INTERVJU - Nemanja Vidić: Ponudio sam se srpskom fudbalu na tacni, a hteli su da me degradiraju i ne dozvole da se kandidujem

Svojevremeno prvak Evrope i sveta sa Mančester junajtedom, ali ako pitate delegate u Skupštini Fudbalskog saveza Srbije autsajder u izbornoj trci za predsedničku fotelju. Samo što Nemanja Vidić nikada nije bio čovek koji lako odustaje. I kako kaže u intervjuu za Mozzart Sport i Sportklub, ne može da prećuti da u srpskom fudbalu postoje očigledni problemi koje uporno guramo pod tepih.

Želi da svoj nemali ugled i celog sebe ponudi kao potencijalno rešenje, kao opciju, želi da izazove polemiku o boljem sutra...

Mada ne skriva ni utisak da ne vidi spremnost fudbalskih ljudi da razmišljaju o tome kako će sve izgledati za pet ili deset godina. Iako vidi nove ljude na koje je posebno ponosan. Zato što su stali uz njega i u vremenima kada su se delegati Skupštine FSS utrkivali ko će pre da objavi da je protiv.

“VIDI GA MALI PERICA“ I NISKI UDARCI IZBORNOG PROCESA

Doživeo je mnogo toga kao niske udarce. Zato i o nekim drugim anomalijama u srpskom fudbalu govori bez rukavica.

“Osetio sam od početka nekako negativan stav prema mojoj kandidaturi. Još dok sam samo govorio o nameri pojavio se drugi kandidat kao predstavnik Crvene zvezde što mi je izgledalo više kao poruka nego kao podrška. Nisam osetio povod za takvu reakciju. Posle toga, čak i pre no što sam izneo program i predstavio Izvršni odbor, prvi put se desilo da neko glasa pre nego što su izbori i počeli. I onda nekako razmišljam: čemu izbori?“, pita se Vidić na početku intervjua za Mozzart Sport.

Nije tako bilo u početku. Jer iako su mu neki oponenti u javnosti zamerali što nije obilazio delegate, Vidić kaže da je razgovarao i sa ljudima iz regiona Vojvodine, Beograda i Zapada, dok sa Istokom nije ni stigao, jer su se brzo priklonili Džajićevoj struji. Te prve reakcije nisu nagoveštavale ovakav front.

“Neki su ljudi čak bili spremni da budu u mom IO, neki iz regiona. Posle odjednom – ne. Drugi nisu hteli ni da ulaze u komunikaciju, čak i pre Džajićeve kandidature, da ja uopšte objasnim koje su mi ideje. Beograd sam dugo čekao da odgovori... Tu krivica ne ide u mom pravcu“.

Posle svega, ne krije da je neke stvari shvatio lično.

“Sve se radilo da nemam ni pet delegata da me kandiduju, da mi se ne dozvoli da uopšte uđem u taj proces i da onda kažu: Vidi ga, mali Perica, šta je on mislio da iz kopački uđe u Savez?! Hteli su prvo kao čoveka da me degradiraju, pa da onda nemam ni Izvršni odbor. Pa onda da te neće nijedna organizacija. To je baš bilo nisko. Očigledna je bila namera da pokažu da nisam sposoban da vodim neku organizaciju“.

Nemanja Matić: Podržavam Vidića jer mislim na razvoj srpskog fudbala

A, da li se iznenadio kada je video Dragana Džajića kao protivkandidata?

“Najiskrenije jesam. Samo bih voleo da čujem da li je to što je Zvezda počela da traži svog kandidata tek posle moje objave da idem u izbore stav kluba i svih zvezdaša ili samo jednog čoveka? Ako jesu svi protiv mene nekako bi prirodno i bilo da to kažu. Baš bih voleo da čujem“.

NE PRIČAM O EKONOMIJI I IMIGRANTIMA, VEĆ O FUDBALU, JER FUDBAL ZNAM

O svom zvezdaštvu Vidić ne želi ni da priča, iako je kandidat postao kao predlog Jedinstva sa Uba.

“Ja sam otišao u Jedinstvo zato što me je Nemanja Matić prvi podržao. I hteo sam da budem kandidat svih klubova, ne samo Crvene zvezde. Ne zato što ja ne volim Zvezdu. Svi znaju koliko je volim, ja nemam potrebu da se tu dokazujem i pričam šta sam radio. To je suvišno. To je i prošlo vreme, ja sam čovek koji ozbiljno razmišlja. Na kraju i samo ime Jedinstvo, zvuči simbolično“.

