Insajderske informacije iz Belgije: Šarlroa dobija kad prva da gol, Standard disciplinuje indivudalce
Vreme čitanja: 4min | čet. 24.09.20. | 08:29
Šta o protivnicima Partizana i Vojvodine kaže Jirgen Geril, novinar belgijskog Sportwerelda
Partizan na gostovanju kod Šarlroa, Vojvodina u Liježu kod Standarda. Srpsko-belgijski dueli u trećem kolu kvalifikacija za Ligu Evorpe. Uz utisak da srpski klubovi baš i nisu imali sreće na žrebu, jer znamo da su Belgijanci prvi na Fifinoj rang listi. Istina, tu prestižnu poziciju doneli su im uspesi reprezentacije, ne klubova, ali je jasno da je belgijski fudbal u usponu. Kako bismo se ipak bolje upoznali sa kvalitetima protivnika srpskih timova pozvali smo u pomoć Jirgena Gerila, novinara uglednog Sportverelda da nam pojasni sa čime će se suočiti Partizan i Vojvodina.
Kratko, u srž. Prvo o Šarlroi, neočekivanom lideru prvenstva Belgije. Od 18 mogućih bodova iz prvih šest kola osvojila je Šarlroa – svih 18.
Izabrane vesti
Pride je primila samo dva kola što je prilično sptekakularno za klub kakav je Šarlroa. Ali oni rastu, godinama već. Sad su na transferu Viktora Osimena iz Lila u Napoli uzeli bar 12.000.000 evra, jer su zadržali procente. Ali ne razbacuju se. Ovo je skoro isti tim kao prošle sezone. Najveća snaga im je u odličnoj organizaciji. Imaju vrlo čvrst blok pred golom, opasni su iz kontri, u dva ili tri pasa se stvore ispred protivničkog kaznenog prostora i ne treba im mnogo šansi da pogode. Takođe, ono što je interesantno za njih, kad prvi daju gol skoro uvek pobede, baš zbog toga što su mnogo organizovani. Kad povedu teško im je dati gol”, kaže nam Geril.
Kao i većina takvih timova, Šarlroa nije ekipa koja ima klasične superzvezde na terenu. Ali pojedini igrači se ipak ističu.
“Vezni red je tu glavni. Iz Lansa je ove sezone stigao Gijom Žile, istekao mu je ugovor sa Lansom, zbog godina, već mu je 36, nisu hteli da mu daju novi, ali mnogo znači njegovo iskustvo. On je bio u onom timu Anderlehta koji je ispao od Partizana u plej-ofu za Ligu šampione 2010. Ključni igrač je ipak Japanac Rjota Morioka, takođe je igrao za Anderleht, mada ne sa toliko uspeha. Nije brz, ali ima dobaar pregled, u kontrama je vrlo važan, on je taj koji deli pasove, vraća se do odbrane da uzme loptu. Plejmejker. I kao treći igrač u vezi, teškog imena, Marko Ilajmaharitra, sa Madagaskara, ima strašnu fiziku, mnoogo trči”.
U napadu...
“Kaveh Rezai i Šamar Nikolson, ne treba im mnogo šansi, možete da računate da će neko od njih dvojice na svakoj utakmici dati gol”.
Jasno je da Partizan čeka pakleno težak posao. Ali mora da postoji neka mana u timu?
“Verovatno, ali teško ih je pronaći. Naravno, nemaju evropsko iskustvo, može da bude nervoze. Možda levi bek Joris Kajembe, on je počeo kao napadač, pa su ga tek nedavno prebacili na beka. I dobro mu ide, veoma dobro, ali naravno, vuče ga lopta napred, kad igra protiv brzog rivala može da bude problema, jer ostavlja dosta prostora iza sebe”.
STANDARD
Toliko o lideru prvenstva Belgije, idemo na drugoplasirani tim prvenstva, Standard iz Liježa. Ivan Vukomanović nam je nedavno rekao da je poslednje što bi Vojvodina smela da uradi jeste da se u Liježu povuče i čeka Standard na kontre. Savetovao je da se napadne odmah i da se tako u redove domaćeg tima ubaci crv sumnje. Geril pak ističe da je i Standard u svojevrsnoj tranziciji.
“Otišao im je Mišel Prudom, sad je na klupu Francuz Filip Montanije. Uvek je neke novine. Recimo, sada Standard daje mnogo više prostora mladim igračima. Recimo, 19-godišnjem vezisti Nikolasu Raskinu, baš mu dobro ide, kreativan je, naporno radi. Dalje, tu je kapiten Zinjo Vanhojdsen, 21 mu je godina, bio je u Interu, pa su ga prošlog leta vratili (za 11.740.000 evra, prim.aut). On je projektovan da kroz koju godinu bude startni štoper reprezentacije Belgije”.
I u Liježu, kao i u većini belgijskih klubova, insistiraju na disciplini u igri. Možda čak i više nego u drugim klubovima.
“Recimo, Medi Karsela je najkreativniji igrač Standarda, ima dribling, akciju. Ali na početku ove sezone je bio zakucan na klupi i tek nedavno je počeo da dobija veću minutažu. I mnogi to vide kao primer da Montanije želi timski duh, da ekipa radi kao kolektiv, a ne da svako igra za sebe, a Karsela jeste opasan individualac”
Kad je Standard u pitanju, nešto je lakše identifikovati slabost u igri.
“Možda napad. Ne ispadne to uvek dobro. Obi Ulare je visok i snažan, ima 196 centimetara, ali neće ga uvek gol, isto važi i za Felipea Avenatija. Zanimljivo, i on je visok 196 centimetara, ali dešava im se da se muče napred”.
Uostalom, ove sezone u svim takmičenjima Ulare i Avenati su zajedno postigli samo četiri gola. Zato je ovog leta iz Mazembea stigao 20-godišnji Džekson Uleka iz Konga.
“Nije ni Standard mnogo dovodio ovog leta, ali od Ulete se mnogo očekuje. On je bio belika zvezda u Mazembeu, sve golove su davali preko njega, ali će njemu biti potrebno vreme da se privikne na evropski fudbal i trenutno nije u prvom planu i tek ga polako uvode u ritam, iako su za njega platili 2.000.000 evra što je veliki novac za igrača koji dolazi iz Konga”, raportira Jirgen Geril uz napomenu da će Standardu mnogo nedostajati navijači jerje to jedan od stadiona sa najvrelijom atmosferom u Belgiji.
Ovako, prazne tribine za Standard i Vošu. Ali za ovakvu utakmicu dodatan motiv nije potreban, a isto važi i za beogradske crno-bele.