da sam radio ovde, evo kupio sam i kuću ovde gde ti sada sediš, živim u Novom Sadu. Imam još o sebi tu dosta da kažem. Imam najviše pobeda u ligi, još devet utakmica mi nedostaje da budem trener s najviše utakmica na klupi Vojvodine u istoriji. Malo nam je nedostajalo da protiv AZ Alkmara i Standard Liježa uđemo u grupnu fazu evrotakmičenja. Retko ko će od trenera uspeti da me stigne. Sumnjam da će bilo ko. Nadam se da će mi pre ili kasnije dozvoliti da se vratim u klub. Navijači to žele, sreću me i vođe navijača po gradu, i ljudi sa istoka i zapada. Sad Voša ima stvarno moćan tim. Tu je Vukanović, Seri, doveli su Bamidelea iz Radničkog. Ne zna se ko je od krila bolji igrač, plus Ivanović u špicu. Korać vrlo dobar štoper, moj Crnomarković, dva super golmana Rosić i Carević. Imaju odličan sportski sektor i gospodina Zbiljića. Nas dvojica kada smo radili bili smo drugi na tabeli. Kada je Zbilja otišao, krenuo sam i ja. Hteo sam da mu pokažem lojalnost. Vojvodina nikada bolja, s budžetom odmah posle Zvezde i Partizana.”

Verujete da mogu da budu drugi?

“Nije realno da budu prvi. Čitaj izjave, traže da budu najbolji. Zato je Zbiljić uspešan i u sportu i u biznisu. Ali ovaj njihov tim mora da bude drugi. Treba da bude drugi, da uzmu Kup i uđu u neku grupnu fazu. Poštujem i trenera Bandovića”. 

“NIKOLA LAZETIĆ DA SE SETI KAKO SAM GA BRANIO NA SPLAVU”

Dođosmo i do TSC-a, tamo se završila jedna era, pošto je otišao Žarko Lazetić. Vi ste s njim i njegovim bratom imali razmenu mišljenja, da to tako nazovemo.

“Žao mi je što je do toga došlo. Prvo ćemo o Nikoli, kome želim sve najbolje. On je neko s kim sam od kadeta ili pionira igrao zajedno. Moram da ga podsetim da je dolazio kod mene kući, da smo zajedno izlazili, da mu je moja pokojna majka davala injekciju... Živeo je tu u Špilji, na Dorćolu. Moj kraj, uvek sam ga štitio. Niko nije smeo da ga dira. Sigurno se seća i kako sam ga štitio na jednom beogradskom splavu, mogao je tada loše da prođe. Imali smo neke nesuglasice u Vojvodini. Oprostio sam mu. Mada mi je žao, treba da se seti dana kada smo bili sirotinja, kada smo delili pare za pljeskavicu i burek. Ja ću uvek da mu pomognem, zaboraviću šta je bilo. Mada njemu nije pomoć potrebna, lepo se snašao u životu.”

Pitali smo vas o TSC i Žarku?

“Drago mi je da je otišao u Makabi, zaslužio je to. Poslednje dve godine Žarko je radio sjajan posao. Ali moram da kažem da Žarko nije bio neko ko je imao rezultate pre toga. U Teleoptiku – ništa. Otišao je u Metalac – opet ništa. Bili su u jednom trenutku poslednji na tabeli. Video se tada kvalitet, uzeo ga je Žemberi koji je najveći kvalitet i moć TSC-a. On je za mene fudbalski gospodin i virtuoz. Pazi ti ovo. On uzima Lazetića, u poslednjem kolu Žarko gubi od Vojvodine i ostaje bez Evrope. Da ga je Žamberi smenio, Lazetić se gasi. Zato je on virtuoz. I posle toga Lazetić postaje Lazetić. Oni su svih tih godina imali vrhunski tim, popunjeni na svim pozicijama. Klub miran, redovna primanja, nema pritiska kao u večitima i Voši. Ma klub vrhunski. Radite u takvoj klimi i normalno je da pravite rezultate. Radio je Laza dobar posao sa stručnim štabom jer niko nije sam. Želim mu sve najbolje, mada ja i dalje tvrdim da je on mnogo, mnogo pogrešio što se mene tiče. Nikada mu nisam pomenuo porodicu, on meni jeste. Kao, šta je glumim što izvodim decu u Zvezdinom dresu. Moja je stvar šta će moja deca da oblače, neće sigurno on to određivati. Sve što ima mogao je da kaže meni, da ne upliće moju decu. Ali želim mu sve najbolje. TSC će i dalje biti TSC. Sa Žarkom ili bez njega, doveli su trenera sa ovog podneblja, iz Veleža. Čak se nešto pominjalo da bih ja mogao tamo da ga zamenim. Bilo bi mi drago. Veliki klub.”

