INTERVJU - NEMANJA RADONJIĆ: Sve mi je krenulo od reprezentacije

Sjajna je godina za Dušanom Tadićem, izvanredna i za Aleksandrom Mitrovićem, ali finiš 2019. kada su srpski fudbaleri u pitanju obeležio je Nemanja Radonjić. Golovi u dresu reprezentacije su ga probudili, a onda je krenuo rafal i za Marselj.

"Poludeli" su za njim navijači francuskog kluba, oduševili se i saigrači, a kao dlanom o dlan okrenula se i medijska slika, pa je sada trener Andre Vilas Boas na žeravici, jer ga pritiskaju da Radonjić mora više da igra, da češće bude i starter. Deo prvenstvene pauze Nemanja je proveo u Srbiji, a "uhvatili" smo ga pred povratak u Francusku, u prostorijama agencije International Sports office, gde je za MOZZART Sport sumirao ostvareno u 2019. godini i pogotovo u ova finalna tri meseca.

Ispada da je za vas pauza u prvenstvu došla u pogrešnom trenutku, taman kada je krenula serijska "proizvodnja" golova.
"Tako ispada, ali nadam se da me neće poremetiti, da ću kad se vratim u Francusku nastaviti u istom ritmu. Mislim da mi se najzad sve vraća, jer sam dosta radio u prethodne dve godine otkako sam u Marselju, mnogo sam se trudio i znao sam da će kad-tad da mi se isplati. Srećan sam što sam počeo da dajem golove, nema veze što su s klupe. Mislim da ću krenuti od sledeće polusezone više da igram i stvarno sam srećan i zadovoljan kako mi sada ide".

Šta se promenilo u odnosu na prethodnih godinu i po dana? Šta je "kliknulo" pa su krenule dobre partije i golove?
"Ništa posebno se nije dogodilo, ne postoji nešto što je odjednom dovelo do promene. Radio sam i sada kao što sam radio i pre toga, kao i uvek, Verovao sam u sebe i kada su pisali u francuskim medijima da sam promašaj, da nisam pojačanje za klub. Ja sam verovao, jer sam znao koliko i šta mogu i to sada dokazujem".

Utisak je da vas kritike i loše ocene nisu mnogo pogađali.
"Iskreno, ne pratim medije u Francuskoj, pa i ne znam šta su sve pričali. Jedino ponekad pogledam domaće, pročitam šta se piše, ali ne pratim to svakodnevno, niti pridajem veliki značaj. Oguglao sam posle svih ovih godina na sve što se pisalo i pričalo o meni".

A, ni takve promene u karijeri vam nisu strane. Čak i u Čukaričkom ste bili u jednom momentu čak sklonjeni iz tima, pa ste posle toga bljesnuli i stigao je poziv Zvezde.
"Tu moram da se pre svega zahvalim predsedniku saveza Slaviši Kokezi, jer sam se uz njegovu pomoć vratio u Čukarički i počeo da igram kod Lalatovića. Posle toga sam prešao u Zvezdu i znamo šta se posle toga desilo. Još jednom bih se zahvalio ljudima iz Zvezde, Terziću, Mrkeli, šefu Milojeviću, njegovom pomoćniku Kosanoviću... Ne smem da zaboravim ni veliku pomoć trenera Andrije Milutinovića, s kojim sam dosta radio individualno. Takođe, zahvalan sam ljudima iz agencije International Sports Office, koji su uvek bili uz mene. Bez svih njih, ne bih došao do ovde".

Dočekali ste svojih "pet minuta" u Marselju, pa jesu li sada bolje i reakcije navijača kada vas vide, sretnu u gradu?
"U Marselju kao kod nas u Zvezdi, navijači i ceo grad žive za klub. Prepoznaju nas sve i svuda, uvek traže da se fotografišemo, da damo autogram. Ne idem toliko često do grada, ali kada odem na ručak, večeru, dosta ljudi mi prilazi, pozdravljaju me. Ni kada mi nije išlo tako dobro, nikada nisam imao nikakvu neprijatnost u Marselju".

