INTERVJU - Luka Stojanović: Žal za kontinuitetom u Partizanu, u Arabiji je i pre Ronalda bilo po 80.000 ljudi na tribinama

Evropski fudbal spreman je za novo poglavlje posle letnje pauze na izmaku, ipak, pažnju koju je do sada ljubomorno i dominantno prisvajao, u mesecima iza nas bio je prinuđen da podeli sa tržištima koja su bila u potpunoj senci. Ekspanzija koju je najpopularniji sport na svetu doživeo na Bliskom istoku i u Sjedinjenim Američkim Državama uticala je da se značajan deo fokusa sportske javnosti preusmeri na Aziju i Severnu Ameriku, a u kojoj meri je fudbal u pomenutim sredinama napredovao govori i činjenica da su deo istih postala dva najpopularnija fudbalera trenutno u svetu.

Lionel Mesi i Kristijano Ronaldo pokrenuli su lavine koje su ovoga leta dovele u MLS i Saudijsku Arabiju brojna poznata fudbalska imena sa Starog kontinenta, međutim, izbor posle dolaska Argentinca i Portugalca bio je znatno lakši njihovim sledbanicima. Oni koji nastave nizove i pridruže se Ronaldu, Benzemi i Sergeju, na jednoj, odnosno Mesiju, Albi i Busketsu, na drugoj strani, ostaće samo kap u moru. Biće igrači koji su otišli očekivanim putem.

Takođe u senci, ali mnogo smeliji, bili su fudbaleri koji su pre krema fudbala utabali put članovima evropskih klubova u sredinama čijoj ekspanziji svedočimo, a među retkima koji mogu da se pohvale da su raskrčili stazu kojom danas korača Mesi, ali i onu kojom ide Ronaldo je Luka Stojanović.

Aktuelni fudbaler Čukaričkog dosadašnju fudbalsku biografiju je pisao van ustaljenih modela i potpuno mimo predvidivih šablona, te je deo krijere proveo kako u Sjedinjenim Američkim Državama, tako i u Saudijskoj Arabiji. Upravo činjenica da je predstavljao svojevrsnu prethodnicu sadašnjim zvezdama bila je povod da sa fudbalskim arhitektom premotamo film na živopisni put koji ga je početkom godine vratio u Beograd, drugi put.

"Generalno, bilo je samo pitanje vremena kada će stariji igrači, vrhunski, možda najbolji u istoriji, krenuti put Amerike i Bliskog istoka. Bilo je toga i pre, ali sam uveden da će u narednom periodu postati još frekventnije. Bilo mi je drago kada sam video da su potpisali Mesi i Ronaldo. Eto, ostaje žal što nisam ja bio baš u tom trenutku tamo, ali generalno mislim da sam ostavio dobar utisak i na jednom i na drugom tržištu", počeo je razgovor za Mozzart Sport Stojanović i dodao:

"Ne isključjem opciju da se vratim, da zbog nekog dobrog utiska koji sam ostavio opet dođe ponuda. Bilo ih je i sada, posle šest meseci, međutim, presudila je želja da budem u Čukaričkom. Imam stvarno veliku ambiciju da probam tu veliku Evropu. Da budem tu za grupnu fazu. Biće ovo velika prilika da se pokažem i da pokušam da napravim uspeh sa klubom koji će prolaziti sve prvi put. Uveren sam da ćemo uspeti da napravimo pozitivan rezultat. Da, što se kaže, pokažemo pravo lice srpskog fudbala koje ne treba uopšte zanemariti. Imati pet ekipa u Evropi to je trenutno luksuz, a mi ćemo tu privilegiju posedovati u naredne dve godine, minimum. Ovo je iz te perspektive najbolji period srpskog fudbala".

Brojni prelasci evropskih fudbalera u sredine u ekspanziji iz perspektive pouzdanog fudbalskog arhitekte očekivani su sled događaja i rasplet su kakav je mogao da nasluti igrajući za Čikago i Al Hazem.