“SLAVKO PEROVIĆ JE MORAO DA ME SE SETI, SPASAO SAM GA”

Radnički iz Kragujevca je prošle godine impresionirao sa Feđom Dudićem na klupi. Tamo ste radil i i izborili opstanak?

“Ah, taj klub. Tamo sam igrao zajedno s Goranom Drulićem. Pred 25.000 ljudi smo ih uveli u Prvu ligu. Stoji moja slika u klubu, zvali su me Faketi iz Kragujevca. Ja sam tamo deo istorije kluba. Bio sam onako elegantan štoper, znao da iznesem loptu. Posle toga je Goran Drulić i ja trebalo da odemo u Barselonu B. Ja sam prvi dobio poziv. Ali da se vratimo na Kragujevac. Imam ja šta da poručim bratu Slavku Peroviću. Napišite slobodno da je napravio grešku što Nenada Lalatovića nije zvao na proslavu stogodišnjice kluba. On je sada veliki sportski direktor, vidim i da je politički ojačao. Bacio se i na tu stranu. Sad ga svi hvale, navijači ga vole. Samo mora da se seti nečega. Neka se seti da mu je Nenad Lalatović spasao zadnjicu, kada sam opstao u ligi. Bila je to bezizlazna situacija. Ceo stadion je tada skandirao protiv njega, navijači su bili protiv njega. Neka se seti izjave u Mozzart Sportu kako sam ga nahvalio, neka se samo seti. Da nije bilo mene, proslavili bi stogodišnjicu u drugoj ligi. Zato su morali da me se sete, i on i gospodin Konotar, da me pozovu kao specijalnog gosta. Posle povika “Slavko, odlazi”, ja sam ih sačuvao u ligi. Lično i personalno - Nenad Lalatović. Eto, morao sam to da kažem svom bratu Slavku. Ne zameram mu, on je mlad sportski direktor, i želim mu da ode u Zvezdu jer ima kvalitet. Poštujem ga, treba da pokaže da poštuje i on mene. Ali mora da shvati da je napravio grešku. Crveni đavoli su mi uvek davali podršku, njima moram da se zahvalim.”

Kako gledate na rad Feđe Dudića?

“To je Radnički koji ja volim, i koji hoću da gledam. To je srce Šumadije, Srbije. Igraju odlično kod Feđe, mada su bili takvi i kod mene. To ljudi zaboravljaju, da sam ih uzeo kada su bili poslednji na tabeli. Voleo bih da ponovo budu među četiri. To navijači zaslužuju.”

Posle Vojvodine najviše ste se profilisali u Čukaričkom, pobeđivali I Zvezdu i Partizan, bili ste jedna duša u dva tela sa Vladimirom Matijaševićem. Prošle godine su podbacili?
“

"To je klub u koji bih voleo da se vratim. Da završim neke stvari koje sam započeo sa Matijom i Galetom. Tamo sam uživao, imao sam veliku podršku gospodina Obradovića. Gledao sam ga kao oca. Sad ih je Kragujevac prešao, ali su pre dve sezone bili hit. Stigli su do Evrope sa mladim igračima. Realno, prošle godine su podbacili. Imaju dobre uslove, redovne plate, svi su očekivali da igraju Evropu. Po svemu su morali da igraju Evropu. Ali biće oni uvek među pet jer imaju Galeta Obradovića I Matiju”.

