Intervju Lea Bonučija: Gvardiolu odbio dva puta, Zapata teži od Mesija i Ronalda

Nema Italija više velike fudbalske zvezde kao pre dve ili tri decenije, a jedna od retkih koje su pripadale kremu svetskog fudbala u poslednjih petnaestak godina je bio Leonardo Bonuči.

Jedan od najboljih štopera svetskog fudbala u ovom veku bio je poznat kao čvrst u defanzivi, sjajnog pasa u igri sa loptom, dobrog pregleda igre, ali i po buntovničkom temperamentu.

Bio je legenda Juventusa, sve iznenadio odlukom da pređe u Milan i još više šokirao javnost kada se godinu kasnije vratio u Torino. Juventus ga je na kraju i drugi put oterao, sporazumno su raskinuli ugovor i posle godinu dana u Union Berlinu i Fenerbahčeu je okačio kopačke o klin. U velikom intervjuu za Skaj prisetio se najzanimljivijih detalja iz karijere.

O prvom odlasku iz Juventusa…

“Otišao sam u Milan jer je došlo do čuvene svađe sa Alegrijem. Stvorila se neka čuda atmosfera između mene, trenera, kluba… Nije više bilo ‘protoka energije’. Jedini koji je mogao to da reši sam bio ja. Klub je taj koji odlučuje, Alegri je dobio novi ugovor posle Lige šampiona i svi smo se složili da putevi treba da nam se razdvoje. Mogao sam i da ostanem, ali bilo bi veoma teško vratiti stvari na nekadašnje mesto. Želeo sam da ostanem blizu kuće zbog sina i srčanih problema koje je imao. Nije mi se svidela ideja o inostranstvu jer to je uvek rizik. Izabrao sam Milan jer su oni tada kretali u novi ciklus. Mirabeli i Fasone su doveli mnogo pojačanja, mislim 12”.

Poznato je da je godinama bio velika želja Pepa Gvardiole. U Bajernu, pa u Sitiju.

“Zvao me je dve godine zaredom: 2016. i 2017. kada sam otišao u Milan. Očigledno da 2016. nisam ni razmišljao o tom pozivu jer nije bilo šanse da me Juve proda. I bio sam srećan. Ali, 2017. su me Miralbeli i Montela pozvali i rekli mi da ću biti lider i kapiten novog projekta. Nisam želeo da idem iz Italije. Kada sam dao reč Milanu, usledili su pozivi Mančester Sitija i Pari Sen Žermena. Ali takva sam osoba i bitna mi je data reč. Bile su to bolje finansijske ponude od Milanove… “

Epizoda u Milanu se završila neslavno.

“Na kraju sezone, kada se sve raspalo, rekli su mi: ‘Ovde više nema mesta za tebe’. Tada sam odlučio da se vratim u Juventus. Vremenom smo se opet zbližili i stvari su funkcionisale bolje nego pre”.

Trener koji mu je promenio karijeru i život je bio Antonio Konte u Juventusu.

“Moj odnos sa njim je često bio traumatičan. Sećam se da sam počeo sa pripremama nakon medenog meseca, nisam bio najspremniji i uhvatili su me grčevi. To se ne viđa često. Antonio je neko ko vas uveri u svoje ideje, osvoji vam srce i uvuče vam se pod kožu. Pedantan je i pažljiv. Uvek ima rešenje kako da dođe do pobede. Shvatio je da se fudbal promenio. Pogledajte njegov Napoli sada i koliko je drugačiji. Kod Spaletija je Kvarachelija igrao bliže liniji, sada ulazi unutra. Najvažnija stvar kod Antonija Kontea je što uvek ubedi igrače u svoje ideje gde god da radi”.

Nakon Kontea i Alegrija, Bonučija je u Juventusu trenirao Mauricio Sari kojem je traženo da osvoji Ligu šampiona jer je imao Kristijana Ronalda u ekipi.

“U godini kada je Ronaldo došao, promenile su se neke stvari. Alegri je bio na kraju ciklusa, počela je pandemija, došao je kasnije Sari koji je pokušavao da shvati kako da trenira velike šampione… Ronaldov dolazak je trebalo da unapredi već dovoljno jak tim i donese Ligu šampiona. Taj cilj nije ostvaren. Sari se mučio da uđe u Juventusovu stil. Došao je u pogrešnom momentu, pre pandemije. Bio nam je potreban trener koji će nam dati dve, tri ideje i upravljati celom grupom. Kao što su to radili Konte i Alegri. Mnogi kažu da Sari nije bio vredan Juventusa, ali ne slažem se sa tim. Kada imaš Ronalda, Iguaina, Dibalu i Daglasa Kostu, ne mogu svi da budu na terenu. Potrebno je biti fenomen u tim situacijama da bi ih vodio. Ronaldo je uvek bio izbor energije u svlačionici, ali u Sarijevoj drugoj sezoni je počeo više da se ponaša kao individualac nego kao timski igrač. Hteo je slobodu, a Sari je imao neke limite”.

Igrao je protiv Mesija i Ronalda, a koga mu je bilo najteže da čuva?

“Iskreno, igrač zbog kojeg nisam spavao veče uoči utakmice je Duvan Zapata. Noćna mora. Jak, moćan, okretan…”.

Najveći momenat u Bonućijevoj karijeri je bio osvajanje Evropskog prvenstva 2021. sa reprezentacijom Italije.

“Kada grupa ljudi funkcioniše, rezultati dolaze. Magija Evropskog prvenstva je došla zbog atmosfere Ključni potez je bio da svi zajedno odemo na odmor na Sardiniju. Oko 40 porodica se družilo i stekli smo osećaj pripadnosti grupi. Manćini je brzo shvatio kako da izgradi tim i grupu. Ključna karika u tom lancu je bio Đanluka Vijali”.

Vidi sebe kao trenera u budućnosti i otkriva kakav bi voleo da bude.

“Od Kontea sam dobio više taktičkog znanja nego od bilo kog drugog trenera. U poslednjim godinama karijere, Manćini mi je otvorio drugačije poglede na fudbal sa njegovom idejom ‘5 kanala’. U prvom Alegrijevom mandatu sam video kako se tretiraju šampioni. Nadam se da ću dostići neki nivo koji kombinuje njihove ideje i znanje”.

O današnjem Juventusu kaže:

“Promenio se ambijent. Dve godine unazad bi nas se rivali plašili, a sada su počeli da dolaze u Torino sa idejom da će da pobede. Mislim da bi današnji igrači trebalo da pokupe malo onog stava koji smo mi imali nekada. Tada su u svlačionici bile ličnosti poput Bufona, Kjelinija, Kedire, Alvesa, Matuidija, Teveza, Iguaina, Dibale… Ali, sviđa mi se kako radi Tijago Mota. Lepo je radio u Speciji, odlično u Bolonji i sada radi odličan posao sa mladim timom Juventusa. Zanimljivi su za gledanje”.