"I jedna i druga liga su zaista zanimljive i trenutno finansijski među moćnijim. Kao i uopšte u svetu, finansije su odraz svega. Uveren sam da će Saudijska Arabija biti sve moćnija u fudalu, jer ne postoje nikakva pravila oko finansijskog fer-pleja i slično, te su cifre koje nude klubovi sa Bliskog istoka takve da ih je veoma teško odbiti. Fudbaleri, kao i svi, imaju rok trajanja, te je na odluke u karijeri potrebno gledati i sa te strane naravno. Svi počinjemo da igramo iz ljubavi ali kako ide vreme u sve većoj meri gledamo i finansijsku stranu jer imamo određeni broj godina koliko možemo da igramo".

Stojanović je vanevropsko iskustvo stekao upravo između dva mandata na Banovom brdu. Iz Čukaričkog je 2020. godine prodat Čikagu za oko 500.000 evra i posle dve sezone u MLS ligi godinu dana je proveo u Saudijskoj Arabiji.

"Pošto sam posle Čukaričkog bio u Čikagu, najviše sam gledao na američko tržište i izuzetno mi se svidelo. Veoma je praćena, posebno sada kada je potpisao Mesi i verujem da će se sve podići na viši nivo, iako je već bilo na dosta visokom. Nisam mnogo obraćao pažnju na MLS i azijske zemlje pre dolaska, međutim, izuzetno dobra finansijska ponuda i ugovor na više godina bili su razlog da se okrenem u tom smeru, a onda, sa druge strane, tamo me dočekao izuzetan profesionalizam, jaka liga, veoma dobri igrači i to me je prilično iznenadilo. Shvatio sam da je to bila i fudbalski dobra opcija za mene. Sada se dešava ekspanzija i sigurno će dosta velikih igrača ići u MLS. Lepo je igrati u pred punim tribinama u Majamiju, Čikagu, Sijetlu... Stadioni su ispunjeni do poslednjeg mesta. U Saudijskoj Arabiji takođe. Desi se nekad da se igra i pred 80.000 ljudi. I bez Ronalda i Mesija je bilo tako, to je deo kulture. Sport se golobalizuje, marketing dosta utiče na razvoj liga i pun je pogodak Saudijaca što su doveli Ronalda, Benzemu i brojne asove evropskog fudbala. Angažman najboljih igrača je odličan potez i dobar poziv za ostale fudbalere iz najkvalitetnijih liga u Evropi da se odluče na taj korak. Uveren sam da će iz godine u godinu fudbal u Saudijskoj Arabiji biti sve bolji, jer se povećava broj stranaca, ali i zato što su Saudijci zaista nadareni za ovaj sport. Očekujem da tamošnji fudbal u narednih pet-deset godina doživi veliki iskorak. Odavno su počeli da dovode velike trenere i da ulažu u fudbal te me sve što se dešava zaista nije iznenadilo".

©AFP

Danas, glavni fudbalski ambasador Srbije na Bliskom istoku je Sergej Milinković Savić, novi član Al Hilala čija je želja ovog leta bio i Aleksandar Mitrović, a Stojanović ističe da se odlazak u Arabiju nikako ne može smatrati korakom unazad.

"Voleo bih da vidim što više srpskih fudbalera i u MLS i u Saudijskoj Arabiji, jer treba iskoristiti tu ekspanziju i pokazati da imamo i mi igrače koji vrede. Izuzetno mi je drago da će Sergej biti jedan od njih jer je odličan igrač, reprezentativac. Pa i u neko drugo vreme, naš selektor je kao igrač bio u Japanu, a dolazio je za reprezentaciju... Smatram da ne treba zanemariti Sergeja ili bilo kog drugog fudbalera koji ode u MLS ili u Saudijsku Arabiju. Uveren sam da će se fudbal u tim ligama podići na veoma visok nivo i da neće biti prepreka igračima da igraju za reprezantaciju na najvećem svetskom nivou".

Poredeći istok i zapad Luka jasno povlači crtu i bez dileme odgovara na pitanje - da može da se preseli nazad u jednu od sredina, da li bi izašao na megdan Mesiju ili Ronaldu?