Kakav je vaš odnos sa Matijaševićem, priča se da ste imali uspone I padove?

“Nikada nismo imali nijednu svađu. Uvek smo lepo sarađivali, sve se dogovorimo u minut”.

Kome ste gestikulirali ka tribini, posle gola protiv Voždovca u poslednjem minutu?

“Ne Matiji. Mirosavljeviću sam to pokazivao. On je u jednom trenutku nešto prokomentarisao kako slabo igramo, da to mora bolje. Nije mi se to svidelo. Ali, eto… Sada kada bih ga video, ovde bismo se izgrlili. Tada me je iznervirao jer je rekao da moramo da igramo bolje. A mi okrenuli utakmicu. Što se Čukaričkog tiče, verujem da nemaju ništa slabiji tim nego prošle godine. Vidim ih među pet.” 

“NISMO U BRAKU DA ME DIREKTOR ZOVE DEVET PUTA”

Kada ste pomenuli Galeta, sigurno znate za anegotu koja kruži Beogradom. Da vam je kupio ajfon jer mu se niste javljali na telefon, i nije mogao da vas nađe za vreme treninga?

“Sada ću ja to da ti objasnim. Mnogo pričaju ljudi u fudbalu, ali se ne razumeju. Mene je to Vida naučio. Ni Ferguson ne dolazi na treninge svaki dan. On je u ponedeljak u Škotskoj, u sredu ratuje s novinarima. I kada se pojavi u četvrtak na treningu svi ustanu, hoće život da daju za njega. Pojavio se veliki šef, pojavio se na terasi Bog. Ja sam naporan za igrače. Vidi kako tebi dajem intervju, sad zamisli kakav sam prema njima. Ja ih cedim, cedim I cedim. Kao limun. Uzmem im 200 odsto. Nekada je dobro da se odmore od mene. Odmah da vam kažem. Nedeljom je trening oporavka I ševa. Trči se po šest minuta. Šta sam ja tu potreban? Da kažem igračima kada da prestanu da trče, ili da promene ševu? Volim da dajem slobodu pomoćnicima. Nekada se dešavalo da budem na treningu, ali ne izlazim iz kancelarije.”

Dobro, realno, teško se javljate na telefon?

“Ja se javljam kome ja hoću… Ne mogu ja da budem dostupan svima, nisam ja ničije vlasništo. Nažalost, sad je 21. vek. Ne treba mene da zove direktor ili predsednik kluba devet puta na dan. Šta da pričamo toliko? Nismo u braku ili ljubavnoj vezi. Ok je da imaš sastanak, položiš račune šefovima. Ali sad da me zovu po nekoliko puta na dan… Šta radim, kako su trenirali, ko je povređen, ko će da igra, a što igra ovaj, a ne onaj…To je jedina istina. Uvek donosim odluke ja. Vodim utakmice, radim analize, kondiciju. Imam pomoćnike, i volim da im dajem zadatke. To je moja logika.”

“JA SAM PREPAMETNI UMETNIK, IZVINJENJE VALENTINI IZ NAPRETKA”

I šta drugi kažu?


“Šta ima da kažu. Ovde moju logiku neće niko da sluša. Svi misle da sam lud. Ali ja sam prepametan. Svi umetnici I naučnici su malo ludi. A ja sam umetnik trenerskog posla.”

Još jedan vaš bivši klub Napredak kao da nema stabilnost. Tamo ste napravili ozbiljan skok u karijeri, skoro da ste doneli tituli Zvezdi?

