Intervju koji se čekao pet godina: Monći je najprevrtljivija osoba u fudbalu! Strašnih 12 sati u Nemačkoj, terapije i psiholozi

Živeo je u velikoj senci zvezda, mada je bilo trenutaka kad je i njegova zasvetlucala. Ne bi tek tako spojio devet godina u Realu, osvojio čak 18 trofeja, bio deo jednog od najmoćnijih timova 21. veka, naročito u trenerskom mandatu Zinedina Zidana, ali kako je život satkan od visina koje je dostigao sa Madriđanima i ponora u kome se nalazio tokom epizode u Sevilji, tako je Isko shvatio da ništa ne traje večno.

Ni ćutanje. Zato se oglasio prvi put posle pet godina čekanja. Toliko je prošlo od prethodnog intervjua ofanzivnog veziste, koji zamera uticaju društvenih mreža u senzacionalističkim medijima na izolaciji, ujedno otkriva šta se sve dešavalo na kritičnim tačkama karijere i ističe da je spreman za novo poglavlje.

Još se ne zna gde, jer klub – nema. Zato sa 31. godinom ima nagomilanog životnog i sportskog iskustva da zna kako da se ponaša. I prema budućim poslodavcima i prema novinarima, iznenađenim što je tako dugo čekao da ispriča svoju verziju priče.

„Pokušao sam da budem neprimetan. Nije mi bilo baš prijatno pred novinarima, ne sviđa mi se ono što je postao deo sportske štampe u kojoj se prvo objavljuju „vesti“, a zatim suprotstavljaju činjenice. Na kraju krajeva, mi smo ljudi i zaboli nas kad objave stvari koje nisu istinite. Povredili su mi porodicu, decu, zato sam se klonio. Delom sam i pogrešio što se nisam oglašavao, ljudi su morali da znaju iz prve ruke šta se događalo. Mnogo toga je bilo moja krivica, drugo ne toliko. U redu je da s vremena na vreme pričam kako bih skinuo teret sa ramena, ujedno obavestio ljude šta se dešava. Posle toliko godina u fudbalu, stvorio sam neku vrstu oklopa pred novinarima. Imao sam sukob sa jedenim reporterom i zato sam rešio da ne ulazim u polemiku. S jedne strane, to je dobro, ali s druge je istina da s vremena na vreme morate da pokažete lice i u tom smislu sam pogrešio. Dugo nisam govorio i vreme je da to uradim“, u dahu priča Isko za Marku.

Već mesecima je slobodan igrač, otkako mu je istekao ugovor sa Seviljom. Poslednju utakmicu odigrao je 13. novembra protiv nižerazrednog Valerdea u Kupu kralja i otad ga nema nigde.

„Nedostaje mi da se osećam kao fudbaler. Istina je da imam ponuda, ali ne želim da pogrešim ili napravim još jedan lažni korak u karijeri. Želim da igram, da se takmičim, da se zabavljam i radujem se povratku.

Kakvu ponudu čekate?

„Projekat koji će mi omogućiti kontinuitet, tim koji želi da igra fudbal zabavnim stilom... Nalazim se na tački karijere u kojoj, posle svega što mi se desilo, želim da uživam. Ako uz to dođu i trofeji, tim bolje... Mlad sam, dosta godina fudbala na dobrom nivou je ispred mene. Sada je red da to dokažem“.

Šta će biti prioritet prilikom izbora kluba?

„Tim sa projektom, koji se trudi da igra kvalitetan fudbal. Nikada neću davati prednost novcu, inače ne bih išao u Sevilju. Imam i imao sam mnogo ponuda iz Katara i Saudijske Arabije, sa velikim iznosima, ali želim da igram, da se takmičim i da se zabavljam“.

Na početku saradnje sa Monćijem u Sevilji (AFP)

Zašto je Isko u ovoj situaciji, da nema klub? Šta se desilo?

„Mnogo toga... Završio sam ugovor sa Real Madridom kad je Đulen Lopetegi bio u Sevilji. Pozvao me je i rekao mi da bi voleo da dođem... Reč je o jednom od najboljih trenera s kojim sam sarađivao, kod koga sam ostvario najbolji učinak. Imao sam i ponuda iz Italije, ali sam Sevilju smatrao dobrim korakom, jer je odlična ekipa, igrala je u Ligi šampiona, Lopetegi je bio na klupi, delovalo je kao lepa prilika“.

Problemi su, međutim, počeli kad je otišao Lopetegi.

„Kako je počeo da se približava zimski prelazni rok počeo sam da primećujem dosta čudnih stvari unutar kluba. Za početak, pozvali su mog agenta da mi nađe novu sredinu, a da prethodno ništa sa mnom nisu razgovarali, čim sam to saznao otišao da razgovaram direktno sa Monćijem. Rekao sam mu: „Slušaj, ne znam šta se dešava, ne znam da li me voliš, ako me ne voliš... Budi iskren prema meni i rešićemo bez problema. Stojim ti na raspolaganju“. Ne znam s kakvom ekonomskom krizom se suočavala Sevilja, ali posle tog razgovora sve je krenulo naopako. Samo sam želeo da saznam šta misli klub i on mi je rekao da ću otići ako nešto pronađem. Posle tog razgovora, Monći je počeo da govori da želim da odem, što nije tačno, zivkao je mene i mog advokata svakog dana, maltretirajući nas da potpišemo raskid ugovora. Pa sam ponovo otišao da razgovaram sa njim i rekao mu: „Vidi Monći, nisi iskren ni prema meni, ni prema ljudima kojima pričaš stvari. Želim da ostanem, a ti stalno govoriš da hoću da idem“. Onda je došlo do malog sukoba“.

