INTERVJU – Milan Đuričić Đumi: Partizan ima najbolji tim u državi

Čitaoci traže, MOZZART Sport ispunjava. Kao nekad, u romantično doba, kad su se slala pisma i u njima koncipirale „želje, čestitke i pozdravi“, tako su minulih dana navijači Partizana bombardovali redakciju zahtevajući „živu reč“ Milana Đuričića. Uverni su Grobari da očigledan pad crno-belih, igrački slom u prva dva kola i rezultatsko brukanje u Novom Pazaru direktno korespondira sa odlaskom doskorašnjeg saradnika Sava Miloševića, u fudbalskom svetu tretiranog jednim od najboljih teoretičara igre u nas.

Veliki broj pristalica smatra da je ključna greška ovog leta napravljena u stručnom štabu kluba iz Humske, kad je mesto uz bok šefu struke napustio popularni Đumi, zagovornik dopadljivog stila i igre na gol više, a umesto njega angažovan Radovan Ćurčić, sa idejom da zategne odbranu. Možda bi sve prošlo bezbolno da Parni valjak u prva dva kola nije primio četiri gola (čak tri od desetoplasiranog tima u prethodnoj Prvoj ligi Srbije!?), a u polju nije onako ubedljiv kao što je bio godinu i kusur dana.

Na izričit zahtev publike, Đuričić je pristao da za naš portal prokomentariše aktuleni trenutak kluba iz Humske, njegovu blisku prošlost i projektovanu budućnost. Uz nedvosmislen zaključak:

„Možda će nekog moje reči razočarati, ali Partizan ima najbolji tim u zemlji“, uverava 58-godišnji strateg, vlasnik PRO licence, u čije su se ideje Grobari zaljubili.

Obrazlaže:

„Da li je potrebno pojačati konkurenciju? Naravno! Poenta je da se crno-beli vrate na ono što su bili. Da postanu tim. Svi kao jedan da žele isto, kako bi vratili Partizan na pobedničku i stazu lepih igara. Što nije lako. Kao najveći zaljubljenik u igru, sve vreme bitisanja u Humskoj posvetio sam ideji modernog, dopadljivog fudbala. Prošle godine na Zlatiboru rekao sam mom prijatelju Miloševiću: 'Ne znam da li ćemo biti šampioni, ali garantujem da ćemo igrati najbolje u Srbiji“. Možda je prepotentno, ali u toj misiji smo uspeli“.

SMETA MI PRIČA DA SU SAMO IGRAČI KRIVI

Milan Đuričić (© Star sport)

Ne deluje prepotentno kad dobijete povratnu informaciju od „običnih“ ljudi, pročitate komentare na forumima, zapljusnu vas poruke na društvenim mrežama?

„Neobjašnjiv fenomen. Zapanjujuće veliki broj čestitki i poruka dobili smo od naših, ali i navijača večitog rivala. U stilu 'navijamo za Zvezdu, ali vi igrate najbolji fudbal'“.

Dodali bismo – u prošlom vremenu. Kako jedan od navijača reče „Savo sa Đumijem lepo, Savo bez Đumija ne baš lepo“. Zašto ste se rastali?

„Posle finala kupa Savo je izjavio kako u budućnosti nećemo igrati lepo za oko, već na rezultat. Legitimno. Da li će Partizan igrati onako? Neće! Ta izjava dva dana posle poraza od Vojvodine navodi na zaključak da će više voditi računa o rezultatu. Milošević je šef, njegova je poslednja i to je u redu. Period pred nama će pokazati da li je u pravu ili ne. Potrebno je da istraje na svojim idejama, odlika ozbiljnog trenera je doslednost, da ubedi druge da je u pravu. Zato ga podržavam. Jedino što ja nikad neću odustati od lepog fudbala. Deo je mene“.

Publika je zabrinuta, da će bez Đumija – za koga kruže priče da je osmišljavao 70 odsto treninga i akcija – Partizan izgubiti prepozantljivost i kreativnost.

