Ima nešto u toj Beloj kući, Barselona nikada u njoj nije pobedila

Došlo je vreme da Ekvador dobije šampiona. Stadion Rodrigo Paz Delgado, poznat i kao Kaza blanka iliti Bela kuća, biće noćas poprište krunisanja vladara Lige Pro. Liga de Kito i Barselona, posle remija u Gvajakilu u prvom meču finala (1:1) izlaze na megdan u revanšu, u kojem moraju da pruže svoje najbolje verzije kako bi stigli do nacionalne titule (02.15).

Albosi u dvoboj ulaze sa željom da iskoriste domaći teren, na kojem im tako dobro ide protiv Torerosa. Postoji u Ekvadoru neko uvreženo mišljenje da se Barsa plaši da igra na zdanju sazidanom 1997. godine, jer u Beloj kući ne može da se "sastavi". Čak 23 godine LDU Kito nije izgubio u svom domu od rivala iz najvećeg grada u zemlji, odnosno baš otkako su se Beli preselili u današnju kuću.

Postoji škola mišljenja koja takav crni ishod pravda ogromnom razlikom u nadmorskoj visini. Barselona je iz Gvajakila, najveće luke u državi, koji je pozicioniran na svega pet metara iznad nivoa mora, dok je Kito na oko 2.800 metara i okružuju ga Andi. Ipak, kako onda da žuto-crni uspevaju da odnesu ceo plen protiv ostalih rivala iz "visokih" gradova? Ne postoji logično objašnjenje, ili da?

Jedno je izvesno, Barsa se nada 16. tituli prvaka i skidanju prokletstva, koje se nameračilo na nju kada dolazi na noge LDU Kitu. Interesantno, Torerosi su šest od dosadašnjih 15 pehara namenjenog najboljem u zemlji osvojili u Kitu, ali samo jednom protiv Albosa, i to davne 1971. Ostali su osvojeni protiv El Nasionala, Aukasa, Deportiva i Espolija.

Stadion Rodrigo Paz Delgado (©Reuters)

Status favorita je, iz svega navedenog, dodeljen LDU-u, koji je pružio dobru partiju u prvom meču i doneo aktivan rezultat pred revanš. Remi mu definitvno pruža sigurnost pred veliko finale, čak i pored toga što ne važi gol u gostima, već će se u slučaju da bude nerešeno odmah pristupiti izvođenju jedanaesteraca.

Sastav iz Kita ima, prema mnogim lokalnim kritičarima, najbolji vezni red u ligi, ujedno i veliku ofanzivnu moć sa Johanom Huliom i Kristijanom Borhom, nekadašnjim napadačem Crvene zvezde, koji je ove sezone na 30 prvenstvenih mečeva mrežu tresao 24 puta.

Sa druge strane, Barselona se očigledno ne oseća mirno ili prijatno kada igra u Beloj kući i to joj smanjuje učinak. Žuto-crni su se tokom sezone profilisali kao defanzivno jak tim i trener Fabian Bustos je dobro radio u ovom pogledu. Sve oči pristalica Barse uprte su u Damijana Dijaza, plejmejkera koji je proglašen za najboljeg igrača prve faze ovosezonskog Kopa Libertadores. Ovakve utakmice, sa jakim ulogom, su ono što lucidni as najviše voli i možda neće moći da postigne gol, ali je u stanju da savršenim loptama uposli saigrače.

Prema nekim prognozama kompetentnih lica, visina od oko 2.800 metara je važan faktor. Postoji 11% smanjenja fizičkih performansi zbog manje potrošnje kiseonika. Međutim, Barselona se tokom čitavog šampionata popela nekoliko puta na veliku visinu i njeni igrači su možda razvili mehanizam prilagođavanja.

Ukupno 10 trenera osvajalo je dva puta prvenstvo Ekvadora i u to društvo mogli bi da upadnu kormilar domaćina Pablo Repeto, odnosno strateg gostiju Bustos, koji je prošle sezone doveo Delfin do prve krune u istoriji kluba.

Tradicija je, pomenuli smo, na strani LDU-a, koji je neporažen na 42 minula ligaška dvoboja kod kuće sa Barselonom, a Albosi su izgubili samo jednom na 12 proteklih okršaja sa Torerosima, i to se poslednji put dogodilo pre nešto više od tri godine.

EKVADOR 1, FINALE (REVANŠ)

Sreda

02.15: (1,97) LDU Kito (3,25) Barselona Gvajakil (3,80) /prvi meč 1:1/

*** kvote su podložne promenama