Igra Afrika! Predstavljamo vam vodič za fudbalsku žurku Crnog kontinenta

Dugo je vladala neizvesnost da li će se ove zime Afrički kup nacija uopšte igrati zbog novog talasa korone i pritiska evropskih klubova da ne puste igrače u reprezentacije ali su na kraju Afrikanci izgurali svoje. U Kamerunu danas počinje najveća žurka afričkog fudbala, ali neće to biti onaj šareni kolorit na tribinama na koji smo navikli. 

Velika je verovatnoća da će dobar deo prvenstva biti odirgan pred skoro praznim tribinama. Organizator je dozvolio da na tribinama mogu da se nađu samo potpuno vakcinisani posetioci. Kako je u Kamerunu takvih samo tri odsto od ukupne populacije od 26.000.000 ljudi, jasno je kakve nas slike očekuje sa pet kamerunskih stadiona od danas do 6. februara kada je na programu finale. Ni mnogo razvijenije zemlje nisu uspevale da se nose sa organizacijom velikih sportskih takmičenja tokom pandemije, pa od Kameruna ne treba mnogo očekivati. Šteta zbog publike, jer ona je bila poseban začin i dekor svakog Kupa afričkih nacija.

Ali i bez žurke na tribinama, treba očekivati dobar fudbal.

Ovo je drugo kontinentalno prvenstvo Afrike koje se igra u proširenom formatu sa 24 reprezentacije. Prvo se igralo prethodni put u Egiptu na kojem je slavio Alžir.

Učesnici su podeljeni u šest grupa sa po četiri tima. U nokaut fazu idu po dva najbolje palsirana tima iz svake grupe plus četiri najbolja trećeplasirana. Dakle, ne treba očekivati iznenađenje pre osmine finala. Favoritima će biti prilično lako da izbore plasman u nokaut rundu.

Sastav grupa izgleda ovako:

GRUPA A: Kamerun, Burkina Faso, Etiopija, Zelenortska Ostrva

GRUPA B: Senegal, Zimbabve, Gvineja, Malavi

GRUPA C: Maroko, Gana, Gabon, Komorska Ostrva

GRUPA D: Egipat, Nigerija, Sudan, Gvineja Bisao

GRUPA E: Alžir, Obala Slonovače, Ekvatorijalna Gvineja, Sijera Leone

GRUPA F: Tunis, Mali, Mauritanija, Gambija

Na prvi pogled se vidi da fale neke tradicionalno jake afričke reprezentacije. Nema dvostrukog šampiona, selekcije DR Konga čije boje brane poznata imena poput Sedrika Bakambua, Silasa, Šansela Mbembe, Artura Masukaua... Nema ni Južne Afrike, Zambije, Konga, Angole, Togoa... A što se velikih igračkih izostanaka treba istaći Viktora Osimena iz Napolija koji nije stigao da se oporavi od povrede mada se šuška da mu je klub zabranio da se odazove selekciji Nigerije. Neće biti ni prve zvezde marokanske reprezentacije Hakima Zijeha koji je u svađi sa selektorom Halilhodžićem.

GRUPA A

Čupo Moting (©Reuters)

Kamerun je u ovoj grupi favorit. Što zbog kvaliteta, što zbog domaćeg terena. Ipak, Neukrotivi Lavovi nisu više tako jaki kao pre 10 ili 20 godina. Ajaksov golman Andre Onana je prva zvezda. Napolijev vezista Andre Frank Zambo Angiza će dirigovati igrom, a golovi se očekuju od Bajernovog džokera Erik Maksima Čupo Motinga. Odbrana po imenima deluje kao najtanji deo tima, u vezi treba obratiti pažnju na mladog Martina Onglu iz Verone dok će Čupo Moting u napadu imati podršku od preporođenog Klintona Nžijea (Dinamo Moskva), snažnog Vensana Abubakara i Lionovog Karla Toko Ekambija.

Na papiru deluju jači u napadu nego u odbrani, ali realna sika je potpuno drugačija. Kamerun se u poslednje vreme baš muči sa realizacijom, ali zato još teže prima golove.

Kamerunci ne bi trebalo da imaju problem sa prolaskom grupe, ali već u nokaut fazi neće biti veliki favorit. Šanse za titulu im nisu velike i neko polufinale bi bio krajnji domet selekcije koju vodi Portugalac Toni Konseisao. Podsetimo, Liverpulov štoper Žoel Matip ne igra za reprezentaciju već neko vreme zbog sukoba sa Savezom.

