INTERVJU – Goran Pandev: Serija A propada jer nema gazda kao što su Morati i Berluskoni, Ameri su tu da zarade

Kada je Darko Pančev penalom u Bariju popeo Crvenu zvezdu na krov Evrope, osmogodišnji Makedonac Goran sa samo jednim različitim slovom u prezimenu pravio je prve fudbalske korake u Strumici, oponašao driblinge Dejana Savićevića i nadao se da će jednog dana dostići iste visine.

I prošlo je skoro 20 godina od Pančeva do Pandeva na evropskom tronu.

Iz rodne Strumice je sudbina odvela Gorana Pandeva tamo gde se ugasila karijera Darka Pančeva. Ali za razliku od slavnog zemljaka, Pandev je tu prepreku savladao. Kao talentovani tinejdžer je na mala vrata došao u veliki Inter, morao da ga napusti, a onda da se vrati na velika i da posle samo nekoliko meseci ispiše najslavniju stranicu u istoriji milanskog giganta.

Goran Pandev je bio taj poslednji začin koji je Žoze Murinjo ubacio u legendarnoj sezoni „triplete“. Osvojio je sve sa Interom, na Apeninima trajao dve decenije, voleli su ga u Rimu, Milanu, Napulju, Đenovi... U svojoj zemlji je apsolutni fudbalski idol i jedan od njenih najvećih sportista. Kao kapiten je odveo Makedoniju na Evropsko prvenstvo i napravio najveći uspeh u istoriji tamošnjeg fudbala.

Kada se u istoj rečenici pomenu Makedonija i fudbal, prva asocijacija je Goran Pandev. A jedan je od retkih bivših fudbalera koji ne zaboravlja korene i koji je osnovao klub u kojem će stasavati neke nove perjanice makedonskog fudbala. Još jedan od razloga zašto ga u Makedoniji vole i cene.

Goran Pandev je prethodnih dana bio gost kompanije Mozzart u Beogradu i u velikom intervjuu za Mozzart Sport osvrnuo se na najbitnije događaje iz života i karijere.

Za početak, pitanje svih pitanja u Srbiji. Za koga navija Goran Pandev: Crvenu zvezdu ili Partizan?

„Svi kao klinci navijaju za Zvezdu. Isto i ja. U bivšoj Jugoslaviji Zvezda je bila, i danas je, jedan od većih klubova u Evropi. Čast mi je što sam ovde u Beogradu, što sam bio i u klubu i što sam bio gost jednog od najvećih klubova u Evropi“.

Mozzart doveo Pandeva u Zvezdu

Da li je ta navijačka opredeljenost krivica Dejana Savićevića kojeg ste često isticali kao idola?

„Savićević mi je bio idol, stvarno mi se sviđalo kako igra. Bio je levonog kao i ja kada sam bio mali. Probao sam da radim njegove finte, navijao sam za Savićevića i kada je išao u Milan“.

Da li si očekivao da ćeš poput njega igrati u Italiji, milanski derbi na drugoj strani?

„Svi imaju neki san. Ja sam imao san da igram fudbal na velikom nebu. Došao sam iz malog kluba kao što je Belasica. Igrali smo na nekom turniru u Vijaređu. Tamo je bio i Inter. Kasnije je došla ponuda. Bio sam srećan, želeo sam da napredujem i prezadovoljan sam onime što sam napravio u karijeri“.

NIJE LAK PRELAZ IZ BELASICE U INTER

Kako je izgledalo to kada te je Inter otkrio, kada te je prvi put pozvao?

„Nisam mogao da verujem kada me je zvao predsednik Belasice i rekao da me želi Inter. Pričao sam sa roditeljima, bio sam srećan, ali sam znao da idem u veliki klub gde je teško uspeti. Znamo da je puno talenata premlado otišlo u velike klubove i da nisu uspeli. Bio sam uveren da mogu da igram u Seriji A. Prvo sam igrao u omladinskim kategorijama. Put mi nije bio lak. Bio sam u Speciji na pozajmici u trećoj ligi, pa u Ankoni u Seriji A. Potom sam igrao za Lacio. A kada sam postao slobodan igrač 2010. godine i kada je zvao Inter, rekao sam sebi: ‘Gorane, sada je vreme da pokažeš da možeš da igraš za ovako veliki tim kakav je Inter’“.

Koliki je bio skok u kvalitetu da se iz Makedonije priključiš Interu? Gde si bio u odnosu na vršnjake?

„Omladinska ekipa Intera je bila izuzetno kvalitetna. Imala je igrače poput Obafemija Martinsa. Znamo da je on posle igrao odlično za prvi tim i osvojio skudeto. Ja sam došao iz male zemlje, iz malog grada kao što je Strumica, u jedan od najlepših gradova Italije kao što je Milano. Dolaziš u veliki tim, tada je Ronaldo igrao za Inter. Pre toga sam ga samo gledao na televiziji. Nisam mogao da verujem. U početku je bilo malo teže, ali nakon što sam naučio jezik i uklopio se u italijanski način života, postao sam zaista srećan“.

ŠTA JE RONALDO RADIO – TO NE BIH ZNAO NI KAKO DA OBJASNIM

Zuba Ronaldo (©Reuters)

Da li si imao priliku da upoznaš Ronalda kao klinac sa 18 godina?

