INTERVJU - Luka Jović: Pričali su da sam debeljko, a sada imam šest kilograma više nego u Zvezdi! Postoji san o Otkritije Areni

Njegova transformacija od zapuštenog talentovanog pačeta do sjajnog golgeterskog labuda za mnoge je trajala dugo. Toliko dugo da su bili ubeđeni da će posle neadekvatne epizode u redovima Benfike završiti u folderu igrača koji su mnogo obećavali, a malo dali.

Za mnoge predugo, ali za apsolutnu senzaciju Bundeslige Luku Jovića - kratko. I kada je na lisabonskim livadama, igrajući za drugi tim Benfike, bio daleko od ozbiljnog fudbala napadač rođen 1997.godine je verovao u period preporada. Baš ovaj koji trenutno doživljava.

Germanski principi trenera Ajntrahta  Kovača legli su mu kao kec na projektovane desetke njegovih golgeterskih kvaliteta. Ove sezone je postigao sedam golova - tri u nizu. Statistika kaže da je samo Robert Levandovski ubojiti od njega, ali - to su samo brojke. Glavni utisak je da je nekadašnja Zvezdina zlatna koka sazrela i da srpski fudbal dobija ono što je odavno bilo zapisano - napadača za narednu deceniju.
„Polako stvari dolaze na svoje mesto. Čitam nemačku i srpsku štampu, vidim i brojne pozitivne komentare. Iskreno, laska mi sve to. Hoće me gol, ostaje samo žal što nismo ostvarili pozitivan utisak protiv Verdera. Zaslužili smo. Rekao bih da stvari polako dolaze na svoje mesto. Možda su pojedinci posumnjali u moj kvalitet i talenat, ali ja - nikada. Realno, ove sezone sam pokazao da mogu da igram fudbal na ovom nivou. Međutim, verujem da je ovo samo početak jedne lepe priče“, kaže za naš portal Luka Jović.

Kada se govorilo o krajnjim dometima momka rođenog u Bataru decembra 1997.godine, zanemarena je jedna bitna stavka. Još kao tinejdžer morao je da gleda sunce tuđeg neba. Prosto, njegov debitanski gol za Crvenu zvezdu u Novom Sadu (najmlađi strelac u istoriji kluba) je bila njegova vizit karta, ali njegov najveći usud. Očekivalo se da jede loptu na svakoj utakmici.

„Ljudi su očekivali više, ali... Ne znam koliko je to bilo realno. Kada mi neko kaže da sam prerano gurnut u vatru, ja kažem da nisam. Uostalom, statistika je na mojoj strani. Dao sam 12 golova. Tada još nisam bio punoletan, danas je nezamislivo da neko u tom uzrasnom dobu dobije šanse. Znao sam šta nosi sa sobom igranje u Zvezdi. Svi te gledaju kroz jednu promašenu šansu. To je donekle normalno, ali za svakog mora da ima strpljenja. Kao što je za mene trener Kovač imao strpljenje“.

Sada u Ajntrahtu podseća na dane kada je igrao za omladince i kadete Crvene zvezde. Deluje i da je fizički ojačao, da nije onaj isti dečak koga su mamili grehovi u Crvenoj zvezdi. Znate sigurno priču o kilaži Luke Jovića, koja je, prema pojedinim mišljenjima, bila glavni razlog stagniranja.
„Takav je utisak sa strane. Čuo sam i pročitao svašta, ali ja nikada nisam imao problem sa kilažom! Nikada! Građen sam izuzetno dobro, sa veoma niskim procentom masti u krvi i mišićima. Pazite sad ovo: trenutno imam šest kilograma više nego u periodu kada sam bio u Crvenoj zvezdi. Toliko o tim pričama o debeljku i višku kilograma“, smeje se naš sagovornik.

Luka Jović je i dalje fudbaler Benfike, trenutno na dvogodišnjoj pozajmici u Ajntrahtu. Ovosezonski sjaj otvara mu mnogo opcija, o tome se svakodnevno piše u Nemačkoj i Portugalu. Zato i srpski napadač gleda napred.
„Dobro je što je javnost imala previsoka očekivanja od mene. Međutim, zar je neko stvarno pomislio da mogu da igram u Benfiki standardno? A tamo su vam konkurenti Žonas, Mitroglu, Himenez... Otišao sam u tako veliki klub kao dete i bilo mi je mnogo teško da se uklopim. Nov grad, nov klub, nepoznat jezik. Samo mi je Ljubomir Fejsa bio na usluzi. On je jedan fenomenalan momak koji mi je mnogo pomogao. Posle godinu dana nisam bio zadovoljan minutažom, pa sam u dogovoru sa agentima promenio klub. Ispalo je odlično“.

Ajntraht se i dalje nada Ligi šampiona, kao što se Luka Jović nada da će nastaviti da radi na štancovanju golova i zanimljivih brojki. Statistika kaže da u Bundesligi postiže gol na svakih 94.minuta.
„Čuo sam za to, kao i da je Levandovski jedino efikasniji. Nije sad da se opterećujem tim brojkama. Meni je najbitnije da igram i dajem golove. Kada budem imao ovaj prosek na duplo većem broju odigranih utakmica onda ćemo pričati i tome“.

Spontano se dotakao hrvatskog stručnjaka  Kovača, možda i budućeg stratega Bajerna.
„On je veliki profesionalac - perfekcionista. Mnogo sam napredovao od kada radim sa njim. Govorimo istim jezikom, što mi dodatno olakšava posao. Generalno, ljudi mora da znaju da se brže napreduje u inostranstvu. Vidim to po sebi. Nije to neka nauka. Jednostavno, treniraš sa vrhunskim fudbalerima. Prošao sam i period prilagođavanja“.

Nije tajna: mnogi vide Luku Jovića kao tajnog aduta Srbije na Mundijalu u Rusiji. Tačnije, kao napadača koji bi mogao da se nađe u društvu neprikosnovenih Mitrovića i Prijovića.
„Verujem i ja u takvu opciju. Zašto da ne verujem? Nadam se da ću do kraja sezone nastaviti da dajem golove i preporučiti se selektoru. Postoji i jedan manje poznati motiv... Igraćemo na Otkritije Areni protiv Brazila. U lepom sećanju mi je ostalo to zdanje. Igrali smo protiv Spartaka iz Moskve, a ja sam bio strelac".

(Foto Action Images, Star Sport)