INTERVJU – Lekcije iz lokalpatriotizma Damjana Krajišnika: Drago mi je što većina Kragujevca ne navija za večite

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Kragujevca)

Grad Bijeljina oduvek je bio rasadnik fudbalskih talenata. Savo Milošević, Luka Jović, Admir Smajić, Branimir Bajić, Dejan Joveljić, Mihailo Ristić, Svetozar Marković, Miladin Stevanović, samo su neka od poznatijih fudbalskih imena koja poreklo vuku iz središta Semberije. U ovom odabranom društvu je i prvotimac Radničkog 1923 Damjan Krajišnik, koji je ovog leta stigao na stadion Čika Dača sa epitetom kapitalnog pojačanja.

Odlična sezona u dresu Metalca iz Gornjeg Milanovca lansirala je 25-godišnjeg fudbalera iz Bijeljine u žižu interesovanja brojnih superligaških klubova. Bio je Krajišnik i na listi potencijalnih pojačanja TSC-a, ali se na kraju umesto na krajnjem severu Srbije ipak obreo u srcu Šumadije.

Dočekan je Krajišnik sa velikim očekivanjima i statusom igrača od koga se očekuje da „ponosu Kragujevca“ donese instant kvalitet. Sve to stvorilo je određeni psihološki pritisak kod doskorašnje vedete Milanovčana, koji je nestao kao rukom odnešen nakon pogotka na prvenstvenoj premijeri protiv Kolubare.

“Taj pritisak koga je, priznajem, bilo u početku, u velikoj meri je nestao nakon postignutog gola u Lazarevcu. Jednostavno, nisam mogao da zamislim lepši debi u dresu Radničkog. Sigurno da mi je taj gol dosta značio i na polju ličnog samopouzdanja, s obzirom da dolazak u Radnički predstavlja jedno novo poglavlje u mojoj karijeri. Potrudiću se da dobrim igrama u nastavku sezone opravdam poverenje stručnog štaba i očekivanja navijača“.

Nakon zaista obećavajućeg starta sezone i četiri osvojena boda u prva dva kola, za Krajišnika i njegovi saigrače iz tima nastupio je sušni period. U naredne tri prvenstvene runde kragujevački superligaš je od mogućih devet osvojio samo jedan bod, ostavši pri tom na učinku od dva postignuta gola iz prva dva kola.

“Krenuli smo jako dobro, ali smo upali u ciklus nešto slabijih rezultata, koji je kulminaciju doživeo na utakmici protiv Voždovca. Taj poraz nas je prilično potresao i poljuljao atmosferu u ekipi, ali sam ubeđen da ćemo vrlo brzo uspeti da se konsolidujemo i vratimo na staze uspeha“, uveren je Krajišnik.

ZADOVOLJAVAMO SE BODOM KADA MOŽEMO DO POBEDE

Damjan Krajišnik (©Rastko Šurdić/Mozzart Sport)

Manjak odlučnosti i vere u sopstvene mogućnosti Krajišnik vidi kao glavne uzročnike ove, uslovno rečeno, mini rezultatske krize Crvenih na startu šampionata.

“Neko moje mišljenje je da još uvek nismo svesni svog kvaliteta. Zadovoljavamo se bodom u situacijama kada možemo do pobede. Onda dolazi do toga da se nesvesno povučemo, prepustimo protivniku terensku inicijativu i na kraju, naravno, bivamo kažnjeni, kao što je to bio slučaj na gostovanju ekipi Voždovca. Da smo igrali malo hrabrije i odvažnije na pojedinim utakmicama, sigurno bi i bodovni skor sada bio znatno povoljniji“.

Utakmica sa Čukaričkim (17.00, TV Arena Sport) potencijalna je prilika za izlazak iz rezultatskog ćorsokaka, iako su Šumadinci svesni da će naspram sebe imati ekipu koja je skockana po najvišim superligaškim standardima. Ipak, papir je jedno, a teren nešto sasvim drugo, što četi Dejana Joksimovića daje za pravo da se nada pozitivnom rezultatu u duelu sa beogradskim timom, koji je nedavno doživeo tešku eliminaciju u kvalifikacijama za Ligu konferencija od holandskog Tventea.