A, pored navijača, oduševljeni su i saigrači. Čestitke na društvenim mrežama pljušte posle svakog gola.
"Jeste, stvarno imamo odličnu atmosferu u svlačionici i dobar sam sa svima. Najčešće sam u društvu Hrvata Ćaleta-Cara, pa Strotmana, ali sam dobar i sa svima ostalima. Sporazumevam se koliko mogu, malo na francuskom, malo na engleskom, nabadam nekako (smeh). Kada sam došao super su me svi prihvatili, govorili su mi da sam odličan igrač, ali da moram da budem strpljiv, da će sve doći na svoje mesto kada se adaptiram. Rekao sam im da je to normalno i da neću otići odavde dok ne napravim nešto".

Pišu mediji da biste mogli da ostanete bez najboljeg igrača Pajea, navodno ima ponudu iz Turske. To bi i vama otvorilo mesto u prvih 11.
"Ne znam ništa o tim pričama, ali ne bih voleo da Paje ode. Baš ga cenim i jako volim da zajedno igram s njim. Pratio sam ga još dok je igrao za Vest Hem. On nam je najbolji igrač".

Da se vratimo na period kada vam nije išlo u Marselju. O čemu ste tada razmišljali, da li ste imali želju da odete iz kluba?
"Normalno, kada ne igraš prolazi ti svašta kroz glavu. Prešao sam u Marselj u transferu vrednom 12.000.000 evra, igrao sam slabo ili nisam ni ulazio u igru i odmah posle toga je krenulo svašta da mi se mota po glavi. Da li da idem ili da ostanem, da čekam, da budem strpljiv ili da presečem. Na kraju sam procenio i prelomio da je najbolje da sačekam, da budem strpljiv, da uradim sve što mogu da bih se dokazao, uz veru da će sve da mi se dobro vrati. To se i dogodilo".

Da li u tome ima primese i promene trenera? Sa Viljasom Boasem, kako kažete, više komunicirate nego sa Rudijem Garsijom.
"Kada sam bio u Romi sa 16 godina Rudi Garsija je bio tamo. Nisam tada mnogo trenirao sa prvim timom, ali znali smo se. Nismo mnogo pričali, jer italijanski jezik nisam znao. Opet, ja sam bio njegova želja da dođem u Marselj. Tačno je da nismo mnogo razgovarali ni tada, što je u neku ruku i uobičajeno kada ne igraš, ali je među nama sve bilo normalno, pitao bi me ponekad kako sam, je li sve u redu itd. Ali, sa novim trenerom mnogo više pričam, jer me pita gde više volim da igram, kako se osećam, koliko bih mogao na terenu... Sve mi je sada mnogo lakše, a i atmosfera je mnogo bolja nego prošle godine".

Viljasa Boasa su i mediji u Francuskoj počeli da pritiskaju kako bi bio red da vam pruži veću šansu u prvih 11. Očekujete li da se i to promeni u novoj godini?
"Nadam se. Ovu poslednju utakmicu sam igrao od početka, kažu mi da sam odigrao dobro, mada nisam ja taj koji bi to trebalo da ocenjuje. Pričao sam sa trenerom pre dvadesetak dana, rekao mi je da ću dobiti veću minutažu, tako da čekam da krenu treninzi posle pauze, pa ćemo videti".

PSŽ deluje nedodirljivo i ove sezone, ali je Marselj na pravom putu ka Ligi šampiona. Deluje da će i vama da se ostvari taj san da zaigrate u najjačem evropskom kupu.
"PSŽ je trenutno najjači, ne može mu niko ništa, ali borićemo se do kraja. Nikada se ne zna, naredni duel igraćemo na Velodromu, a u fudbalu svašta može da se desi, pa smatram da imamo šanse da ih pobedimo. Nama je najbitnije da osvojimo drugo mesto, da se plasiramo u Ligu šampiona. Sada smo drugi, imamo seriju pobeda, sve ide kako treba. Samo da nastavimo, pa da i ja zaigram uz Ligi šampiona".