„On je bio u prvom timu, a nas četiri-pet iz omladinaca smo povremeno trenirali sa prvim timom. Kasnije je imao tešku povredu, pa je i trenirao sa nama u omladinskom timu. Divan čovek. I kada je imao najviše problema sa povredama, uvek je bio tu da priča sa nama, pomagao nam mentalno. Čast mi je bila što sam ga upoznao. Jedan od najvećih igrača na svetu“.

Koliko je Ronaldo odskakao na treninzima?

„Jedno je kad gledaš na televiziji, potpuno drugo kada treniraš sa njim. Radio je na terenu stvari koje ne bih znao ni kako da objasnim. To je bila brzina, tehnika... Gledaš ga kako prolazi po tri-četiri igrača i ne možeš da shvatiš kako je to uradio“:

Da li je neko od saigrača bio blizu Ronalda?

„Imao sam sreću da igram sa puno velikih fudbalera. U Napoliju su bili Iguain, Kavani, u Interu Snajder, Milito, Eto... Plejada velikih fudbalera. Za mene je Eto bio stvarno top, ali je Ronaldo jedini. Mislim da ne postoji takav kvalitet“.

Kako objašnjavaš tu privlačnost između Serije A i igrača sa Balkana?

„Italijani imaju isti mentalitet kao Balkanci i zato se igrači sa ovih prostora lakše prilagođavaju na tamošnji život i stil igre. Kada sam počeo da igram u Seriji A 2002/2003. godine, Juventus je imao veliku ekipu, Milan isto. Pa igrali su tada finale Lige šampiona jedni protiv drugih. Poslednjih godina italijanski fudbal je u padu, veliki klubovi imaju finansijskih problema, ali i dalje je Italija među pet najjačih liga u Evropi“.

Postigao si tada spektakularan gol protiv Juventusa, Kanavaro je dva puta ispao, ni Bufon nije mogao da te zaustavi...

„To je najlepši gol koji sam postigao u Seriji A. Dao sam ih 100, ali ovaj je sigurno najlepši. Kada vidiš odbranu Juventusa... Igrali smo na Dele Alpiju, a Juve je bio najbolja ekipa u Italiji. Kada mi je došla lopta, sada mi se vraćaju sećanja, to je došlo spontano... Nisam video da je Kanavaro tu. Ali nekoliko dana kasnije kada sam pogledao gol, igrače koji su bili u odbrani, rekao sam sebi: ‘Gorane, nešto dobro si uradio. Dobro si počeo u Seriji A’”.

NAJTEŽE JE BILO PROTIV NESTE, NE DODIRUJEŠ LOPTU

U dresu Lacija protiv Nestinog Milana (©AFP)

Češći je slučaj da mladi talenti ne dođu do prvog tima, pogotovo iz inostranstva. Ti si jedan od retkih... Koliko je teško bilo?

„Nije bilo lako. Bio sam svestan da dolazim iz malog kluba poput Belasice i znao sam da nije realno da odmah završim u prvom timu i da dobijem šansu. Inter je imao velike igrače, borio se za 'skudeto'. Verovao sam u sebe, stalno sam radio, ponekad bio i razočaran jer su me nekoliko puta slali na pozajmicu. Došao sam u situaciju da kažem da Inter ne veruje u moje kvalitete. Ali ja sam išao svojim putem, radio, verovao, vratio se tamo i sa Interom osvojio Ligu šampiona posle 45 godina čekanja“.

Da li si razmišljao da digneš ruke posle tih silnih pozajmica?

„Nikada nisam razmišljao da dižem ruke. Bilo je ideja da se promeni sredina, Belgija, Holandija, da se ode u malo lakše prvenstvo. Ali hvala i mojoj porodici i menadžerima koji su me podržavali i verovali da mogu da uspem u Seriji A. Imao sam problema u Ankoni, nisam na početku igrao mnogo u Seriji A, ali nikada se nisam razočarao. Znao sam da moram da budem spreman kada dobijem šansu“.

Da li je mit ili istina da bez taktike u Seriji A ne možeš ništa?

„Istina je. U početku sam imao problema, jer u Makedoniji i Balkanu kada daš loptu klincima, tehnika je u fokusu i svi žele loptu. U Italiji se dešava da trening traje dva sata i sve vreme te trener samo pomera. Taktika, prekidi... Pa znamo da su Italijani osvajali evropska i svetska prvenstva i Lige šampiona na taktiku. Nisu bili favoriti, nisu imali toliki kvalitet, ali su sve osvajali na taktiku“.

Bile su to zlatne godine Serije A, najbolji defanzivci sveta su tada igrali tamo. Koliko je teško mladom napadaču kada su prekoputa Nesta, Maldini, Kanavaro?

„Imao sam sreće da igram protiv njih. Stvarno je bilo teško. Taktički su perfektni, fizički su neprikosnoveni, brzi su... A pritom znaju kada da izađu ispred špica, kada da zatvore... Stvarno je bilo teško protiv njih. Velika stvar je da napraviš karijeru kada igraš protiv takvih defanzivaca“.

Je li bilo nekih prljavih trikova?

„Ako mu praviš puno problema, odmah ide start. Ili dobiješ lakat. To je normalno. ‘Gde ćeš mali.’ Nije bilo VAR-a. Sada je malo teže. Nesta mi je bio najteži defanzivac protiv kojeg sam igrao. Nisam dodirivao loptu. Bio je inteligentan, snažan, taktički perfektan“.

VOLEO SAM DA IGRAM DRUGOG ŠPICA, ISPRED MENE KAVANI ILI IGUAIN

Pandev sa Kavanijem (©AFP)

Koji je bio prelomni momenat kada si shvatio da si igrač za Seriju A?

