INTERVJU – Igrač sezone Saša Jovanović: Da istrčim na taj Enfild, pa više ne moram ni da ga igram

Kad smo na početku sezone seli da razgovaramo u Bačkoj Topoli više smo govorili o druženju sa tragično preminulim Hoseom Antoniom Rejesom, jer Saša Jovanović je tek stigao u TSC i baš desetak dana pred prvu utakmicu – doživeo lakšu povredu zbog koje je preskočio ubedljivih 4:1 na Banovom brdu. Tada su svi govorili o Mihajlu Banjcu i velikoj rupi koju je ostavio iza sebe kada je odlazio u Krasnodar. Deset meseci kasnije postalo je sasvim jasno da ju je Žarko Lazetić zakrpio na pravi način, pa ispod istorijskog plasmana na drugo mesto Mozzart Bet Superlige stoje potpisi nekolicine novih junaka Topolskog sportskog kluba.

Govori se sada o Luki Iliću i tome kako bi bilo dobro kada bi ga Mančester Siti ostavio bar još šest meseci. Piše se danima o milionskim ponudama za Petra Ratkova. Priča se o sezonama karijera za većinu iskusnijih igrača TSC-a. A najviše se govori o blistavoj sezoni Saše Jovanovića, koji je sa učinkom od 10 golova i čak 14 asistencija, te prosečnom ocenom naših izveštača od 6,75 zavredio priznanje za igrača godine u Mozzart Bet Superligi.

I još bitnije, pogurao je 31-godišnji Lazarevčanin TSC do plasmana u kvalifikacije za Ligu šampiona i sigurnog učešća barem u grupnoj fazi Lige Evrope.

“Iskreno, nismo se opterećivali time, da li drugo ili treće mesto... To nam jeste bio neki cilj na početku, to nam je i šef rekao. I svi smo bili u fazonu: Znaš, teško je. Teško je biti u prva tri. Ali kako je vreme prolazilo, rezultati su nam išli i došlo je do toga da kažemo: Što da ne? Daj da pokušamo, da pojurimo to drugo mesto! I na kraju istorijski uspeh. Presrećni smo“, s osmehom na licu premotava film Jovanović tokom našeg ponovnog susreta.

Ima i razloga. U Srbiju se, prvo u Mladost iz Lučana, vratio čudnim spletom okolnosti. Ćerkica se taman rodila, a on je tada igrao u saudijskom Al Fatehu, zaključan tokom „lokdauna“ zbog pandemije korona virusa. Mogao je da je gleda samo preko telefona, jednostavno, nije bilo dovoljno. A Saša je čovek koji ume da ceni mesta gde se dobro oseća. Tako je bilo u Lučanima, pa i sada u Bačkoj Topoli. Pa kad je već tako, da pitamo: ostaje li tu i za Evropu?

“Ja se nadam da će me ostaviti, a-ha-ha. Imam još godinu dana ugovor, pregovaramo i oko novog ugovora, tako da... Ja ću dati sve od sebe, a i klub daje sve od sebe da nađemo zajednički jezik. A, lako je da se nađe zajednički jezik kad su obe strane zadovoljne i srećne. Nadam se da ću ostati“.

U TSC je uostalom i stigao jer je posle Lučana osetio da mu je potreban novi izazov. Odgovorio mu je na pravi način, iako Jovanovićev dolazak isprva nije izazvao preveliku pažnju. Čak je bilo i potcenjivačkih komentara...

“Da, sad je malo drugačija priča, a-ha-ha. Ne znam, nisam se opterećivao. Kad je iz Al Fateha trebalo da se vratim, imao sam par ponuda da idem u inostranstvo, opet u Španiju, u Grčku... Ali, ja sam hteo baš da se vratim i to baš u Lučane. Jer tamo mi je bilo lepo kada sam bio prvi put. Dosta prijatelja sam imao tamo. Trebalo mi je to. Da se malo vratim, da se igram sa ćerkicom. Da budem sa ženom, sa svojima. Tu sam bio godinu i po dana, ali sam osetio da mogu još. Trebalo mi je još jedan izazov, jer znam da mogu. Ne mogu da kažem da su neki sumnjali u meni, ali ja se... Nisam se dao, što bi se reklo. Dao sam sve od sebe i došlo je sve na naplatu. Za mene stvarno ogroman uspeh“.

NEKA BUDE NAJJAČE ŠTO MOŽE

Sada tek sledi izazov karijera. Evropa na jesen. Možda čak i u Ligi šampiona, mada u konkurenciji Rendžersa, Brage, PSV-a, Olimpika iz Marselja to i ne deluje baš izgledno...

