INTERVJU – Kozmin Kontra: Zašto sam branio Gatuza od Davidsa i zašto su Srbi bolji od Rumuna

U eri bekova kao što su bili Kafu, Maldini, Roberto Karlos, Tiram, Lizarazu, nije se bilo lako probiti u svetskom fudbalu do velikog kluba. Pogotovo bekovima ofanzivnih karakteristika. A bilo ih je tada na nivou današnjih plejmejkera. Zato nije ni čudo što se danas bekovi koji znaju fudbal i umeju da centriraju plaćaju zlatom.

Jedan od bekova iz te epohe kojeg je bilo lepo gledati i koji je mogao da napravi prevagu u napadu je bio rumunski reprezentativac Kozmin Kontra.

"Nema toliko ofanzivnih bekova kao pre... Ima ih tek nekoliko i klubovi ih danas plaćaju po 60.000.000 evra. To je ludo. Čim se pojavi neki bolji bek, svi ga žele. Da ja igram u ovom periodu, bio bih među najboljim desnim bekovima na svetu“, kaže nam na početku intervjua Kozmin Kontra.

Enegrični momak iz Temišvara je prvo stekao afirmaciju u bukureštanskom Dinamu da bi 1999. prešao u maleni Alaves koji je tražio svoje mesto pod suncem u jakoj španskoj Primeri posle decenija provedenih u nižim ligama. Dve godine kasnije je bio deo jedne od najsimpatičnijih generacija koja se tih godina pojavila u evropskom fudbalu.

"Bilo je baš ludo. Posle prve sezone u Španiji kvalifikovali smo se za Kup UEFA. I onda znate kako ide... Mali klub, bez velikih očekivanja i bez pritiska. U prvoj utakmici smo igrali nerešeno sa turskim Gacijantepom. I pomislili smo da nismo dovoljno dobri... Pogotovo što nas je očekivala vruća atomsfera u Turskoj i tim sa više evropskog iskustva. Pomislili smo da ispadamo. Ali pobedili smo i od tog momenta je tim verovao da možda može nešto da napravi. Iz meča u meč smo bili sve bolji. U četvrtfinalu smo izvukli Inter. Onaj Inter sa Vijerijem, Rekobom, Zanetijem, Toldom... I pomislili smo da smo gotovi. Četvrtfinale za prvu sezonu u Evropi i nije loše“.

Ipak, Alaves je u dvomeču sa Nerazurima napravio jedno od najvećih iznenađenja evropskog fudbala te sezone.

"Posle prvog poluvremena smo gubili 1:3 i oni su igrali sjajno. Trener nije ništa govorio na poluvremenu i ja sam počeo da vičem u svlačionici, da šutiram flaše sa vodom i da grdim saigrače. U drugom poluvremenu smo dali dva gola i izvukli 3:3. Tada smo pomislili da ipak imamo neke šanse u revanšu na Meaci. Nisu bile velike, ali postojale su. Tamo smo odigrali apsolutno savršenu utakmicu i pobedili 2:0! Tada se nešto desilo u našim glavama pa smo u polufinalu razbili Kajzerslautern sa 9:2 u dve utakmice. Pucali smo od samopouzdanja“.

Mimo svih očekivanja i prognoza, maleni Alaves je sa Kontrom, Havijem Morenom, Ivanom Tomićem, Đordijem Krojfom došao do finala Kupa UEFA i bio deo jednog od najčuvenijih finala u istoriji evrokupova. Liverpul je na Vestfalenu slavio 5:4 zlatnim golom u produžecima.

"Baš je bilo srceparajuće za nas... Počeli smo loše, ali smo opet na poluvremenu podigli moral u svlačionici i nadoknadili 1:3. Liverpul je bio neverovatan tim. Imali su 15 top igrača. Oven, Heski, Fauler, Mekalister, Džerard, Šmicer, Karager, Hipija... Gubili smo, ali smo se vraćali. Govorili smo da razlika nije velika i da možemo da ih pobedimo. Nažalost, nismo imali ni sreće. Na kraju smo izgubili autogolom“.

Alaves više nikada nije ponovio takvu sezonu, jer je većina nosilaca igre otišla. Ivan Tomić se vratio u Romu.

"Sjajan igrač! Super smo se slagali. Tehnički je bio veoma nadaren fudbaler. I jako inteligentan na terenu“.