"Iskreno, ceo fudbalski ambijent mi je dosta lepši u MLS-u. I iz tog razloga bih voleo da igram protiv Mesija, a opet, sa druge strane, takav fanatizam kao u Saudijskoj Arabiji nisam doživeo nigde. Tamo je nekad po 80-90.000 ljudi na stadionu i takav ambijent je stvarno za uživanje. Ukoliko bih morao da biram, izabrao bih MLS, zato što mi se celokupno više sviđa nego Saudijska Arabija".

Odlasci u lige koje su u tom momentu iale potencijal, ali i privlačile daleko manje pažnje nego danas potvrđuju da je Stojanović imao dobar osećaj pri izboru, ali se i nadovezuju na ranije odluke u karijeri Beograđanina rođenog 1994. godine. Već kao tinejdžer je napustio Partizan i postao član Sportinga, a iako je potpis za slavni klub iz Lisabona predstavljao ogroman uspeh, vezni fudbaler iz ove perspektive priznaje da mu je najveća žal što njie ostavio dublji trag u Humskoj.

"Smatram da sam pravio hrabre odluke kada sam birao MLS i Arabiju. Od početka karijere sam imao pred sobom teške i specifične izbore, ali sam zadovoljan putem koji sam izabrao. Veoma mlad sam otišao i potom sam se tražio. Kada sam mogao sa 18 godina da bez straha uđem u nešto, naravno da mi je kroz to iskustvo postalo lakše da odlučujem sa 27, 28 godina i generalno u budućnosti. Sada, kada se osvrnem, mislim da mi je trebao kontinuitet u srpskom fudbalu, konkretnija uloga u svom gradu, u svom klubu, gde sam ponikao i odrastao i gde sam želo da igram od prvog dana. To je nešto što bih možda promenio da mogu da biram. Nisam imao strah i samouvereno sam donosio odluke. Put koji sam prošao mi je pokazao da se fudbal igra na svim kontinentima. Svi napreduju izuzetno brzo. I srpski fudbal je u ekspanziji, uspeli smo da dođemo u situaciju da je naša liga među 12 u Evropi. Nije bilo sluha za povratak u Partizan, tako da jednu od boljih odluka u svojoj karijeri smatram novi mandat u Čukaričkom, zato što je želja bila obostrana i u pravom momentu za mene. Brđani su u međuvremenu uspeli da uspostave prepoznatljiv kurs i afirmišu brojne igrače. Ja sam jedan od onih koji su se poradali sa Banovog brda, ali sad sam opet tu, vratio sam se da pomognem i nekim drugim momcima. Povratak u Srbiju predstavljao je iznenađenje i za mene i za moju porodicu. Al-Hazem je bio u odličnoj formi, blizu povratka u elitu te je rastanak je za mene bio šok, ali sada mi deluje da je odluka da se vratim u Čukarički bila odlična i u pravom momentu za mene, ali i za klub".

Stojanoviću adaptacija na Banovom brdu praktično nije ni bila potrebna, a u prilog tome govori pet golova za oko 230 minuta provedenih na terenu proletos, u povratničkoj polusezoni.

“Poznat mi je bio teren, trener, direktor, predsednik i dosta saigrača sa kojima sam već delio svlačionicu, tako da mi nije bilo teško da opet izaberem Čukarički i da u istorijskoj sezoni pokušam da pružim doprinos u ostvarenju cilja koji je iz te perspektive i po svim parametrima bilo i prirodno se dogodi. Napravili smo prekretnicu, prolećni deo sezone je bio izvanredan i uspeli smo da prestignemo Partizan na tabeli. Napravili smo istorijski uspeh koji će igračima, stručnom štabu, direktoru, predsedniku i svima zaposlenima u klubu pružiti privilegiju da doživimo iskustvo koje će doneti Liga Evrope ili Liga konferencije. Biće to dragoceno za klub koji ima lepu istoriju, ali eto, prvi put će se naći u situaciji da igra grupnu fazu nekog takmičenja”.

Otežavajuću okolnost za centralnog veznog fudbalera zimus je predstavljala činjenica da je dres Brđana zadužio pošto je ekipa već odradila pripremni period u Turskoj, te igre u punom sjaju najavljuje tek tokom jeseni.