Prva prepreka u grupi, ujedno i najopasnija, Kameruncima će biti Burkina Faso. Iznenađujući finalista iz 2013. i reprezentacija koja je duvala za vratom moćnom Alžir u nedavnim kvalifikacijama za Mundijal i naterala ga da se ozbiljno preznoji u borbi za prvo mesto. Burkina Faso je nepredvidiv tim sa dvojicom igrača koji su ključ svega. Leverkuzenov štoper Edmund Tapsoba je jedan od najtraženijih štopera evropskog fudbala u ovom trenutku i donosi ogroman kvalitet u odbrani. A u napadu se sve vrti oko Lionovog Bertrana Traorea koji je godinama udarna igla. On je juče bio jedan od igrača koji su se našli u centru skandala oko pozitivnih testova na koronu. Još se ne zna da li će Traore igrati prvu utakmicu, kao i četvorica njegovih saigrača. I pored svega, očekuje se da Burkina Faso uz Kamerun prođe dalje. I da dodamo jedan zanimljiv detalj. Na spisku reprezentacije je i malo poznati selektorov sin Patrik Malo.

Zelenortska Ostrva su se kao reprezentacija pojavila pre desetak godina i od tada se etablirala u red ozbiljnih afričkih selekcija. Ostrvska zemlja iz Atlantika je nekadašnja portugalska kolonija, pa se većina njenih igrača oblikuje u portugalskom fudbalu. Takav je i stil igre popualrnih Plavih ajkula. Igraju fudbal lep za oko, na posed lopte i sa opasnim kontranapadima. Kapiten i najbolji igrač je Rajan Mendeš koji igra u Emiratima, a mnogo problema rivalu može da stvori i Olimpijakosovo krilo Gari Rodrigeš. Partizanovog napadača Rikarda Gomeša više nema u reprezentaciji zbog nesuglasica sa selektorom, ali upravo je napad najjači deo ekipe, pa Rikardov izostanak ne bi trebalo da se oseti. Zelenorćani su u 2021. godini izgubili samo dva meča (od Senegala i Nigerije), protiv Kameruna su dva puta ostali neporaženi i malo im je falilo da favorizovanu Nigeriju izbace iz trke za mundijalski plej-of.

Apsolutni autsajder u grupi A je skromna Etiopija. Posle devet godina učestvuju na najvećoj smotri kontinentalnog fudbala, imaju samo jednog igrača koji ne igra u domaćoj ligi i nemaju mnogo iskustva. Svaki bod bi bio veliki kao kuća za Etiopljane u ovoj grupi.

Nedelja

17.00: (1,60) Kamerun (3,70) Burkina Faso (7,50)

20.00: (4,30) Etiopija (3,15) Zelenortska Ostrva (2,10)

GRUPA B

Sadio Mane (©Reuters)

Senegal je favorit ne samo u ovoj grupi, već na celom tuniru. Senegalci nikad nisu imali jači tim. U kvalifikacijama su dokazali kvalitet i bili prva ekipa koja je izborila plasman na turnir. Dominantni su bili i u kvalifikacijama za Mundijal u Kataru. U svakoj liniji tima imaju po jednu evropsku zvezdu. Na golu je najbolji afrički čuvar mreže Eduar Mendi iz Čelsija, odrbanom komanduje Kalidu Kulibali iz Napolija, veznim redom diriguje Idriza Gej iz Pari Sen Žermena, a sve oči u napadu će biti uprte u Liverpulovog asa Sadija Manea. Takvu kičmu tima nema nijedna afrička selekcija.

Odlične igrače imaju i na drugim pozicijama. Kulibalijev parnjak u štoperskom tadnemu je Abdu Dialo iz Pari Sen Žermena, desni bek je Buna Sar iz Bajerna, a levi Saliju Sis iz Nansija mada je tu i mladi Fode Balo Ture iz Milana. Uz Geja se u veznom redu očekuju Lestrov Nampaliz Mendi i iskusni Šeik Kujate iz Palasa. Mane će biti udarna napadačka igla, a veliki hendikep je izostanak još dva sjajna krila. Zbog povreda su otpali Ismaila Sar iz Votforda i Krepin Dijata iz Monaka. Zato se otvara prostor za talentovanog Papea Sara kojeg je Totenhem još letos kaparisao iz Meca za 20.000.000 evra i Keitu Baldea koji je u slaboj formi u Kaljariju. Jedina nepoznanica je ko će biti startni špic. Habib Dialo rešeta mreže u Strazburu, Viljarealov Bulaj Dia još nije na nivou iz prošle sezone, a iskusni Famara Djedju u reprezentaciji pruža odlične partije.

