INTERVJU - Nemanja Gudelj o veganskoj ishrani i ulozi pivota: Volim kad sam taj koji treba da reši problem

Narod voli umetnike, majstore petoparca, igrače koji vas oduševe vicom. Znaju koliko je bitno obaviti i prljav posao u razaranju protivničke igrače, ali retko ćete čuti aplauz za tako nešto. Poneko tapšanje po ramenima, “dobar si bio“ i to je otprilike to. Iako jedna od najvažnijih pozicija u timu, zadnji vezni – pivot kako to kažu Španci – uglavnom živi u senci drugih saigrača. Za komplimente moraju da oderu kolena. A komplimenti su postali svakodnevica Nemanja Gudelja.

Srbin iz Sevilje dugo je bio u grupi potcenjenih igrača, one kakvih, rekao bi prosečan navijač, ima na tone. Još kad je otišao u Kinu...“Bivši igrač“, govorili su. Zaboravljen. Skrajnut.

I onda, u razmaku od samo dva meseca, sudbina to čudno namesti, pehar Lige Evrope sa Seviljom, dve izuzetne partije u dresu reprezentacije Srbije, a potom i priznanje za igrača utakmice u remiju bez golova na gostovanju kod Čelsija u Ligi šampiona. I naslovna strana andalužanskog sportskog dnevnika Estadio Deportivo.

Čudno? Ili samo logičan splet okolnosti

“Često mi kažu, neočekivano posle Kine. Al meni to nije čudno, jer znam koliki sam trud ulagao. Čak sam u Kini i više trenirao nego dok sam bio u Evropi. Znam da bi se mnogi opustili, odu tamo da zarade pare i to je to, ne bi ni imali ambiciju da se vrate. Ali ja se time nisam zadovoljio. Samo sam čekao da se pojavi prava šansa i trudio se da budem spreman za taj trenutak.“, smireno odgovara Gudelj u telefonskom intervjuu za MOZZART Sport.

Šansa je stigla. I nije mogla da bolje legne Gudelju. Ne samo da je Sevilja izazovna sredina, već je vrlo brzo postalo jasno da se Nemanja savršeno uklopio u tim. Nakon što je preležao koronu uoči završnice Lige Evrope saigrači su mu pravili doček u hotelu. Javnost je posle Čelsija bila oduševljena time što je već osvojio andalužanski akcenat

“A-ha-ha. Jeste, to je ovde baš tema. Ali kao mali sam živeo u Španiji dok je otac igrao tu. Naučio sam i španski, jer sam počeo školovanje ovde. I posle smo svako leto dolazili na letovanje. Pa mi je jezik ostao, a sad sam nekako prihvatio i taj andalužanski akcenat. To im je ovde baš zanimljivo“, kaže Gudelj, koji inače pored španskog i srpskog tečno govori i engleski, holandski, portugalski, a snalazi se i sa nemačkim.

“SVE JE TO ZBOG VEGANSKE ISHRANE“

U duelu sa Kaijem Havercom (©AFP)

Na stranu sad jezičke sposobnosti. Ovde ipak pričamo o fudbalu, a Gudelj je ovih dana jedna od glavnih tema na jugu Pirineja.

“Cene ovakav tip igrača. Dajem sve od sebe. Ostavim srce na terenu. To cene. Imam dosta iskustva. Imam lepe godine, dosta utakmica u nogama. Kako da kažem, odličan transfer u dobro vreme. U pravim sam godinama, Mnogo sam zadovoljan ovde. I naravno želim da što više da pobeđujem sa Seviljom“.

Zbog čega najviše hvale Gudelja? Više je razloga. Pod broj jedan, izmerili su da je pretrčao 11.218 metara na Stamford Bridžu. I to opasnim tempom. Ima i razlog iza toga..

“Pitaju to često, jer pretrčao sam, ne znam, kilometar više od Hezusa Navasa, a on inače trči mnogo. To je do dijete, jedem slično kao vegan. Nema mesa, nema ribe, mlečnih proizvoda, sira, mleka, jaja. Počeo sam, ima već četiri godine. I od tada se osećam mnogo jači. Mnogo sam izdržljiviji, oporavak mi je mnogo brži. Nisam čak ni imao osećaj da sam trčao toliko. Ono, posle 90 minuta jesam bio umoran, ali mogao sam još“.

Narodski rečeno, mogao bi da odigra dve utakmice

“A-ha-ha. Dobro, ne znam baš tačno da li dve, ali recimo protiv Norveške, posle 120 minuta zbog produžetaka... Opet, jesam bio umoran, mislim da sam pretrčao 15 i nešto kilometara, ali nisam bio mrtav. Sledeći dan sam bio skroz OK. Mišići nisu bili preteški, pa sam mogao posle opet da igram. Sve je to zbog ishrane“.