Znate li da je Tomić kasnije za sebe rekao da kao sportski direktor nikada ne bi doveo Ivana Tomića kao pojačanje jer je spor?

"Spor ili ne, uvek je bio veoma realan i pametan čovek. Svi u Alavesu smo bili kao delići savršeno podmazane mašine. Nije bilo važno odakle smo došli, sjajno smo se slagali i činili celinu koja je sjajno funkcionisala“.

Kontra je te sezone imenovan u UEFA tim godine sa Zidanom, Vijerom, Lizarazuom, Bekamom, Anrijem... I ostvario transfer u Milan u paketu sa Havijem Morenom.

"Bilo je to ludo leto... Bio sam u reprezentaciji, a agent me je zvao 20 puta dnevno. Zvali su me Real Madrid, Barselona, inter, Milan... A ja sam želeo da ostanem u Španiji. Ipak, postojala je velika razlika između onoga što je nudio Real Madrid i onoga što je nudio Milan. Ne pričam samo o parama, već o nekim drugim detaljima ugovora. Iako sam želeo da ostanem u Španiji i da zbog toga žrtvujem 500.000 evra, Real nije želeo da pristane na neke druge moje uslove i izabrao sam Milan. To je ogroman klub. U to sam se uverio kad sam došao“.

Bio je to Berluskonijev Milan kojem tada nije baš išlo...

"Berluskonija sam video dva puta za ceo period u Milanu. Fatih Terim je počeo sezonu na klupi, ali je smenjen posle sedam kola. I dan danas smo u kontaktu. Zove me za svakog rumunskog igrača kojeg želi da proveri. Čujemo se jednom u 10 dana. Nasledio ga je Anćeloti sa kojim sam imao dobru saradnju. Za mene je dobar trener onaj koji dobro menadžeriše grupu u svlačionici. A on je to sjajno radio. Imao je 25 sjajnih igrača i nije to lako. On je blizak igračima, ali isto tako ga igrači poštuju jer zaslužuje to poštovanje kao stručnjak“.

Kako ste se navikli na italijanski fudbal i ekipu u kojoj je komandovao verovatno najbolji defanzivac svih vremena Paolo Maldini?

"Neverovatno iskustvo. Uvek i svuda ću to govoriti: U životu nisam video profesionalca kao što je Paolo Maldini! Ako je moguće da neko bude profesionalac 100 odsto, Maldini je bio 120 odsto. To je nešto nezamislivo... Svakog dana i na svakom trenigu je davao sve od sebe. Znate li da on nije trenirao ako bi se osećao loše ili umorno? Ne zato što nije mogao, već zato što smatra da trening treba odraditi 100 odsto ili nikako. Govorio je da će igrač patiti u toku utakmice ako nije odradio 100 odsto trening pre toga“.

Kao ofanzivan bek, verovatno ste morali da malo korigujete stil igre?

"Naučio sam da se bolje branim. Bilo mi je pomalo teško jer sam uvek bio ofanzivno orijentisan igrač iako sam igrao beka. U redu, odbrana treba da se igra, ali sam više voleo da napadam. A u Italiji su mi podvlačili: Prvo naučiš da se braniš, a onda ideš u napad. Odbrana iznad svega. I zato sam mnogo radio kako bih napredovao, kako bih naučio kretnje i kako ne bih ostavljao rupe kada krenem napred. Italija i Španija su različite fudbalske kulture“.

Ipak, Milan je najviše profitirao od vaših ofanzivnih kvaliteta. Mnogi vam pamte partiju u derbiju protiv Intera kada se ste ušli sa klupe i preokrenuli meč (4:2).

"Bio sam igrač koji može da uđe sa klupe i da promeni tok utakmice. Pogotovo ako treba da napadnem. U toj utakmici je moralo da se napadne. Prvo sam dao sjajan gol, a onda pet minuta kasnije asistirao Inzagiju. Bilo je još utakmica koje sam rešavao poput Verone, Breše, Venecije... Moj zadatak je bio da napadačkim kvalitetima menjam tok utakmice“.

Ipak, posle godinu dana i 44 utakmice u dresu Rosonera, Rumun je napustio Milan posle dolaska Alesandra Neste i otišao u Atletiko. Poslednja utakmica u dresu Milana mu je bila jedna od najkontroverznijih u italijanskom fudbalu. Iako je bila prijateljska. Na pripremnom meču protiv Juventusa je branio Đenara Gatuza od Edgara Davidsa, a razvađao ih je Paolo Montero?! Ko se seća kakvi su to ratnici bili, sve mu je jasno...