Uprkos svim zvezdama, aposlutni lider tima je selektor Aliju Sise. Kapiten prve zlatne generacije sa Mundijala 2002. je čovek čelične discipline i visokih moralnih načela. Kažu da na treninzima i danas može da uradi bilo koju vežbu kao i njegovi izabranici. Od 2015. je na kormilu tima, ima neograničen aurotitet, izgradio je ovu generaciju, doveo je do finala na prethodnom kontinentalnom šampionatu i ima sve što je potrebno da ode korak dalje i donese Lavovima Tarange istorijsku titulu.

Senegal bi trebalo da se prošeta do prvog mesta u grupi, a favorit za drugo je Gvineja. Makar je tako na papiru. Predsednik države im je uoči takmičenja poručio da osvoje trofej ili da vrate pare koje su dobili kao premije od države. Predednik i nije baš realan čovek jer se Gvineja obrukala u kvalifikacijama za Mundijal i završila ih bez pobede u šest mečeva. Prolazak grupe u Kamerunu bi bio neki realan domet za ekipu koja od pravih zvezda ima samo Liverpulovog vezistu Nabija Keitu. Ako ne bude „staklen“ kao do sada, uz njega bi mogao da profitira i Romin vezista Amadu Dijavara. Uz njih treba očekivati i Barseloninog odbeglog talenta Ilaiša Moribu koji se nije baš usrećio transferom u Lajpcig i prilično je van forme.

Sejduba Suma (©Starsport)

Nama dobro poznati Sejduba Suma će igrati nešto ofnazivnije od onog što je igrao u Partizanu, a tajno oružje Gvineje bi mogao da bude Klermonov talentovani napadač Mohamed Bajo koji blista ove sezone u Francuskoj. U oči upada da Gvineja nema kvalitet u odbrani i to će joj biti najveći problem.

Zimbabve i Malavi su autsajderi u ovoj grupi. Zimbabve nešto manji, ali teško će dalje i kao trećeplasirani. Korumpirani Savez je nedavno smenjen, reprezentacija je morala da strepi da li će joj biti dozvoljeno učešće na truniru, a legendarni kapiten Kama Bilat se povukao iznenada pre dva meseca. Zanimljivo je da su prva ekipa koja je doputovala u Kamerun, još pre Nove godine, i da su došli sa samo 23 igrača iako je svima dozvoljeno da prijave 28. Lionov napadač Tino Kadevere je jedino zvučno ime u ekipi čija većina igrača brani boje afričkih klubova.

Malavi je još veći autsajder. Vodi ga rumunski stručnjak Mario Marinika koji je preuzeo ekipu pre samo mesec dana, a već se požalio da ne može da računa na gomilu igrača zbog korone. A i da može, to je opet tanka ekipa u kojoj samo dvojica igrača zarađuju fudbalski hleb u Evropi. I to u Moldaviji i Gruziji. Više od pola tima čine igraći iz domaće lige koja se čak i u afričkim fudbalskim uslovima smatra slabom. Sreća im je što je i Zimbabve slab, pa možda mogu da se nadaju nekom bodu.

Ponedeljak

14.00: (1,40) Senegal (4,60) Zimbabve (10,5)

17.00: (1,63) Gvineja (3,60) Malavi (7,25)

GRUPA C

Ašraf Hakimi (©Reuters)

Maroko spada u grupu potencijalnih favorita iz onog drugog ešalona. Bio bi još veći da preosetljivi selektor Vaha Halilhodžić nije precrtao dvojicu sjajnih igrača Hakima Zijeha iz Čelsija i Nuseira Mazrauija iz Ajaksa. Doduše, na Mazrauijevoj poziciji ima spektkularnog Ašrafa Hakimija pa se njegov izostanak i neće osetiti mnogo. Ali Zijeh... Malo reprezentacija na svetu može da nadoknadi takvog fudbalera. Ipak, tvrdoglavi Vaha je ostao uporan i zalupio im vrata nacionalnog tima zbog nediscipline.

