INTERVJU – Ivan Šaponjić: Dva koraka nazad, pa opet u lige petice! U Atletiku sam postao bolji igrač

Put do slave preko Bratislave. Na sportskoj, možda i životnoj, raskrsnici našao se ove zime Ivan Šaponjić. Jedna staza vodila ga je ka Drugoj ligi Španije, pošto je imao više ponuda klubova tog ranga. Druga je usmerena na Beč, odakle ga je zvao Rapid. Treća je podrazumevala ostanak u Madridu i „krckanje“ ugovor sa Atletikom. Izabrao je, kako sam kaže, da se vrati čak dva koraka unazad i u Slovačkoj pronađe put ka velikoj (s)ceni.

Sličan su izabrali Aleksandar Pešić (posle ne baš uspešnih epizoda u Ligi 1 i Seriji A golgeterski vasrksao u Crvenoj zvezdi i sad trese mreže u respektabilnom turskom šampionatu), Uroš Đurđević (epizode u Holandiji i Italiji zamenio eksplozijom u Partizanu i obezbedio transfer u inostranstvo), Luka Milivojević (iz Anderlehta se spustio u, za stepenik, niži Olimpijakos kako bi se vinuo do premijerligaških visina), te Andrija Živković (kad ga je već Benfika sklonila sreću je pronašao u PAOK-u), a možda je baš nekadašnji saigrač iz Humske i kolega iz reprezentativnog pohoda na krov sveta uzor 24-godišnjem napadaču kad je birao novu sredinu.

Došao je u Slovan i odmah stavio do znanja koliko je vešt u osnovnoj delatnosti. Postizanju golova. Dva meča, dva pogotka.

„Nije moglo bolje da počne“, osmehuje se zlatni Orlić sa Novog Zelanda tokom razgovora za Mozzart Sport posle gola i asistencije Senici na prolećnoj premijeri, te pogotka na gostovanju Pohroniju u preoketu od 0:3 do 4:3. „Birao sam ekipu koja neguje ofanzivan fudbal, želeo da budem deo kolektiva koji dominira u posedu i napadačkim akcijama i čini mi se da sam povukao dobar potez selidbom u Bratislavu. Odgovara mi Slovanovo opredeljenje da se non-stop šalju lopte u kazneni prostor, dosta akcija ide na mene i verujem da ćemo zajedno napraviti velike stvari“.

Ove zime na adresu momka iz Nove Varoši stigle su četiri ponude.

„Slovanova je bila najprivlačnija. Presudila je činjenica da su me zvali još pre nego što sam potpisao za Atletiko i u međuvremenu sam pratio njihove rezultate, uverio se da igraju na gol više. Osim toga, u direktnoj komunikaciji sa predsednikom Ivanom Kmotrikom i trenerom Vladimirom Vajsom sam shvatio koliko me žele. Pre mesec i po, kad smo intenzivirali pregovore, Vajs mi je na kraju telefonskog razgovora poručio: „Čekamo te“. Bio je to signal da prelomim u korist kluba koji je, usput, ispoštovao sve moje finansijske zahteve.“

Ugovor je potpisan do juna 2025, sa opcijom produžetka na još godinu. S tim da je jasno i Slovanu i Ivanu da bi mogli znatno ranije da se rastanu ukoliko nastavi da trese mreže. Eventualno se primakne Andražu Šporaru, Dominiku Grajfu ili Dejvidu Strelecu, koji su preko Slovana obezbedili transfere u Portugal, Španiju i Italiju.

„Znam da su napadači pre mene davali golove u nizu. Baš mi je bio potreban ovakav klub, kako bih oživeo karijeru. Osnovni cilj mi je da igram redovno, skupljam minute, popunjavam stastističke kolone i ako se nastavi kako je počelo, zadovoljstvo će biti obostrano. Prihvaćen sam odlično, Dejan Dražić mi je pomogao da se prilagodim pre nego što je otišao u Honved, na Aleksandra Čavrića uvek mogu da se oslonim, fizioterapet Radomir Mijatović je majstor svog posla, momak iz BiH Alen Mustafić je takođe uvek na usluzi, ima dosta momaka koji govore španski, tako da imam sve uslove da se vratim“.

PRVO MESTO MI JE U KRVI

Šaponjič slavi gol protiv Senice (© ŠK Slovan)

Baš kao što je Slovan na magistralnom putu da nastavi dominaciju slovačkim fudbalom. U poslednje tri sezone osvojio je tri titule i dva kupa, a u ovom prvenstvu ima osam bodova više od Spartaka iz Trnave, koga dočekuje u subotnjem derbiju.