“Stigao sam u periodu kada je ekipa već završila pripreme i kostur od kojeg se očekuje da iznese prolećni deo sezone je bio formiran, tako da sam pokušavao u tom momentu da doprinesem ulascima sa klupe, kao džoker. Mislim da se to ispostavilo kao odlično rešenje u nekim utakmicama gde smo uspeli da prelomimo izmenama i, da li mojim pogocima ili drugih igrača, da dođemo do željenih rezultata. Bili smo enigma ko će igrati, ko će se naći u prvih 11, a ko će ući sa klupe. Bili smo opasni od prvog do poslednjeg minuta. Voleo bih da iskoristim ovu godinu i činjenicu da nas očekuje pregršt utakmica da odigram u što boljem svetlu, da pomognem golovima i asistencijama. Verujem da ću iskustvom doprineti u prvenstvu i Evropi. Ukazak u svaku sezonu dočekam sa ciljem da postignem dvocifren broj golova. Rekord mi je prošli put u Čukaričkom bio 12 golova u polusezoni, to mi je i rekord sezone jer sam u Apolonu postigao takođe 12 pogodaka. Uvek sam težio tome da postignem preko deset, ali je zavisilo od uloge i taktike, nekada sam igrao defanzivnog veznog, nekad sam imao ofanzivniju ulogu... Stalno sam gledao Džerarda i Lamparda koji su igrali na mojoj poziciji, a uvek su bili među najboljim strelcima Čelsija i Liverpula. Voleo bih da napravim iskorak, da iz sezone u sezonu podižem granicu. Uspeo sam za po šest meseci u Čukaričkom da dam 11 i 12 golova i voleo bih da to ponovim i ove godine. Po povratku sam postigao pet na 300 minuta, praktično gol po poluvremenu”.

Poseban izazov predstavljaće izlazak u Evropu. Čukarički je traćim mestom u Mozzart Bet Superligi obezbedio plej-of za Ligu Evrope i zagarantovan plasman minimum u grupnu fazu Lige konferencije.

"U evropskim utakmicama značajan faktor predstavlja iskustvo, primer za to su Crvena zvezda i Partizan. Generalno, oni su i u Srbiji jedini klubovi koji imaju igrače sa iskustvom iz evropskih takmičenja i zato nekad deluje da rutinski dobijaju neke međunarodne utakmice. Nama će ovo biti prva godina, prvi put i za klub i za većinu momaka. Gledajući pripreme iza nas i prethodnih šest meseci utisak je da smo sazreli kao ekipa, ali verujem da tek sledi period u kojem ćemo se pokazati u najboljem svetlu. Izazovi koji slede predstavljaće lepu uspomenu i lepu priliku da pokažemo sav naš talenat i zašto smo sve do sad radili. Pokušaćemo da napravimo neki rezultat, da donesemo što više bodova klupskom i nacionalnom koeficijentu. Naravno, ne treba stvarati nikakav pritisak jer je dosta mladih igrača kojima će ovo biti prilika da se upoznaju sa evropskim trendovima, stadionima, putovanjima, igranjima sreda-subota. Imaju privilegiju da steknu veliko iskustvo i ponesu ga u inostranstvo. Da kada odu u van Srbije već znaju kako je igrati na tom nivou. Takođe, ne treba zanemariti da imamo i igrače sa dosta domaćeg iskustva, poput Marka Docića, Miladina Stevanovića, Nemanje Belića, Nenada Filipovića... Ćalasan se vratio u Srbiju, Vule Jovanović takođe i čekamo ga sa nestrpljenjem".

Stojanović iz perioda u Sportingu, ©Reuters

Iz Partizanove škole, preko Sportinga, Apolona, Muskrona i Antverpena, preko već opisanog dela puta, pouzdani vezni fudbaler stekao je dragoceno znanje kroz rad sa brojnim trenerima te po povratku na Banovo brdo sasvim logično ima ulogu koja podrazumeva posebnu odgovornost.