„Prelazak u Lacio. Klub je imao finansijskih problema, Kranjoti je prodao klub Lotitu i nisu više tu bile zvezde kao što su nekada bili Krespo, Jugović, Mihajlović, Stanković, Almeida, Mendijeta... Bio je klub u krizi. Ostali su Peruci i pet-šest njih. To mi je bila šansa. Nije bilo lako, na Olimpiku bude po 60.000 ljudi. Lepo mi je krenulo, da sam gol Kaljariju u drugom kolu, pa gol Juventusu posle. Počeli su ljudi da me vole. Igrao sam na više pozicija i stalno sam davao maksimum na utakmicama i treninzima. To ljudi znaju da prepoznaju. A kada te ljudi zavole, lakše je. Nije problem ni kada ne odigraš dobro dve-tri utakmice.

Koja pozicija je bila omiljena?

„U Laciju sam igrao sa Rokijem napred. Dao je puno golova na moje asistencije. Imao sam sreće što sam igrao na više pozicija. Po strani, iza špica, ponekad kao najistureniji, mada to nisam voleo da igram. Najviše sam voleo da igram tog drugog špica. Igraš iza Kavanija, Iguaina... To su sjajni igrači koji znaju da ulaze u prostor. Tehnički su besprekorni i zadovoljstvo ti je da igraš sa njima“.

Kod kog trenera si najviše napredovao?

„Najveći uticaj je imao Delio Rosi u Laciju. Bio mi je trener pet godina. Dao mi je pravu šansu i kada sam igrao loše, stalno je verovao u mene. Radili smo puno i taktički i fizički, bio sam mlad, trenirao sam po dva puta svaki dan. Mi mladi smo ostajali posle treninga, dobijali dodatne centaršuteve, vežbali otvaranja, ali to mi je kasnije i te kako poslužilo“.

Pričalo se da Peđa Mijatović kao tadašnji direktor Reala hteo da te dovede u Madrid.

„Ne znam da li me je hteo. Dobio je Lacio puno ponuda, ali gazda nije hteo da me pusti. Imao sam ponude Zenita, Sevilje, Totenhema, a za Real i Peđu ne znam. Ali u tom periodu sam igrao na visokom nivou. Bio sam mlad“.

IGRAM TRI ILI ČETIRI SEZONE NA TOP NIVOU, ALI KOD LOTITA – NEMA NOVOG UGOVORA

Kaludio Lotito je odbijao da te proda i sklonio te iz prvog tima jer nisi žele da produžiš ugovor.

„Žao mi je što se tako završilo sa Lacijem. Nismo obnovili ugovor. Imao sam još godinu dana ugovora, on je hteo da ga produži. Imao je ponudu od Intera i nije je prihvatio. Bio sam kod njega i rekao mu da hoću da idem, da probam da osvojim nešto u Evropi u većem timu. U Laciju smo osvojili Kup Italije, ali mislim da nisam mogao više da dam Laciju i hteo sam da idem u veći klub. Šest meseci sam bio van tima, trenirao sam i to je bio najteži period u karijeri. I onda sam u januaru kao slobodan igrač potpisao za Inter. Čudan je fudbal, nisam igrao šest meseci, a onda u drugom delu sezone sam osvojio Ligu šampiona i Skudeto sa Interom“.

Lotito je poznat kao tvrdoglav tip koji ne pušta igrače tako lako...

„Takav je čovek. Želi da odlučuje o svemu. Na početku sam imao baš korektan odnos sa njim. Igrao sam tri, četiri sezone na top nivou, ali nikako mi nije nudio novi ugovor. Kao da me nije dovoljno poštovao i zato smo se na kraju razišli. Nisam ja jedini koji je imao problema i drugi igrači su ih takođe imali. Ali da se nismo razišli, ne bih osvojio to što sam osvojio u Interu. Posle šest meseci neigranja fudbala, svašta ti se mota po glavi. Da li da produžiš da igraš ili je dosta. Bio si na top nivou, a onda te za šest meseci ljudi zaborave. U januaru sam uspeo da se vratim i da na kraju sezone osvojimo sve. Treba da imaš sreću u karijeri, ali i da veruješ u sebe“.

MURINJO NAM KAŽE: ŠTO JE LOPTA MANJE KOD NAS – TO BOLJE

Šampionska ekipa Intera iz 2010. godine (©Reuters)

Da li te je Murinjo zvao u Inter?

„U januaru smo imali suđenje sa Lacijem, tužio sam ih što sam trenirao sam i dobio presudu. Imao sam ugovor sa Lacijem do kraja sezone, ali sam dobio tužbu i čiste papire. Posle dva dana, moj menadžer Brankini me je zvao da dođem u Milano da pričamo. Marko Branka je zvao Murinja i dao mi ga na telefon. Murinjo kaže: ‘Je l si spreman da se vraćaš, ti si dužan Interu’. Ja rekoh vraćam se, ali šest meseci nisam igrao, neću opet da ne igram. Bila je jaka konkurencija. Sreća je bila što je Eto bio na Kupu Afričkih nacija. A Murinjo je bio iskren i rekao da kod njega igra onaj koji zasluži, onaj koji je u formi. Hteo sam da dokažem da mogu da igram u Interu. I kada sam dolazio tamo kao klinac, rekao sam sebi da ću igrati na San Siru i da ću osvojiti nešto“.

U tom trenutku, Inter nije bio favorit za Ligu šampiona, jedva su prošli grupu...

