INTERVJU – Andrej i Dušan Vasiljević: Vrata su otvorena za Srbiju – to je moja zemlja
_Cropped.jpg.webp)
Vreme čitanja: 8min | čet. 02.04.26. | 10:18
Mladi Andrej Vasiljević je najmlađi profesionalac u istoriji MTK i U17 reprezentativac Mađarske. Baš pre nekoliko dana je za 2.500.000 evra prešao u Hamburg. A, da li bi uskoro mogao da “potpiše” i za Srbiju?
Kada je Fabrizio Romano potvrdio prelazak Andreja Vasiljevića u HSV Hamburg, vest je za mnoge bila iznenađenje. Za one koji su pratili priču od početka – nije. Paket od 2.500.000 evra, bonusi, klauzula o procentu od sledećeg transfera, 16-godišnjak koji napušta MTK i odlazi u Bundesligu. Samo je pitanje bilo kuda, ne i da li.
S njima smo razgovarali dva puta. Jednom zajedno — otac i sin, Budimpešta, sve još otvoreno. Drugi put samo s Dušanom, kada je Hamburg već bio potpisan.
Izabrane vesti
Dušan Vasiljević je karijeru živeo u hodu. Beograd, Lazarevac, Budva, pa Budimpešta. Igrao je u Češkoj, u Mađarskoj, u Bundesligi za Energi Kotbus, osvajao titule i Superkupove sa Videotonom i Ujpeštom. Ali sam kaže da je počeo ozbiljno da igra tek sa 25 ili 26 godina. Da je lutao. Da je izgubio vremena bez potrebe.
Taj osećaj ga nikad nije napustio. I kada mu se rodio sin, znao je da neće dozvoliti da se ista priča ponovi.
Andrej Vasiljević je rođen u Podgorici 2010. godine, ali je Budimpeštu poznavao pre nego što je naučio da govori. Porodica se preselila kada je imao samo dva meseca. Odrastao je u mađarskom sistemu, prošao kroz Vašaš, a pre dve godine prešao u MTK. Igrao je za U19 ekipu jednog od prvih klubova u Mađarskoj, a u novembru 2024. potpisao je profesionalni ugovor i time postao najmlađi profesionalni fudbaler u istoriji MTK. Kada su počela da stižu interesovanja Intera, Borusije Dortmund, Benfike, Siti grupe i Red Bul grupe, niko se nije previše iznenadio. Kraj te priče zna se: Hamburger SV.
Andrej, kako bi opisao sebe kao napadača?
ANDREJ: Opisao bih sebe kao napadača koji voli da se vrati nazad po loptu. Za “devetku“ mislim da imam veoma dobre tehničke predispozicije. Nisam klasična devetka koja samo završava napade, već mogu i da kreiram. Akcija može da krene od mene, ali mogu i da je završim. To mi je najveća prednost.
Dušane, gledajući Andreja, koja je najveća razlika između vas dvojice, ne samo u igri, već i u mentalitetu?
DUŠAN: Razlika je u tome što sam ja mnogo bolji od njega u svakom aspektu (smeh). Šalim se... Znaš kako, ja sam igrao u veznom redu, ali sam davao dosta golova. Kad god se igrao “mali fudbal“, uvek sam bio gore, nisam voleo previše da se vraćam. To mu je izgleda ostalo od mene. On je od svoje sedme-osme godine stalno bio u napadu. Ima taj njuh za gol, a karakter mu je potpuno isti, ne voli da izgubi. Ako je dao jedan ili dva gola, ide na treći i četvrti dok ne “uništi“ protivnika. Baš mi je sličan po tom mentalitetu. Trenutno, kako gura, mislim da će me “prešišati“ debelo.
Neko ga poredi sa Zlatanom, neko sa Šeškom, neko sa Kejnom, zavisi od utakmice. Dušan mu i sam ponekad kaže da vidi te “Zlatanove poteze“, ali Andrej je o tome opušten.
ANDREJ: Da, to mi i otac često govori. To je više slučajnost, mada dosta ljudi kaže da ih podsećam na njega. Ali idol mi je Heri Kejn. Naravno, volim i Mitrovića i Vlahovića, oni su strašni igrači, ali su drugačiji tipovi napadača od onoga što ja želim da budem.
A u kojoj ligi bi jednog dana najviše voleo da igraš?