"To je nešto što se dešava u fudbalu i na šta nisam baš ponosan. Samo sam branio svog kolegu. Imao sam dobar odnos sa Gatuzom i stao sam u njegovu odbranu protiv Davidsa. Ne volim baš da pričam o toj epizodi ali kada te neko napadne, onda moraš da se braniš. Nisam se nikog plašio, pa ni Davidsa. Bio sam agresivan na terenu i to je to. Ono što se desi na terenu, trebalo bi da ostane na terenu. To je zapravo bio najveći problem u celoj priči. On me je čekao u hodniku ispred svalčionice da nastavi sa tučom. To nije profesionalno. Bio sam vruć, on takođe i tako smo nastavili“.

Borbeni duh i ambicija je ono što Kontra ceni i kod srpskih sportista.

"U karijeri sam upoznao dosta Srba i imao sjajan odnos sa njima. Od Tomića u Alavesu, preko golmana Stojkovića u Hetafeu, golmana Marka Dmitrovića u Alkorkonu... U Madridu sam se družio sa košarkašem Nikolom Lončarom. Imao sam sjajan odnos i sa Radomirom Antićem, Milinkom Pantićem... Uvek sam se lepo slagao sa Srbima“.

Kojeg srpskog fudbalera bi sada izabrali da možete?

"Dušana Tadića. Baš smo se videli u avionu za Beograd i popričali malo. Volim i Aleksandra Mitrovića, ali ako moram da biram, onda je to Tadić“.

Kaže da Srbi u sportu imaju drugačiji mentalitet od Rumuna.

"Znate koja je razlika između srpskih i rumunskih igrača? Srbi igraju u jakim ligama i klubovima, Rumuni ne igraju. Nemamo više igrače koji igraju u Milanu, Juventusu, Ajaksu... A nekada smo imali na primer 18 fudbalera koji su igrali u jakim klubovima poput Hadžija, Petreskua, Popeskua, Kivua... Moja generacija je imala osmoricu top igrača. Kada igrate na top nivou, onda je lakše da igrate i za reprezentaciju protiv top protivnika. Kao što su Italija, Holandija... Sada rumunski igrači ne igraju na tom nivou. Igraju na osrednjem ili slabom nivou i imaju problem kada odu u inostranstvo“.

Smeta mu što Rumuni ne pokazuju ambiciju kao Srbi.

"Srpski fudbaler ima taj borbeni mentalitet. Možda nije igrač top nivoa, ali ima mentalitet da će se uvek boriti za tebe. Mi u Rumuniji smo izgubili taj mentalitet. Zašto? Na primer, imamo vlasnika kluba koji uzme mladog igrača od 18 godina. Dobrog igrača, ali bez garanacija da će igrati na vrhunskom nivou. Samo je potencijalno dobar igrač. Taj igrač igra u nekom malom klubu za 2.000 evra mesečno, a rumunski gazda mu odjednom daje ugovor od 15.000 mesečno i možda još 100.000 bonus za potpis“.

Pre petnaestak godina su rumunski klubovi bili dimenzija iznad srpskih u evropskim takmičenjima, sada je obrnuto. U čemu je problem?

"Ne investiramo više u razvoj klubova. Ostali smo gde smo bili pre 20 godina, a fudbal se promenio i nije više isti kao tada. Danas se više trči, igrači su fizički spremniji, mentalitet je drugačiji... Sve smo to izgubili jer nismo ulagali u metodologiju rada sa mladim igračima. Dovodimo strance koje dobro plaćamo, a oni ne prave razliku na terenu. Dok sam bio selektor, govorio sam da moramo da prestanemo sa time i da se svi ujedinimo i da uložimo u infrastrukturu klubova, u metodogliju rada sa mladima i da ćemo opet imati rezultate“.

Gde su danas rumunski talenti?

