Intervju Điđa Donarume i posebni pozdravi za Mihu: On je lav, nadam se da ću ga uskoro zagrliti

Đanluiđi Donaruma je danas najveća opklada italijanskog fudbala. U vremenima kada se italijanska reprezentacija i Milan nadaju povratku stare slave, Donarumu vide kao simbol nekih budućih i lepših vremena.

Popularni Điđo ima samo 20 godine i već 167 mečeva u dresu Milana i 14 u dresu Azura. Neverovatne brojke za tako mladog golmana. Da je reč o fenomenu koji je mimo svih pravila sazreo ranije od ostalih govore i neke druge brojke.

Donaruma je po procentu odbrana najbolji u Evropi u 2019. godini kada se računaju svi golmani koji su upisali minimum 10 mečeva u “ligama petice”. Milanov golman je zaustavio 81,9 odsto upućenih šuteva u okvir gola. Iza njega su Jan Oblak sa 81,2 odsto, Salvatore Sirigu iz Torina sa 79,2 odsto…

Na početku ove sezone, Donaruma je svetla tačka Milana koji se muči, ali nekako pobeđuje slabije timove.
“Mi smo sjajna grupa. Normalno je da se sa novim trenerom javljaju poteškoće u igri na početku sezone. Ali pratimo ono što trener traži od nas. Imamo dve pobede u tri meča, iako ne igramo baš najbolje. Pobede nam pomažu i neke stvari polako dolaze na svoje mesto”, kaže Milanov golman.

Donaruma je u poslednjem meču vrlo burno na kraju proslavio pobedu na Veronom sa igračem više. U poslednjem napadu je šut Lazovića zamalo završio pored stative, a Donaruma je tada bruno iskazao emocije.
“Bio je to nalet adrenalina zbog poslednje akcije i velike želje da pobedimo utakmicu u kojoj smo to zaslužili. Bio sam jako srećan”.

U sledećem kolu Donarumu i Rosonere čeka najteži ispit od početka sezone – gradski derbi sa Interom.
“U derbijima se igra iznad svih limita. To je posebna utakmica i posebno se pripemamo za nju. Potrebno je mnogo energije i emocija za nju. Prelepo je igrati milanski derbi. Pobediti ga je još lepše. Ja sam pobedio u prvom i bile su to čudesne emocije”.

Na drugoj strani će biti jedan od najiskusnijih i najboljih golmana današnjice Samir Handanović.
“Znam ga dobro, dobar je tip i veliki golman. Kod njega mi se najviše sviđa kako napada loptu, a o ostalim kvalitetima nije potrebno trošiti reči”.

U Interu ima i prijatelje.
“Imamo dobar odnos. Pogotovo sa Dambrozijem koji je moj ‘zemljak’ sa juga i živimo u istoj zgradi ovde u Milanu”.

Donaruma se prisetio prvog derbija protiv Intera…
“Bio sam baš uzbuđen. Osećao sam tenziju, ali to je bilo normalno. Sećam se tog posebnog momenta dan pre utakmice kada mi je Siniša prišao i rekao mi da ću braniti. Bio sam toliko uzbuđen da sam odmah hteo da zovem kući i javim. Siniša me je pitao da li se plašim, a ja sam rekao ‘ne’ jer sam bio spreman, vrlo motivisan i dobro utreniran”.

Mihajlović ima posebno mesto u Donaruminom srcu kao trener koji ga je sa 16 godina stavio na gol Milana.
“Uspeće Miha da se izbori sa ovim. On je lav. Želim mu svu sreću sveta i nadam se da ću ga uskoro zagrliti”.

Poznato je da se Mihajlović od igrača Milana oprostio u suzama.
“Da, i ja sam bio razočaran. On je osoba koja vam daje celog sebe. I na utakmicama vam daje dodatnu motivaciju. Bio je iskren i otvoren prema nama. Ako nešto ima da kaže, kaže vam u lice”.

Kod Mihajlovića je debitovao, ali je i pre njega ušao u prvi tim Rosonera.
“Ušao sam u prvi tim kada je trener bio Inzagi. Branio sam za omladince u Breši i pozvali su me da se priključim treninzima prvog tima. Prvi put sam mesto na klupi dobio protiv Ćezene. Bio sam u reprezentaciji kada me je Galijani pozvao i rekao mi da se neko porvedio i da ću u za vikend biti na klupi protiv Ćezene. Mojoj sreći nije bilo kraja”.

Koja mu je najdraža odbrana u karijeri?
“Najuzdudljivija je bila u poslednjem minutu protiv Juventusa na San Siru kada smo pobedili 1:0. Urlik na stadionu posle te odbrane je bio nešto što ću pamtiti ceo život. Najjači koji sam čuo u karijeri”.

Nedavno je Milanov direktor Zvonimir Boban pohvalio Donarumu etiketirajući ga kao ključnog čoveka za budućnost Milana.
“Hvala mu na lepi rečima. Uvek se trudim da dam sve od sebe i da pomognem timu. Ponašam se kao što sam se uvek ponašao. Ja sam prilično jednostavan momak. Osećam posebnu odgovornost jer sam jedan od igrača sa najviše utakmica u timu”.

Kako je postao golman…
“Imao sam četiri godine kada je moj brat išao na trenige sa ujakom. Tako sam i ja počeo rano sa treninzima i uvek sam bio golman. Brat mi je posebna podrška. Smiruje me pre svake utakmice i veoma je važna figura u mojoj karijeri”.

Koliko je teška golmanska uloga?
“Ima momenata kada vam ništa ne ide, a ima momenata kada verujete u sebe i sve vam polazi za rukom. Najvažnija stvar je da uvek dajete sve od sebe i da nikada ne prestanete da učlite. Tako sam i ja napredovao u igri nogom i veoma mi je drago što kod Đampola gradimo igru iz poslednje linije i mogu više da učestvujem u igri”.

Koji mu je cilj u karijeri?
“Da napravim uspehe sa Milanom”.

(FOTO: reuters)