„Kvalitetno smo otvorili kalendarsku godinu, ako još pobedimo Spartak šanse za šampionski naslov će postati još veće. Trener Vajs je jasno stavio do znanja da se ide na duplu krunu, što meni savršeno odgovara. Od malena sam naučen da pobeđujem. Prošao sam omladinsku školu Partizana, gde se to podrazmevalo, sa crno-belima bio prvak Srbije, iako nisam igrao mnogo, osetio sam šta znači biti prvi u Portugalu sa Benfikom i Španiji sa Atleitkom. U krvi mi je da jurim prvo mesto. Cela karijera mi je satkana od najviših izazova, setite se samo Mundijalita...“

Ako je u prva dva kola dvaput bio strelac, jasno je da Šaponjić puca visoko.

„Nadam se da bih do kraja sezone mogao da stignem do dvocifrenog učinka. Deset pogodaka bi me zadovoljilo, samim tim doprineo bih timu, što bi značilo da su nam rezultati potaman i da smo blizu šampionskog naslova, kao prioritetnog cilja. Potrebno mi je još nekoliko mečeva da uđem u moju fazu, osećam da moram neke segmente na fizičkom planu da poboljšam, ali na prvu loptu mi se dopada liga. Kao stvorena je za špiceve. Ako imaš kvalitet – nadavaćeš se golova“.

Imajući u vidu biografiju (Partizan, Benfika, Atletiko), te status omladinskog prvaka sveta sa selekcijom Veljka Paunovića, dolazak Šaponjića u Bratislavu je burno pozdravljen u slovačkim medijima.

„Potpis je naišao na veliki odjek, tim pre što sam stigao iz Atletika. Osetio sam poštovanje na svakom koraku, s tim da moram da se revanširam. Svoju ulogu doživljavam šire od pukog igranja, moje je da možda prenesem iskustva rada u velikom klubu. Pričam često sa trenerima kako se radi u Madridu, prenosim znanje, vidim da i njima znači. Naravno da se i to očekuje od mene, ne samo golovi“.

Slovačka 1, subota 17.00: (1,78) Slovan (3,50) Spartak Trava (4,30)

Posle godina provedenih u znatno atraktivnijim fudbalskim sredinama, Slovačka bi trebalo da predstavlja lansirnu rampu za momka koji definitvno nije zaboravio da daje golove.

„Imao sam ponude iz Druge lige Španije, međutim, rešio sam da se vratim možda i dva koraka unazad, kako bih opet krenuo napred. Ipak je Slovan veliki klub, a omogućava da popravim statistiku. Moram da budem svestan činjenice da dugo nisam igrao. Želim da se vratim na velika vrata, da na terenu pokažem zbog čega sam bio član Atletika, ostanem godinu ili dve, pomognem ljudima koji su učinili ogroman napor da me dovedu i onda se golovima nametnem za jaču sredinu. Na primer, opet u „lige petice“. Mogao sam i sad da izaberem jaču ligu od Slovačke, ali sam odlučio da budem deo sredine pogodne centarforovima“.

Na jednoj strani samo pet zvaničnih utakmica za Jorgandžije. Na drugoj, deljenje svlačionice sa asovima svetskog formata. Logika upućuje na zaključak da je Ivan napredovao samom činjenicom da je „skidao“ cake Alvara Morate, Dijega Koste, Antoana Grizmana, Luisa Suareza, Žoao Feliksa...

„Svaki dan proveden u Atletiku predstavljao je dragoceno iskustvo. Učio sam od nekih od najboljih špiceva sveta. Pojedini fudbaleri sanjaju da odrade samo jedan trening sa njima, a ja sam proveo sa njima dve i po godine. Rastao kao fudbaler i osoba. I – napredovao. Pre svega kad su igra u polju sa i(li) bez lopte u pitanju. Naravno, radilo se i na završnici. Plus, telo mi se u potpunosti oformilo, snažniji sam. I sad je na meni da to pokažem. Posebno me oduševilo što me nijednog časa nisu gledali sa visine, iako su špicevi svetske klase. Prihvatili su me, bio sam deo njihove grupe, osetio familijarnu atmosferu po kojoj je Atletiko prepoznatljiv. Feliks i ja smo bili najmlađi, stigli u istom prelaznm roku, a sačekali su nas kao da se znamo deset godina“.

ČOLO JE REKAO DA SAM GOL IGRAČ, NISAM HTEO U DRUGU LIGU

Na treningu Atletika sa Luisom Suarezom (© Reuters)

Na vrhu piramide tog porodičnog stabla, kao pater familias, stoji Dijego Simeone. Simbol modernog Atleitka.