ANDREJ: Voleo bih da zaigram u engleskoj Premijer ligi, mislim da je to najbolja liga na svetu. Takođe mi se sviđa španska liga, njihov fudbal je atraktivan i tu se najbolje pokazuje fudbalska klasa. Engleska liga je jača, tamo moraš fizički da se dokažeš.
MTK nije slučajan izbor. Dušan je pre dve godine namerno doveo Andreja iz Vašaša jer poznaje ljude u klubu i zna kako rade. I klub je uzvratio poverenjem, dao 15-godišnjaku da trenira i igra sa U19 ekipom, što i u zrelijim fudbalskim ligama nije uobičajeno.
Dakle, koliko ste zadovoljni načinom na koji klub vodi Andrejev razvoj?
DUŠAN: MTK je trenutno najbolji klub u Mađarskoj za razvoj mladih igrača. Više sam nego zadovoljan njegovim napretkom, on sa 15 godina igra za U19 selekciju. Drugi klubovi možda ne bi bili toliko hrabri, ali MTK mu je dao šansu koju je on iskoristio.
ANDREJ: Njihov plan je da me prodaju što pre (smeh). Šalu na stranu, plan postoji, a ja se osećam odlično. Mislio sam da će biti totalno drugačije kad odeš kod starijih, ali se zapravo bolje osećam. Ne vidim neku veliku razliku trenutno između njih i mene.
Uz starije igrače iz prvog tima, Andrej nije samo trenirao, već je i debitovao za prvu ekipu u jednoj prijateljskoj utakmici. Pitamo da li tu ima i nekih poznatijih figura, recimo Soboslaj ili Kerkez, koji dolaze do mlađih igrača.
ANDREJ: Verovatno su čuli ili pročitali nešto u medijima o meni jer se ovde dosta piše o tome. Što se tiče MTK, ovi stariji igrači iz prve ekipe mi daju dosta saveta.
DUŠAN: Ti stariji igrači mu daju savete, mada mu verovatno ne treba niko više pored mene, koliko sam mu ja dosadan van terena sa svojim kritikama i savetima.
Interesovanja koja stižu sa svih strana Andrej je prepustio ocu. Ne zato što ga ne zanima, već zato što zna ko to bolje ume. Pitamo zato, kako se mladi Andrej nosi sa interesovanjem svih tih velikih klubova.
ANDREJ: Iskreno, to sam prepustio ocu, on se bavi tim stvarima. Meni je čast i zadovoljstvo kada čujem ko se sve interesuje za mene. To mi je samo dodatna motivacija da svakim danom budem sve bolji.
Dušane, kako vaše iskustvo kao igrača utiče na odluke koje donosite za Andreja?
DUŠAN: Mislim da je moje iskustvo ključno. Ja sam kao igrač dosta lutao, tek sa 25-26 godina sam počeo da igram na ozbiljnom nivou u Bundesligi. Izgubio sam dosta godina bez potrebe. Ne želim da on pravi iste greške. Sve što mu kažem se na kraju ispostavi kao tačno. Greške koje sam ja pravio, on sigurno neće.
HAMBURG
Ta odluka je sada doneta. I Dušan se, kad se priča o tome, vraća na poslednja dva-tri meseca.
DUŠAN: Bila je baš teška situacija. Svaki dan smo vagali – da li je ovo dobra opcija, da li je ona bolja? Nisam hteo da pogrešim.
HSV je na kraju bio jasan izbor, ali ne od početka. Ono što je presudilo bio je sam proces.
DUŠAN: Kad sve sabereš, neverovatno je šta su uradili za njega. Skautirali su ga na 14 utakmica. To je vrhunski skauting – znaju ga i kad je dobar, i kad je loš, i kad mu je teško.
Ceo pristup je govorio sam za sebe.
DUŠAN: Sportski direktor prve ekipe i trener su lično došli ovde da nas upoznaju. Kad smo potpisali u Hamburgu, shvatio sam da nismo pogrešili. Bilo je jedno 40 ljudi na potpisivanju – predsednik, sportski direktor, tehnički direktor, svi skauti i treneri. Svi su čestitali jedni drugima. Osetilo se da im je taj potpis jako bitan.
Tu je i lična dimenzija. Dušan je u Bundesligu stigao sa 26 godina. Andrej je isti taj nivo dostigao sa 16.
