Industrija Mladih Talenata i neke poznate face pišu zanimljivu priču na Novom Beogradu

Novi Beograd je po broju stanovnika najveća opština u Srbiji. Odavno je postao grad za sebe i u mnogim stvarima prešišao metropolu „s druge strane mosta“. Dobar deo Novobeograđana će vam danas reći da nema potrebu da prelaze most jer imaju baš sve što im treba na svojoj strani.

Ipak, Novom Beogradu fali jedna „sporedna“ stvar. Najbitnija na svetu. Fudbal.

Generalno, nedostaje mu sport, ali pre svega fudbal. Dobrih petnaestak godina je prošlo otkako se sa novobeogradske strane Dunava i Save igrao elitni fudbal. Menjali su se drugoligaši, pokušavali, napadali, ali niko nije uspeo da zauzme mesta Bežanije ili Radničkog kao nekadašnjih prvoligaša. Naravno, tu ne računamo Zemun. MunZe nije Beograd.

Sada se u srcu Novog Beograda rađa nova priča koja bi mogla da vrati ovu opštinu na mapu superligaškog fudbala. Možda već od sledeće sezone Mozzart bet Superlige Srbije. Prošle sezone su bili blizu...

U svoj toj gužvi novobeogradskog betona i blokova, nalazi se i zelena oaza. U trouglu između Pariske komune, Otona Župančića i Goce Delčeva je smešten nekadašnji hram košarke „Hala Sportova“, današnji „Ranko Žeravica“. Ali izuzimajući kratke povratke Partizana prethodnih godina, odavno je kultna hala izgubila nekadašnji status u srpskoj koašrci. Tik iza nje se nalazi mali i simpatičan stadion na kojem igra drugoligaš IMT. Skraćenica za Industriju traktora i mašina, nekadašnjeg giganta jugoslovenske privrede.

Fabrika IMT odavno ne radi, mašine su utihnule, radnici otišli, traktori više ne silaze sa trake.. Ali njen fudbalski klub čuva tri kultna slova od zaborava. I raste. Kod Fontane se igra sve bolji i bolji fudbal.

Godinama i decenijama je FK IMT bio vezan za fabriku i igrao onaj niželigaški fudbal za dušu. Poslednjih godina je počeo da preskače stepenike i piše neku novu istoriju. Prošle godine su debitovali u Prvoj ligi Srbije i čak došli do baraža gde su protiv Novog Pazara platili danak neiskustvu iako nisu igrali slabiji fudbal u tom dvomeču.

Ove sezone IMT želi da napravi novi iskorak, preskoči tu glavnu stepenicu i plasira se u Mozzart bet Superligu Srbije. Veruju da imaju, znanja, talenta i mogućnosti da uspeju u tome.

„Iskreno se nadam da možemo. Prošle godine većina ljudi je mislila da ne možemo ni da se uključimo u borbu za elitni rang, a bili smo blizu. Da smo dva kola pre kraja pobedili Želju iz Pančeva, ušli bismo direktno u Superligu. Posle toga nismo uspeli kroz dve utakmice baraža zbog pravila gola u gostima“, kaže za Mozzart sport sportski direktor popularnih Traktorista, Predrag Govedarica.

Minula sezona PLS-a je kulminirala baš tim baraž mečevima u kojima su superligaši ipak „preživeli“. IMT je bio baš blizu iako je prvi meč kod kuće izgubio 1:3. U novom Pazaru je domaćina bacio na konopce, vodio 2:1 i naterao ga da se trese...

„Malo je falilo za čudo. Iskreno, i u Beogradu smo bili dobri. Neću da komentarišem neke sudijske odluke... Svesni smo da smo bili neiskuni i da smo imali tek dvojicu ili trojicu iskusnijih igrača. Znali smo da će na Čuki biti pun stadion, a ne znam iz kog razloga nam nije dozvoljeno da igramo na svom stadionu. Praktično, oba meča smo igrali u gostima. I u oba meča smo imali po deset bonus igrača u protokolu. Jedan momak od 16 godina, dvojica po 17, dvojica 18... Mladi su momci, variraju sa formom, ali su i tako mladi izborili plasman u baraž. Jer, cilj našeg kluba je forsiranje mladih igrača. Ako je igrač talentovan, ako sluša i ako je dobar momak, kod nas može da prođe“.

