Inter zaključao put u finale Lige šampiona, Milan nije ništa zaslužio (VIDEO)

Ko bi ovo i pomislio na početku sezone? Inter je prvi finalista Lige šampiona!

I to na najslađi mogući način za sve Interiste. U polufinalu je eliminisan gradski rival Milan. Prvi put posle tri pokušaja u “evroderbijima” u poslednjih 20 godina. Deo dugova iz 2003. i 2005. je vraćen pa će se Nerazuri boriti za četvrtu titulu prvaka Evrope u klupskoj istoriji. U Istanbulu neće biti favoriti, bilo da im rival bude Mančester Siti, bilo Real Madrid. Ali ni u finalu ih niko nije očekivao pa su uspeli. A finale je jedan meč, momenat insipracije, jedna greška…

Inter je još u prvom meču pre šest dana kao nominalni gost završio veći deo posle onim furioznim prvim poluvremenom i pobedom od 2:0. Večeras je taj rezultat potvrdio u revanšu, pre svega odbranio prednost i minimalnim trijumfom (1:0) “zaključao” plasman u finale. Milan je bio na nešto višem nivou nego u prvom meču ali nedovoljno da revanš makar učini dramatičnijim i zanimljivijim. Za neutralne ljubitelje fudbala, nije ovo bila fudbalska predstava dostojna polufinala Lige šampiona ali u Italiji je rezultat sve, a taktika kojom se do njega dolazi sveto pismo u koje se ne sumnja. A na tom polju je Simone Inzagi školovao iskusnijeg Stefana Piolija cele sezone i zasluženo će se boriti za evropsku titulu.

Preko 75.000 navijača je ispunilo tribine fudbalskog hrama u Milanu i napravilo spektakularnu atmosferu. Inter je samo od prodaje karata za večeršanji derbi prihodovao rekordnih 12.500.000 evra, a zarada od rezultata u Ligi šampiona sada iznosi oko 100.000.000 evra. Osvojeni su ranije Superkup i Kup Italije takođe direktnim pobedama preko Milana i Juventusa, pa ni slabije igre u Seriji A ne mogu da pokvare sezonu koja je nadmašila sva očekivanja. I može da postane bajka ako Inter u Istanbulu nakrivi evropsku krunu. Sa druge strane, Milanova sezona polako klizi ka fatalnoj…

Očekivano, Simone Inzagi nije menjao ništa što je funkcionisalo iz prvog meča, izveo je istu startnu postavu. Prinudna izmena u finišu prvog poluvremena kada je Brozović zamenio povređenog Mhitarjana mu nije mnogo promenila planove jer je ušao idealan igrač za ovakvu vrstu utakmice. Pioli je sa druge strane menjao što voljno, što prislino. Oporavljeni Rafa Leao se vratio u startnih 11, Žunior Mesijas je počeo na desnom krilu odakle je Braim Dijaz prekomandovan na poziciju ofanzivnog veznog umesto povređenog Benasera. Mlađi i hitriji štoper Malik Tšau je zamenio veterana Kjara i stabilizovao odbranu Rosonera koja je bila užasna u prvom meču.

Inter je počeo rezervisanije i povučenije nego u prvom meču, Milan je morao agresivnije a odgovarao mu je i nešto drugačiji kriterijum francuskog sudije Turpana. Sudio je faulove ali se nije hvatao za kartone.

Stabilnija odbrana i povratak najboljeg igrača su doneli Milanu mnogo bolje otvaranje utakmice nego pre šest dana. Ernandez je zapretio bombom sa 30 metara, Žiru umalo kaznio loše istrčavanje Onane, a posle 11 minuta je Piolijev tim imao šansu utakmice. Nakon prodora Tonalija po levom krilu, Braim Dijaz je prokockao zicer. Situacija skoro kao penal ali je slabo šutirao u Onanu i propustio najbolju šansu Rosonera da ožive i da se vrate u igru za finale.

Pokazao je i Menjan na drugoj strani da je strašan golman rukometnom odbranom Bareli iako je Džeko pre toga već bio u ofsajdu. Milan je dio direktniji i konkretniji, a u 37. minutu se probudio i Leao. U karakterističnom prodoru po levom krilu niko od Interovih igrača nije mogao da ga stigne, gađao je suprotan ugao i za malo promašio.

Interovu najbolju priliku u prvom poluvremenu je propustio Edin Džeko. Sve je dobro uradio Bosanac, tukao jako glavom iz neposredne blizine ali je Menjan spektakularnom odbranom pokazao da je jedan od najboljih golmana sveta.

Pokušao je Milan presingom na početku drugog dela ali je Inter imao odgovor i za to. Lako je izlazio na kraj sa tim pritiskom šireći igru na bokove, a Leao je bio dobro čuvan i uvek su ga čekala dvojica ili trojica ako primi loptu i okrene se prema golu.

Interova defanziva je funkcionisala besprekorno, a nervoza u Milanu je rasla što se videlo i po sve većem broju grešaka u igri. Imali su Rosoneri jednu zanimljivu situaciju da ih možda pogleda VAR kada je Aćerbi nagazio Tonalija ali ni u prvom meču nešto slično nije svirano Kruniću protiv Bastonija. 

Uprkos sve slabijoj i rastrzanijoj igri Milana, Stefano Pioli nije ništa menjao i prvu izmenu je napravio prinudno u 64. minutu posle povrede Tšaua. Milan nije uspevao da stvori šansu, ali zato jeste Lautaro Martinez. Inzagijevo uvođenje Lukakua se pokazalo kao pogodak. Navukao je na sebe defanzivce Milana u 74. minutu i proigrao Lautara koji je šutem u bliži Menjanov ugao krunisao odličnu partiju. Veliki posao je danas odradio Argentinac za ekipu i zasluženo je nagrađen…

Sve posle toga je bilo odrađivanje posla. Čak je Inter mogao i do ubedljivije pobede pošto je protivnik potpuno mentalno potonuo. Kada se podvuče crta, Inter je apsolutno zasluženo prošao kako Milan, tako i sve prethodne rivale iako nijednom nije bio izraziti favorit. Čak ni u grupi sa Bajernom i Barselonom. Ni kasnije protiv portugalskih velikana Porta i Benfike. Ali sve prepreke je savladao i boriće se za evropsku titulu.

INTER - MILAN 1:0 (0:0), prvi meč 2:0

/Martinez 74/

Stadion: Đuzepe Meaca. Gledalaca 75.567. Sudija: Klemon Turpan (Francuska).

Žuti karton: Barela, Martinez (Inter), Tšau, Tonali, Krunić, Tomori (Milan).

Inter (3-5-2): Onana - Darmijan, Ačerbi, Bastoni - Damfris, Barela (od 85. Galjardini), Čalhanoglu, Mhitarjan (od 44. Brozović), Dimarko (od 66. Gosens) - Džeko (od 66. Lukaku), L. Martinez (od 85. Korea).

Milan (4-2-3-1): Menjan - Kalabrija, Tšau (od 64. Kalulu), Tomori, Ernandez - Tonali, Krunić - Mesias (od 76. Salemakers), Dijaz (od 76. Origi), Leao - Žiru.