“Na početku odmah hoću da se izvinim ženi iz tog kluba, Valentini. Znate sigurno onu konferneciju kada sam je izvređao. Jeste ona bila bezobrazna prema meni, ali nisam smeo onako da reagujem. Dugujem joj izvinjenje, žena je… Bio sam iziritiran pošto su mi vređali ženu I ćerku. Malo me je ona uvredila, ali ništa mi nije ružno uradila. Nisam se poneo kao muškarac. Da mogu sad bih je nazvao telefonom. Malo me je dalje sramota. Ona je mene obožavala, ja sam nju obožavao. Moja supruga je pila kafu sa njom. Smejali smo se I družili. Iznervirao me tip koji mi je psovao ćerku, onako istetoviran. Ona je gospođa, dama, sportski radnik. Molimt te baš tako napiši. A što se tiče Napretka? Oni nemaju stabilnost, mada su prošle godine ušli u plej-of. Volim gospodina Nenezića, daje podršku igračima i treneru. Imaju dobru publiku, malo tešku. Ušli su prošle godine u plej-of, kasnije su igrali onako… S kombinovanim timom, mada ih i tu razumem. Čarapani su nezgodni, lojalni su klubu. Tamo sam dobio Partizan, predao titulu u ruke Crvenoj zvezdi. Voleo bih da ponovo igraju u Evropi. Onakav stadion, bez atletske staze…”

Mladost iz Lučana je pronašla formulu, igra sa najstarijom ekipom u ligi I uvek izbaci nekog klinca?

“Taj Neško je pravi vuk. Bolje reći lisac. Trebalo je da ih preuzmem pre Spartaka, pričali smo. Nismo se dogovorili. Rade pametne stvari. Naprave iskusan tim I znaju da neće da ispadnu. I onda ubace nekoliko klinaca koji stasaju uz starije igrače. Neško to dobro radi, može sam sebe da finansira. Mnogo toga je tamo zaostavština Radoša Milovanovića. Nemaju toliko para posle njegove smrti, ali je Neško tu ostao. Očekujem ih u plej-ofu.” 

“SA PAZAROM BIH NAPRAVIO ČUDO, PLAKAO SAM POSLE FIKRETOVIH REČI”

Sad malo na drugi deo lige. Vi ste večita želja Novog Pazara, ali I Pazar je vaša želja…

“Ja sam imao dogovor s njihovim direktorom da dođem sad na leto. Sa Fikretom sam imao dogovor. Oni su prodali mnogo igrača, nije došlo do saradnje. Zvali su više puta, čujem sa druge strane žice Fikreta - a ovo, a ono… Vidim ja da oni traže nešto jeftinije. To su moja braća, moram to da kažem. Jednog dana ću biti tamo. Ja ih volim, publika mene voli. To je publika gde sam dobio crveni karton jer sam ušao među njih. Policija me zaustavila, ja rekao, ne možete vi mene da zaustavite. Ja se tamo osećam kao kod kuće. Želim da budem trener Pazara, ali moćnog Pazara. Da budem trener koji će ući u istoriju, kao neko ko ih je odveo u Evropu. Oni su imali odličan tim prošle godine, ne znam šta se desilo. Ja sam ih pobedio, ulazi Fikret i kaže ovima iz Subotice: 'Čuvajte ovog čoveka, on nas je sam pobedio'. Meni su suze pošle na oči, niko me nikada nije tako ishvalio. Fikret, Rasim i ja bismo napravili čudo. Oni su i dalje dobri.”

Voleli biste da trenirate Adema Ljajića, mnogi kažu najboljeg igrača Mozzart Bet Superlige?

