Ima mlađih, nema boljih

Prošlo je šest i po godina od najvećeg uspeha Hrvatske u istoriji na prvom velikom takmičenju pod selektorskom palicom Zlatka Dalića. Tog leta 2018. u Rusiji, Hrvatska je igrala finale Mundijala i poražena je od Francuske koja je godinama važila za njen kriptonit. Mnogo toga se od tada promenilo…

Francuska je i dalje moćna, ali Hrvatska ne zaostaje i pravi rezultate u kontinuitetu.

Dalić je i dalje tu, ali većima igrača iz tog finala nije. Karijere su završili Mario Mandžukić, Ivan Strinić, Danijel Subašić i Šime Vrsaljko. U reprezentativnu penziju su otili veterani Marcelo Brozović, Ivan Rakitić, Domagoj Vida i Dejan Lovren. Iz nacionalnog tima je izbačen Ante Rebić. Samo dvojica iz tog tima su i dalje reprezentativci: Luka Modrić (39) i Ivan Perišić (36). Mogli su i oni da se oproste od nacionalnog tima s obzirom šta su sve do sada uradili u njemu. Ali, niti ih je neko prisiljavao na to, niti su oni osećali da tu više ne pripadaju. Naprotiv, i dalje prave razliku.

Sinoć su dvojica veterana opet držali fudbalski čas. I to ne bilo kome, već Francuskoj. Kao ubedljivo najstariji igrači na terenu su vodili Hrvatsku do pobede nad Galskim petlovima u prvom meču četvrtfinala Lige nacija.

Modrićev teledirigovani pas za Perišića je izrodio asistenciju za vodeći gol Budimira. Perišić je kasnije na asistenciju dodao i spektakularan gol. Matorci su održali čas potentnijem, mlađem i snažnijem timu Francuza.

Ono o čemu bolji poznavaoci fudbala pričaju posle utakmice je Modrićeva fantastična partija u defanzivi. Iako je Kovačić taj koji preuzima veći deo defanzivnih obaveza u veznom redu, Modrić je sinoć poginuo na terenu za svaku loptu i udavio Francuze. Bio je najbolji na terenu po presečenim pasovima (5), četvrti po broju osvojenih lopti (4), treći po broju dobijenih duela (6/12)… I na sve to je bio plejmejker i lider na terenu. Za Perišića gol i asistencija sve govore i nema se tu šta dodati.

Nema dovoljno dobrih brojki da bi se na pravi način opisao značaj dvojice veterana za Hrvatsku. Za Zlatka Dalića su od neprocenjivog značaja iako naprimer Transfermarkt kaže da je Perišić najjeftiniji reprezentativac Hrvatske sa procenjenom vrednošću od 1.500.000 evra, a da Modrić danas na tržištu vredi tek 5.000.000 evra. Ali, to su samo matematički algoritmi Transfermakrta koji i dalje ne dopiru do suštine i one realne slike na terenu. Da gledamo samo Transfermarkt, Hrvatska bi bila 22. reprezentacija sveta sa igračkim kadrom vrednim 284.000.000 evra, a Srbija na 25. mestu sa vrednošću 248.000.000. A znamo da je razlika mnogo veća. Prema tim algoritmima, Gvardiol je jedina top klasa među Hrvatima sa procenjenom vrednosti od 75.000.000 evra, dok je drugi na listi Josip Stanišić iz Bajerna koji navodno vredi 28.000.000 evra.

Zato algoritme treba ostaviti po strani i gledati suštinu koja govori da je Hrvatska i dalje kao 2018. jedna od najboljih i najvrednijih evropskih, pa i svetskih reprezentacija. Sa scene je sišla praktično cela jedna generacija, ali se to nije osetilo. Naslednici stasavaju, Hrvatska ima dobrih mladih fudbalera, ali oni sa mnogo manje pompe i pritiska ulaze u nacionalni tim i postepeno preuzimaju uloge.

