Independijente i Velez u noći koja nosi sećanja

Na tlu Aveljanede, pod svetlima stadiona Rikardo Enrike Bočini, sudaraju se El Rojo Gustava Kinterosa i El Fortin braće Baros Skeloto, u duelu trećeg kola formata Aperture 2026 koji nosi i ritam i tenziju početka sezone. Independijente i Velez izlaze na teren noćas (23.45) u meču koji obećava taktičku šahovsku partiju i emocionalne vrhunce.

Crvenima je pobeda iskliznula u Rosario u samom finišu, dok je Velez uhvatio zalet i stiže sa dve vezane pobede. Ulog je jasan: stabilnost za jedne, potvrda forme za druge. Independijente i Velez biće protagonisti nove epizode rivalstva koje nosi dubok trag u kolektivnom pamćenju argentinskog fudbala. Aktuelni detalj, onaj koji bode oči javnosti, jeste Kinterosov povratak na megdan El Fortinu, klubu s kojim je bio šampion 2024. godine, ali iz kojeg je otišao na način koji je ostavio gorak ukus: transfer u Gremio iz Brazila, posle izostanka sa Trofeo de Kampeones zbog ličnog angažmana.

Ipak, mnogo pre tog zapleta, ispod mosta između Rojoa i Fortina proticale su burne vode. Istorija beleži da je Independijente imao ključnu ulogu u jedinom ispadanju Veleza iz elite, davne 1940. godine I to ne baš u duhu sportskog fer-pleja. U decembru te godine, Fortin je uoči poslednjeg kola stajao na ivici, sa bodom prednosti nad Atlantom, koja je igrala protiv Rojoa. Obe ekipe bile su teško uzdrmane prethodnim ubedljivim porazima. Velez je izgubio od San Lorenza (0:2) na stadionu u ulici Basualdo, dok su Bohemiosi navodno „dogovorili“ pobedu protiv Independijentea, uz cenu koja je uključivala njihovu zvezdu, Hosea Bataljiera.

23.45: (2,15) Independijente (2,90) Velez Sarsfild (2,90)

Već na poluvremenu Atlanta je vodila 6:0 protiv tima sa najboljom odbranom prvenstva, koji je izašao bez golgetera Antonija Sastrea i Arsenija Erika. Na kraju, klub iz Vilje Krespo se spasao pobedom sa 6:4, tek pošto je ogorčenje navijača Rojoa probudilo reakciju na terenu.

Mesec dana kasnije, Bataljiero se preselio u Aveljanedu, bez obeštećenja. Velez se u prvu ligu vratio tek 1943. godine, a ubrzo potom, dve godine kasnije, stigla je i mala osveta: najubedljiviji poraz u istoriji Independijentea, 0:8, protiv tima koji je u postavi imao Sastrea, Arsenio Erika i Bataljiera. Het-trik su postigli Salvador Di Belja i Isak Skliar, dok su se u strelce upisali još Osvaldo Botini i Horhe Kano.

Decenijama kasnije, sudbine Rojoa i Fortina ukrstile su se u sasvim drugačijem tonu, ali podjednako upečatljivo. Ponovo decembar 1995. godine. Velez je stigao na poslednje kolo Aperture kao lider, sa Rasingom za petama. Bio im je dovoljan bod za titulu; Rasing je morao da pobedi Kolon u Santa Feu i da se nada pomoći večitog rivala. Međutim, vrelo popodne donelo je jasnu sliku: Rasing je potučen 5:1, a Fortin je slavio 3:0 na Doble Viseri. Ono što je ostalo upamćeno, navijači Independijentea koji sa tribina frenetično slave golove Roberta Trote, Patrisija Kampsa i Hosea Basualda, i na kraju euforično obeležavaju razočaranje komšije.

02.00: (1,85) Taljeres (2,90) Platense (4,50)

Jednom rečju, Argentina!

Vremenom je i međusobni skor nastavio da se razvija u korist kluba iz Liniersa, neuobičajena slika u argentinskom profesionalizmu, gde takozvana „velika petorka“ uglavnom statistički dominira. U profesionalnoj eri, Velez ima 64 pobede, Independijente 60, uz 60 remija. Ravnoteža na papiru, ali sa jasnom prednošću Fortina, koju je godinama održavala i neverovatna serija od 17 godina bez domaće pobede Rojoa u Aveljanedi u period od 1988 do 2005 godine.

Zvuči nadrealno. Subota na stadionu Libertadores de Amerika, iliti Rikardo Enrike Bočini, ili pak, Doble Viseri – Duplom pogledu, kako ga iz milošte oslovljavaju navijači Rohosa, donosi novo poglavlje. Lopta će presuditi, a istorija će, kao i uvek, stajati tik uz aut-liniju, podsećajući da se u ovom duelu nikada ne igra samo za tri boda. Independijente je u prethodnom kolu protiv Njelsa propustio priliku da „zatvori“ utakmicu. Kazna je stigla u poslednjim minutima, posle prekida i igre u vazduhu, segmenta koji se ponovo pokazao kao slaba tačka.

Gustavo Kinteros nije krio zabrinutost na konferenciji za novinare.
„Ne prati nas sreća. Dva puta smo primili gol na isti način. Rival je konstantno pritiskao i trčao, to je njihov meritum”.