INTERVJU - Igor Vujačić: U Partizanu sad gore nego kad sam ja bio, ne znam zašto mi Savo nije dao priliku

Strpljivo je čekao Igor Vujačić svoju šansu u Partizanu, u jednom periodu je više sedeo u istočnoj loži stadiona u Humskoj nego što je bio na terenu i izgledalo je da će vrlo brzo spakovati kofere i napustiti srpsku prestonicu, međutim, onog momenta kad se izborio za mesto pod suncem, stamenog momka iz Podgorice više niko i ništa nije moglo da pomeri sa pozicije štopera. Bio je stub odbrane koja je primila najmanje golova u ligi u sezoni 2021/22, stekao epitet grača koji se ničega ne plaši i spreman je da glavom krene na krampon, ako je to potrebno. Tako nešto su Grobari znali da cene, ali ono što Igora  najviše boli, za četiri godine u Humskoj nije osvojio nijedan trofej, a mogao je barem jedan, toliko je zaslužio zbog svega što je pružio, možda baš u toj sezoni 2021/22.

"Možete li da zamislite situaciju u kojoj osvojite 98 bodova, budete najbolja odbrana i napad lige, a ne osvojite titulu? Ta sezona mi je ostala baš upečatljiva, emotivno mi je mnogo teško palo, ne mogu da vam opišem kako sam se osećao. Partizan trenutno nije konkurentan ni u ligi, a iz evropskih takmičenja je već davno ispao. Zbog toga, smatram da je situacija sada mnogo gora nego kad sam ja bio u klubu, ali izgleda da je tako nešto moralo da se desi kako bi došlo do bilo kakvih promena", rekao je Igor Vujačić u razgovoru za Mozzart sport.

Da li si nekada imao utisak da vas mediji i navijači potcenjuju i ne cene dovoljno to što radite, a niste uradili malo. Osvojiti 98 bodova i biti konkurentan u Evropi nije jednostavno za srpske klubove?

"Jesam, ali nisam nikad mislio da to dolazi od navijača, nego upravo od medija, spinovalo se dosta, ne znam zašto se to radilo. Svaki put kad pobedili neku bitnu utakmicu to se predstavljalo kao da to nije ništa specijalno, takvi su se naslovi vrtili. Kao da se samo čekao dan kad će neko napisati "znali smo da ovi ne mogu da izdrže do kraja". Mi smo gazili i borili se do poslednjeg kola. U nekim utakmicama definitivno je bilo i do nas, dolazilo je do oscilacija, ali i te kako je bilo faktora sa strane na koje nismo mogli da utičemo, neko drugi je presuđivao da ne dođemo do pobede. Pogledajte danas - Partizan nije ni blizu toga da osvoji 98 bodova. Ne bih se vraćao više na to, prošlo je, ostaje žal i bol za tom sezonom. Bili smo na korak od titule, ali nije nam se dalo, to je moje mišljenje, pa kako ko protumači".

Bio si junak revanša protiv Sočija, navijači još uvek pamte onu situaciju kad si u produžetku maltene izvadio loptu iz gola, posle je došao i onaj gol u penal-seriji za prolaz dalje.

"Soči je sezonu ranije završio kao četvrti ili peti u Rusiji. Imali su dobre igrače, prvi meč odigramo 1:1, posle u Beogradu dva puta jurimo rezultat i vratimo se, Šćeka (Aleksandar Šćekić) je dao gol u 90. minutu i tad smo pokazali kakav karakter imamo. Meni lično je draža ta intervencija gde sam spasio čist gol, nego penal za pobedu, ali tako se sve nacrtalo. Dao sam gol i protiv Santa Klare u prvoj utakmici, atmosfera sa revanša na našem stadionu je nešto što će mi zauvek ostati u sećanju".

(©Reuters)

Mnogo toga se za tebe promenilo od dolaska Aleksandra Stanojevića za trenera, do tada, nisi bio standardan.