DUŠAN: Ja sam u Bundesligu stigao sa 26 godina i to je bio vrhunac moje karijere. Andrej je to dostigao sa 16. Otišao je u bolju ekipu od one u kojoj sam ja tada bio, i oni ga vide kao veliki projekat kluba. Plan je da ga što pre instaliraju u prvi tim. Počeće između U19 i U21, ali trening centar u Hamburgu je takav da prvi tim i omladinci treniraju jedni pored drugih. Trener prvog tima će ga stalno pratiti. Rekao mi je jednu rečenicu koja mi se mnogo svidela: “Nikad nije kasno, a nikad nije ni prerano.“ Ako već prvi dan vide da može, odmah će ga staviti.
Bilo je i drugih opcija. Jednu posebno nije lako zaboraviti.
DUŠAN: Moram da pomenem Njukasl. Ljudi su dali sve od sebe, zvali su me bukvalno dok sam držao olovku u ruci i potpisivao ugovor u Hamburgu. Molili su me da još jednom razmislim.
POREKLO
Sa ocem, još dok je bio detePorodica Vasiljević nije jednoznačna priča o poreklu. Dušan je Beograđanin odrastao u Lazarevcu, Andrejeva majka je Crnogorka iz Budve, a sam Andrej je rođen u Podgorici i skoro ceo život proveo u Budimpešti. Srpsko-crnogorska mešavina sa mađarskim pasošima, kod kuće se govori isključivo srpski, majka mađarski jedva zna, a Srbija i Crna Gora nisu samo geografija nego redovna destinacija kad god se ukaže slobodno vreme.
ANDREJ: Veoma sam povezan. Ništa od svog porekla nisam zaboravio.
A onda dolazi pitanje o reprezentaciji. Andrej, da li razmišljaš o seniorskoj reprezentaciji?
ANDREJ: Što se mene tiče, išao bih sutra u seniorsku reprezentaciju da mogu (smeh). Razmišljam o tome, bitno je da donesemo pravu odluku kada dođe vreme. Vrata su otvorena za Srbiju, to je moja zemlja.
Kontakta sa FSS je bilo, ali nije se išlo dalje od toga. Dušan tu govori iz sopstvenog iskustva.
DUŠAN: Ja sam, recimo, dok sam igrao u Nemačkoj, čekao poziv Srbije koji nikada nije stigao, a zbog toga sam odbio Mađarsku. Zato su kod Andreja vrata potpuno otvorena za obe opcije. On će na kraju odlučiti srcem, ali Srbija je uvek opcija.
Tu postoji i jedna konkretna pravna mogućnost o kojoj se malo priča. Prema FIFA pravilima, igrač može da nastupa za različite federacije unutar iste uzrasne kategorije ukoliko su u pitanju različita takmičenja. U praksi to znači da nastup u kvalifikacijama za Evropsko U17 prvenstvo za jednu federaciju automatski ne zatvara vrata Svetskog U17 prvenstva za drugu. Andrej trenutno igra za mađarski U17 – ali to ne mora biti kraj priče sa srpskim dresom u toj kategoriji.
DUŠAN: On trenutno igra za starije, za U17, iako je mlađi. Stalno je u prvoj postavi, daje golove i tamo ga baš cene. Mi smo otvoreni za tu opciju. Ako nas budu zvali, uvek ćemo se odazvati. Andrej voli Srbiju i igrao bi srcem za reprezentaciju. Ne zatvaramo tu opciju uopšte, samo želimo da vidimo kako oni vide njegov razvoj.
Na kraju pitamo kako izgleda ta velika karijera, u najidealnijoj verziji.
DUŠAN: Voleo bih da ovaj prvi korak koji smo napravili bude onaj pravi. Moj san je da on jednoga dana zaigra u Premijer ligi. Voleo bih da tamo obara rekorde i igra Ligu šampiona. Neka samo radi, sluša i sve će isplivati.
ANDREJ: Slažem se, najvažnije je da ovaj sledeći korak bude pravi i da se u Hamburgu razvijam kako treba. Posle toga, jednog dana, voleo bih da zaigram u Engleskoj ili Španiji. Da tamo ostanem što duže i osvojim Ligu šampiona, to mi je najveća želja.
Šesnaest godina, Bundesliga, Fabrizio Romano. Dušan se seli u Hamburg da bude pored sina. Lutao je dugo pre nego što je pronašao pravi put. Andrej ga, čini se, traži od prvog dana. A sada zna i gde.
Piše: Kristijan PLAZONJA, fudbalski skaut i stručni konsultant Mozzart Sporta
.jpg.webp)