„I u prvenstvu nas je Roma preskočila u jednom trenutku. Bili smo u krizi. Ali od osmine finala Lige šampiona igrali smo taktički odlično. Imali smo odlične igrače, kontre... Snajder, Milito je imao strašnu sezonu, Eto je pravio razliku... Kada smo prošli Barselonu u polufinalu, znali smo da moramo da dobijemo finale. Prođeš Barsu, za mene jednu od najboljih ekipa u svetu. U osmini smo izbacili Čelsi, a jedino smo imali sreće da u četvrtfinalu igramo protiv CSKA iz Moskve. Igrali smo taktički odgovorno, znali smo šta hoćemo i imali smo samopouzdanje za osvajanje Lige šampiona“.

Kako je izgledalo to kultno polufinale sa Barsom? Kako vas je Murinjo pripremao taj dvomeč?

„Nikada nismo sa Murinjom imali te momente da gledamo video analize, da pričamo o protivniku. Sećam se pred Barselonu, pred prvi meč u Milanu... Bili smo u karantinu. Niko nije očekivao da ćemo imati sastanak, ali Murinjo ga je zakazao. Hteo je da priča sa nama. Rekao je: ’Momci, što je lopta manje kod nas, to bolje. Oni su najopasniji kada je lopta kod nas’. Barsa je tada uzimala lopte na presing. Dajte loptu njima i čekajte. Prvu utakmicu na San Siru smo stvarno odigrali top. U Barseloni već posle 15 minuta je isključen Tijago Mota, igrali smo od tada sa igračem manje, izgubili 1:0 i na kraju prošli. Pripremali smo utakmicu, ali više u glavi. Svaki igrač je imao da gleda određenog njihovog igrača. Ja sam gledao Danija Alvesa kako se ubacuje po boku. Murinjo je posebno radio sa svakim igračem.

ŽOZEA SU NAJVIŠE VOLELI ONI ŠTO NE IGRAJU

Žoze Murinjo s peharom Lige šampiona

Ti i Eto ste tada praktično igrali bekove...

„Ako hoćeš da prođeš Barselonu, moraš da trčiš duplo više od njih. Znali smo da imaju duplo više kvaliteta od nas. I kao ekipa i kao pojedinci. Jedino što smo mogli da odigramo taktički perfektno i da trčimo više od njih. Alves je igrao krilo, ne beka. Moraš da ga guraš do kraja. Posle, kada smo mi imali loptu, imali smo kvalitetne igrače u veznom redu. Mota, Kambijaso, Stanković... Snajder, kada se ubaciš, pošalje loptu ispred tebe. Milito je iz polu-šansi davao golove. Imali smo tada najboljeg desnog beka Evrope, Majkona. Imali smo štopere Lusija i Samjuela, nije ih bilo lako proći“.

Ima ona scena kada Murinjo uvodi Stankovića i pokazuje mu pesnicu...

„Da, da! Da tuče. To je normalno bilo. Deki je znao da tuče, ali je imao kvalitet. I znao si uvek šta može da ti da... I kada uđe sa klupe i kada igra od početka. Interesantno je bilo što su Murinja još više voleli igrači koji nisu standardno igrali. Nije lako kada trener ima 23, 24 igrača, velika konkurencija, a svi hoće da igraju. Materaci ili Muntari, što su manje igrali, više su ga voleli. Kao oca. To nisam mogao da razumem“.

Koja je njegova tajna da se uvuče igračima pod kožu?

„On je uvek bio stoprocentno iskren. Otvoreno ti kaže šta misli, šta traži i šta očekuje od tebe. Ja sam promenio puno trenera, ali nisu svi imali takav stav i takvo ponašanje. Da ti sve kaže u lice. Da ti kaže šta treba da uradiš, ili šta ne radiš dobro“.

BALOTELI BACIO DRES NA TEREN, SAIGRAČI GA JURILI DA GA TUKU

Možda se dobro slagao sa vama jer ste bili stariji... Nije tu bilo mnogo mlađih igrača, osim Balotelija i Arnautovića... Kako su se oni uklapali?

„Nisu njih dvojica igrali puno jer su pravili problem, a-ha-ha... Bili su klinci, glava im je bila drugačija, ali su bili izuzetno kvalitetni i zaslužili su mesto tamo. Na sreću, Murinjo je tada imao igrače kao što su Materaci i Zaneti. Ova dvojica su bili malo problematični karakteri, pa još zajedno. Mislim da je to bilo u Ligi šampiona, da li protiv Čelsija. Baloteli je bacio dres na teren, pa su ga saigrači jurili da ga tuku, a on pobegao, sakrio se u WC. Ne znam tačno koja je utakmica bila“.

Da li se posle tog dvomeča kada ste izbacili Barsu u glavama prelomilo da vam je svejedno ko je u finalu? Da je finale lakše od polufinala?

„Nismo bili opušteni, ali bili smo sigurni da ćemo osvojiti Ligu šampiona. Znate onaj osećaj iznutra da ćemo pobediti i ako odigramo katastrofa. Kasnije sam četiri puta gledao utakmicu. Imali smo možda dve, tri šanse i dali smo dva gola. Ali imali smo taj unutrašnji osećaj. Pričao je to Eto pred utakmicu, da se finala ne igraju, nego dobijaju. Kada izgubiš finale, ne sećaju se ljudi ko je izgubio. Ako izgubimo ljudi će se sećati da je Bajern bio šampion. To je bila poruka Etoa koji je već osvojio Ligu šampiona sa Barselonom. Imao je iskustvo igranja u takvoj utakmici i puno nam je pomogao“.