Baš zbog toga Vidić ne želi da stvara nove podele. Pa ni upliv politike u jednu fudbalsku priču.

“Apolitičan sam. Dvadeset godina sam gradio nešto i neću sigurno sada da dozvolim da neko to zloupotrebljava zarad politčkih poena. Ne želim uopšte u tu vrstu komunikacije, koja god stranka bila. Politikom se ne bavim. Promovišem sportske teme u interesu srpskog fudbala. Ne pričam o ekonomiji ni imigrantima. Da li imam stav o tome? Imam kad pričam sa prijateljima. Da li ću javno da ga iznesem? Neću. Jer bavim se onime što znam. Svoje ime i prezime dajem na tacnu srpskog fudbala i kažem: izvolite. Sa te strane sam čist i osećam se dobro“.

Još bolje bi se osećao kada bi video spremnost fudbalske Srbije da se menja na bolje

“Meni se nekad čini da nam je lakše da probleme zatvorimo u sobu i da je više ne otvaramo. Ali to je odluka iz fudbalskog sistema koji odlučuje. A ljudi koji odlučuju moraju da budu zreli i objektivni. Čini mi se da oni nisu ozbiljno spremni da razmišljaju o budućnosti srpskog fudbala“.

KOLIKI SU TRANSFERI U HRVATSKOJ, A KOLIKI NAŠI? KOLIKO SMO NAPRAVILI REPREZENTATIVACA?

Ističe: nema tu ničeg ličnog.

“Nema ovde ljutnje. Iskreno, moja porodica bi bila najsrećnija da ne budem predsednik Saveza. Nema tu ličnog odnosa. Imam samo emociju prema fudbalu, a vidimo da je nepoverenje u srpski fudbal veliko. Od sudijske organizacije, neregularnosti koje su se dešavale... Nemam ja ovde interes. Ovaj lagodan život koji vodim, da mogu slobodno da se šetam i da me ljudi uvažavaju, presreću na ulici sa porukama podrške, taj bi život mogao samo da bude ugrožen baš zbog tih pritisaka raznih struktura i ljudi koji ne žele brze promene, koji stalno problem traže u tuđem dvorištu“.

Lane Jovanović: Vidić je kolosalna šansa, obično prekasno postanemo svesni nečije veličine

Dok to rade, vreme prolazi...

“Svet brzo napreduje, ne važi više ono što je bilo pre četiri godine. Dosta mi kaskamo u razvojnom procesu fudbala i nekih inovacija, znanja. Mnogo smo iza i komšiluka čak. Zvezda evo godinama igra Evropu, ali ja ne vidim da smo za poslednjih pet godina jednog igrača prodali za ozbiljniju cifru ili da su napravili nekog reprezentativca. Vidite samo za koliko Dinamo Zagreb prodaje igrače, a koliki su Zvezdini transferi? Moramo da odlučimo da li hoćemo tako, sa generacijama od po 30 godina ili da budemo razvojna liga, da pravimo buduće reprezentativce i ambasadore, da mladi dobiju šansu, kao što smo je ja dobio svojevremeno“.

Nije ovo naravno samo do Zvezde. Naprotiv.

“Nama liga nije kvalitetna. Nemamo konkurenciju. Pred Svetsko prvenstvo, selektor Dragan Stojković je izabrao najbolje igrače, možda prvi put nije uopšte bilo sumnje da je to najbolje što imamo. Zašto? Jer nema mladih koji dolaze da vrše pritisak na igrače koji su već tu. Već za sledeće Svetsko prvenstvo Tadić verovatno otići, Mitrović će biti tu, ali godine uzimaju svoje. Pitam se: koje su to nove generacije koje će da naslede sve njih? Gde će nam fudbal biti za pet ili deset godina. Zavaravati se nekim uspesima – to je greška. Treba pogledati istini u oči. Mi više nismo liga koja afirmiše mlade igrače“.

NA SRPSKIM TERENIMA NI JUNAJTED SA RONALDOM I RUNIJEM NE BI DAO GOL

I dalje na istu ili sličnu temu....

“Šta ćemo ako za dve godine ne budemo imali direktno mesto u Ligi šampiona ni pet timova u Evropi? Kako ćemo onda da se finansiramo? Mi smo mala zemlja, treba da vodimo računa kako ćemo da trošimo novac, a mislim da je najbolje da ga trošimo na znanje. A, mi u ljude nismo ulagali uopšte. Štaviše, degradirali smo struku... Neki su bivši igrači dobijali licence za trenere, a da se nisu pojavili na obuci. To je devalvacija znanja... Prvi smo u svetu u poslednje dve godine po smenama trenera. Pa zar su oni toliko loši? Ili su samo izgovor za loše rezultate?“, pita se bivši kapiten Crvene zvezde, Mančester junajteda i reprezentacije Srbije.

