V. TomkovićIgrač više – Partizanovo prokletstvo! Prečka, stativa, pa potop
Vreme čitanja: 15min | čet. 20.08.26. | 22:54
Crno-beli bili na ivici pobede, završili sa dva gola minusa u Madridu – 3:1
Samo ne igrač više! Ne dajte to Partizanu ove sezone nikako! Jer, crno-beli tako ne znaju da igraju. Nema za njih veće kazne nego kad dobiju fudbalera više u polju, kao da je to neko prokletstvo: čim protivnik dobije crveni karton, Partizan se sprema za kompletni raspad sistema.
Sve ono što mu se desilo protiv Mačve (primio gol sa 11 na 10), što mu se desilo prošlog vikenda protiv Radničkog iz Kragujevca (0:1), ponovilo se večeras u Madridu. Partizan je koketirao sa pobedom, promašivao kolosalne šanse, a onda je u poslednjih deset minuta primio dva gola. Umesto da se iz Španije vrate sa prednošću ili makar sa „pozitivnim“ remijem, crno-beli se vraćaju sa dva gola zaostatka pred revanš u Humskoj sledeće nedelje – 3:1.
Izabrane vesti
Pojam sportske pravde je besmislen, ali večeras Partizan nije zaslužio da izgubi. Pogotovo ne sa dva gola razlike. Međutim, fudbalski aksiom je nepobediv, kao da je nastao u staroj Grčkoj: kada promašuješ kolosalne šanse, kada nećeš sa obe ruke da ščepaš pobedu – stiže ti kazna. Ove večeri brutalna i bolna, surova. Nezaslužena.
Hetafe je pokazao kako se kažnjavaju protivničke greške. Kako se sa obe ruke zgrabi ono što mu se ponudi. Nervozni su bili Španci, ništa im nije polazilo za nogom, bilo je jasno i njima kada su ostali sa desetoricom da su na ivici poraza. A, onda je Partizan negde zalutao u hodnicima Koliseuma. Iz greške u grešku u do tada jako dobroj defanzivi i – potop.
Velika su dva gola zaostatka protiv destruktivnog tima kao što je Hetafe. Mnogo vode je proteklo Savom i Dunavom otkako je Partizan izbacio španski tim iz Evrope. Tako da će malo čudo biti potrebno crno-belima, pogotovo posle ovakve šokantne završnice, da bi u Humskoj pronašli put do Lige konferencije.
Partizan je na teren Koliseuma istrčao da – preživi. Ne da se nadigrava, ne da se nadmeće sa Hetafeom, nego da proba da pojačanom defanzivom izbori što povoljniji rezultat za revanš. I bez lopte su crno-beli izgledali jako dobro, Španci nisu uspevali da stvore mnoštvo šansi, niti da unose paniku u poslednju liniju srpskog tima. Problem je bila, ipak, predvidiva i strašljiva igra sa loptom. Prelako se gubio fudbal kod nekih jednostavnih dodavanja, što je hrana od koje Hetafe živi. Ali, na sreću ovog puta nije uspeo da se nahrani.
Španci su imali šansu u 3. minutu, koju je Milošević odbranio, a u 10. su poveli golom Unala, kada su Mitrović i Simić zaspali, što je povratnik u redove Hetafea iskoristio, posle hirurški preciznog centaršuta još jednog novajlije Mohike, da pogodi za 1:0. Ipak, taj udarac u bradu nije oborio Partizan na pod. Srećna okolnost je i u tome što tim Hozea Bordalasa nije od onih koji odmah nasrće kao hijena. Ne, njemu je uslovni refleks da se vrati na svoju polovinu i čeka da mu se otvori neka šansa za kontre.
Punih 40 minuta je sve izgledalo isto u napadu Partizana: Že nije uspevao od Akbara da zadrži nijednu loptu, Sek nijednom da probije, Vukotić nijednom da gurne loptu kroz linije. Nijedan šut na gol. I odjednom – iznenađenje! Že je gurnuo fudbal Seku u prostor, a ovaj slabijom desnom nogom „probio“ golmana Soriju za izjednačenje na Koliseumu. Hetafe, tim koji teško prima golove, kojem se teško stvaraju šansu, kapitulirao je iz prvog udarca ka mreži!
I što je najluđe, već u sledećem napadu mogao je Partizan i do vođstva: Že je ponovo gurnuo loptu iza leđa odbrane Hetafea, Sek je stigao do fudbala, ali je golman Sorija istrčao na 17 metara, opasno rizikovao da bude uhvaćen na ničijoj zemlji, međutim, klizećim startom je izbio loptu napadaču Partizana iz nogu i spasao svoj tim.
Na drugo poluvreme Partizan je izašao kao drugačiji tim, očigledno osokoljen pogledom na semafor. Bili su crno-beli drčniji, slobodniji s loptom, gledali su ka mreži rivala, čak je i Roganović uspeo da potpuno zaustavi Mohiku.
U 54. minutu – prečka. Že je sa peterca šutirao glavom i uzdrmao okvir gola. Osam minuta kasnije dosuđen je penal za Hetafe, koji je poništen posle poziva iz VAR sobe. Već tada je u redove španskog tima počela da se uvlači ozbiljna nervoza. Samo što je ušao u igru Igor Miladinović je iznudio crveni karton Akbara. Za svaki drugi tim ovog sveta to bi bila nagrada o kojoj sanja. Za Partizan – kazna. Roganović je promašio zicer sa peterca, Čumić sa tri metra iskosa pogodio stativu, umesto da asistira... Ovaj meč je morao drugačije da se završi.
Stativa koju je pogodio Unal moralo je da bude upozorenje za Partizan. Sve je otišlo dođavola od 87. minuta... Cela odbrana je ispala, zaplivao još jednom u prazno sa svog gola Milošević, Garsija je doneo vođstvo Hetafeu, a posle toga Mohika šutem da distance dotukao crno-bele. Više crne nego bele posle ovakvog ishoda. Moralo je drugačije da se završi...
HETAFE – PARTIZAN 3:1 (1:1)
/Unal 10, Garsija 88, 90 - Sek 43/
Stadion: Koliseum
Sudija: Andris Triemanis (Letonija)
HETAFE (3-5-2): Sorija – Đene, Abkar, Romero – Femenija, Terats, Franko Garsija (od 73. A. Garsija), Mangala (od 79. Sazonov), Mohika – Unal (od 89. Majoral), Satrijano.
PARTIZAN (3-4-3): Milošević – Milić, Mitrović, Simić – Roganović, Baba (od 79. Čumić), Ugrešić (od 67. Aleksić), Samson (od 67. Đurđević) – Sek, Že (od 79. Kojzek), Vukotić (od 67. Miladinović).