Sve češće ste u prvoj postavi i reprezentacije Srbije. Na dve utakmice sa Luksemburgom stigli su i prvi golovi u dresu Orlova.
"Tu me je i krenulo! Kada sam dao gol Luksemburgu, odigram sam dobro i protiv Ukrajine, onda sam se vratio u Marselj i od tada mi je krenulo. Drago mi je što sam počeo više da igram za reprezentaciju. Kod Krstajića sam dobijao mnogo manje šansi, a kod novog šefa dosta bolje i treniram i igram, tako da mislim da sam sada zasluženo u prvoj postavi".

Selektor voli da igra sa dvojicom krilnih igrača, a tu nam se rotacija toliko skratila da ste, praktično, samo vi i Filip Kostić u formi. I to u dresu Orlova igrate po desnoj strani, za razliku od Zvezde i Marselja.
"Meni je lakše da igram po levom boku, jer mogu da ulazim u sredinu na šut. Ali, kada igram desno, više tražim prostor. Videli su i u klubu gde igram kada nosim dres Srbije, pa su počeli i oni nekad da me stavljaju po toj strani. Što se mene tiče, svaku odluku selektora sam spreman da ispoštujem. Ako on misli da sam u dobroj formi i da bi trebalo da igram, staviće me u tim. Ako me pošalje na klupu i to ću da ispoštujem. Meni je čast i da samo dobijem poziv".

Naredna godina donosi veliki izazov za reprezentaciju: baraž Lige nacija je poslednja karta za Evropsko prvenstvo. Meč sa Norveškom u Oslu, veliki pritisak, veliki izazov...
"Mislim da možemo da prođemo, jer imamo dobru ekipu. Bio bi veliki uspeh i za nas fudbalere i za celu državu da se nađemo na Evropskom prvenstvu. Nadam se da ćemo da obradujemo celu naciju. Opet, ima još tri meseca do te utakmice, polako..."

BIRMANČEVIĆ JE PRAVI ZA ZVEZDU

Pratite li dešavanja u Crvenoj zvezdi? Otišao je trener Milojević, kod kojeg ste igrački eksplodirali, došao legendarni as Dejan Stanković...
"Miloje je napravio sa Zvezdom nešto što nijedan trener nije u poslednjih skoro 30 godina. Voleo bih da Deki nastavi njegovim putem. O tituli ne bi trebalo ni da razmišljamo, osvojićemo je sigurno, imamo 11 bodova prednosti. Ali, nadam se da će Stanković i u Evropi napraviti barem isto što i Miloje. Dejan je veliki zvezdaš, legenda, želim mu mnogo uspeha".

Nedavno ste se našli u centru pažnje i kada niste vi direktno bili tema: Veljko Birmančević, fudbaler Čukaričkog, na listi je želja Crvene zvezde, a on je poručio da bi voleo da krene baš vašim stopama.
"On je pravi igrač za Zvezdu! Bio bi pravi, idealni moj naslednik na Marakani. Voleo bih da se taj transfer završi, jer smatram da bi Birmančević bio veliko pojačanje za Zvezdu".

HARDEN, BOGDANOVIĆ, ĐOKOVIĆ

Kada pominjemo golove, dosta pažnje je izazvala vaša proslava golova.
"U stilu mog omiljenog NBA košarkaša Džejmsa Hardena! Volim Hardena, volim Hjuston, volim NBA ligu, nekad mi se čini da nju više pratim nego fudbal (smeh). Gledam utakmica koliko god mogu, naravno, ne ostajem do četiri ujutru uz televizor kada imam ujutru trening, ali gotovo uvek pogledam reprizu tokom dana".

Pratite li i naše košarkaše u NBA?
"Pratim Jokića, Bogdanovića, svakog i drago mi je što im svima dobro ide".

U jeku je rasprava ko je najbolji srpski košarkaš u 2019. godini, Jokić ili Bogdanović?
"Da mene neko pita, glasao bih za Bogdanovića. Meni je draži, a mislim i da nam je najbolji igrač u reprezentaciji".

Pratite li još neki sport ili našeg sportistu, osim fudbala i NBA?
"Pratim tenis, gledam sve mečeve Novaka Đokovića na koje mogu da stignem od utakmica i treninga. Baš volim da ga gledam".

Foto: Starsport/Reuters