“Sigurno da bi pobeda protiv ekipe takve reputacije kao što je Čukarički značajno podigla euforiju u timu i otvorila nam put ka gornjoj polovini tabele. Naravno, svesni smo da ne zavisi sve od nas i da se u velikoj meri pita i naš protivnik, ali verujemo da ipak možemo do pozitivnog rezultata“.

Krajišnik smatra da je kvalitet Mozzart Bet Superlige ove sezone na nešto višem nivou u odnosu na prošlu i pretprošlu sezonu, pa samim tim očekuje žestoku borbu na oba kraja tabele. Svoj Radnički vidi među osam najbolje plasiranih timova na kraju šampionata.

“Svi klubovi su uložili dosta novca u igrački kadar ove sezone, što je sve podiglo kvalitet samog takmičenja. Sigurno će biti velika borba za mesta koje vode u Evropu, ali i za opstanak u ligi. Što se Radničkog tiče, mislim da nam je, s obzirom na kvalitet igračkog kadra, mesto u plej-ofu“.

ŽAO MI JE ŠTO GORNJI MILANOVAC NE PODRŽAVA METALAC KOLIKO ZASLUŽUJE

Damjan Krajišnik (©Rastko Šurdić/Mozzart Sport)

Među 16 timova učesnika ovogodišnje Mozzart Bet Superlige Srbije, nema Metalca iz Gornjeg Milanovca, ekipe u čijem dresu je Krajišnik pružao možda i najbolje partije u dosadašnjoj karijeri. Milanovčani su se nakon dvogodišnje epizode u superligaškoj konkurenciji vratili stepenicu niže, u Prvu ligu Srbije, što je, po mišljenju našeg sagovornika, veliki gubitak za srpski fudbal.

“Meni je jako žao što Metalac više nije član Super lige, a još mi je žalije što ljudi iz Gornjeg Milanovca ne prate i ne podržavaju klub iz svog grada u onoj meri u kojoj on to zaista zaslužuje. Mislim da je to ujedno i jedan od uzročnika ispadanja ekipe Metalca iz Superlige prošle sezone. Iskreno se nadam da će se Metalac brzo vratiti u najviši rang takmičenja jer klub sa takvim stadionom i pratećom infrastrukturom zaslužuje da bude standardni superligaš“, tvrdi nekadašnja „udarna igla“ Milanovčana.

Inače, fudbalski put Damjana Krajišnika bio je vrlo interesantan, protkan brojnim usponima i padovima. Kao petnaestogodišnjak je iz rodne Bijeljine stigao u beogradski Partizan na dalje fudbalsko doškolovanje. Ni trogodišnji staž u mlađim selekcijama kluba iz Humske ulice, ni šest meseci provedenih u Partizanovoj filijali Teleoptiku, nisu bili dovoljni da Damjan dobije prekomandu u prvi tim crno-belih.

“Prelomni trenutak dogodio se kada je Ivan Tomić, sa kojim sam prethodno sarađivao u Teleoptiku, preuzeo prvi tim Partizana. U momentu kada se očekivalo da me zajedno sa sobom povuče u prvi tim, došlo je do određenog neslaganja, nismo našli zajednički jezik i ja sam otišao iz Partizana“.

Kako to obično biva u životu, kada se jedna vrata zatvore, druga se otvore. Umesto u crno-belom jatu, talentovani fudbaler sredine terena je prvi seniorski angažman potražio u Sarajevu, na veliku radost svog oca, inače vatrenog navijača kluba sa Koševa. Međutim, sarajevska epizoda Krajišniku nije ostala u preterano lepom sećanju.

“Sticajem okolnosti, u Sarajevo sam stigao u ne baš idealnom trenutku. Ekipa je beležila loše rezultate, pritisak navijača i javnosti je rastao iz dana u dan, što je sve dovelo najpre do promene stručnog štaba, a zatim i kompletne uprave. Čitav taj ambijent je jako loše uticao na mene, nisam mogao da snađem i napustio sam klub bez zvaničnog nastupa“, priseća se Krajišnik.

NIJE LEP OSEĆAJ KAD IGRAŠ NA SVOM TERENU, A PUBLIKA NAVIJA ZA PROTIVNIKA

Damjan Krajišnik (©Rastko Šurdić/Mozzart Sport)

Morale su da prođu još dve godine, pa da Krajišnik konačno zaigra u najjačoj ligi Bosne i Hercegovine, i to u dresu Zvijezde 09 iz rodne Bijeljine, sa kojom je prethodno osvojio Prvu ligu Republike Srpske. Praveći paralelu između najjačih liga BIH i Srbije, Krajišnik ističe da je kvalitet definitivno na strani Superlige Srbije, ali da je Premijer liga BIH znatno neizvesnije takmičenje.