“Ako ima Boga, taj momak će da dobije šansu u reprezentaciji opet. I ne samo on, nego i Đakovac I Belić. Tu su dva najagresivnija igrača iz prošle sezone u ligi. Mi to nemamo u reprezentaciji. Dajte Adema u reprezentaciju, da vidimo to kako će da izgleda. Znam ja da se priča da je problematičan. I za mene se priča sam svakakav, pa se svašta pričalo o Radonjiću. A taj momak nikada nije opsovao dok sam mu ja bio trener, nije dolazio pijan na treninge. Ja tvrdim da je Adem sjajan momak, divan otac, i muž. Nije ni star, ima 32 godine. Svašta se priča o ljudima. Nadam se da će on ponovo imati dobru sezonu, kao i Pazar. Oni su takvi, naprave nešto dobro, pa sve rasture. Oni su takvi, ali voleo bih da ih vodim. Da osetim tu energiju. Imam poruku za njih. Publiko u Pazaru, ja kada dođem moraćete da se ponašate korektno. Nemoj da bude nacionalističkih ispada.” 

“LELE, BATKO, KAKO SAM SE ZALJUBIO U NIŠU U JEDNU MARIJU, BILA JE I DRAGANA IZ BATAJNICE...”

Sada se igramo malo asocijacija. Da li bisre voleli da odete kod Batka ponovo?

“Lele, Batko… Znam da pričamo o Tončevu. On kada vam pruži ruku to je tako. Plate su tamo u dan. Odnosio se nekada prema meni kao prema sinu. Pomagali su mi, prve godine smo bili drugi na tabeli. Želim da se vratim tamo, da završimo započeto. Imam šta da odužim gradu i Meraklijama. To je grad gde sam bio vrlo, vrlo srećan. Kao malo puta u životu. Gde sam voleo, i gde sam bio voljen. Tamo sam se zaljubio, baš sam se zaljubio.”

U Nišu?

“Da, posle moje bivše supruge Ive bila je to žena koju sam do tada najviše voleo. Zove se Marija. Mnogo smo se voleli i bilo nam je lepo. Pozdravljam je ovom prilikom. Večno ću žaliti što nisam postao niški zet. Da sam ostao tamo sigurno bih je oženio. Bila je zaokupljena poslom, nije pošla sa mnom. To je život. Ali je još jednom je pozdravljam. Marija je sjajna devojka. Nadam se da joj je otac dobro. Stvarno sam mislio da ću sa njom zasnovati porodicu, imati još dece. Nego, nešto sam naučio kroz sve ove godine, nešto mislim da sam mnogo zreliji”.

“KADA NAĐEM ŽENU, BIĆU JOŠ BOLJI TRENER”

Šta ste naučili?

“Ljubav je mnogo važna, najvažnija. Bio bih mnogo srećniji da imam nekog pored sebe. A bio bih bolji trener, sto posto. Ne kao Murinjo, ali bolji trener svakako. Eto, sad smo pomenuli Mariju. Sjajna žena, sjajan drugar, sjajna ćerka. Radila je privatni biznis sa porodicom. Posle nje je bila Dragana iz Batajnice. Uh, I nju sam baš voleo. Zaslužuje da je pomenem. Imala je posao, radila I kao bebisiterka… Nije u tom trenutku bila spremna da se ostvari kao majka… Divna je. Isto kao Marija. Lepe, bre. Moje devojke su uvek bile lepe, prirodne pametne, kao Iva, bivša supruga, Marija I Dragana. Ja ti, brate, ne volim silikonke. Nikada nisam jurio te starlete, glumice I pevačice. Jurile su one mene. Ali to nije bitno. Morao sam samo da pomenem Mariju I Draganu. Ljubav, brate, to meni treba. Čovek, da me sačeka kući… Da se smejamo, gledamo filmove, nadam se da će treća biti sreća. Ja sam razveden. Budim se i ležem sam. To nije dobro".

Da se vratimo na Niš, mnogi osporavaju to drugo mesto, kažu da je bilo svega I svačega?