"Po prelasku u Sporting, koliko mi je bilo teško, toliko je bilo i dragoceno. Naučio sam mnogo u Lisabonu, kao i u svim kasnijim situacijama u karijeri. Možda sam za neke lekcije bio mlad, ali je svakako ostalo sjajno iskustvo. U Sportingu sam igrao sa budućim evropskim šampionima, da ih ne nabrajam... Dolazak u Portugaliju je predstavljao šok, došao sam takoreći na velika vrata, ali sam se brzo uverio da i igrači tamo znaju da igraju, da su mašine. Morao sam da pružim maksimum, na svakom treningu da bih bio konkurentan. Dok sam još bio u periodu traženja i igračkog formiranja igrao sam prektično sve uloge u veznom redu i sada mogu da kažem da mi najviše prija uloga desetke. U Portugaliji sam imao privilegiju da radim sa Sa Pintom, Leonardom Žardinom i Abelom Fereirom, koji je aktuelni šampion Brazila i Južne Amerike sa Palmeirasom. Zaista sam imao od koga da učim. Takođe, veliko iskustvo sam stekao kroz rad sa Laslom Bolonijem, trenerom koji je dao Kristijanu Ronaldu priliku sa šesnaest godina. To su neke stvari koje ostaju zauvek, da ispričam generacijama koje dolaze i da im prenesem iskustvo. Od takvih ljudi može mnogo da se nauči, kao što sam i u Srbiji radio sa Nenadom Lalatovićem koji ima izuzetno veliku energiju, veliku srčanost. Odličan trener je i Simo Krunić, koji mi je pružio možda i najviše prostora od svih trenera. Igrao sam odličan fudbal i dok je strateg bio Aleksandar Veselinović. Sada je tu Kerkez uz kojeg takođe vidim prostor da napredujem, kako ja tako i tim i nadam se da ćemo to i ostvariti. Želim da pokažem zašto su me i doveli sportski direktor Vladimir Matijašević, tehnički direktor Goran Grkinić, gospodin Dragan Obradović i naravno trener Kerkez".

Osvrt na dosadašnju Stojanovićevu karijeru donosi i nepisano pravilo - u kojoj god sredini da je boravio, usledio je prosperitet, te su Arabija i MLS samo poslednje u nizu. Sporting je u međuvremenu osvojio titulu čekanu dvocifren broj sezona, u Antverpenu je bio saučesnik u usponu kluba koji se kasnije posle niza decenija vratio na belgijski tron, dok je sa Apolonom osvojio Kup Kipra, tranutno jedini trofej u dosadašnjoj biografiji.

"Posle nekoliko godina od mog odlaska, iako se dosta stvari promenilo u klubu od tada Sporting je postao šampion Portugalije i tako prekinuo dug post. Prošle godine je i Apolon postao prvak Kipra, a udeo su imali i neki srpski igrači među kojima baš i Vule Jovanović. Dok sam bio u Limasolu sam kup, igrao sa njima Ligu Evrope, ali smo u pretposlednjem kolu izgubili titulu zbog čega mi je bilo veoma žao. Antverpen je ove godine titulu... Videćemo, možda je sledeći Čikago... Ne bi me čudilo da i oni u jednom trenutku osvoje titulu. Al Hazem se ove godine vratio u Elitu, a Čukarički je izborio jesen u Evropi, tako da sam praktično ostvario dva uspeha".

Tokom legionarskog staža, ipak, bez dileme izdvaja momenat draži od ostalih.

"Najjače emocije nosi osvojen Kup Kipra. Osvajanje trofeja je iskustvo koje želim svim igračima da osete. To je nešto što svakom fudbaleru ostaje da pamti zauvek. Ostaju urezani i određeni golovi, asistencije i pobede, ali trofej je nešto najupečatljivije. Upravo zato ima veliku čar biti šampion države ili osvojiti Kup. Želja mi je da do kraja karijere osvojim što više trofeja i da stvarno to ponesem u penziju", kazao je Stojanović.

POZNANSTVO SA KERKEZOM IZ LIMASOLA

Igrajući na ostrvu u Sredozemlju, za Apolon, Stojanović je imao priliku da se susretne sa Dušanom Kerkezom, a sadašnji strateg Brđana tada je bio član ljutog gradskog rivala.

