Predlog reforme Lige šampiona: Šansa za prvake “manjih“ prvenstava! Desetogodišnja rang lista, samo 20 najboljih direktno u grupama

Pre skoro godinu dana prvi čovek Juventusa i predsednik Evropske klupske asocijacije (ECA) dao je revolucionarni predlog za transformaciju Lige šampiona u Superligu gde bi unapred bilo poznato 24 od ukupno 32 učesnika, uz sistem eliminacije i promocije uvezan sa Ligom Evrope i Konferencijskom ligom, koja će startovati od 2021. godine. Ta ideja je, gotovo jednoglasno, bila odbačena.

Dok neizvesnost o budućnosti elitnog klupskog takmičenja i dalje raste, danski šampion Kopenhagen predstavio je svoju ideju pred čelnicima Evropske kuće fudbala (UEFA). Uvid u predlog i dokumentaciju iznetu pred vodeće ljude evropskog fudbala imali su novinari popularnog sajta Athletic, a detalje ambicioznog plana danskog kluba preneli su u formi teksta koji je privukao veliku pažnju javnosti.

Ukratko, ovaj model bi pogurao šampione i vicešampiona iz srednjih i manjih fudbalskih sredina i dao im finansijski benefit kakav trenutno uživaju samo najveći, dok bi naštetio manjim timovima iz najjačih liga. Detaljno, ceo plan izgledao bi ovako... Klubovi Velike četvorke (Engleska, Španija, Nemačka, Italija), zadržali bi svoja četiri mesta za Ligu šampiona, ali ne nužno i direktan prolaz u takmičenje. Šta to znači? Kopenhagen u teoriji predlaže da se od momenta aktiviranja ovog plana napravi lista svih klubova koji su bili učesnici evropskih klupskih takmičenja i zatim rangiraju od prvog do sedamdeset devetog mesta. Najslabije plasirana 22 kluba bila bi smeštena u prvo kolo kvalifikacija, sledećih 13 u drugo, narednih 12 u treće kolo, pa još 12 u plej-of, dok bi 20 najbolje rangiranih timova išlo direktno u grupnu fazu.

Anjeli lobira za Zvezdu: Da li je pošteno da precrtamo takav klub samo zbog toga odakle je?

Anjelijeva vizija fudbala: Super Liga šampiona realnost

Tako bi se duplirao broj mesta za klubove koji bi učešće obezbedili kroz kvalifikacije, u odnosu na trenutnu situaciju. To dalje znači da bi se Liga šampiona značajno ”otvorila” ka ekipama hendikepiranim slabim nacionalnim koeficijentom, što je sistem kojim se UEFA trenutno služi da posloži učesnike četiri runde predigre.

Athletic je odmah povukao i paralelu kako bi se primena Kopenhagenovog predloga odnosila na ovogodišnje učesnike Lige šampiona za narednu sezonu. Svi klubovi iz Premijer lige išli bi direktno u grupnu fazu. Timovi poput Galatasaraja ili Genka morali bi da prođu dve kvalifikacione runde, Lil i moskovska Lokomotiva startovali bi iz trećeg kola, dok bi Atalanta i Lajpcig morali da krenu iz prve runde.

Kada bi se ovaj predlog primenio sada, iz istog bi profitirali Ajaks, kijevski Dinamo, Olimpijakos, Porto i PSV Ajndhoven, jer bi išli direktno u grupnu fazu, a ne kvalifikacije kako i jesu. Zato bi Kopenhagenov model naštetio onima poput Lestera, Vulverhemptona ili Šefilda. Jer, ako bi se neko od njih na kraju sezone našao u prva četiri – ili pet, zavisno od toga šta će biti s Mančester Sitijem – na tabeli Premijer lige, takmičenje bi započeo u prvoj ili drugoj rundi kvalifikacija, odnosno iz faze odakle šampioni i vicešampioni iz mnogih liga kreću. Razlog tome je što timovi poput Lestera, a pogotovo Vulvsa i Šefilda nisu redovni učesnici evropskih klupskih takmičenja.

Prema informacijama sajta Athletic, Kopenhagenov model dobio je jaku podršku bivših šampiona poput Ajaksa i Seltika, koji se zalažu za primenu ovog sistema. Kako bi Liga šampiona bila sinhronizovana sa Ligom Evrope od 32 učesnika i Konferencijskom ligom s 64 ekipe, tako bi timovi eliminisani iz elitnih kvalifikacija popunjavali preostala dva takmičenja, zavisno od toga u kojoj fazi predigre ispali.

Međutim, teško da će ovaj predlog zaživeti, bar u postojećem obliku. Premijer liga se već na početku snažno protivi uvođenju ovakvog poretka. Novopostavljeni generalni direktor Premijer lige Ričard Masters priznao je da se traže “novi, pametni načini da se pristupi rešavanju problema takmičenja”, ali nije za predlog danskog šampiona. Masters ne odustaje da četiri kluba iz Premijer lige imaju direktan plasman, ali je i za sistem gde bi se polufinalistima elitnog takmičenja garantovalo učešće u grupnoj fazi naredne sezone. Tako bi se, primera radi, rešio problem kakav je letos imao Ajaks. Holandski šampion je, podsetimo, prošle sezone igrao polufinale elitnog takmičenja, ali je onda igrao kvalifikacije za ovogodišnje izdanje.
”Na kraju krajeva, nije na nama da donesemo konačnu odluku. Ali, osećamo se bolje kada se naš glas čuje. Sve što možemo jeste da ukazujemo kakve bi posledice imale radikalne reforme evropskih klupskih takmičenja i moramo da štitimo interese svih”, poručio je Masters ranije ovog meseca.

Ono što se posebno ističe u tekstu jeste reč anonimnog izvora iz sedišta UEFA, koji tvrdi da je Kopenhagenov predlog dobar i da bi uz određene izmene mogao da bude primenjiv. On predlaže da šampioni i vicešampioni iz liga Velike četvorke (Engleska, Italija, Španija, Nemačka) imaju siguran plasman u grupnu fazu, pod izgovorom da je “sam plasman na dve najviše pozicije u tim prvenstvima veliki uspeh”. Takođe, isti izvor tvrdi da nije fer prema klubovima iz manjih liga da zauvek ”ostanu hendikepirani zbog izdanja njihovih sunarodnika”.
”U svim drugim sportovima dobijate nagrade na osnovu svojih izdanja, ne drugih. U evropskom fudbalu treba da budeš nagrađen za višegodišnju saradnju. Rodžer Federer nije visoko rangiran pred žreb Vimbldona zbog toga što njegovi sunarodnici ostvaruju dobre rezultate, već zbog onoga što on sam napravi. Samo se u fudbalu pravi ovakva rang lista. Iskreno, ne vidim da bi klubovi iz Premijer lige, primera radi, imali mnogo problema da nadigraju Maribor, na primer. A i povreemena iznenađenja nisu loša”, izjavio je visoki predstavnik UEFA, koji je želeo da ostane anoniman.

Isti izvor tvrdi da sve jača struja vuče ka tome da se klasičan sistem grupne faze s 32 kluba zameni nekom vrstom ligaškog takmičenja, gde bi svaki učesnik odigrao deset utakmica, po pet kod kuće i na strani. Tako bi se, ističe, stvorila mogućnost da UEFA ima fleksibilnost povećanja ili smanjenja broja utakmica, zavisno od toga koliko je godišnji kalendar takmičenja ispunjen.

Problem bi bio u tome da se stvori prostor za te, dodatne utakmice, a pogotovo bi bilo teško ubediti klubove iz najjačih liga da prihvate ovakav sistem.

Foto: Reuters