Problema ima i na drugim stranama. Infrastruktura je jedan od očiglednih.

“Savez tu može da pomogne. Neki su daleko od evropskih standarda. Da sam sa generacijom Mančester junajteda iz 2009. godine, sa Ronaldom, Runijem, Gigsom, Skolsom došao da igram na nekim od tih terena... i mi bismo igrali 0:0 i verovatno izgubili u poslednjem minutu. I ne bismo vredeli 200.000.000, nego 7.000.000 evra“.

I još malo o domaćem prvenstvu.

“Imamo sada situaciju da iz naše lige ispada četiri kluba, dva direktno, dva idu u baraž. Kakvu tu šansu mladi mogu da imaju? To je liga za iskusne igrače. Ako se trener bori za opstanak ili ulazak on nema vremena za mlade igrače... I ovde ne pričam da ja to treba da menjam, već stručni ljudi. Toliko imaš resursa u Uefi, toliko kontakata u drugim zemljama. Ne samo ja, nego svi naši igrači... A koliko mi toga koristimo? Ima ozbiljnih ljudi, matematičara, fizičara, koji mogu unapred da ti izračunaju šta ti donosi, a šta oduzima liga sa 16, 14 ili 12 klubova. Ne treba da odlučujemo po svojim nahođenjima, nego profesionalno da razmišljamo. Sada imamo ovakav sistem finansiranja, šta ako za dve godine ne budemo imali direktan prolaz u Ligu šampiona i pet klubova u Evropi? A to je vrlo moguće da se desi“.

Vidić otkrio svoj tim za FSS: Muslin, Mažić, osnivač Nordeusa, prvi čovek Rajfajzen banke, bivši reprezentativci Milan Jovanović, Danko Lazović…

Znači li to da su kadrovi možda i veći problem neko infrastruktura?

“Imamo mi kvalitetnih ljudi, samo... Ljudi se plaše promena generalno. Nezgodno je kada imaš sistem funkcionisanja, navikao si na njega. Ja sam takav da ne dozvoljavam da mi strah remeti planove i ideje. Neću da uzmem sekiru i da čupam drvo u korenu, ali treba da odsečemo neku granu, da drvo ozdravi... Neka dođu i ti ljudi koji su radili u sistemu po 30 godina. Neka posavetuju. Da kažu gde su i oni grešili. Neka dođu u kravati i nek odgledaju neku utakmicu“.

Podseća i da poslednji evropski uspesi večitih nisu ni samo posledica rada ljudi iz tabora večitih rivala, već i nekih novih ljudi u Uefi. Aleksandera Čeferina recimo.

“Mnogo je sada lakše do grupe nego kada sam ja igrao, a to je do Uefe. I mnogo su sada veće nagrade za tu grupu, a to je opet do Uefe. Zvezda sada može da računa na 25.000.000 Lige šampiona, Partizan na 10.000.000 ili 15.000.000. Nije baš da smo to sve mi sami uradili“.

MOJ PLAN I PROGRAM SU MOJI LJUDI

Uostalom, ističe i da Srbija nisu samo Zvezda niti Partizan.

“Moramo da pričamo o tome gde smo realno i koji su naši planovi. Večiti će uvek da jure rezultat, titulu, Evropu, ali hajde da se posvetimo klubovima u unutrašnjosti, da se bavimo obrazovanjem trenera, funkcionera, da vidimo kako da pomognemo tim sredinama da se bolje razvijaju. Država ulaže veliki novac u nove stadione, hajde da osposobimo te regione da se na tim stadionima igra dobar fudbal. Da vidimo i porodične ljude na stadionima, da im obezbedimo neki sadržaj i van fudbalskog terena. Da bismo sve to uradili moramo da stvorimo poverenje, mora FSS da radi u interesu fudbala“.

Za tako nešto treba vremena, ali plan – to je ono što Vidić ne vidi trenutno.

“Time treba struka da se bavi. Moramo da znamo kakve igrače imamo, kakve želimo, kakvog štopera, zadnjeg veznog, špica... Treba i nauku da uključimo. To je proces, neće se desiti odmah. Ali, mi smo mnogo daleko od nekog ozbiljnijeg načina funkcionisanja. Sve je improvizacija, a to će nas koštati toga da će neko drugi platiti ceh problema koje nije pravio. Ti problemi polako dolaze. Nisam ih ja pravio. Taj neko ko ih je pravio ih sada sakriva“.