Predrag Govedarica (©Starsport)

Afirmisao je IMT neka poznata imena prethodnih godina...

„Terzić i Lučić su napravljeni za večite. Glišić je isto potpisao za Zvezdu, Rakonjac je bio kod nas, a nedavno je prešao u Lokomotivu iz Moskve. Za poslednjih godinu i po dana smo imali 13 igrača koji su sada ozbiljni superligaški fudbaleri ili su otišli „preko“. U ovom trenutku imamo pet repezentativaca. Što igrača koji su kod nas, što igrača koji su prošli kroz naš klub“.

Superligaši vam rado šalju svoje talente?

„Zato što ne gomilamo igrače. Mi ih zapravo skautiramo. Nećemo dovesti mladog igrača na mesto Alena Stevanovića jer on je po meni najbolji igrač u Srbiji posle Kataija i Ivanića. Ali tamo gde su nam potrebni brzi, mladi i atraktivni igrači, dovešćemo ih. Nema kluba u Srbiji sa kojim nemamo dobre odnose“.

Da li je plan da se živi od pravljena i prodaje mladih igrača?

„To je tek krenulo u poslednjih šest meseci. Damjanović je otišao u Voždovac, Mesarović u Radnički Niš... Nedavno smo napravili transfer Ivkovića u prvu ligu Kazahstana. Mi smo najponosniji na to što smo afirmisali igrače za Partizan i Zvezdu kao što su Terzić i Lučić. To su za nas najveći transferi. Jedini smo klub u saveznom rangu koji ne dobija ni dinar od lokalne samouprave. Sami se snalazimo. Nešto od donacija, nešto od članarina...“

Je li to dovoljno za budžet kojim bi napali plasman u Mozzart Bet Superligu Srbije?

„Mislim da smo po budžetu među poslednjima u ligi. Ali nama je jedna od prednosti Beograd, jer igrači žele da igraju u Beogradu. Svaku utakmicu IMT-a gleda desetak menadžera i glavni skauti Zvezde, Partizana, Čuke, Voždovca... I da li je onda momcima u interesu da odu u neki klub van Beograda gde ih niko neće gledati ili ovde gde su svima na oku?“

A kako se borite sa roditeljima koji odmah očekuju neki veliki novac za decu?

„Neki traže, neki ne traže, neke finansiraju menadžeri, neke klub, neki su na pozajmicama... Ali mi se pružamo onoliko koliko možemo. Realno, između 300 i 500 evra je maksimalna plata za mladog igrača u ovoj ligi. Činjenica je da su mnogi plaćali tim igračima i više, ali to nije baš ispadalo dobro. U drugim klubovima se plaća nešto više, ali u nekima i nije redovno... Ali ima klubova koji redovno plaćaju. Naprimer, Mladost GAT je prošle godine ozbiljno plaćala. Želja Pančevo je dovodio vrhunske igrače. Novi Sad, Metalac, Sloboda Užice, Trajal mogu da plate više od nas... Svi klubovi koji imaju pomoć gradova i lokalnih samouprava imaju ozbiljne budžete za ovu ligu. Skoro kao neki superligaši“.

A kojim pravcem IMT želi da ide?

„Znam, naprimer, da Voždovac radi domaćinski i da neke igrače plaća kao drugoligaši, a opet je svake godine među pet-šest najboljih jer radi dobro. Nama su Voždovac i Čuka primer kako želimo da radimo. Zato i pravimo igrače. Otkako je Rade Dunjić ušao u klub pre četiri godine, pokrenulo se. Tada je klub bio nadomak ispadanja u četvrtu ligu. Prostorije su bile ruinirane, nije postojao pomoćni teren, mlađe kategorije su bile slabe i u najnižim rangovima... Sada imamo preko 200 klinaca u svim kategorijama i sada su osim kadeta svi u najvišim rangovima. Samo fanatičan rad prolazi. Roditelji to prepoznaju i dovode decu. Znate kolika je opština Novi Beograd, a sada nam je došlo 50 odsto dece iz Zemuna i sličnih klubova koji su imali dobre mlađe kategorije. Mnogi dolaze kod nas jer su prepoznali dobar rad“.

Čak i iz većih klubova...