"Mladi igrač kod nas pređe sa plate od 2.000 na 15.000 evra mesečno i promeni se. Želi automobile, devojke, lagodan život... To je trenutno mentalitet mladih rumunskih igrača. Uopšte nemaju ambiciju da idu dalje i da jednog dana zaigraju za Real Madrid ili Barselonu. Mi stariji smo to imali. Želeli smo da igramo na vrhunskom nivou i zato smo i u reprezentaciji mogli da ispratimo taj nivo. Nažalost, naši igrači u Evropi više ne prave razliku koju smo mi pravili. Poslednjih nekoliko godina samo Kluž uspeva da se plasira u grupnu fazu Lige Evrope i tu uglavnom završava. Svi ostali klubovi ispadaju u kvalifikacijama. I to je zato što Kluž investira mnogo novca i daje plate od 30.000 evra mesečno“.

Pre 15-ak godina kada su Steaua i Rapid igrali četvrtfinale Kupa UEFA, Unirea, Kluž, Ocelul u Ligi šampiona nama u Srbiji je delovao da je rumunski model privatizacije klubova i bogatih vlasnika recept koja fali ovde.

"Zavisi. Dobro je ako imate veliku kompaniju koja stoji iza kluba. Na primer, kao što je Mozzart. Onda ste jaki. Realno, privatnici imaju više novca. Ali prave gazde veruju svojim direktorima i trenerima. Kao u Čelsiju, Pari Sen Žermenu... Ako nema rezultata, onda menjaju. Ako kupiš tim, moraš da im obezbediš profesionalne uslove za rad. Morate da imate ideju šta želite od kluba. Gde želiš da budeš posle prvih pet godina? Onda se ne mešaš u posao trenera. U Rumuniji je drugačije. Vlasnik kluba kaže: ’To je moj novac i ja odlučujem’. Gazde pričaju svašta o trenerima i igračima po televizijama. Govore da su loši, a kad odigraju dobro onda pričaju kako će ih prodati za 20.000.000 evra. Igrač je onda zbunjen jer ne zna da li zaista dobar ili je s..nje“.

Ronaldinjo i Kontra (©Reuters)

Kontra navodi primer mladog napadača Vasilea Morucana koji je nedavno prešao u Galatasaraj iz FSCB-a.

"Điđi Bekali ga je prodao jer je ovaj počeo sezonu vlo slabo. Nije igrao dobro i Bekali je posle četiri kola rekao da će ga prodati za jedan evro ako neko ponudi. I šta taj mladi igrač da misli? Pomisli da nije dobar... A nije tako. Ako si talentovan, nije problem da odigraš tri ili četiri utakmice. Dešava se. Možda dečko ima probleme kod kuće. Pre godinu dana je Bekali govorio da ga neće prodati bez ponude od 30.000.000 evra. I onda dečko ode ovako... To je problem privatnih vlasnika. Misle da mogu da odlučuju o svemu jer je novac njihov. Posle 20 minuta utakmice zovu trenera da menjaju ovog ili onog igrača. A treneri nemaju karakter da kažu: ’Hej, ja sam trener! Ja sastavljam tim, a ti plaćaš plate. Ako nastaviš ovako, onda uzmi tim i treniraj ga’. Ali niko od trenera nema hrabrosti da to kaže. Ja sam to govorio svim gazdama. Ako se ne slažeš sa mnom, ja idem, a ti dovedi drugog koji će te slušati. Ako sam trener, onda ja treniram tim“.

Rumunija je nekoliko godina pre Srbije uvela pravilo o bonusima za mlade igrače u prvenstvu koje se kod nas ne sviđa mnogima i misle da je to loše.

"Zašto je to loše? I treneri u Rumuniji su govorili da je loše. Ali za rumunski fudbal i našu reprezentaciju je dobro. Da nema toga, igralo bi nam po 11 stranaca“.

Dešavalo se da trener izvede bonus igrača u prvom minutu...

"Jeste, dešavalo se pa su to posle godinu dana promenili i igrač je morao da igra 45 minuta. Nisu svi klubovi u Rumuniji u privatnom vlasništvu. Postoje klubovi koji nemaju uslove za fudbalske akademije i da guraju mlade igrače. Zato mnogi mladi igrači nisu zreli za prvu ligu“.

Vi ste bili trener u Dinamu i akter priče sa privatnim vlasnicima koja nije ispala dobra.