Goran Pandev (©Mozzart Sport)

Šta je ostalo najupečatljivije iz finala u kojem si odigrao 80 minuta?

„Kod drugog gola sam bio mrtav, nisam ni stigao tamo da se radujem. Uradio je Milito veliku stvar, dao je fenomenalne golove. Ja sam imao jednu šansu koju mi je golman odbranio. Nije bilo nekih deset zicera koje smo promašili pa da to pamtim, ali mislim da smo zasluženo osvojili Ligu šampiona“.

Da li si očekivao da počneš? Pričalo se tada da Murinjo ima dilemu da li krene ofanzivnije sa tobom ili defanzivnije sa Dekijem?

„Očekivao sam jer sam igrao skoro sve utakmice u Ligi šampiona. Manje me je bilo u prvenstvu, više u Ligi šampiona. Murinjo je forsirao 4-2-3-1, kao ofanzivno, a mi smo ustvari igrali bekove. Ali to je njegov sistem i kada ide dobro, nije mnogo menjao igrače. Pričao mi je dva dana pred utakmicu da ću igrati...“

DA JE ŽOZE DOŠAO S NAMA NA SAN SIRO, VIDEO BI 30.000 LJUDI NA AERODROMU

Roma vas je tada stigla u prvenstvu. Bili su jako zanimljivi mečevi kao onaj protiv Sampdorije kada je Murinjo pokazao sudiji „lisice“.

„Sampdorija je posle dobila Romu na Olimpiku, a mi smo dobili kući i opet smo preskočili Romu. Imali smo puno problema, dobili smo Sijenu u poslednjem minutu, gubili smo 3:1 ili 3:2, dobili smo 4:3 na kraju. Tu se videlo da je to naša sezona. Kada ti ne ide, a ti dobijaš. Isto i poslednje kolo kada smo osvojili Skudeto. Milito je dao gol u završnici...“

Da li je istina da je Majkon pred tu Sijenu pitao Murinja da ga pusti u Brazil ako postigne gol?

„Ne znam da li je istina, ali smo uvek posle Lige šampiona imali slobodan dan. Igramo u Londonu protiv Čelsija, možeš da ostaneš u Londonu, posle uzmeš privatni avion i vratiš se u Milano. Tu Murinjo nikada nije pravio problem. I zato je imao tako korektan odnos sa fudbalerima. Mi smo osvojili Skudeto, pravili smo feštu, a on nam šalje poruku da treba da idemo kući jer je Skudeto ništa ako ne osvojimo Ligu šampiona za nedelju dana“.

Da li ste očekivali da će Murinjo otići posle finala Lige šampiona?

„Znali smo da se dogovorio sa Real Madridom. Više od dva meseca se o tome pričalo u klubu, izašlo je i u novinama, u Gazeti...“.

Ima ona anegdota da nije hteo da vrati sa ekipom u Milano, jer se plašio da bi ostao i ne bi otišao u Real...

„Da se vratio sa nama, video bi pun San Siro u šest ujutru, 30.000 ljudi na aerodromu... Bilo je nešto lepo, nešto veliko jer je Inter toliko dugo čekao na titulu u Ligi šampiona. Imao je predugovor, dogovorio se sa Realom. Trebalo je samo da stavi potpis. On je dao sve od sebe Interu. Teško da je mogao više od toga i dobro je uradio što je otišao u Real“.

NEMA VIŠE FANATIKA KAKVE SU BILE RANIJE GAZDE, AMERIKANCI SU TU DA ZARADE

Masimo Morati (©Reuters)

Bio je to na neki način i kraj generacije, došao je Benitez i usledio je pad...

„Bili smo svesni da je teško da ponovimo to što smo uradili. Sa Benitezom smo izgubili finale Superkupa u Monte Karlu protiv Atletiko Madrida, dobili smo Superkup Italije i osvojili smo Svetsko klupsko u Dubaiju. Došlo je mnogo novih igrača koje je Benitez želeo, došli su mladi poput Kutinja... Hteo je Inter malo da promeni igrački kadar. Nismo imali mladu ekipu, bili smo zreli, stari, a Benitez je imao svoje ideje i hteo je to da podmladi. Nije uspeo da ih realizuje do kraja, ali ipak je doneo neke uspehe Interu“.

Da li si tada mogao da zamisliš ovakav pad italijanskog fudbala?

„Nisam očekivao da će se dogoditi takav pad velikih ekipa poput Milana, Juventusa, Intera... Da ne pričam o Romi i Laciju. Ne sećam se kada su poslednji put prošli u osminu ili četvrtfinale Lige šampiona. Imaju finansijski pad i nisu to klubovi kao ranije. Nemaš više gazde kao što je Masimo Morati, da živi za Inter, da ga voli, da daje sve da osvoji Ligu šampiona ili da kupi Ronalda... Gazde kao što su Morati i Berluskoni, takvi fanatici ne postoje više u italijanskom fudbalu. Danas su tu neki Amerikanci koji žele da zarade od kluba, gledaju fudbal kroz biznis, a ne navijački. Roma je poslednji Skudeto osvojila sa Sensijem. To su gazde koje su volele svoje ekipe kao da su im deca. Više nema takvih ljudi i zbog toga je italijanski fudbal ušao u krizu“.