Rezultati mu daju za pravo, jer je Maroko pogazio sve pred sobom u kvalifikacijama za KAN, a potom i u kvalifikacijama za Mundijal. U prvim je prošao grupu sa 10 datih i jednim primljenim golom, a u drugom je bio još nemilosrdniji sa gol-razlikom 20:1! Dakle, ozbiljna je muka zatresti mrežu Marokanaca. Doduše, treba istaći da su za dve godine odirgali samo tri takmičarska meča u gostima i da pred svojim frenetičnim navijačima deluju mnogo opasnije nego kada gostuju nekom iole ozbiljnom timu.

Marokanci veruju da će sa istim rezultatima nastaviti i na završnom turniru, ne kriju da je cilj titula i ozbiljno se trude da igračima obezbede sve uslove. Sa sobom su doneli hranu, vodu, krevete, poveli su kuvare i obezbeđenje, sterilisali ceo hotel u kojem borave i zamenili osobolje svojim ljudim od poverenja.

Pored pomenutog Hakimija, Maroko ima još jednog sjajnog igrača i Vahina sreća je što je isti tip igrača kao Zijeh. Sofijan Bufal je statistički najbolji dribler u ligama petice ove sezone. Još kada je iz Lila došao kao najskuplje pojačanje u istoriji Sautemptona, bio ga je glas da sa loptom može sve, ali da nije baš vredan i ambiciozan momak. Nije napravio karijeru kakva se očekivala, ali sada je u Anžeu opet procvetao i igra fenomenalan fudbal.

Seviljini napadači En Nesiri i El Hadadi će biti zaduženi za golove i predstavlja ozbiljnu opasnost za svakog protivnika, a Sofijan Amrabat iz Fiorentine je plejmejker zavidnog iskustva od kojeg igra Maroka najviše zavisi.

Maroku i Halilhodžiću će najveća pretnja u grupi biti Gana i Milovan Rajevac. Najuspešniji selektor u istoriji Gane se nedvano vratio na klupu Crnih zvezda i opet rasplamsao velika očekivanja. Zatekao je prilično potrošenu ekipu kojoj je prošao zenit, napravio je delimičnu smenu generaciju i osvežio reprezentaciju koliko je mogao. Polovini reprezentativaca će ovo biti debi na nekom velikom takmičenju.

Gana ima slabog golmana, sporu i nepouzdanu odbranu, tako da će vezni red i napad morati da povuku i zaigraju na gol više. Rajevac je posle 19 godina reprezentativnog staža precrtao legendarnog Asamou Đana, ali tu su i dalje braća Aju od kojih se očekuju golovi. Baš kao i od povratnika Ričmonda Boaćija. Bivši miljenik Zvezdinih navijača je oživeo karijeru u izraelskom Beitaru, pa je Rajevac rešio da se kladi na na njega kao na prvog napadača. Tu je i nekadašnji napadač Radnika i Čukaričkog Samuel Ovusu kao džoker sa klupe.

El Fardu Ben(©Starsport)

Međutim, najjače oružje Gane su dvojica mladića koje je u evropski fudbal lansirao danski Nordšjeland. Vezista Mohamed Kudus kojeg je Ajaks platio 10.000.000 evra i supersonično krilo Kamaldin Sulemana za kojeg je Ren izdvojio 20.000.000 evra. Njih dvojica mogu da eksplodiraju na ovom turniru. A, možda i Šerifov vezista Erik Ado kojeg želi Crvena zvezda i kojeg je Rajevac gurnuo u reprezentaciju. On će šansu čekati sa klupe jer su iskusni Mubarak Vakaso i prva zvezda tima Tomas Parti nezamenjivi u srcu veznog reda.

Gabon se nada da će pomrstiti konce Maroku i Gani, ali je objektivno slabiji od ova dva tima. To je čudna reprezentacija u kojoj disciplina nikad nije bila jača strana i u kojoj su se često dešavale svađe, pobune i skandali. Neposredno pred polazak za Kamerun, precrtan je dudogodišnji golman Didije Ovono, a reprezentativci su pretili da neće ući u avion dok im matični Savez ne isplati neke premije odranije. Tu su i problemi sa koronom, jer je prva zvezda tima Pjer Emerik Obamejan pre dva dana bio pozitivan na testu. A, s obzirom u kakvoj je formi, kako se ranije ponašao u nacionalnom timu i šta mu se dešava u Arsenalu, možda iz toga izađe i nešto dobro za popularne Pantere. Pozitivan na testu bila je i druga zvezda tima Mario Lemina, pa je jako nezahavlno prognozirati domete Gabona. Zvezdin Gelor Kanga i iskusni Didije Ndong bi trebalo da budu uzdanice na sredini terena, ali ostatak ekipe je prilično slab. Dosta nada će počivati na leđima napadača Arona Bupendže iz Al Arabija i Denisa Buange iz Sent Etjena.Teško da Gabon može bolje od trećeg mesta u grupi...