„Naprimer, Aca Lukić i Savić su bili kapiteni omladinaca Zvezde u Ligi šampiona. Dovedeni su ovde da napreduju i pokazali su da imaju strahovit potencijal. Naravno, i iskusni ugrači su im dali podršku. Naprimer, Milić je ceo život igrao Superligu, poslednjih šest godina igrao preko i doveden je da bude prvi štoper, ali ovi momci su pokazali da su blizu sa kvalitetom. Plan kluba je da mlad igrač ima prednost čak iako je i 30 odsto slabiji od tog dobrog igrača“.

(©Starsport)

Osim mladih igrača, privukli ste i neka zvučna imena za uslove u srpskom fudbalu. U ekipi su sada bivši Interov i Partizanov prvotimac Alen Stevanović, bivši Zvezdin vezista Marko Blažić, bivši mladi reprezentativac Uroš Ćosić, nekadašnji Partizanov vezista Jovan Kokir... Kako ih ubedite?

„Doveli smo Kokira koji je uz Vlahovića bio najbolji igrač u mlađim kategorijama Partizana. Doveli smo bivšeg Zvezdinog vezistu Marka Blažića koji je deset godina igrao prvu ligu Grčke. O Alenu Stevanoviču neću ni da pričam. Bio je u Interovom timu koji je osvojio tripletu. Uroš Ćosić ima ogromno inostrano iskustvo. Svi oni su prepoznali ljubav i predan rad i osećaju se prijatno ovde. Mi ne možemo da im damo plate kao drugi klubovi, ali imaju nešto drugo što nemaju na drugim mestima. To je umeće svih ljudi u klubu. Naprimer, pomoćni treneri su Nikola Drinčić i Novak Martinović. Ljudi sa preozbiljnim karijerama. Ali su i oni prepoznali da se radi nešto kvalitetno, sportski i domaćinski već nekoliko godina. Vidni su rezultati. Za mene kao sportskog direktora bi bilo neuspeh da sa ovim timom ne uđemo u Mozzart Bet Superligu Srbiju“.

Uspeli ste i da oživite neke karijere...

„Naprimer, Uroš Stamenić je bio zaboravljen u srpskom fudbalu. Čovek koji je bio kapiten Vojvodinine generacije 95-96 koja je uzela titulu. Kod nas je vraćen na pravi kolosek i postao je jedan od najboljih igrača druge lige. Fudbaler ne može da zaboravi da igra fudbal i na nama je da mu omogućimo pravi ambijent“.

Otkud Alen Stevanović u IMT-u?

„Iz njemu znanih razloga i prijateljstva sa vlasnikom našeg kluba je došao kod nas“, kaže Govedarica.

A otkud Alen, pitali smo i njega lično..

„Posložile se kockice... Ma, trebalo je još pre dve godine kada sam otišao u Bugarsku, ali se tada nije namestilo. Sada smo se našli i dogovorili za dan-dva. Zvali su me posle ljudi da me pitaju zašto IMT, zašto druga liga kad imam biografiju da igram u jačim klubovima... Pare mi nijednog momenta nisu bile motiv već želja koju su ljudi iz kluba pokazali da me dovedu. Živim tu blizu, deca mi tu idu u školu i sve mi je potaman ovde. Šteta samo što se nije rezultatski završilo kao što smo hteli“, otkriva nekadašnji igrač Intera koji je imao udela i u onoj čuvenoj sezoni „triplete“ kada je igrao u kultnom meču protiv Sijene u kojem je Inter prelomio sezonu. 

I kako je u IMT-u? Kako te ne mrzi da igraš drugu ligu posle svega što si prošao u karijeri?

„Ma šta ima da me mrzi. Nikad se bolje nisam osećao i više želje imao! Imao sam dužu pauzu od godinu i po dana, mislio sam da neću ni igrati više fudbal ali eto... Nisam ja baš mator, imam 31 godinu, mogu još da ponudim svašta nešto na terenu, ha-ha-ha. Sada zaista uživam na terenu. Želim da opravdam poverenje ljudi iz kluba, ali i da pomognem ovoj talentovanoj deci nekim savetom, da budem primer pristupom i radom. Deca su odlična! Na prvom treningu sam video mnogo talentovanih momaka. Igrali smo najbolji fudbal u drugoj ligi. Nažalost, nismo uspeli kroz baraž da se dočepamo Superlige“.