“Osporavaju, da? Dobro, šta osporavaju? To što smo tri puta pobedili Partizan. Da nismo možda to namestili? Da nismo možda namestili protiv Zvezde 2:2? S Milojevićem, one Zvezde što se cepala s Arsenalom? Pogledaj tim koji smo imali. Ranđelović desno, Haskić u špicu, Grbić iz Partizana. Raša Pankov otišao u Zvezdu, Crnomarković otišao u Leh, levi bek Đoša. Osporavaju te igrače… E, tim što to pričaju mogu da poručim… Ne, neću sada se izražavam šta mogu da mi rade… Još smo imali Drinu. Grom tim. Čitao sam ja sve i izjavu od Žarka Lazetića kada je rekao da se tada svašta dešavalo.”

Znači, niste imali pomoć sudija?

“Dobro, onda ja tako mogu da kažem sledeće. Ti, Žarko, imaš brata u Savezu, on je moćan i znam šta se dešavalo kada je TSC bio drugi. Znači, ti imaš brata i Žemberija u Savezu. Malo je pobrkao, nije video da smo imali 19 bodova više od Partizana. Sada je mogu svašta ovde da govorim o Žarku, ali neću zbog Nikole. Treba neko poštovanje da postoji. Samo mora da zna da smo prodali pet puta više igrača, nego TSC posle drugog mesta. Nemoj samo te priče… Kada je TSC drugi, onda Žemberi ništa nije uradio. Sve je bilo do trenera. A kada je Radnički drugi, onda se to osporava. A mogu ja još malo da mu se posvetim. Da li mi je možda neko nešto poklonio, pošto sam 12 godina krvario u Srbiji? Da mi možda nije neko poklonio Kup trofej, protiv Partizana? I to na kakav način. Ja sam njih razmontirao u Nišu. To je Partizan sa Sumom, Sadikom, Nathom u punoj snazi, Asanom… Ja ih nisam pobedio, ja sam ih ubio pred deset hiljada Grobara. Što ti treneri nisu pobedili ovu Zvezdu, što joj nisu uzeli Kup?”

“NEŠTO MI GOVORI... DA ĆE LALAT BITI NAJBOLJI”

Teško se mirite s tim?

“Njima sam mogu da poručim sledeće. Uskoro će se pevati ponovo po Srbiji - Nešto mi govori da će Lalat ponovo biti najbolji. Biće i ono - Lalate, majstore, vodi nas do titule. Tako da napišeš. Samo neka mi neki moćnici dozvole da radim, da uzmem dobar klub. Platio sam ove dve godine, sad mogu da mi skinu nanogicu.”

Poslednji klub vam je bio Spartak?

“Prelepo sam se snašao, odlična polusezona. Nisam bio za to da idu Tanasijević, Bjelović, Vidaković. Igrali smo strašno šest meseci, pobedili smo Voždovac, IMT, Napredak, Čukarički. Posle su nam otišla tri igrača, znao sam da ne možemo da izgledamo dobro.”

Rekli ste da ste geografski vezani za Karaburmu, sigurno vam je drago što se OFK Beograd vratio u elitu. Mada mnogi taj klub sada gledaju kroz odnos sa Zvezdom…

“Napravio je Zvezdan Terzić najbolji klub na Balkanu, pokupio sve mlade igrače. I normalno je da ti mladi igrači moraju negde da igraju. Mene je Džaja slao u Milicionar. Isto smo bili prva liga, igrali su Urumov, Lazetić, Drobnjak, ja. Moglo je i tada da se priča da smo filijala. Ali nismo bili. Ja kada vidim Zvezdu, hoću da oderem dupe. Samo da pobedim, samo hoću da se vratim. Neće oni igrati za Zvezdu. To su gluposti. Najjače da će trener reći igraču da se skloni. Ja sam odrastao na Karaburmi, tamo sam prohodao, šetao se sa bratom i pokojnom majkom. Dva puta sam igrao za taj klub. Ne bih imao ništa protiv da treniram OFK Beograd. Imaju dobru upravu, znam da ih gledaju kao nečije sinove. Tu je Stefan Babović, znate koliko njega volim.”