Za Moratija važi da je bio najodaniji svom klubu i da je jednom prilikom za svoju ljubav prema Interu rekao da je to kao kada se muškarac zaljubi u pogrešnu ženu. Nikada nije krivio igrače...

„Zbog njega mi je bilo najdraže što smo osvojili sve. Kada sam video sreću njega i njegove porodice... Bio je najsrećniji čovek na svetu. Ništa drugo na svetu ga nije interesovalo osim intera. Dolazio je svaki dan dan na trening, pričao sa nama i bio nam kao drugi otac. Zato smo bili srećni što smo mu poklonili ’tripletu’. Ne znam kada će to neki italijanski klub ponoviti...“.

KAD IDEŠ U NAPULJ DVA PUTA PLAČEŠ, SKUDETO ĆE DA SLAVE DVA MESECA

Goran Pandev na San Paulu (©AFP)

Posle vrhunca u Interu si otišao u Napoli. Koliko je to bilo različito?

„Kad ideš u Napulj, dva puta plačeš. Kad treba da ideš u Napulj jer znaš kakvi su i kako žive za fudbal. I onda kad ti se ne ide iz Napulja jer te ljudi vole. Kad izađeš na San Paolo imaš osećaj da si uradio nešto veliko. Oni žive za igrače i za klub. Bilo mi je lepo tamo, za tri godine smo uradili fenomenalne stvari, igrali lepo kod Macarija i posle kod Beniteza... Osvojili smo dva puta Kup Italije, jednom Superkup...“

Kakav je gazda Aurelio De Laurentis?

„Specifičan. Malo je težak, ali je korektan. Prvi put je ušao u fudbal i danas vidimo da je izveo Napoli na pravi put. Nema nikave dugove, prodaje top igrače, stalno su u vrhu... Uradio je veliki posao u Napoliju“. 

Izgleda da ove sezone "skudeto" konačno stiže u Napulj?

„Ovo je ta sezona. I zaslužili su. Igraju najbolji fudbal. Ne samo u Italiji već su super igrali i u Ligi šampiona. Imaju veliku prednost, igraju najbolje i ako ne naprave neku glupost, na pravom su putu za 'skudeto'. Biće fešta dva meseca. Ljudi tamo žive za Napoli. Celo leto će da slave“.

Osim početaka u Makedoniji i kratkog perioda u Galatasaraju, celu karijeru si proveo u Italiji. Šta te je toliko vezalo za nju?

„Jednostavno, bilo mi je lepo. Kao što rekoh, mentalitet je sličan. Porodica mi se osećalo srećno, deca su mu se tamo rodila. Mislim i da sam pogrešio što sam išao tu jednu sezonu u Galatasaraj. Znaš ono kada ti se negde na ide, a moraš... Ali dobro, i to je iskustvo. I to je veliki klub. Osvojili smo duplu krunu, igrali Ligu šampiona, ali vuklo me je da se vratim u Italiju. Imao sam i ponude iz Engleske od Vest Hema, pa Volfzburg, Leverkuzen... Prandeli me je zvao u Galatu, tamo su bili Muslera i Snajder koji me je zvao 10 puta. Ali dobro, vratio sam se u Italiju i završio tamo karijeru“.

SNAJDER POČEO DA VREĐA: MALI, NISU TI OVO IGRAČI IZ LACIJA, RAZBUDI SE MALO!

Sa Veslijem Snajderom (©AFP)

Pomenuo si Snajdera. Dali je zaslužio tu zlatnu loptu 2010. godine?

„Iskreno, ja sam mislio da će je osvojiti jer je i sa reprezentacijom Holandije igrao finale Mundijala. Veliki igrač, tehnički fenomenalan, strašan pregled igre, daje ti lopte koje i ne očekuješ... Na početku mi je rekao: ’Mali, nisu ti ovo igrači iz Lacija... Razbudi se malo’. Počeo da vređa, a-ha-ha... I stvarno mora koncentracija da bude na maksimumu jer lopta uvek stigne. Žao mi je što nije osvojio tu Zlatnu loptu“.

Igrao si sa Militom i Iguainom. Dva argentinska ubitačna špica. Koga bi sutra pre uzeo u ekipu?

„Težak izbor... Dva vrhunska špica. Sa Militom sam osvojio sve. Dao je ko zna koliko golova. Ali i Iguain je vrhunski napadač. Tehnika, brzina, šut, glava, timska igra... Sve top. Uzeo bih obojicu i igrao u 4-4-2“.

Pred kraj karijere je usledila Đenova i prvi put borba za opstanak posle mnogo godina. Kako je bilo naviknuti se na to?

„Prvih šest meseci nisam bio fizički spreman i mučile su me povrede. Kada sam se vraćao iz Turske, hteli su me Atalanta, Đenova i Sasuolo. Đenova mi se uvek sviđala i kada sam igrao protiv njih. Marasi je lep stadion, tribine uvek popunjene... Potpisao sam za Đenovu, krenuo loše, puno igrača se promenilo, trenera, bio je haos... Ali meni je tamo bilo lepo, deca su počela da idu u školu, promenio mi se život. Nisam više bio klinac. Bilo je interesantno, uvek borba za opstanak i imali smo lep derbi protiv Sampdorije. Igrao sam rimski i milanski derbi, ali je ovaj poseban. Nisam mogao da verujem da navijači zajedno idu na utakmice. Kao porodica. Tata navija za Đenovu, mama za Sampdoriju i zajedno na tribinu. Lepa stvar u italijanskom fudbalu“.

DEKI JE U INTERU BOG!