Aposlutni autsajder u grupi je debitantska selekcija Komorskih Ostrva. Predvođeni Zvezdinim napadačem El Farduom Benom, koji je živa legenda i najveće ime tamošnjeg fudbala, momci sa Komora dolaze lišeni bilo kakvog rezultatskog pritiska sa željom da ostave što bolji utisak. Svaki osvojen bod bi bio istorijski uspeh. Većina reprezentativaca je poput Bena fudbal učilo u Francuskoj čija kolonija su Komori bili. Uglavnom su to slabiji i drugoligaški francuski klubovi ali ima tu nekih imena koje bi valjalo ispratiti poput iskusnog Jusufa Mčangame iz Gengana, napadača Faiza Selamanija iz belgijskog Kortrajka ili veziste Rafidina Abdulaha iz švajcarske Lozane. Komori su svoj cilj ispunili, sve što urade u Kamerunu je bonus i dalje pisanje istorije.

Ponedeljak

17.00: (2,20) Maroko (3,15) Gana (3,90)

20.00: (4,10) Komorska Ostrva (3,15) Gabon (2,15)

GRUPA D

Mohamed Salah (©Reuters)

Predvođen već godinama najboljim afričkim fudbalerom Mohamedom Salahom, nacionalni tim Egipta je favorit u svojoj grupi, ali i jedan od favorita za krunu na Kupu afričkih nacija. Dolazak iskusnog portugalskog stručnjaka Karlosa Keiroša na klupu je podigao popualrne Faraone posle lošeg selektorskog mandata Hosama al Badrija. Ali Portugalac je napravio i jedan potez koji se ne sviđa mnogima u Egiptu. Precrtao je iz reprezentacije Tareka Hameda, po mnogima najboljeg vezistu koji igra u Africi. Reč je o igraču koji je bio srce tima iako nije dovoljno poznat evropskoj fudbalskoj javnosti.

Uostalom, Egipat se već tradicionalno oslanja na igrače iz domaćeg prvenstva, uglavnom iz dva najveća kluba Al Ahlija i Zamaleka. Do pojave Salaha, dve najveće legende tamošnjeg fudbala su bili zvezde pomenutih klubova Mohamed Abutrika i Hosam Hasan koji u zemlji imaju status fudbalskih bogova.

Al Ahli je dvostruki uzastopni prvak Afrike i daje skoro četvrtinu aktuelne reprezentacije. Prava šteta je što Keiroš nije pozvao ni Al Ahlijevu mladu zvezdu Mohameda Magdija „Afšu“ kojem predviđaju fenomenalnu karijeru. Ali i bez pomenutih je to dovoljno jak tim da se ne muči u grupi i da izađe iz nje sa šampionskim ambicijama.

Naravno da je Salah najveći kvalitet tima. O čoveku koji je digao Liverpul na tron Evrope i Engleske ne treba trošiti reči. I ove sezone je u spektakularnoj formi i na 70 minuta u Premijer ligi beleži gol ili asistenciju. Pokazao je da može sam da nosi reprezentaciju na leđima, a ozbiljnu pomoć bi trebalo da ima od Mostafe Mohameda, kojeg je Galatasaraj nedvano otkupio od Zamaleka. On je centarfor kakvog je Egipat čekao poslednjih nekoliko godina.

Veliku bitka za prvo mesto u grupi će Egipat voditi sa još jednom tradicionalnom silom afričkog fudbala – Nigerijom. Super Orlovi su verovatno najviše oštećena reprezentacija na ovom prvenstvu. Zbog povrede (ili Napolijevih marifetluka) ne mogu da računaju na fantastičnog napadača Viktora Osimena koji je prvi deo sezone odigrao u spektakularnoj formi. Slična je priča i sa Votfordovim napadačem Emanuelom Denisom koji navodno zbog povrede propušta prvenstvo u Kamerunu mada i ovde iza svega stoji zabrana kluba. Klub je sprečio i iskusnog Odiona Igaloa da se priključi reprezentaciji. Nekadašnji napadač Mančester Junajteda je pobesneo zbog toga i počeo bojkot Al Šababovih treninga. A, zbog povrede je otpao možda i najbolji napadač belgijskog fudbala, Genkov špic Pol Onuaču. To su četvorica sjajnih strelaca koji su otpali sa spiska neposredno pred početka turnira i Nigerija je žestoko oslabljena.