"Sve je bila laž. Kupili su Dinamo za nekih 500.000 evra. To je malo za tako velilki klub koji ima tako puno navijača. Zvao me je neki poznanik iz Španije i rekao mi da je našao kupca za Dinamo. Rekao sam da sam zainteresovan ako je dobar projekat i ako su ozbiljni ljudi. Obećali su da će uložiti 10.000.000 prve sezone, da će napraviti akademiju, da će forsirati mlade igrače... A za mene je to san. Da imaš nekog jakog iza sebe i takav projekat. Poverovao sam... Pokazivali su neke papire na kojima je kao pisalo da imaju 150.000.000 evra u banci. Ali na kraju shvatiš da takav papir može da napravi bilo ko. Mislio sam da zaista žele da urade nešto dobro za rumunski fudbal. Potpisali smo 15 igrača, doveli domaće i strance, a na papiru smo svi dobili dobre plate...“

Samo na papiru?

"Samo na papiru. Posle su počele da se ređaju laži. Nakon samo mesec dana... U utorak kažu, biće u sredu, a para nema u petak. Ređale su se prva, druga, treća laž... I osetio sam da nešto smrdi. Rekao sam igračima i saradnicima da smo naj...li. Nastavili smo tako jedan, dva, tri meseca... Davao sam pare iz svog džepa da bih plaćao ljude u trening kampu. Bio sam pod stresom i pitao se šta će mi to u životu? Imao sam dobru karijeru, lepo živim i ne treba mi to. Posle tri meseca stresa kada sam osetio neki bol u grudima, bilo mi je jasno. Rešio sam da odem“.

Kozmin Kontra (©Starsport)

Šta se danas dešava sa klubom?

"Navijači imaju 35 odsto vlasništva, Španci imaju vlasništvo nad ostalim akcijama, ali su nestali. Od decembra se ne pojavljuju.Navijači daju novac kroz karte i članarine. Plaćaju i virtualne karte i pokušavaju da spase klub. Ali to je nemoguće jer njih 12.000 ne mogu da dobiju tu bitku“.

Kontra je najviše utakmica u karijeri odigrao za Dinamo. U dva navrata je bio trener Dinama. Vidi se da voli klub... Ali u Temišvaru je rođen, tamo je počeo i završio igračku, tamo je počeo i trenersku karijeru. Koga više voli: Temišvar ili Dinamo?

"Volim ih oboje, ali odrastao sam u Temišvaru. Voleo bih kad bi velika kompanija poput Mozzarta uzela klub u Temišvaru. Žao mi je navijača koji su sjajni. Po strasti su kao Zvezdini. Ali fali nam infastrukture i neko veliki ko će sa svojim novcem stati iza ozbiljnog projekta. Da napravimo stadion za 30.000 ljudi“.

Ko ima najviše navijača u Rumuniji: Dinamo ili Steaua?

"FCSB".

Ljudi kažu da FCSB nije Steaua?

"FCSB je Steaua. Ali imaju problem sa vojskom... Ma, glupost. Kada je Bekali kupio klub, kupio je Steauu sa svime što joj pripada“.

Ali sada ima i navodno originalna Steaua koji su osnovali navijači...

"Pa, dobro, imaćemo dve Steaue. Isto tako imamo dva kluba iz Krajove u ligi“.

A Temišvar?

"Sada ima dva kluba, a ranije ih je bilo čak tri. Pre nekoliko godina sam napravio sastanak sa gradonačelnika i čelnicima ta tri kluba. Jedan je privatan, druga dva su gradska. Okupio sam ih za sto i pitao ih šta žele za fudbal u Temišvaru. Imali smo dva kluba u drugoj i jedan u trećoj ligi... Rekao sam im: ’Borite se kao ludaci jedni protiv drugih a nemamo nijedan klub u prvoj ligi?! Uložimo novac u jedan klub koji će biti prvoligaš, drugi ćemo da imamo u drugoj ligi kao razvojni za mlade igrače, a treći nam nije potreban’. Odbili su... Mogli smo da napravimo sistem ali se oni nisu složili. Mnoge stvari u rumunskom fudbali nisu dobre. Fudbal se promenio, mnogo novca je u igri i svi ga žele za sebe“.

Koji klub u Rumuniji najbolje radi?

"FCSB ima dobru infrastrukturu za prvi tim i za omladinsku školu. Hadžijev Vitorul iz Konstace je dobar projekat. George Hadži zna šta želi. Ima dobru metodologiju rada od mlađih selekcija do prvog tima. Svi znaju šta treba da rade. Hadži dovede igrača od 15 godina i taj igrač zna šta treba da radi i kako da igra u prvom timu. Način na koji se radi i trenira u mlađim selekcijama i prvom timu je isti“.