“SVIĐA MI SE KAD SAM TAJ KOJI TREBA DA DONOSI REŠENJA“

Tihi heroj

Nije naravno ni samo do fizike, mada ona dosta pomaže. Igrao je Gudelj u ranijim fazama karijere i nešto ofanzivnije uloge – sećamo se recimo utakmice sa Velsom kod Slavoljuba Muslina kada je pokrenuo akciju za 1:1 u Beogradu – ali se na “Sančes Pishuanu“, pa i u reprezentaciji Srbije, odlično pronašao na mestu “pivota“, kako Španci govore o zadnjim veznima

“Da, to je negde trenutak kad sam počeo da se stabilizujem kao zadnji vezni. Pa sam pričao i sa ocem, sa trenerima, sa ljudima koji su tu igrali pa imaju znanje o tome kako treba da igra zadnji vezni. Nije da nisam igrao to ranije, ali su me uglavnom koristili kao ’box to box’ fudbalera. Frenk De Bur me je u Ajaksu prvi stavio da budem baš klasičan zadnji vezni“.

Pun pogodak, reklo bi se

“Pozicija je to na kojoj taktički moraš da budeš mnogo jak. Fudbalski moraš da budeš miran, da biraš pametne opcije, da ne budeš ti taj koji će da ekipu dovodi u gužvu. Ti treba da donosiš rešenja, ako ne možeš sam da rešiš neku situaciju, da onda praviš prostor za drugog. Sviđa mi se to što taktički treba da razmišljaš o igri“.

Protiv Čelsija je doduše mogao i do gola, ali..

“U sekundu se desilo, ali kad sam video da je lopta zakačila Kurta Zumu i da je promenila pravac stvarno sam je video u golu. I onda, odmah sledeći tren, vidiš reakciju Eduarda Mendija... Šteta“.

Šteta za gol, jer Sevilja je zaista mogla i do sva tri boda. Međutim, sezona je tek počela, a ova Sevilja, za razliku od nekih ranijih kada je posle osvajanja pehara Lige Evrope rasprodavala ceo tim, sada izgleda kao ekipa koja bi mogla da napravi iskorak

“Da, Sevilja je uvek bila tim koji prodaje igrače posle dobre sezone. Ove sezone to nisu uradili, govori to dosta o ambicijama kluba. Dokazali smo i igrom protiv Bajerna u Superkupu, Čelsija, to je ipak top klasa, najveći klubovi Evrope. Igrali smo i protiv Mančester junajteda i Intera i prošle sezone mogli da dobijemo svaki meč. Kažem, Sevilja je ambiciozan klub. Naš cilj je da se plasiramo i za sledeću sezonu u Ligi šampiona. A da ove doguramo što je dalje moguće“.

A kako su Real i Barselona u najgorim trenucima u poslednjih nekoliko godina, možda, samo možda..

“Slučajno su me danas to pitali, kad su me zvali iz Španije. Iskreno, nije razlika između njih i nas kao ranije. Mada, ne želimo sada mi da kažemo da ćemo da se borimo za titulu, treba da budemo realni, ne možemo da pretimo Realu i Barsi. Ali, imamo odličan tim, nije to više nebo i zemlja. Ako budemo ušli u tu situaciju – borićemo se“.

ŠKOTSKA ĆE BITI TEŽI RIVAL NEGO NORVEŠKA

Nije Gudelja krenulo samo na klupskom nivou. Nekako iz senke, vratio se i u reprezentaciju i to pravo u startnih 11. Protiv Norveške jedan od najboljih igrača utakmice. Generalno, ceo tim je odigrao možda i najbolji meč u poslednjoj deceniji.

“Stvarno smo odigrali odličan meč. Pohvala za stručni štab, za analizu pred utakmicu. Tačno smo znali šta su kvaliteti Norvežana, šta će da rade, koje su im slabosti i to smo iskoristili. Fudbalski i taktički nismo odavno tako odigrali. To treba da nam bude cilj, da tako igramo svaku utakmicu. Nije lako naravno, svaka država ima dobar tim, Škotska takođe“, odmah spušta Gudelj loptu na zemlju.

Jer bez pobede protiv Škotske neće vredeti ni ova protiv Norveške, a iako oni nemaju Halanda, Edegarda i Bergea, nije mali krug stručnjaka koji smatra da će finale baraža biti teže nego onaj meč u Oslu. Prosto, Škoti “znaju da ne znaju“. I mnogo će im biti teško dati gol

“I ja mislim da će biti teže. Nemaju zvezde, ali utakmice dobijaju kao tim, to su uvek najteži rivali. Znaju tačno u centimetar ko se gde kreće. Znaju šta ne znaju i šta mogu, pa automatski znaju i kako treba da igraju. Moraćemo da budemo mnogo koncetrisani, borbeni. Moraćemo da igramo baš dobar fudbal. Ali ja uvek verujem u sebe i naš tim. Znamo šta treba da uradimo, znamo da će biti teško i bićemo spremni“, završavan Gudelj razgovor za MOZZART Sport.