Šta se desilo?

„Rekao sam mu da nikad ranije u svetu fudbala nisam sreo prevrtljiviju osobu. Zbog toga me je napao. Prišao mi je, uhvatio me za vrat, morali su da nas razdvoje. Posle toga, ni pod razno nisam želeo da nastavim u Sevilji. Bilo mi je žao, jer sam ostvario dobre odnose sa saigračima i navijači su se divno ophodili prema meni, međutim, nisam mogao da se osećam prijatno u klubu gde me sportski direktor napada, a niko mi se ne izvinjava. Ni zbog agresije, ni zbog svih laži koje je izneo. Oprostio sam novac iz ugovora i otišao“.

Da li se koškanje dogodilo u klupskim prostorijama?

„Posle treninga, na putu do svlačionice. Obezbeđenje nas je razdvojilo. Znam da su i Monći i klub tad prolazili kroz delikatne trenutke, ali nasilje nisam smeo da dozvolim. Bio sam srećan u Sevilji, uvek sam igrao i iako smo prolazili kroz težak sportski trenutak, bio sam ubeđen da ćemo napredovati, ali nije kako se pričalo na mnogim mestima, posebno u andaluzijskoj štampi. Četiri puta sam smanjio platu u odnosu na ono što sam zarađivao u Madridu i kada sam stigao, ljudi iz kluba su mi rekli da se Monći ne slaže sa mojim potpisom. Imao sam ideju da radim sa trenerom koji je uvek verovao u mene, a zamislite kako sam se vratio kući posle četiri meseca, pošto sam se preselio sa troje dece... Onda se odjednom javila sumnja šta će se desiti, gde ćemo ići, koju školu će onih pohađati... Komplikovano je“.

Usledio je ubrzo zimski prelazni rok i ponuda Union Berlina, ali i propast posla poslednjeg dana januarske pijace. Kako su tekli ti sati?

„Ispašće da se samo pravdam. Jesam kriv za mnoge stvari u karijeri, međutim, ono što se desilo u Nemačkoj je bilo strašno. U četiri popodne poslednjeg dana prelaznog roka agnet Žorž Mendeš me pozovao me i rekao da ima tim za mene. Dobri finansijski uslovi, ugovor do kraja godine sa opcijom 1+1. Union je bio dobro pozicioniran u Bundesligi, takmičio se u Ligi Evrope, projekat je izgledao dobro i prihvatio sam. Poslali su mi ugovor i ja sam ga prosledio svom advokatu. Spakovao sam kofer i sam otputovao u Berlin, pošto je za četiri sata bilo nemoguće organizovati selidbu za celu porodicu, sa dvoje male dece...

Naslovnica Marke

Nijednim gestom, bar na početku, bundesligaš nije nagoveštavao da će pokazati dva lica.

„Dočekao me je čovek iz kluba, fotografio sam se sa dresom i zakazali smo termin za sledeći dan da uradimo lekarski pregled. Ujutro, u kolima na putu do bolnice, kažu mi: „Ne možemo da te registrujemo za Evropi“. Pitao sam ih: „Zašto mi to tek sad kažete? Uveravali su da su pokušali do kraja i da nisu. Prošao sam lekarski pregled, iako su i to mnogi dovodili u pitanje... Apsurdno, pošto doktori iz Sevilje mogu potvrditi da je moje fizičko stanje u to vreme bilo jedno od najboljih u karijeri. Na putu ka kancelariji, na potpisivanje ugovora me ponovo zovu. „Hej, na kraju nije ona prva suma, nego manja“ I ja, drugi put, prihvatam izmene u odnosu na predugovoru zbog kojeg sam odleteo u Nemačku. Posle deset minuta zovu me i treći put i kažu da ni iznos za narednu sezonu nije fiksni i da se mora preispitati. Tad sam se već „ohladio“. Došao sam sa velikim entuzijazmom, a za petnaest minuta su mi promenili polovinu ugovora. To je bilo nepoštovanje. Nemam 18 godina, niti je to prvi ugovor koji sam potpisao, pa sam rekao da tako neću da poslujem. Rekao sam im da mi je žao i da se vraćam u Španiju, da se nisu poneli ozbiljno“.

Isko se okrenuo i vratio za Španiju.

„Posle svega što se desilo morao sam da se isključim, razbistrim glavu... Psihički nisam bio spreman za još jedan potez, drugi projekat. Osetio sam da bi trebalo da stanem, odem na terapiju, uredim svoj um, život i misli“.

Predao se u ruke psihologa.

„Da! Važno je da imate profesionalce koji vas mogu snabdeti alatima i omogućiti da upravljate osećanjima, sukobima sa sobom i ljudima oko sebe, svojom profesijom“.

A sad, kako je?

„Vrlo dobro, želim da uđem u novi projekat. Hoću da igram fudbal, zabavljam se, takmičim se, pokažem da su mi dobre godine fudbala predamnom. Želim da zaboravim loša iskustva koja sam imao i da se fokusiram na dobra. Znam šta mogu i spreman sam. U Madridu sam imao sjajne godine, u Malagi takođe... Uvek sam bio posvećent, a statistiku i podatke sa utakmica ne možete falsifikovati. Ljudi moraju lično da me poznaju i da ne veruju sporednim glasovima. Danas uđete na Tviter i nečije neproverene, izmišljene informacije postaju viralne i već se stvara mišljenje o vama... Znam da sam mnogo puta pogrešio, ali isto tako znam da ponovo mogu da igram na visokom nivou“, ističe Isko.

Posle 331 utakmice u Primeri i 38 za reprezentaciju Španije deluje da još dosta toga može da ponudi.