Pandev i Deki Stanković (©AFP)

U kom si derbiju najviše uživao?

„Po kvalitetu, Dela Madonina je bio top. Ali i Lacio – Roma je bilo interesantno. Nikad nismo bili favoriti, a dobili smo dosta derbija protiv Rome koja je imala top ekipu i borila se za skudeto“.

Prvi milanski derbi si dobro upamtio. Murinjo se već spremao da te zameni, ali je dosuđen slobodnjak i ostavio te je da ga šutiraš.

„Istina je, hteo je da me zameni. Pre toga sam pogodio stativu, a imali smo igrača manje. Došao je slobodnjak i video sam da mi sprema izmenu, ali sam čuo kako govori: ’No, no, no. Ti šutiraš’. I dao sam ga. Murinjo mi je posle govorio da je to njegov gol, a ne moj, jer je trebalo da izađem. Pa dobro, ja mu kažem: ’Nisi ti šutirao, nego ja’. Bio mi je to dobar derbi. Milan je imao veliki tim i imao velike igrače. Bili su tu Ronaldinjo, Bekam...“.

Jedan od specijalaca za derbije je bio Dejan Stanković. Dao je priličan broj golova u derbijima i uglavnom su to bili evro-golovi.

„Ma Deki je napisao istoriju Intera. Bio je tamo 10 godina. On je tamo bog! Jedan od najvećih igrača u istoriji Intera i čast mi je što sam igrao sa njim. Puno mi je pomogao kad sam došao“.  

Prisustvovao si i nekim njegovim kultnim golovima kao što je onaj s centra protiv Šalkea?

„Bio sam na klupi. Nojer je branio za njih i ispucao loptu, a Deki je dočekao iz prve... Nojer nije mogao da veruje. Koordinacija, tehnika... Ali ubili su nas u ta dva meča. Prošli smo Bajern u osmini finala mojim golom u 92. minutu. I kada smo na žrebu izvukli Šalke, govorili smo da smo dobro prošli i da smo opet u polufinalu. Ali kad su nas uhvatili... Dali su nam 10 golova! Ali to je Liga šampiona“.

BILO ME JE SRAMOTA DA SE VRATIM U LACIO KAD SMO IZGUBILI OD ANDORE

Pandev posle plasmana na Evropsko prvenstvo (©Reuters)

Svih tih godina si bio prva i verovatno jedina zvezda u reprezentaciji Makedonije koja je u kvalifikacijama uglavnom bila autsajder bez šansi za plasman na velika takmičenja. Ali nisi odustajao...

„U klubovima je super išlo, ali u reprezentaciji nikako da se ispuni san o velikom takmičenju. Znao sam da smo i mala zemlja i reprezentacija koja nema 20 ili 25 velikih igrača. Ali sa Ligom nacija se ukazala šansa i nadao sam se. Pogodio se i spoj generacija, došli su Elmas, Bardi, Velkoski i uklopili se nama starijima gde su još bili Ademi, Ristovski... Tu smo se pronašli i kroz ligu uspeli da se plasiramo na Evropsko prvenstvo“.

Koliko je teško gubiti utakmice iz godine u godinu i ostati u toj reprezentaciji?

„Bio je i period kada sam preskočio jedne kvalifikacije. Ali kada obučeš dres reprezentacije i svoje zemlje, sve je drugačije nego u klubovima. Bilo je kriza i poraza. Gubili smo od Andore, bilo me je sramota da se vratim u Lacio posle takvih poraza. Igraš nerešeno sa Holandijom i onda izgubiš od amatera iz Andore?! To samo može nama da se desi... Vratim se u Rim i mesec dana ne mogu da se sastavim posle toga, a Delio Rosi viče i pita me šta mi je. Govorio mi je da odustanem od reprezentacije jer smo ionako uvek peti u grupi. Ali za mene je reprezentacija svetinja. Posle, kada je došao selektor Angelovski, promenio se i mentalitet igrača. A Liga nacija je olakšala malim zemljama poput Makedonije“.

Pomenuo si tu mlađu generaciju koja je ranije igrala na EP za mlade. Koliko si ti imao uticaja na stvaranje napokon jedne uspešne generacije makedonskih fudbalera?

„U meni su gledali lidera. Mnogo lošijih momenata sam u karijeri prošao sa reprezentacijom i to im stalno pričam. Oni su najbolja generacija koju je Makedonija imala. U svakoj generaciji smo imali pod dva-tri dobra igrača poput Mitreskog, pokojnog Miloševskog, Sedloskog, Nestorovskog... Ali nikada nismo imali ovakav tim. Zato sam pomagao mlađima da skinem pritisak. Preuzimao sam ga na sebe i igrali su lakše. To sam se dogovorio sa selektorom kada je on preuzeo reprezentaciju, jer je on zaista verovao u ovu generaciju. Nije mi bio problem ni da budem na klupi, ni da trčim više od mlađih. Bile su mi to poslednje godine u reprezentaciji i desilo se da smo se plasirali na Evropsko prvenstvo“.

Šta ti je prolazilo kroz glavu kada si dao gol Gruziji koji vas je odveo na EURO? Ostalo je još 40 minuta do kraja...

„Samo sam se nadao da se tako završi utakmica. Mislio sam da je Bog rekao da ja dam gol i da idemo na prvenstvo. Imao sam osećaj da dobijamo. Znao sam da mi to može biti poslednja utakmica u karijeri i da želim da se oprostim na EP“.