"Znate kakva je moja situacija bila pre Saletovog dolaska. Mnogo mi je uticao na karijeru i ne bih bio danas ovde gde jesam da nije bilo njega. Dao mi je šansu i poverenje i mislim da sam to iskoristio na idealan način. Još uvek smo u kontaktu, čujemo se. Volim njegov način rada i stil igre, tako da smo kliknuli na prvu. Ovaj poslednji mandat? Nije on kriv, primio je na sebe sve ono loše što se dešavalo, završilo se neslavno po njega. Čovek koji je toliko dobrog učinio za Partizan ne zaslužuje da zbog loša tri meseca bude uprljano sve ono što je napravio".

Koliko stižeš da pogledaš Partizan danas?

"Pratim skoro svaku utakmicu kad sam god u mogućnosti i kad me ne sprečavaju moje obaveze. Teško mi je da vidim ovakav Partizan, ali nadam se i verujem da će izađi iz krize i ponovo biti konkurentan da se bori za titulu. Nije realno da se desi odmah, ali došli su novi ljudi, stigla je nova energija i to dobro. E sad, svi znamo da u Partizanu nikad nema vremena, ali ako sve legne kako treba, rezultati će doći".

©Reuters

Zbog čega nisi igrao kod Sava Miloševića, pogotovo si u toj prvoj sezoni malo bio na terenu?

"Možda je i moja adaptacija na novu sredinu malo duže trajala, ali da vam kažem neki konkretan razlog - nemam ga. Trenirao sam, radio dobro, čekao priliku, dobijao sam je tako što bi odigrao jednu utakmicu pa bi sledećih deset bio na klupi ili van protokola. Ne znam razlog zašto je tako bilo".

Kao mlad si bio u Vojvodini, bila je to sezona 2012/13. Trener ti je bio Marko Nikolić, ali igrao si vrlo malo.

"Samo dve utakmice, bila je ozbiljna konkurencija na poziciji štopera. Tu su bili Đorđe Jokić, Igor Đurić, Branislav Trajković i kad je tako, teško je dobiti priliku. Kasnije je bio i Jagoš Vuković. Bio sam mlad, možda mi je tako nešto trebalo, kao neka škola za ubuduće. Tako gledam danas na to".

Posle četiri godine u Partizanu, odlaziš u Rusiju, zašto baš Rubin?

"Bilo je razgovora sa dosta klubova, ali niko nije bio konkretan, osim Rubina. Oni su se vratili u elitni rang, predstavili su mi plan i nisam dugo razmišljao da li treba da prihvatim odlazak u Kazanj. Ima i do toga što je u Partizanu bila baš teška situacija i želeo sam da odem i da se oprobam u nekom drugom takmičenju.

Kakav je Kazanj?

"Kad sam došao, bilo je dosta momaka sa ovih prostora i brzo sam se adaptirao. Nema neke prevelike razlike u mentalitetu ljudi, ali je Kazanj baš hladan grad. Prošle godine bilo je i minus 20, Toljati isto, a on je na samo 40 minuta vožnje avionom udaljen od nas. Sad je nešto blaže, iako još uvek jeste minus. vrlo je neugodno za stopala (ha-ha-ha), baš se smrznu. Međutim, nikad tempreatura nije padala toliko nisko da se igranje utakmice dovede u pitanje, ali da je neprijatno, jeste. Polako se navikavam i na to".

Koji igrač iz ruske lige ti je ostavio najbolji utisak? Dosta se pominje Manfred Ugalde, piše se da ga traži dosta klubova.

"Najviše me je imperesionirao Džon Kordoba, napadač Krasnodara. On je i reprezentativac Kolumbije. Sa njim uvek vodim jake duele svih 90 minuta. Za mene, najbolji igrač u čitavoj ligi, sigurno".

Nedavno je bio žreb za Svetsko prvenstvo, Srbija je izvukla Albaniju, ti u ekipi imaš nekoliko momaka baš odatle, kapiten si ekipe, da li je bilo nekih problema?

"Ma, kakvi! To su sve dobri momci. Štaviše, šalili smo se međusobno na račun toga. Nije bilo nikakvih provokacija ili bilo čega što bi moglo da krene kako ne treba", jasan je Vujačić.