“Za razliku od Mozzart Bet Superlige Srbije, kod bosanskih timova ne postoji toliko velika razlika u kvalitetu, pa je samim tim i prvenstvo interesantnije. Ono što je svakako veliki problem u BIH, to je kvalitet terena i na tome bi trebalo ozbiljnije poraditi u narednom periodu“.

Nije samo disproporcija u kvalitetu jedna od glavnih diferencija između klubova u BIH i Srbiji. Za razliku od Srbije, gde je većina fudbalske publike podeljena po crno-beloj i crveno-beloj osnovi, u Bosni i Hercegovini i dalje vlada lokal-patriotizam, pa je teško zamisliti nekog stanovnika Tuzle ili Mostara da navija za Želju ili Sarajevo.

“U BIH svako navija za klub iz svog grada. Mostarci navijaju za Velež ili Zrinjski, Sarajlije za Želju ili Sarajevo, Tuzlaci za Slobodu itd. U Srbiji to nije slučaj. Recimo, ja sam tokom igranja u Lučanima i Gornjem Milanovcu doživeo da na utakmicama protiv Zvezde ili Partizana veći deo publike navija za crno-bele ili za crveno-bele, a ne za tim iz svog grada. I moram priznati da nije lep osećaj kada igraš na svom terenu, a publika navija za protivničku ekipu“.

Naravno, i u Srbiji postoje izuzeci. Damjanov sadašnji klub, Radnički 1923, ima izuzetno jako lokalno uporište navijača, a Čika Dača je jedan od retkih stadiona u Srbiji gde se „večiti“ ne osećaju kao kod svoje kuće.

“Drago mi je to što u Kragujevcu nema te neke euforije za Partizanom i Zvezdom kao u drugim gradovima, i da većina Kragujevčana navija za Radnički. Lepo je videti dve ili tri hiljade ljudi na tribinama koji svaki drugi vikend dolaze na stadion sa željom da podrže klub iz svog grada. Siguran sam da bi uz još bolje rezultate i broj ljudi na tribinama bio znatno veći“, tvrdi Krajišnik.  

Mada je stranice svoje igračke karijere uglavnom ispisivao na ovim našim, lokalnim prostorima, Krajišnik je imao i jedan kratak, doduše ne preterano slavan izlet u međunarodne vode, i to u dresu danskog drugoligaša Nestveda, u kome je proveo šest meseci i za to vreme odigrao samo tri zvanične utakmice.

“Ja sam u Dansku otišao sa predubeđenjem da je tamo fudbal organizovan na jednom izuzetno visokom nivou, bez obzira što se radilo o drugoligaškom rangu takmičenja. Ono što sam tamo zatekao je blago rečeno haotično stanje, na nivou amaterizma, gde igrači prepodne rade, a popodne dolaze da treniraju i igraju utakmice. Nisam mogao to da istrpim“, kaže Krajišnik i kroz smeh dodaje da će u slučaju narednog odlaska u inostranstvo hladnu Skandinaviju sigurno zaobići u širokom luku.

MOZZART BET SUPERLIGA, ŠESTO KOLO

Petak

Radnički Niš - Novi Pazar 1:3 (0:1)

/Štulić 93 - Nikčević 45, Majdevac 55, Rubežić 77/

Subota

Kolubara - Vojvodina 2:2 (1:0)

/Milojević 27p, Marjanović 79 - Simić 57, Nikolić 71/

Napredak - TSC 0:0

Crvena zvezda - Voždovac 4:0 (2:0)

/Pešić 3, Bukari 8, Ben 84, Ivanić 89/

Nedelja

Mladost Lučani - Radnik 3:2 (1:1)

/Bojović 31, Gordić 53, Vesnić 89 - Nedeljković 26, Janjić 86/

Spartak - Javor 2:2 (2:1)

/Srećković 13, Todoroski 30 - Gigić 22, Eliomar 68/

Mladost GAT - Partizan 0:1 (0:0)

/Marković 90+5/

Ponedeljak

17.00: (3,60) Radnički 1923 (3,25) Čukarički (2,15)