“Moramo da budemo realni. Teško je to. Mi ćemo, kao i inače, dati sve od sebe, pa šta bog da, ali teško je“.

Ovakve reči ne znače ipak da se Jovanović plaši izazova. Naprotiv. Još kada ga pitamo kako bi se osetio kada bi TSC na žrebu za grupu Lige Evrope, recimo, izvukao Liverpul i istrčao na kultni Enfild?

“Kao da si znao?“, smeje se Jovanović.

Pa... I znali smo...

“Uf, to mi je ono... Navijač sam Liverpula, baš ih volim. To bi za mene bilo ostvarenje sna. Samo da izađem na taj teren, posle toga ne moram ni da ga igram. Baš bih voleo da izvučemo Liverpula. Kažem, san snova. Baš mi je želja“.

I nije samo zbog simpatija prema Redsima. Kada nabrajamo potencijalne rivale iz drugog šešira, a tu su prema projekcijama praška Slavija, Ren, PSV, Olimpijakos, Betis, LASK, Marselj i Ferencvaroš, Jovanović s osmehom od uva do uva odgovara...

“Marselj, a? Volim ovog Aleksisa Sančeza, a-ha-ha“.

Treći šešir i Karabag, Slovan, Molde, Brajton, Ludogorec, Šerif, Union, Genk i ista priča...

“Znam da ne mogu dva iz iste zemlje, ali ja bih Brajton! Ja bih najjače što može. Da bude baš jaka grupa, da budu što jači timovi. Pa da se oprobamo. Naravno da će biti teško. Sve su to evropske ekipe, ali ja stvarno verujem u nas, pogotovu kad igrao kući. Samo se nadam da ćemo moći da igramo u Bačkoj Topoli“.

RATKOV ZA KOJU GODINU U TOP TIMU, ILIĆ JE VANSERIJSKI IGRAČ

INTERVJU – Saša Jovanović: Od mog brata, Hosea Antonija Rejesa

Zavisiće naravno i od toga u kakvom će sastavu TSC dočekati jesen. Prvo od toga: hoće li ostati Ratkov i Ilić?

“Pričamo uveliko, kroz šalu malo, lično se družimo, super su momci. Cvele (Miloš Cvetković, prim.aut) i ja i stalno molimo: Hajde, nemojte da idete sad, odigrajte sezonu u Evropi pa posle idite. Da probamo da nešto napravimo i u Evropi, što da ne? Ali opet gledam, odigrali su stvarno top sezonu, vrhunski su igrači, tako da... Ako dobiju neku bolju ponudu većeg nekog kluba... Lično, svi bismo voleli da ostanu, jer su nam preko potrebni, prvo momci su za deset, igrači znate i sami kakvi su. Ali opet, TSC je njima odskočna daska. Oni su za nešto više i pokazali su to. Koliko bih voleo da ostanu toliko im želim i da odu i da naprave neke velike karijere, jer zaista zaslužuju“.

Na naše insistiranje, još malo o dvojici bisera iz tek završene sezone...

“Prvo o Peri... Kada sam došao, on je imao 18 godina, sad ima 19, još je mlad. Ulazio je stalno u te šanse, ali nije davao golove. E sad, ja sam napadač, a kako ja gledam napadače: ako on ulazi u šanse znači da već poseduje neki kvalitet koji drugi nemaju. Nije lako ući u šansu. Znam, jer igram napadača. Nije lako da se stvoriš ispred gola. Ja sam znao da je samo pitanje vremena kada će da ga krenu golovi. Da on kao klinac dobije samopouzdanje. A napadač najbolje dobije samopouzdanje kad su golovi tu. Sada vlada nenormalno interesovanje za njega, ali meni je to normalno, jer treniram svaki dan sa njima i stvarno je top igrač. Bože zdravlja, za dve ili tri godine Ratkov je u nekoj top, top ekipi“.

O Iliću...

“Što se tiče Luke, ja ga nisam poznavao, znam da je kao mlad otišao iz Zvezde u Mančester Siti. Ali sećam se da sam baš pričao sa Cveletom prvi trening kad je Luka došao. Kad primi loptu, pa završnica... Stvarno se pri prvom kontaktu sa loptom vidi da je ono – vau! Vanserijski igrač. Ovog nema u Superligi, bukvalno tako. Obojica su me impresionirali. Samo što Luka nije isti tip igrača, on je polušpic, jak na lopti“.

Nisu ni samo njih dvojica.

“Koliko nama znači recimo Đakovac – to je nenormalno. I ofanzivno i defanzivno. Pravi “box-to-box“ igrač. Srce i motor ekipe... Ma, bukvalno svi su igrali sezonu života. Cvetković isto, a znam ga još iz Lučana. Nemanja Petrović takođe, da ne zaboravim nekoga. Svi smo odigrali na nekom maksimalnom nivou, ako ne i iznad toga. A, kad je tako onda i uspeh mora da dođe“.