„Nije lako podneti poraz od Novog Pazara, ali je prerano donositi zaključke. Navijači Paritzana ne smeju biti nestrpljvi. Uprava je donela zrelu odluku pruživši podršku Savu Miloševiću i stručnom štabu“.

Šta je sa igračima?

„Smeta mi kad se samo oni označavaju krivcima. Ne može biti... Odgovornosti bi trebalo da se prihvate svi ravnomerno. Da se uhvate u koštac s problemom i pokušaju da ga reše. Zato, maksimalna podrška Miloševiću i Stručnom štabu. Jedna poraz nije propast. Velika je opomena, ali nije smak sveta. Hajde da budemo strpljivi, iako nama Srbima to nije karakteristika, da vidimo šta će se dešavati u narednom periodu“.

Iz „Zemunela“ stižu informacije da su vam igrači verovali, da ste uspeli da izgradite skoro familijarni odnos.

„Živa istina. Verujem i ja u njih i zato sam optimista. Kao profesionalci, moraju da se prilagođavaju situacijama nevezano ko je otišao, a ko došao. Moraju da shvate da im niko u sportskom centru ne želi zlo. U životu postoje različiti ljudi, drugačiji pristupi problemu, njihovo je da se adaptiraju. Volim i ja neke stvari, ali ne može sve odjednom. Polako...“

SAVO ME NIJE UVEK SLUŠAO, ALI SE NIKAD NISMO SVAĐALI

Dragutivnović, Cvetković, Đuričić i Milošević (© Star sport)

Ostade nedorečeno: zašto su se posle saradnje u FSS i u Partizanu rastali Savo Milošević i Milan Đuričić. Pričalo se i o disonantnim tonovima?

„Sa Miloševićem se nikad nisam posvađao, smatram ga prijateljem do kraja života, ali nikad više neću biti pomoćnik. Pristao sam da budem njemu i nikom više. Da je bilo nesuglasica – bilo je, ali su iza nas. Došao sam sa najboljim namerama, otišao sa najlepšim uspomenama. Sve ostalo je nebitno“.

Priča se da Milošević nekoliko puta nije usvojio vaše predloge. Poslednji put u niškom finalu kupa?

„Često se nismo slagali, ali smo uvek u javnost izlazili zajedno. Druge su okolnosti mog odlaska. Savo je šef, njegova je poslednja. Da li me je uvek slušao? Nije. Uvek sam otvoreno govorio ono što mislim. Istinita je i njegova izjava kako bi neko pomislio da u našoj svlačionici izbija Treći svetski rat kakve smo razmene mišljenja imali. Samo s jednim ciljem, da dođemo do igre. Kazaću vam, na primer, da sam bio protivnik toga da igramo u srednjoj zoni“.

Pojasnite termin.

„Srednja zona znači da se po završetku napada ide na srednji deo terena i tu čeka rival. Protivio sam se tome. Bio sam za opciju da po gubitku lopte odmah izađemo visoko i vratimo je u naš posed u roku od pet-šest sekundi. Ako smo u nekom prostoru izgubili loptu mislio sam da je najbolje da je što pre vratimo u taj prostor. Tu se nismo saglasili“.

Podudara se sa vašom izjavom iz Slovenije prošlog leta: „Da nateramo protivnika da igra gde mu najmanje odgovara“.

„Dobro pamtite i sve ste rekli. To je suština“. 

Još koja o Miloševiću. Da li je posao trenera da se bavi nadležnostima direktora, pominjanjem miliona oko Sadika i Stevanovića čini se da je napravio je medveđu uslugu igračima, posledično sebi i - Partizanu?

„Nekad valja dati i takve izjave. Nisu procena vrednosti, već stimulans pojedincima. Vrednost igrača određuje način na koji se prezentuju. Ako se predstave igrom tražiće ih klubovi iz 'liga petice', pošto se tamo igra fudbal. Ako se prezentuju čvrstinom i snagom onda će ih tražiti ruski ili poljski klubovi. Partizanova najveća dobit je u tome što se lopta 'gurala'. Primetili su to i stranci. Zato je ova bura i napravljena. Ja sam najveći zaljubljenik u igru, ona je iznad nas“.