"U periodu dok sam bio na Kipru sadašnji šef Kerkez i ja smo bili u istom gradu. On je u periodu kada sam ja došao, baš tog leta, završio igračku karijeru. Od prvog dana su mi pričali da je legenda AEL-a, a između klubova je postojao veliki rivalitet, tako da sam ja gledao na plavo-belu stranu više na njegovu, žutu. Bio sam najmlađi strani igrač u ekipi, možda i u celom plej-ofu. Bilo je nekih domaćih igrača koji su bili izuzetno talentovani, mladih Kiprana, ali nije bilo stranaca koji su pravili razliku sa toliko godina. Kerkeza se sećam iz perioda kada je preuzeo funkciju sportskog direktora, imali smo jedan derbi tada i ako dobro pamrim odneo sam pobedu. Pročali smo malo o Kipru kada su nam se putevi ukrstili u Čukaričkom, to su neka lepa sećanja. U tom trenutku i tim godinama, rivalstvo klubova iz Limasola je za mene bilo poput večitog derbija", kazao je vezista.

PIKSI I DOCIĆ IZ KORNERA, ALI SAMO LUKA SA SVOJE POLOVINE

Čukaričkom je u završnici minule sezone iz ruku iskliznuo trofej Kupa Srbije. Iako su Brđai stekli prednost impresivnim golom Marka Docića iz kornera, Zvezda je u nastavku zasluženo režirala preokret. Ipak, za stadion Rajko Mitić igrače sa Banovog brda vežu i brojne pozitivne uspomene, jedna od njih je i gol sa svoje polovine koji je postigao upravo Stojanović.

"Lepo bi bilo da smo prošlu sezonu začinili trofejem, ali opet, sa druge strane, mislim da je iza nas odlična godina. Taj trofej bi bio možda i svojevrsna nagrada za sav trud. Posle finala Kupa Srbije sam se i malo našalio s Docićem. Rekao sam da su on i Piksi dali gol iz kornera, ali da i dalje niko nije postigao gol na Marakani sa više od pola terena. Ti atraktivni golovi ostaju kao lepa uspomena sa gostovanja na Zvezdinom stadionu, a treba podsetiti da su stariji igrači Čukaričkog na tom terenu osvojili i trofej protiv Partizana”, kazao je Stojanović

OTAC ZORAN PRENEO LJUBAV

Iz sportske porodice, uz majku koja se bavila rukometom i oca fudbalskog golmana Luka Stojanović je imao praktično predodređen put. Uz oca Zorana sa prvim koracima je zavoleo travnati tepih, ali je za razliku od nekadašnjeg čuvara mreže izabrao da bude igrač.

"Odrastao sam u sportskoj porodici. I otac, i majka i brat, svi smo bili u sportu. Prvi kontakt sa fudbalom sam imao upravo uz oca koji je bio golman i u Crvenoj zvezdi, Radničkom iz Niša, Vardaru, Portugaliji... Pre mene je počeo da trenira i stariji brat, tako da sam gledajući njih zavoleo fudbal. Na počecima smo zajedno išli na treninge, takav način odrastanja mi je pomogao potom kroz karijeru. Otac je bio i ostao prvi kritičar, tu da pohvali i kaže šta ne valja, da me spusti na zemlju ukoliko on oseti da je potrebno".

Danas, Zoran Stojanović radi kao trener golmana u Kataru, ali distanca nije prepreka za Luku i oca.

"Redovno komuniciramo, oko fudbala, ali i drugih tema u životu. Razdvojeni smo zbog profesionalnih obaveza, ali se tokom praznika i odmora svi skupimo u Srbiji. Izuzetak smo napravili za Svetsko prvenstvo u Kataru kada smo uživo pratili Mundijal. Gledali smo prve dve utakmice Srbije, ali sam ja treću propustio zbog obaveza u klubu. Bilo je odlično, šteta samo zbog rezultata, ali sam uveren ako uspostavimo kontinuitet igranja na velikim takmičenjima da će i on doći. Jer je generalno velika šteta da Srbija sa takvim igračima nije učestvovala na Evropskom prvenstvu toliko dugo", kazao je as Čukaričkog.