Alen Stevanović (©Starsport)

Igrao si u Partizanu gde napadaš 90 odsto utakmice, gde većina rivala digne belu zastavicu posle primljenog gola... Koliko je to drugačije od drugoligaškog fudbala gde je sve izjednačenije, agresivnije, pa i grublje?

„Sve druge lige su u suštini takve. Ima manje kvaliteta ali se sa druge strane više trči. Takođe, ovde ima dosta mlađih igrača nego u Superligi. Više se daje šansa klincima. Naravno da je kvalitet u prvom rangu veći ali ovo nije nimalo naivna liga“.

Kada uporediš sa timovima iz donjeg doma Superlige?

„Pa eto, igrali smo protiv Novog Pazara i nismo bili slabiji. Uhvatili su nas u prvom meču na neko neiskustvo i greške, a verujem i da nas je sudija oštetio za penal. Mnogo je bilo mladih igrača za koje to sve bilo novo. To je presudilo. I taj gol u gostima koji više nigde ne važi... Ima razlike u kvalitetu, ali IMT nema šta da zavidi klubovima u Superligi ispod nekog sedmog, osmog mesta ili da ih se plaši. Tu je to negde. Momci su talentovani, brzi, drčni... Sve se to vidi na terenu“.

Kakva je sada ekipa u odnosu na prošlosezonsku?

„Mnogo će nam zbnačiti dolasci Čosića, Blažića, iskusniji smo sa njima... Na nama je da verujemo u sebe i da budemo ambiciozni“.

Bio si deo verovatno najbolje generacije u istoriji Intera pod komandnom palicom Žozea Murinja, delio su svlačionicu sa Zanetijem, Etom, Snajderom, Militom, Stankovićem, Samuelom, Majkonom, Kambijasom... Pitaju li te nekad mlađi saigrači za ta vremena, možeš li nešto da im preneseš iz tog perioda?

„Ponekad pričamo, ali nisam ti ja nešto tip koji voli mnogo da pametuje. Kada me pitaju, tu sam na raspolaganju. Najlepše je ko može da uči iz tuđih grešaka i iskustava. U tom momentu nisam bio svestan u kakvoj sam ekipi, ali kada je prošlo vreme, shvatio sam koliko sam imao sreću da učim od takvih šampiona. Debitovao sam u Sijeni u ludačkoj utakmici kada smo okrenuli sa 2:3 na 4:3. Ni na kraj pameti mi nije bilo da ću da uđem. Ali krenule su povrede i ja sam ušao umesto Mote. Valter Samuel je u finišu igrao centrafora i pogodio za pobedu u nadoknadi vremena. Ta pobeda je mnogo značila“.

Kako izgleda kada te Murinjo sprema za debi?

„Ma on je čudo! Šali se, zeza, ali vidi sve. Mangup ozbiljan. Sve prati, sve gleda... U tom momentu je bio ubedljivo najbolji trener na svetu. Drago mi je da mu sada i u Romi ide dobro. To što sam tamo proživeo i doživeo je nezaboravno“.

A šta ti fali ovde u srpskom fudbalu?

„Mi smo užasno talentovan narod. U svakoj ekipi imaš uvek po dvojicu, trojicu super igrača. Ali ono što nam najviše fali su bolji tereni gde bi taj kvalitet još više došao do izražaja. Fali i više medijske pažnje i promocije da se promeni ambijent. Onda bi sa više uživanja išao i na trening, i na utakmicu... Evo vi i Arena to sada gurate na neki viši nivo. Igrao sam u Poljskoj i garantujem vam da smo talentovaniji 15 puta i da je naša Superliga liga po kvalitetu bolja od njhove. Međutim, kod njih su tereni kao u Bundesligi, liga se prati na neverovatnom nivou... Imali su i oni ranije problema ali su uspeli da fudbal očiste od ljudi koji su mu štetili. Sve su promenili, počeli da ulažu više i sad to izgleda odlično. Nama fali ta infrastruktura. Igrača imamo jer smo uvek bili talentovana nacija“.

Poručlo se da baš IMT ima klinca koji je užasno talentovan. Miloš Luković ima 16 godina i već daje golove u prvom timu.

„Opasan mali. Ja sa 16 nisam znao gde teram, on već daje golove u baražu. Ima dosta te dece“.

Na priču se nadovezuje direktor Govedarica.