Za njih su prisustvo Modrića i Perišića od neprocenjivog značaja. Sve ono što dvojica veterana pokažu na terenu, u svakodnevnom životu prikazuju i van njega. Posvećenost, profesionalizam, odnos prema dresu sa državnim grbom… Retki su slučajevi  u poslednjih šest i po godina da se neki hrvatski reprezentativac durio i ljutio zbog minutaže ili uloge. Dalić je to odmah presekao da Kalinićem i Rebićem, proterao ih i pokazao da toga neće biti u nacionalnim timu. Sasvim je normalna praksa da Dalić prilikom objavljivanja spiskova, saopšti i rezervnu listu “pretpoziva” sa par igrača koji su tu da uskoče ako zatreba. Nikome nije ispod časti da bude na tim listama.

I zato mlađi nemaju pravo da pružaju ništa manje od starijih. Reprezentacija nije izlog za dizanje vrednosti mladim igračima, niti se za podmlađivanje hvata kao za izgovor kada ne ide. U Hravtskoj to ide postepeno i sa merom. Zato i drže konstantu.

Naprimer, Martin Baturina je biser kakav se odavno nije pojavio u hrvatskom fudbalu i kojem je dozvoljeno da se razvija prirodno i polako. Već su mu 22 godine, nije tinejdžer, ali tek sada pokazuje zrelost da bude bitan faktor u Dinamu i reprezentaciji. Za zagrebački klub ima preko 150 utakmica, postizao je golove i rešavao utakmice u Evropi i domaćim derbijima. Imao je Dalić pritiske da ga što pre gurne u reprezentaciju jer je nacija bila u panici od penzije Luke Modrića, ali selektor je zadržao hladnu glavu i dozirao minutažu Baturini. I dočekao da mu bude starter u važnim mečevim poput sinoćnjeg. Ali isto tako i da ga prvog zameni kada se čuva rezultat jer iskustvo u tim situacijama više znači nego mladost.

Nije Baturina jedini razlog zbog kojeg Hrvatska ne treba da brine. Joško Gvardiol ima 23, Josip Stanišić 24 godine i držaće odbranu reprezentacije narednih desetak godina. Štoper Josip Šutalo ima 25 i preležao je dečje bolesti debitantske sezone u Ajaksu. Sinoć je falio Luka Sučić (22) koji igra sjajnu debitantsku sezonu u Real Sosijedadu, a budučnost reprezentacije predstavlja i njegov prezimenjak Petar (21) koji će se na leto preseliti iz Dinama u Inter za petnaastak miliona evra.

Na nešto daljem horizontu se razvija karijera Luke Vuškovića (18), možda i najtalentovanijeg štopera u istoriji Hrvatske. Trenutno se kali u belgijskom Vesterlou, ali potencijal kojim budući štoper Totenhema raspolaže je zastrašujući. I uprkos svemu, načekaće se da dobije ulogu u nacionalnom timu. Ima tu još nekih imena zbog kojih Hrvatska treba sa optimizmom da dočekuje budućnost. Ali i da oni strpljivo čekaju šansu, kao što ju je dočekao dugajlija iz Zenice Ante Budimir. Za reprezentaciju je debitovao sa 29 godina, a sa 33 je dočekao da je prvi špic i da trese mreže Portugalije ili Francuske.

Dok veterani igraju kako igraju, nema nikakve potrebe za neke ishitrene poteze i populizam povlađivanja naciji kroz usiljeno podmlađivanje. Kao što su odlazili lideri poput Srne, Olića, Ćorluke, Mandžukića, Rakitića, Brozovića, sutra će da odu Modrić i Perišić, prekosutra Kovačić i Livaković, ali neki drugi su dovoljno vremena učili od njih, shvatali značaj nacionalnog tima i kako se u njemu ponaša i igra, pa će ga prenositi na neke buduće generacije.

Sistem je teško napraviti, ali još teže ga je srušiti kada je na nekim zdravim osnovama. Ovaj Dalićev u Hrvatskoj je baš takav i zato igrači dođu i prođu, a rezultati ostaju. Može Hrvatska prekosutra da primi pet komada u Parizu i da ispadne. I to neće ništa promeniti. Može da se muči i provlači u narednim kvalifikacijama, ali biće prava kada dođe veliki turnir. Sve dok se oslanja na godinama građen sistem.