Milorad Čavić: Olimpijske igre su cirkus! Sportisti se ništa ne pitaju, teraju ih da plivaju u ponoć, drugi uzimaju novac

Svi najbolji svetski sportisti na čekanju. Pomerene su čak i Olimpijske igre, umesto ovog leta prebačene su za 2021. što su sve atlete na planeti pozdravile pod obrazloženjem da je zdravlje ljudi najbitnije i da će biti vremena za takmičenje kad pandemija virusa COVID-19 utihne. Jedino što će neki biti za godinu dana stariji, a to na profesionalnom nivou ume i te kako da bude od uticaja na rezultate.

Odluci o odlaganju Igara u Tokiju tapše i Milorad Čavić, uz napomenu da i te kako razume sportiste koji su prinuđeni da 12 meseci duže čekaju izlaz na borilišta.

„Bila je to jedina moguća i ispravna odluka. U ovakvoj situaciji sport nije u prvom planu, ali... Ima to 'ali', koji samo sportisti mogu da razumeju. Za njih je to veoma bolno. Ne možete ni da zamislite koliko su se oni žrtvovali. Mnogi od njih su sami morali da izdvajaju sredstva za pripreme, cele porodice su bile uključene u to da bi ostvarili san. Ne bi trebalo ni govoriti da će veliki broj njih i odustati. Tu posebno mislim na iskusnije takmičare. Lako je reći 'moram da izdržim još godinu dana', daleko je teže to uraditi“, kazuje čuveni srpski plivač u razgovoru za Sportski žurnal.

Osvajač srebrne medalje u Pekingu 2008. u potpunosti razume da je bioritam sportista poremećen odlukom japanske vlade i Međunarodnog olimpijskog komiteta.
„Vi se ne spremate za jednu godinu, za jedan mesec, nego za jedan dan u tom mesecu u toj godini. Glavu si namestio za taj, često, jedan minut u kojem želiš da ostvariš snove. I onda ti neko kaže da moraš da čekaš još godinu dana“.

Ono što više brine nekadašnjeg svetskog i evropskog prvaka je utisak da je sport komercijalizovan do te mere da su akteri postali maltene robovi u rukama moćnika. Otud, na pitanje šta je presudilo da organizatori promene plan i uprkos uveravanju da Igre u Tokiju biti održane u redovnom terminu pomere događaj za naredno leto, uzvraća bez uvijanja.
„Interes i novac. Videli su da se situacija sa virusom korona neće skorije rešiti i da neće biti prihoda. Da nije toliko novca u igri, Tokio bi bez razmišljanja bio otkazan, a ne odložen. Olimpijske igre su postale cirkus. Sportisti koji su najvažniji, najmanje se pitaju. Oni su glavni glumci, sve oči su uprte u njih, a novac na njihovoj slavi uzimaju drugi. Njihovo je samo da slušaju“.

Naveo je i konkretan primer:
„Za američko tržište pravo prenosa Olimpijskih igara otkupila je kuća „En-Bi-Si“. Oni diktiraju kad će sportisti izaći na borilište. U Riju smo imali situaciju da su finala u plivanju održavana u ponoć po lokalnom vremenu. Hej, u ponoć, da bi se izašlo u susret televizijskim kućama. To nema veze sa zdravim razumom. Samo biznis“.

Opisao je i kakvom su pritisku izloženi sportisti tokom priprema za najvažnji događaj u karijerama.
„Kad govorim o 'žrtvi', tu posebno u mom slučaju mislim na Peking 2008. i London 2012. Pre takmičenja u Kini bio sam u nekoj vrsti karantina, odvojen od porodice, prijatelja, bez života. I onda tražiš izduvni ventil. Da li je to alkohol ili neki izlasci za vikend. Moraš nešto. Da ne 'poludiš', jer ne možeš svaki dan po ceo dan da razmišljaš o plivanju. Pogotovo je teško u individualnim sportovima gde sve, ali bukvalno sve, zavisi od tebe“, dodao je Milorad Čavić.

(FOTO: MN Press)