Matić: Znao sam da ću jednog dana pokazati večitima da su pogrešili

 Onlajn intervju organizovala je organizacija Football Beyond Borders, mladi fanovi su postavljali pitanja, Nemanja Matić je odgovarao. O odrastanju i slobodi u Vrelu, o odbijanju Crvene zvezde i Partizana, pa Žozeu Murinju, Markusu Rašfordu, Žoržu Žezusu... O dugom putu koji je prevalio otkako je prvi put udario loptu. U Srbiji svi već znamo da je to bio trnovit put. Fudbalsku afirmaciju doživeo je u Košicama, pošto su u Srbiji i Crvena zvezda i Partizan procenili – pogrešno, sad je sasvim jasno – da tu nema talenta za vrhunski fudbal.

Pa da počnemo od toga…

“Nikad ne treba odustajati, treba pratiti snove… Mnogi su sumnjali u mene“, počinje Matić pre no što je prozborio i koju o odbijanju večitih beogradskih rivala.

“Znao sam da sam dovoljno dobar i da ću im jednog dana pokazati da su pogrešili. I to sam i uradio“.

Uradio je to u Košicama odakle je 2009. na opšte iznenađenje prešao u Čelsi da bi se posle epizode u Viteseu proslavio kad su ga Plavci u zamenu za Davida Luiza poslali u Benfiku kod Žorža Žezusa.

“On mi je govorio da ako ga slušam i treniram svakog dana mogu da budem jedan od najboljih na svetu. Benfika mi je promenila život“,

Još jedno veliko trenersko ime je imalo ogroman uticaj na Matićevu karijeru. Žoze Murinjo i ne krije da je sa 31-godišnjim Srbinom razvio poseban odnos.

“Kad pobediš, najbolji je na svetu. Ali kad izgubiš kriješ se po trening centru. Svejedno je neverovatan trener“, plastično pojašnjava Matić.

To je uostalom taj pritisak koji nose svetla reflektora na velikoj sceni. Tako je i sada u Mančester junajtedu.

“Kad sam bio mlađi, osećao sam veliki pritisak, kad istrčiš pred 70.000 ljudi na stadionu. Danas, kad pevaju moje ime, osećam samo veću motivaciju da trčim, udaram ljude… Šalim se, ne radim to namerno“, smeje se iskusni vezista.

Nije uvek bilo tako. Vraćamo se na odrastanje u Vrelu. Idealizovao je Matić Zinedina Zidana, ali nije ni mogao da ga gleda na televizoru.

“Bili smo siromašni, ali srećni. Svakog dana smo igrali fudbal. Imali smo više slobode nego deca danas… Sakupljao sam isečke iz novine da bih čitao o Zidanu, stavljao postere u sobu“.

U međuvremenu – Teatar snova je postao Matićeva realnost. Istina, ne u najsrećnije vreme po Mančester junajted, ali Matić je uveren da će se sreća promeniti i za ekipu Ole-Gunara Solskjera.

“Ole je sjajan trener. Mnogo je napredovao otkako je stigao u Junajted, drugačiji je sad. Siguran sam da će imati lepu budućnost ovde i da će nam doneti trofeje“.

Pitanje je doduše ima li Junajted i igrački kvalitet za to? Javnost je sumnjičava, mada ima tu izuzetnih pojedinaca. A s kim se Matić najbolje slaže van terena?

“Nema u našoj svlačionici loših ljudu. Meni je 31 godina, neki su momci i 10 godina mlađi, pa naravno više pričam sa onima koji su mi bliži, kakvi su recimo Pol Pogba, David de Hea i Huan Mata. Ali u svlačionici sedim pored Mejsona Grinvuda, tako da smo se dobro upoznali“.

Strogo igrački, pre no što je korona virus prekinula fudbal u Premijer ligi u centru pažnje bio je Bruno Fernandes. Matić nije iznenađen.

“Pratim portugalsko prvenstvo i znao sam da je dobar, iako je igrao za Sporting. Ali jesam iznenađen kako se brzo prilagodio na Premijer ligu. On nam donosi mnogo kvaliteta, samopouzdanje na terenu, jer uvek zna šta će sa loptom“.

A ako govorimo o mladima…

“Imamo mnogo mladih igrača, možda još nisu stigli do svog vrhunca, ali Markus Rašford ima potencjal da postane jedan od najboljih na svetu na svojoj poziciji. Još napreduje, ali ima sve što je potrebno da dostigne vrhunski nivo“, hrabri Matić saigrača.

(Foto: Reuters)