MAKEDONSKA LIGA JE KATASTROFA

Da li je makedonski fudbal iskoristio taj rezultat da napravi neki iskorak ili se sve vratilo na staro?

„Žao mi je reći, ali se sve vratilo na staro. U FS Makedonije rade ljudi koje ne zanima fudbal. Išli smo na EP, a ništa nismo iskoristili od marketinga, sponzora... Kod nas se dešava da ekipe otkazuju učešće u ligi nedelju dana pred početak sezone. To je stvarno sramota. Ljudi samo gledaju lični interes. Žao mi je i nadam se da nećemo opet čekati 30 godina da se plasiramo na neko takmičenje, ali mislim da smo sa ovim ljudima na lošem putu. Nije problem A reprezentacija koliko mlađe selekcije u kojima igraju deca koja ne zaslužuju. Uslovi za igru su katastrofalni“.

Da li ti imaš ambiciju da to promeniš ili da podržiš nekoga ko bi to promenio?

„Nemam ambiciju da budem predsednik federacije. Ali želim da se naš fudbal spase od ovih aktuelnih ljudi. To su pogrešni ljudi. Imam ja i svoj klub u Makedoniji, napravio sam sportski centar, želim da ulažem svoj novac i pomažem mlađim kategorijama... Ali kada radiš sa ovakvim ljudima, moraš da se okreneš na stranu. Ima i drugih sportista koji misle dobro fudbalu, ali je kod nas previše ušla politika“.

Koliko je teško u takvom ambijentu ulagati svoj novac?

„Iskreno, kada bih se vratio unazad 10 ili 15 godina, ne bih isto uradio... Ne bih ulagao u prvi tim već samo u mlađe kategorije. Naša prva liga je katastrofa. Nemaš nikakvu pomoć od Saveza, nikakav marketing, cene igrača su smešne... Savez potpisuje ugovor o TV pravima, a klubovi ne dobijaju ništa. Ali šta ćeš... Nastavićemo, borićemo se i čekati prave ljude. Naša liga je crnilo i katastrofa“.  

Goran Pandev (©Reuters)

Koliko često gledaš te klince u Akademiji Pandev? Ima li talenata?

„Ima, naravno. Strumica je rasadnik talenata. Sada imamo u prvom timu klinca 2006. godište. Znači, da nešto kvalitetno dobro. Ja sam iskreno srećan kada vidim tako nešto“.  

Ipak, makedonski fudbal ima nešto što srpski nema. Nacionalni stadion. Na njemu se igrao i Superkup Evrope između Reala i Mančester Junajteda. Koliko je zapravo korist od njega?

„Nismo imali neku korist, jer je uglavnom bio prazan. Imali smo slabe rezultate, pa je i to malo publike što je bilo, dolazilo da vređa. Kada su se rezultati popravili, počelo je da dolazi i po 35.000 ljudi što je poseban osećaj. Važno je da reprezentacija ima svoj stadion i da se osećaš kao kod kuće. Lep je to stadion“.

Očekuješ li možda pomoć Aleksandra Čeferina makedonskom fudbalu?

„UEFA svakako već mnogo pomaže, ali ne može Čeferin da uđe u probleme makedonskog fudbala jer ima i druge brige. Pomoć od UEFA stiže, ali ne znam kako se ta sredstva troše. To ću lično da ga pitam“.

BUFONOV ELIKSIR MLADOSTI? HOĆE DA TRENIRA SVAKI DAN

Da li je bilo opcija da završiš karijeru Makedoniji ili u nekom od regionalnih velikana poput Zvezde, Dinama, Partizana... ?

„Nije realno s obzirom kakva je makedonska liga. Nije situacija za život u Makedoniji. Deca su mi rođena u Italiji, žele da žive tamo. Dođemo leti na mesec dana u Makedoniju, vidimo rodbinu i prijatelje i to je to. A ponude ostalih klubova sa Balkana nisam ni imao, jer su svi znali da želim da ostanem u Italiji“.

Na kraju si kopačke okačio o klin u Parmi. Tamo ti je saigrač bio Đanluiđi Bufon.

„Nas dvojica zajedno 90 godina, a-ha-ha... Sezona u Đenovi je bila katastrofalna, Preciozi je prodao klub Amerikancima, bio je potpuni haos... Na zimu sam odlučio da odem u Parmu i tamo završim karijeru. Imali smo dobru ekipu i mislio sam da možemo do plej-ofa. Ali povrede i neki problemi su nas sprečile. Klub kao klub je stabilan, ima dobrog američkog gazdu i zaslužuju Seriju A“.

Koji eliksir mladosti drži Bufona da i dalje brani?

„Hoće da svaki dan trenira, drži ga adrenalin. To što on oseća i dalje, ja nisam više osećao i odlučio sam da je kraj“.

Pominjalo se da te je Đenova htela za sportskog direktora, Inter za mlađe kategorije... Gde vidimo Gorana Pandeva u budućnosti?

„Trenerksi posao mi se ne sviđa, upisao sam licencu za sportskog direktora u Koverćanu. Sad mi je najbitnije da budem sa decom. Odrasli su, a nisam bio prisutan. Bavim se Akademijom Pandev, postoje neki Amerikanci koji su zainteresovani da ulažu... Radim i na Dazonu kao stručni komentator za Seriju A. To mi se sviđa. Mora svašta da se proba pa ćemo videti“, završio je Pandev intervju za Mozzart Sport.

Pišu: Aleksandar GLIGORIĆ, Filip VESELINOVIĆ