„Njega prati Mančester Siti. Isti čovek koji je pratio Tedića, Stevanovića, Gordića... Momak ima 16 godina, igra napadača i već je dao pet golova prošle sezone u Prvoj ligi Srbije. A mogao je još da igra za kadete... Tamo je dao 54 gola! Tek je krajem prvog dela sezone stekao pravo da igra za prvi tim kada je napunio 16 godina. Uz poseban lekarski pregled koji mu je i dalje potreban da bi igrao za prvi tim. Njega već dugo prate veliki klubovi. Siti ga je gledao nekoliko puta. Bio nam je najbolji strelac na pripremama gde smo igrali sa Hapoelom i još nekim ozbiljnim klubovima. Odmah su pitali za njega i koliko košta“, otkriva Govedarica.

A Miloš je preodređen da postane fudbaler. Mlađi je vrat iskusnog Luke Lukovića i odrastao je na 100 metara od stadiona IMT-a. Dete Fontane. Jedini iz kraja koji je dogurao do prvog tima Traktorista.

„Odrastao sam prekoputa, ovde sam odrastao i u klubu sam od drugog razreda osnovne škole“, skoro postiđenim tonom kaže golobradi mladić anđeoskih očiju koji još kao da nije svestan da je profesionalni fudbaler i da ovo nije pikanje u kraju.

Kako se snalažiš sa 16 godina u ligi gde ume da bude grubo pa i opasno?

„Pa dobro, šta znam... Dao sam nekoliko golova. Moram još da radim i napredujem. Pre svega na tehnici, kretanju i igri glavom“.

Miloš Luković (©Starsport)

Jesi li čuo da te prati Mančester Siti?

„Nisam čuo, ne pratim to. Fokusiran sam na IMT. Lični plan je da postignem makar 10 golova ove sezone“.  

Ko ti je od saigrača ostavio najveći utisak, imaš li idole u domaćem i stranom fudbalu?

„Stamenić od saigrača, a strani fudbal pratim više od domaćeg i uzor mi je Gabrijel Žezus“.  

Ima IMT iskusne igrače i mlade talente, a trener koji sve to treba da posloži je Zoran Vasiljević.

„Možda je on nepoznato ime za krugove u Beogradu. Međutim, on čovek već 22 godine radi u Vojvodini i trenirao je sve najbolje igrače koji su prošli kroz novosadski klub. Čak pet puta je bio trener prvog tima kao privremeno rešenje jer nije imao licencu. U prethodne tri godine je praktično dva puta ušao sa Kabelom u Superligu ali iz određenih razloga se to nije desilo. Tako da on aposlutno nije nepoznanica za srpski fudbal“, smatra direktor Govedarica.

Šta biste voleli najviše da se promeni u drugoligaškom ambijentu?

„Nije toliko propraćena. Arena i Mozzart su počeli da sponzorišu i nadam se da je to neki novi početak. Da bi klubovi mogli da funkcionišu bar dva meseca od sponzorstava. D se makar plati struja od tog novca. Fale nam TV prenosi jer se igra zanimljiviji fudbal nego u Superligi. Izjednačeniji. Prošle sezone su se četiri ekipe do zadnjeg kola borile za ulazak. A u plej-autu su sve ekipe mogle da ispadnu do poslednjeg kola. Nararvno, bolji su igrači u Superligi ali ovde se vide energija, mladost, nezgodne utakmice... Televizije prikazuju neke lige koje su našoj publici potpuno neinteresantne i verujem da bi se drugoligaški okršaji gledali mnogo više“.

Koga vidite kao najveće rivale ove sezone?

„Nikad se ne zna sa tim timovima što uđu iz treće lige. Pojavi se neko kao Mladost GAT. Sada su najkvalitetniji Železničar Pančevo, Novi Sad, Metalac, Želja, Inđija... Ali možda još neko iznenadi“, kaže Predrag Govedarica.

U IMT-u se nadaju da ih ove sezone niko neće iznenaditi i da će zanimljiv spoj mladosti i iskustva vratiti elitni fudbal na Novi Beograd. Naravno, i dalje će Novi Beograd, skoro ceo Beograd i najveći deo Srbije navijati za Zvezdu i Partizan. Ali Novobeograđanima bismo savetovali da ove sezone prošetaju do Fontane kad imaju vremena i užele se fudbala. Kažu da će se iza Hale sportova igrati lep i dopadljiv fudbal. A ko zna možda vidite i novog Vlahovića...