Malo o Železničaru iz Pančeva?

“Tamo je gospodin Malović. Ja ga zovem general nad generalima. Neverovatan čovek, daje Želji posebnu snagu. Ima ogromnu ljubav prema Želji i to prenosi na igrače. Napravio je čudo od stadiona. Ja sam dao neku izjavu, pa je on bio ljut na mene. To je zato što smo slični. Priča se da su povlašćeni, ali da su povlašćeni, ne bi se sigurno borili za opstanak. Ima mnogo fanatika u srpskom fudbalu. Nisu cvećke ni Terza, ni Zbilja, Ni Tončev, ni Simovići, ali vole fudbal.”

 “NEKA MOLE MILIJU BABOVIĆA, VOLIM RADETA DUNJIĆA”

I ko još?

“Milija Babović. On mora da bude u srpskom fudbalu. Neka ode država kod njega i neka ga moli, neka cvili, da uzme neku funkciju, da bi Partizanu bilo bolje. On mora da bude u sprskom fudbalu. Ja ga zovem Don Vito Mikele”.

Hajmo na IMT, oprošlu godinu su obeležili prodajom mladog Lukovića u Strazbur za pet miliona evra?

“Nisu ga videli Zvezda, Partizan i Čukarički, ali ga je video profesor Rade Dunjić. Moj drugar. Moj brat. Dugo se znamo I mnogo smo bliski. Pokazao je da je doktor za mnoge. Napravio je najveći transfer u istoriji kluba. Žao mi je što njegov stariji brat nije doživeo da vidi u kakvog gospodina je izrastao Rade. Pretvorio se u ozbiljnog sportskog radnika. On igračima daje koliko treba. Dovoljno, ali da budeš gladan uspeha. Da želiš da ideš dalje I zaradiš.” 

Tekstilac i Jedinstvo?

“Malo sam gledao Tekstilac, video sam da su bili bolji od Javora. S druge strane, Matić pravi ozbiljnu priču s Jedinstvom. On je čist kao dlan. Lepo je što je taj klub ušao u prvu ligu, tamo su ponikli Dule Savić i Džaja. Želim Matiću sve najbolje”. 

Kada smo sve prošli, malo ponovo o vama, šta mislite šta je vaša najveća trenerska greška?

“Najviše sam grešio zato što sam govorio ono što mislim, nisam neki put razmišljao šta treba da kažem, šta ne treba, stavio sam u zaštitu uvek nekih ljudi koji nikada ne bi stali meni u zaštitu, tako sam se zamerio ljudima. Morao sam da budem fleksibliniji. Promenio sam se, sada sam mirniji. Ja sam i dalje mlad trener, imam 46 godina. Čovek koji je osvojio prvenstvo Evrope ima 66. Ja sad mogu da pričam sa svakim trenerom na svetu o fudbalu. Samo da mi se još desi ljubav, ali smo pomenuli već Draganu i Mariju… Mnogo mi to nedostaje. Ja sam, nažalost, razveden, ležem sam, budim se sam. Nije to lako. Kada mi se desi ljubav, ljudi neće moći da me prepoznaju.”

Nabrojte najbolje igrače koje ste trenirali?

“Ja imam nekoliko sinova. Nikola Drinčić je najveći profesionalac. Da ga je Partizan uzeo pre šest godina, doneo bi im titulu. Da su sada pametni da ga postave tamo u Teleoptiku ili omladincima, i da ga spremaju za prvi tim.”

“IVANIĆ JE NAJBOLJI ČOVEK U SRPSKOM FUDBALU”

A Ivanić?

“Još jedan sin, brat… Ne znam kako da ga nazovem. Kada je počinjao kod mene u Proleteru nije mogao da izdrži trening. Pio je kolu, igrao igrice po celu noć. Padao je u nesvest na treningu. On je i najbolji igrač i najbolji čovek u srpskom fudbalu. Obavezno pozove, pita me kako sam… A moji najmlađi sinovi Radonjić i Jović ne znaju da okrenu broj. Ne zameram im… Mnogima sam promenio živote.”