SA PETROVIĆEM SAM RATOVAO, A SAD SMO BILI U ULCINJU NA MORU

Mora, ako ima i dobre atmosfere, a u TSC-u toga ne manjka, iako većina nije stacionirana u Bačkoj Topoli.

“Dosta igrača živi u Subotici, nas sedmorica ili osmorica u Novom Sadu. Svaki dan 45 minuta u jednom pra cu. Nekad ti je super, brzo proleti, a nekad si u fazonu: Kad će granica? A-ha-ha. Ali i tako se družimo. Evo, ja za Petrovića imam priču. On je već tri ili četiri godine u Topoli. Ja kad sam bio u Lučanima, on naravno levi bek, ja desno krilo, direktno jedan protiv drugog... Mi ne ono da smo zaratili nego... Baš je bilo i ružnih reči i sve. I kad sam dolazio u TSC baš sam očekivao da varniči. Kad on dečko za deset. Evo vidiš, sad smo i na moru bili zajedno“.

A na moru, ne na Maldivima, Mauriciju ili na nekoj drugoj egzotičnoj destinaciji, nego...

“Ulcinj! A-ha-ha. Meni je bitno ko je sa mnom, ne gde sam. A sad je bio Nemanja Petrović i porodice naravno. Išli smo pet dana, mali odmor. Baš mi je bilo lepo“.

No, nazad na fudbal i nazad na ono najzanimljvije, a to je svakako jesen u Evropi. I mada Jovanović uporno „priziva“ rivale iz Engleske, jer kako sam kaže „Premijer liga je ipak – Premijer liga“, nesporno je da TSC čeka fudbal neuporedivo jačeg intenziteta od onog u Mozzart Bet Superligi. Sličan recimo onome koji igra Crvena zvezda u Evropi, a TSC je protiv šampiona umeo da odigra izuzetne intervale, ali je uglavnom na kraju – loše prolazio.

“Ne mogu da kažem da uđemo bolje od njih u utakmicu, ali prvih pola sata uglavnom i držimo loptu, napadamo, međutim... Da li nam padne koncetracija ili šta već, a Zvezda to koristi i posle je teško da se vratiš u utakmicu. Moramo te mečeve da iskoristimo Zvezdu za nauk. Da analiziramo gde smo grešili, šta smo radili, da izvučemo pouke iz poraza. Mogu te utakmice da nam donesu u pripremi za Evropu. Jer nas takve i čekaju utakmice, ako ne i dosta jače... Pričamo o tome, bacimo i neku šalu. Pokušaćemo da se spremimo što bolje za to, prvo fizički, iako ja smatram da smo stvarno fizički dosta spremni. Spremićemo se, pa šta bude“.

ŠTO DA NE DAMO GOL LIVERPULU?

I još jedno, sve ovo ne znači da se u Bačkoj Topoli bilo čega plaše. Šef Žarko Lazetić i insistira na tome da igrači uživaju u fudbalu.

“Žarko je i kad je vodio Metalac forsirao taj direktan fudbal, da imamo posed. On od nas zahteva da pre svega uživamo na terenu, da preuzmeš odgovornost, da nemaš strah od igre. I to se vidi... Evo, i Petrović je kao bek dao četiri gola i to vrlo važna. Mora dakle da se preuzme odgovornost i momci su naučili na to“.

Pritisak svakako ne postoji na međunarodnoj sceni, ne za TSC. Dakle, nema straha, samo uživanje?

“Bukvalno tako. Nemamo strah, što ne znači da ćemo sad: E, došli smo do Evrope, ispunili smo cilj, to je to, idemo sa belom zastavom. Ne, stvarno ne! Šef od nas zahteva da igramo, ali kažem: zahteva i da preuzmemo odgovornost. Zašto da ne damo gol Liverpulu? Šta znači, ako je Liverpul treba sad odmah da se predamo? Ne, mi realno ne razmišljamo tako. Ko god da bude protivnik daćemo sve od sve i pokušaćemo da uživamo. Ovo sad i ružno zvuči. Pa, igramo Ligu Evrope, normalno da ćemo da uživamo! Nemamo neko opterećenje, ali uvek postoji pozitivan pritisak da se pokažemo u što boljem svetlu, kako mi igrači, tako i klub i cela zemlja“.

Namerio se dakle Saša da naudi Endiju Robertsonu?

“A-ha-ha. Daće Bog“, završava Jovanović, najbolji fudbaler u protekloj sezoni Mozzart Bet Superlige.