Vidiću pak, smatraju njegovi protivnici, nedostaje iskustvo?

“Ne bavim se drugim ljudima. Mogao bih da se branim i da pričam ko sam i šta sam, potrajalo bi, ali ne želim. Hoću da pričam o svojim idejama, timu ljudi i šta oni donose. A taj sistem neke naše komunikacije: napadni ga, pa nek se on brani? Neću to da radim. Nisam ja čarobnjak, ne može jedan čovek da promeni sve sam. Moj plan i program je moj Izvršni odbor “.

Dakle, o Izvršnom odboru?

“To su društveno odgovorni ljudi, patriotski nastrojeni. Hteli su da ponude nešto drugo. Potrebni su i mladi ljudi, oni koji organizaciju zasnivaju na bazi znanja, inovacija i modernih tehnologija. To je budućnost... Imamo za organizaciju, prof. dr Dugalića sa ekonomskog fakulteta, osnivača Ekonomca, najuspešnijeg futsal kluba u Srbiji, bio je treći u Evropi. Imamo Branka Milutinovića i Dragoljuba Vukadinovića, dva ozbiljna privrednika. Imamo Slavoljuba Muslina i Branka Sosu Babića kao predstavnike trenerske organizacije, intelektualci, pravili su reprezentativce. Rade Todorović i Ivan Karapetrović su ljudi iz amaterskog fudbala, a svi smo tamo ponikli, i ja. Danko Lazović i Lane Jovanović su mlad, školovani kadar. Jovana Damnjanović iz Bajerna je predstavnik ženskog fudbala, Fifa i Uefa tu ulažu mnogo, moramo da ih pratimo. Mnogo mi je drago što je Jovana prihvatila. Očekujem od nje da se bori za fudbal. Za medicinski deo prof. dr Vladimir Dugalić, načelnik hirurške klinike KC Srbije...“

AKO NEKO MOŽE DA POMOGNE SUDIJAMA TO JE MAŽIĆ

S obzirom na uvek aktuelne teme u Srbiji, možda Mažić zaslužuje poseban deo?

“To je najbolji sudija kojeg smo imali, pošteno je gradio karijeru, priznat je u Uefi i Fifi, radio je već na sličnim pozicijama u Kini i na Kipru, sada ima savetodavnu ulogu u Rusiji. Ako neko može da pomogne da sudijska organizacija bude bolja to je definitivno on“, počinje Vidić priču o sudijama uz jedno veliko “ali“.

“Nisu ovde samo sudije problem. Prebacivanje odgovornosti na sudije nije rešenje. I u Engleskoj smo viđali greške, ali ovde je svaki poraz trenera ili funkcionera – sudija me pokrao. To nije društveno odgovorno, to nije patriotski. Kakvu poruku šaljemo deci? Fudbal treba da bude častan, imamo društvenu odgovornost. Sutra će ta deca da budu uspešni biznismeni pa će možda da ulažu novac u fudbal“.

Milovan Đorić: Vidić za trenera završio u Engleskoj, jer se diplome tamo dele na ime, ne na znanje

Kad govorimo o timu, jedino što Vidić za sada nema jeste generalni sekretar?

“Treba ozbiljnije da se pozabavim tim pitanjem, jer je to najvažnija funkcija u Savezu i tu je svakako potreban kvalitetan čovek. Ali ima takvih ljudi, možda i u FSS. Samo možda nije trenutno tako istaknut. Nama samo treba bržih i inovativnijih ljudi. Jer Savez komunicira sa regionima, klubovima, ali i sa svetom. Posebno klubovi iz unutrašnjosti treba da shvate da živimo u digitalnom dobu u kojem je protok informacija mnogo brži i da ljudi traže transparentnost“.

PIKSI IMA UGOVOR I GOL U EKIPI

Moramo da se dotaknemo i Vidićevog stava prema reprezentaciji, učinko Orlova na Mundijalu u Kataru i statusu selektora Dragana Stojkovića.