Odosmo sad daleko, ali zar nije i Real, od koga se večito zahteva lepota, poslednju titulu osvojio pomalo ružnjikavim, ali isplativim stilom?

„To je incident! Setite se Radomira Antića, bio je prvi na tabeli, imao pet bodova više, ali su tražili da ode iz Madrida... Zidan je nešto drugo. Obaveza najvećih klubova je da pobeđuju. Uz dobru igru. Najveći su, jer uz rezulat imaju i dopadljivost. Pogledajte Liverpul, Siti, Čelsi... Svako na svoj način igra fudbal. Promovišu ga na najbolji način. To su u Srbiji Zvezda, Partizan, Vojvodina i Radnički. Njihova obaveza nije samo da se takmiče, već i da igraju lepo“.

Vraćamo se na Sava Miloševića. Da li vas je kontaktirao u poslednjih mesec dana, potražio savet, konsultaciju?

„Ne“.

AKO PARTIZAN PRESTANE DA IGRA FUDBAL, PRESTAĆE I SUMA

Đumijevi saveti Bambiju Tošiću i Sejdubi Sumi (© Star sport)

Dobro upućeni kažu da ste bili „mozak operacije“ kad je u pitanju preobražaj Sejdube Sume. Kako će Gvinejac da igra bez vas?

„Igra je veća od svih nas. Suma je tip igrača koji samo u konceptu organizovanog fudbala pokazuje svoju plemenitu divljinu. Poseban je u svakom smislu. Individualac i znalac. Rekoh pre mesec dana: ako Partizan prestane da igra fudbal, prestaće i Suma“.

Velika bojazan po Grobare?

„Saglasan sam... E sad, igra se ne naređuje, moraš da treniraš i teško se do nje dolazi, a brzo se gubi ako se ispusti. To su stvari koje su vrlo važne za ljude koji se bave igrom, a malo ih je u Evropi. Mi smo počeli tako, zato su cene igrače skočile. Podsećam, klub je pristao da proda Strahinju Pavlovića u Lacio za 5.000.00 evra u avgustu. Već u novembru otišao je za duplo veće novce. Nije Kalaba bio ništa bolji igrači, ali je Partizan igrao kvalitetnije, pa je svima skočila cena“, govori Milan Đuričić na kraju intervjua iniciranog navijačkom znatiželjom.

MLAD IGRAČ SE OBLIKUJE U TIŠINI, A SVI GA VASPITAVAJU

Kako gledate na utisak da je Partizan nespreman dočekao pravilo o bonus igračima? Svi momci prekomandovani iz škole su nesumnjivo talentovani, ali osim Filipa Stevanovića još niko nije ubedio publiku da je spreman za veliku scenu.

„Mladog igrača trener oblikuje u tišini, ali ga zato svi vaspitavaju. Jedno s drugim ne ide. Tu je najveći problem“, jasan je Đuričić.

Poruka kolegama?

„Savu, stručnom štabu i Partizanu želim da se vrate na kolosek pobeda. Poraz u Pazaru je incident, uveren sam da se neće ponoviti. Dolazim protiv Javora da ih podržim“.

Lične ambicije?

„Moja snaga je u igri. Jedan od glavnih kvaliteta je prepoznavanje igrača i u tom pravcu ću birati naredni trenerski angažman“.

NAVIJAČI SREĆNI ODLAZILI IZ HUMSKE

Đuričić ovih dana uživa u drugoj strasti, posle fudbala – pecanju. Usput, osluškuje javnost.

„Iznenadio me broj poruka navijača Partizana. Ne meri se desetinama ili stotinama, već hiljadama. Zahvaljuju na lepoj igri, atraktivnom stilu, jedan mi čak napisa da je bio najsrećniji posle remija sa TSC-om u Humskoj, jer smo igrom i šansama mogli da damo deset komada. Kaže: 'Prvi put sam otišao sa stadiona srećan'. Suze mi krenuše...“