Igraj svoju igru, opusti se, uhvati ritam: Voša ume da pobeđuje i rutinski

"Igraj svoju igru, opusti se, uhvati ritam", kažu stihovi pesme Parnog valjka. I ako je suditi posebno po prvom poluvremenu meča protiv Radnika (postigla tri gola i rešili pitanje pobednika), Vojvodina je konačno uspela da pronađe pobednički ritam i da igra svoju lepršavu igru, što joj je omogućilo da potom susret rutinski privede kraju (3:0).

Ukratko, imali su Novosađani sve ono što im je nedostajalo u prethodnom, turbulentnom periodu. U drugom poluvremenu Lale su prikazale dosta manje sadržaja, mada nije ni bilo potrebe da se troše, s obzirom na ogromnu prednost od 3:0. Istina, uprkos lošim rezultatima na strani, pobeđivala je Stara dama redovno na "Karađorđu" (jedini put nisu osvojili bodove u porazu od Partizana 0:2), ali sve te trijumfe izvojevala je uz dosta muke. Zato je partija protiv Surduličana bilo pravo osveženje za sve koji su došli na stadion da konačno vide i pobedu, ali i progres u igri.

Pozvao je pre meča prvi put javno trener Vojvodine Ranko Popović navijače da dođu i uvere se da je tim tokom reprezentativne pauze napredovao. I zaista izdanje fudbalera u novim retro crveno-belim dresovima u prvih 45 minuta bilo je za aplauz. Lako, jednostavno, rutinski, ubedljivo. Igra uz koju apsolutno ide popularno skandiranje: "Pazi, Voša gazi!" Uradili su Novosađani sve kako su i zamislili – rano načeli rivala prvencem Kembela (dosad su uglavnom prvi primali gol i morali da jure rezultatski deficit), a u roku od tri minuta duplirali prednost preko Alekse Vukanovića, čijim su pogotkom već u 11. minutu praktično rešili sve dileme. Na kraju je gol Radomira Milosavljevića u finišu prvog perioda bio samo potvrda dominacije i doneo mir za drugo poluvreme, u kojem su domaći imali luksuz da spuste gas i sačuvaju gorivo za naredno kolo, kada ih dočekuje Čukarički.

ySvedočili su navijači u Novom Sadu pet puta pobedama svojih ljubimaca u ovoj sezoni (na strani nemaju nijedan trijumf), ali ovo je bio jedinstven primer da nisu morali da strepe do poslednjeg minuta ili da gledaju svoj tim kako se muči u želji da režira preokret. A, tako je bilo protiv Radničkog 1923, kada su gubili na poluvremenu, pa se vratili u drugom delu (2:1), kao i u čuvenom meču protiv Javora, kada su u sudijskoj nadoknadi postigli dva gola i došli do celog plena (2:1).

Na velikim iskušenjima ekipa Ranka Popovića bila je i u susretu protiv niškog Radničkog, kada su rano stvorili kapital od dva gola prednosti, potom dopustili gostima da se potpuno vrate u susret, da bi nekako ipak uspeli da dođu do pobedonosnog gola (3:2). Slična epizoda viđena je i protiv IMT-a, prokockali su Novosađani vođstvo, pa je petnaestak minuta pre kraja mladi Mihailo Ivanović vadio kestenje iz vatre i doneo sva tri boda (2:1).

Posle pomenute velike pobede nad Javorom, trener Vojvodine Ranko Popović rekao je:

"Trebalo nam je ovako nešto, trebala nam je ovakva pobeda".

Sasvim sigurno isto može da se kaže i za trijumf nad Radnikom u nedelju, jer je i te kako i igračima i navijačima u Novom Sadu bio potreban jedan ovakav, rutinski trijumf. Pratio ga je i evidentan napredak u igri, ubojitost u napadu i, možda najvažnije, disciplina u odbrani. Koliko god su gosti bili bezopasni po gol Lazara Carevića, treba napomenuti da je Vošina odbrana konačno uspela da sve vreme ostane na nivou zadatka, pa tako Stara dama nije primila gol prvi put od sredine avgusta, kada je odigrala bez golova u Kruševcu s Napretkom.

Imaju razloga za zadovoljstvo pristalice novosadskog kluba. Samo da bi se osmeh na licima navijača zadržao nešto duže, Voša će morati da već narednog vikenda položi ozbiljan test na Banovom brdu, gde ide na noge Čukaričkom.

Ceo plen iz Beograda u potpunosti bi oživeo novosadsku ekspediciju i publici vratio nadu da zajedno mogu do ostvarenja visokih ciljeva, odnosno da su spremni za napad na sam vrh tabele Mozzart Bet Superlige. Bio bi to dokaz da novosadska Stara dama stvarno igra svoju igru i da je zaista uhvatila (pravi) ritam.