“Piksi je napravio uspeh samim odlaskom na SP ispred Portugala. Jeste razočaranje bilo u Kataru, ne prvo, ja sam bio deo razočaranja u nekim ranijim vremenima. Pozitivna stvar je bila što smo postigli najviše golova u grupi. Nije da ništa ne valja, samo treba da otvorimo oči i vidimo kakvi problemi dolaze. Elem, Piksi ima validan ugovor, evropske kvalifikacije počinju za 15 dana, svestan je sigurno problema iz Katara, da nismo imali balans između napada i odbrane i ne sumnjam da će obratiti pažnju. Stručni štab će se verovatno uključiti malo više u tu tematiku i pokušati da nađe rešenje. Gol u ekipi imamo. Samo fali balans. Očekujem da se plasiramo na Euro. Svakako će novi predsednik da razgovara sa Stojkovićem. Definitivno će imati mogućnost da se bavi samo fudbalom, samo A reprezentacijom, neće morati da razmišlja o mlađim kategorijama i politici Fudbalskog saveza. On je selektor i to treba da radi“.

Sa Piksijem je inače u dobrim odnosima. Ali ponavlja uporno.

“Nemam ja problem ni sa kim, sa svakim mogu da pričam, ali ne pričamo ovde o mojim odnosima sa Piksijem, Džajićem ili sa vama. Ovde pričamo o društvenom interesu“.

SER ALEKSE, OVO JE MOJA BORBA

Baš iz tog razloga, Vidić nije posegao ni za adutima koje je mogao. Recimo, da u trku uključi neke zaista svetske face poput ser Aleksa Fergusona.

“Videli smo se se na utakmici u Barseloni. Čuo je da se kandidujem. Ferguson ima očinski stav prema svim bivšim fudbalerima koji su igrali u Junajtedu. Pitao me je da li može nekako da pomogne. Zahvalio sam se, ali sam rekao: Bira se predesednik FSS, ne Engleske. Ovo je moja borba. Našalili smo se malo. Super je, komunikativan, čini mi se da ima bolju memoriju nego ja. Seća se do sitnih detalja, mog prvog dolaska. Specifičan čovek“.

Bilo je naravno podrške i iz Srbije. I od naroda, a i od većine fudbalskih ljudi u Srbiji, makar oni i ne bili delegati, ali su se redom javljali po različitim medijima da ga podrže?

“Iskreno sam i ja bio iznenađen. Ljudi me presreću po ulici više nego kada sam igrao za Junajted. Čak su i mene zvali bivši igrači da traže način da izađu u medije. Pitali me da li ima neke svoje novinare, ja se smejem: Mene zovete za to? Pa znate kakav odnos imam sa novinarima, a-ha-ha. Šalu na stranu, moram da priznam i da nekim medijima ova tema nije bila interesantana, a mislim da bi na neke druge teme bili malo odgovorniji i hrabriji i da bi prepoznali da nemam lošu nameru. Moja ideja nije da se svađam. Nego da pokažem da postoji druga generacija ljudi koja razmišlja malo drugačije. Drago mi je da se tu pokazao karakter pojedinih ljudi, pa i redakcija i novinara“.

EVROPSKA SUPERLIGA JE AMERIKANIZACIJA FUDBALA

Baš zbog nedostatka iste verovatno je propao i prvi pokušaj najvećih klubova Starog kontinenta da osnuju evropsku Superligu. Kakav je Vidićev stav o tome?

“Protiv sam Superlige. Zvanično i javno. To je amerikanizacija fudbala, a fudbal ima drugačiju tradiciju. Uvek je baziran na ispadanju. Američki sport nije. Treba da zadržimo svoj DNK. Ali, veliki je novac u igri. Prvi pokušaj osnivača pre dve godine je možda bio i malo neozbiljan pristup ljudi koji su hteli Superligu, drugi će napad biti mnogo jači. Ponavljam, ja sam protiv toga. Fudbal se igra svuda na svetu i svima treba dati šansu da odigraju utakmicu na Old Trafordu ili na stadionu Santjago Bernabeu“.

Završimo na kraju Vidićevim utiscima o povratku u srpsku realnost. Posle svega, kakav je osećaj?

“Vidim sada da ovo nije teren, nema svetla reflektora gde se vidi svaki udarac, start, da li je za žuti ili crveni karton. Ovde ima niskih udaraca i udaraca sa leđa, nekad nema svetla i neko te malo ćušne sa strane. Ali to sam prihvatio kao sastavni deo ovoga čime želim da se bavim. Drugačiji vid borbe, ne toliko čist kao na terenu. Imam iskrene namere, bavim se više sobom, ne bavim se drugima. Samo želim da ukažem na neke probleme“.

Za njih znamo od ranije. Ali, znamo li kako da ih rešimo?