Kao na primer?

“Pitajte Marušića. Hteli su da ga oteraju iz Voždovca dok ja nisam ušao u svlačionicu i video gazelu.”

Zaboravili ste Kataija?

“Da, moj ljubimac. Moje drugo dete. Sedeli smo u Franšu kada sam ga preporučio Terzi i Kokezi. Nisu bili za njega, Terza mi je govorio da je problematičan, nije igrao u Olimpijakosu. Ali moram da budem pošten. Terza mi je ispunio želju. Terza Kasnije je Katai proigrao, postao Terzin ljubimac. Drugi treneri su se nafatirali od njega.”

Dobro, Radonju niste vi “napravili”?
“

Kako nisam?! Jesu tu bili moji Dorćoloci, Grgić i Rade. Moji drugovi i braća, sjajni menadžeri. Oni su ga doveli u red psihički, a ja fizički. Kod majstora je došao da mu uradi glet. Skidao sam mu kilažu. Imao je 100 kila u Čuki. Počeo je kod mene da se diže. I ja sam ga onda doveo Terziću. Zove mene Terza i pita me šta mislim. Ja mu odgovorim da je Radonja Formula, ali da mi ga ostavi još šest meseci jer ću mu onda poslati Šumahera. Ja sam lično garantovao za njega!”

Priča se da ste se s nekim igračima tukli?

“Nije to bila tuča, ali jesam jurio Mićića iz Napretka po terenu. Uleteo je Frimpongu jako. Ja sam tu malo napravio foru. Rekao sad ću da te ubijem. Počeo sam da ga jurim, on beži. Napravili smo foru.”

“DAO SAM RANĐELOVIĆU ROLEKS DA SMUVA DEVOJKU”

A da li je tačno da ste igračima pokazivao roleks i govorili da imate stan na ruci?

“Nije baš tako, ali evo jedna anegdota. Kada sam bio u Radničkom, dolazi mi mali Ranđelović i kaže, onako s njegovim, leskovačkim naglaskom: Šefe, će mi daš onaj sat, treba izvedem neku devojku večeras u diskoteku, mnogo je ubava? Ja imam dva vredna sata. Pitam ga, hoćeš jednoiposoban stan ili garsonjeru. I dam mu onaj vredniji. Sutradan mi dolazi Lazar I kaže: Šefeeee, proradio sat, poljubila me… Tako je bilo, tako sam ja pravio atmosferu. Kladio sam se sa njima, na primer, ko mi da šest golova iz šest slobodnjaka dobija od mene sat. I to roleks. Babić iz Proletera uspeo skoro. Dao pet od pet. Ja onda pravim foru, uzimam sat i dajem mu ga u ruku, kao vidi koliko je težak. On šutira preko gola. Morao je sa shvati da to nije sat za njega, a-ha-ha…“

Šta vam najviše smeta?

“Kada kažu da sam Vučićev trener. Ja mnogo volim njega kao političara. Smatram da voli ovu zemlju, narod, da je Karlo Ančeloti za sve naše političare. Ili još bolje Leo Mesi. Ja sam ga podržavao kada je bilo teško. Volim što ulaže u sport, gledam pre neki dan kako prati košarkašku utakmicu naše reprezentacije. Ali ja od njega ništa nisam dobio. Radio sam u Zvezdi kada je plata bila pet hiljada evra, kada se isključivala struja. Posle su treneri imali mnogo više. I u Zvezdi i u Partizanu. Ja samo apelujem na njega, da kaže nekim moćnim ljudima da mi dozvole da radim u ozbiljnim klubovima. Da pokažem ko sam i šta sam!”

Nenad Lalatović, simbol Mozzart Bet Superlige.