„Iako mi nije davao šanse, bio sam veliki profesionalac i poštovao svaku njegovu odluku. Smatram da sam u nekim trenucima zaslužio više, ali sam se trudio da ostanem miran. Ipak sam deo velikog kluba. Angažovao sam celog sebe da budem podrška momcima, primetili su da se baš trudim, čak su i navijači hvalili moj odnos prema ekipi, osetio sam njihovu privrženost“.

Samo je izostala prava šansa, ona u kontinuitetu, da se na pet, deset vezanih utakmica vidi jeste li Šaponjić za Atletiko.

„Kad sam došao, Čolo mi je rekao da vrednuje moju igru u polju, način na koji čuvam loptu, dajem vremena ekipi da predahne, ali i da sam gol igrač, da umem da pogodim iz različitih pozicija i da sam profesionalac. Isto je naglasio da budem strpljiv, što je logično pored asova koji su mu bili na raspolaganju. Tad je bila je priča: „Ideš na pripreme, pa ćemo videti da li na pozajmicu ili ostaješ sa nama“. I posle tog drila, gola Numansiji na prvoj kontrolnoj utakmici. video sam da mogu. Upijao sam svakodnevno savete i onda je došla utakmica sa Leganesom. Uveo me je dva minuta pre kraja, nije bilo sreće da pogodim gol, iako sam bio blizu. Da mi se tad otvorilo...“

U istom prvenstvu još samo ulazak pred kraj meča u Vigu, a u narednom selidba u Kadiz, na pozajmicu.

„Gledam sa pozitivne tačke. Iako smatram da sam zaslužio više, naučio sam dosta pod Čolovom palicom. U Kadizu sam upisao deset utakmica u jednoj od najjačih liga sveta, igrao protiv Atletika i Reala, dao gol Osasuni... A posle dolaska Saureza iz Barselone postalo je baš teško da se nadam poboljšanju statusa“.

21.00: (2,80) Atletiko Madrid (3,00) Mančester junajted (2,95)

Pominjale su se po povratku iz Andaluzije još neke opcije. Na primer, Saragosa, Selta, Valjadolid, Sporting Hihon...

„Nisam sebe video u tim sredinama. Konsultovao sam se sa našim priznatim trenerima i starijim igračima, pratio unutrašnji osećam i zaključio dam sam napadač kome je potrebna lopta u kaznenom prostoru, centrašutevi, da me neko „hrani“... A to sam dobio u Slovanu. Definitivno sam bolji igrač nego što sam bio pre dolaska u Madrid, nadam se da ću u Bratislavi pokazati da imam kvalitet za „lige petice“, da se jednog dana vratim u odabrano društvo“, vedrim glasom zaključio je Ivan Šaponjić.

ATLETIKO JE TIM ZA LIGU ŠAMPIONA

Izbliza je gledao Šaponjić kako se Atletiko penje na španski tron i uverio se kako mu izmiče. Za razliku od prošle sezone kad je u dahu pokorio Primeri, u ovoj je daleko od vrha.

„Ekipa je stvorena za velika dela. Na svakoj poziciji ima po najmanje dva vrhunska igrača, a na klupi top trenera. Nije mi drago što joj ne ide, ali nekad moraju da dođu i teški trenuci. Za budućnost ne brinem, završiće Atletiko među četiri, plasirati se u Ligu šampiona. Znate zašto? Zato što je reč o fizički besprekorno spremnom timu, sposobnom da melje u završnih pola sata, kad rivali gube snagu i koncentraciju“.

NAŠI MOMCI PRIJATELJI ZA CEO ŽIVOT

Život u Madridu proširio je vidike Ivanu Šaponjiću. Oslobođen ovdašnje matrice, po kojoj se prebrojavamo na naše i njihove, sve Balkance s kojima se družio u Atletiku oslovljava istim imenom – naši.

„A, kako drugačije? Dobio sam prijatelje za ceo život. Stefan Savić, Jan Oblak, Šime Vrsaljko i Ivo Grbić. Sad se naježim kakve su to ljudske veličine. Znam da bi mi se našli da ih zovem u pet ujutru, kao što bih ja prepešačio od Madrida na njihov mig. Momci za primer“, sipa komplimente Šaponjić i dodaje šta je naučio na profesionalnom planu. „Od Savketa kako ostati miran u kritičnim situacijama na terenu i voditi računa o svom telu van njega, od Oblaka i Grbića gde golmani najmanje vole da im se puca, od Vrsaljka kako se traje...“