Može li Hadži da spasi rumunski fudbal?

"Kada je postao trener, Hadži je želeo je da svi igrači budu kao on. On nije razumeo kada igrač ne zna da pogodi pas na 30 metara kao što je to on radio jer je on mogao da pošalje loptu gde je hteo. Ali jedan je Hadži... I onda kada je postao trener, nerviralo ga je kada neko ne bi znao da uradi stvari koje je on radio. Dešavalo mu se da prekine trening, uzme loptu i uradi šta želi. Ali mnogi igrači to nikada neće moći da ponove. Srećom, sada je stariji i iskusniji pa ne poredi igrače toliko sa sobom“.

Hadži je pre nekoliko godina lansirao Florinela Komana kojem je predviđana blistava karijera, ali je na kraju završio u FCSB i nije napredovao.

"Talentova je, ali nema mentalitet. Ne želi da postane veliki igrač. Ima kvalitet da pravi razliku ali ima loš mentalitet. Možeš da imaš talenat kakav hoćeš ako nemaš pravu glavu. Denis Man je takođe jako talentovan igrač, ali samo ponekad to pokaže“.

Očigledno je da niste zadovoljni mlađim generacijama...

"Nije dobro porediti generacije jer fudbal nije isti kao pre 30 godina. Sve se promenilo. Mi smo tada razmišljali samo o fudbalu i želeli da igramo za Barselonu i Real. Sada se igrači zadovoljavaju čim zarade nešto malo novca“.

Kontra i Dugari (©AFP)

Kontra je danas trener u Saudijskoj Arabiji. Nedavno je preuzeo drugi tamošnji najveći klub Al Itihad i nastavio tradiciju rumunskih trenera u arapskim zemljama. U čemu je tajnda da Arapi toliko veruju Rumunima u fudbalu?

"Bivši Steauin trener Kozmin Olariju je otišao među prvima. Napravio je neverovatne rezultate. Posle njega je porasla tendencija da se dovede još rumunskih trenera jer je to tada funkcionisalo. Pre njega je bio i naš bivši selektor Anhel Jordanesku koji je takođe uradio neke sjajne stvari. Osvojio je Ligu šampiona. Rezultati koji su pravili rumunski treneri su naterali saudijske klubove da obrate više pažnje na naše ljude“.

Zvuči kao El Dorado za Rumune...

"El Dorado je ako imate rezultate. Ako ih nemate, isto je kao svugde drugo. Svuda je to tako... Dobar rad trenera možete da vidite za šest meseci ili godinu dana. Ako ga pustite da radi. Neki traže rezultate posle 15 dana, a to je nemoguće. Počeo sam vrlo dobro u Saudijskoj Arabiji i ostvario četiri pobede i jedan remi. Pobeđivali smo velike timove i sada su svi srećni jer su rezultati dobri. Za mirnoću trenera je dobro kada tako počne... Ali da nisam imao rezultate, možda bi me poslali kući već posle dve nedelje. Bez obzira da li je ugovor na godinu ili dve. Te zemlje su fudbalski nestabilnije nego evropske. Zavisiš od rezultata svake nedelje“.

Ali verovatno je novac dobar pa vredi istrpeti?

"Ispričaću vam kako je išlo sa mnom i Al Itihadom. Zvali su me još na početku leta. Dogovorili smo se, novac je bio dobar ali oni su tada imali brazilskog trenera. Završio je na trećem mestu u ligi i predsednik nije hteo da ga smeni iako je sportski direktor sve dogovorio sa mnom oko ugovora i saradnje. Novac je bio dobar ali nisu smenili Brazilca. Posle tri utakmice su ga smenili?! Izgubio je neke bitne mečeve i sve se promenilo“.

Deluje da Arapi baš ne vrednuju trenersku struku...

"Sada je u celoj Evropi kriza pa klubovi dva puta razmisle da li će smeniti jednog i dovesti drugog trenera. Ali da nema krize, isto bi bilo kao kod Arapa. Sada u Španiji neki treneri izbegavaju smene samo zato što klubovi nemaju novca da ih smene i isplate. Čak i Barselona nema pare. Da Barsa ima pare, Kuman bi bio smenjen posle dve utakmice“, kaže Kozmin Kontra kojem je san da bude trener Milana.