Umar Sadik (©Starsport)

Nigerijska sreća u nesreći je što baš u napadačkoj liniji ima najveći izbor i što tu ima odličnih ofanzivaca da se nekako nadomeste izostanci pomenute četvorke. Najbolji među njima je Lesterov Keleči Ihenačo koji igra odlično u poslednje vreme. Dugogodišnji selektor Gernot Ror je smenjen nedavno i na njegovo mesto je kao privremeno rešenje postavljen bivši reprezentativac Agustin Eguavoen. A jedan od njegovih prvih poteza je bio da u reprezentaciju konačno pozove Umara Sadika koji je eksplodirao prvo u Partizanu, a onda i u Almeriji i privukao pažnju klubova iz najjačih liga. Sadik će u Kamerunu napokon debitovati za Super Orlove. Tu je i jedno od otkrića sezone u Bundesligi. Taivo Avonidži blista u dresu Union Berlina koji ga je letos otkupio od Liverpula. Nigerija u napadu ima i kapitena i rekordera po broju utakmica za nacionalni tim Ahmeda Musu. Ali, nekadašnji napadač CSKA i Lestera nije više tako ubojita kao nekada pa verovatno neće ni biti starter. Golove i asistencije može da donese Evertonov Aleks Ivobi iako se u klubu nalazi u slaboj formi. Opasanost pred golom protivnika je Viljarealovo brzonogo krilo Semjuel Čukvueze. Ima Nigerija dobrih opcija na ofanzivnim pozicijama...

Ali, zato u veznom redu sve zavisi od Lestrovog Vilfrida Ndidija koji nema zamenu i moraće da igra svaki minut. Odbrana je još rizičnija. Zbog povrede je otpao i Lion Balogun, štoper Glazgov Rendžersa, pa će defanzivna linija biti bukvalno skrpljena. Prolaz grupe ne bi trebalo da bude problem, ali posle toga je teško predvideti šta može Nigerija.

Gvineja Bisau i Sudan su potpuni autsajder u grupi i bodovima kogu da se nadaju samo u međusobnom okršaju. Gvineja Bisau je mala i prilično nesrećna zemlja čija reprezentacija ni postojala do pre 15 godina. Ali malo po malo su uspeli da naprave tim koji je dogurao do učešća na prethodna dva afrička šampionata. Uglavnom zahvaljujući igračima iz Francuske i Portugalije koji vode poreklo iz Gvineje Bisau. Čak 17 od 24 aktuelnih reprezentativca igra u portugalskim ili francuskim klubovima. Uglavnom su to anonimusi ali ima i nekih solidnih poput Nanua iz Porta, Pelea iz Monaka koji je nekada važio za velikog talenta ili Alfe Semeda koji igra odlično u Vitoriji Gimarais.

Sudan se posle 10 godina vraća na najveći kontinentalni skup afričkog fudbala i već to je veliki uspeh. Svi osim dvojice reprezentativaca igraju u domaćoj ligi. Uglavnom za tamošnje najjače klubove Al Hilal i Al Merik. Dvojica legionara fudbal igraju u Švedskoj i Mađarskoj, a ekipa je prilično mlada i neiskusna. Samo šestorica igrača imaju 10 i više odigranih mečeva za reprezentaciju. Selektora su promenili pre mesec dana i postavili su neku trojnu komisiju iz koje je jedan član nedavno izašao pa sad imaju dvojicu selektora. Koliko je to sve neozbiljno govori i podatak im je prvi golman počeo da se bavi preofesionalnim fudbalom u 27-oj godini, a da je za reprezentaciju debitovao sa 29?!

Da stvari budu gore, dvojica od trojice najboljih igrača su im se povredili i neće ih biti u Kamerunu. Sve nade počivaju na leđima napadača Mohameda Abdulrahamana koji ima dobru reputaciju u afričkom fudbalu, jer je pre koju godinu otišao u alžirski klupski fudbal u transferu vrednom preko 1.000.000 dolara. Ali to je nedovoljno da Sudanci naprave neko iznenađenje... Čak ni protiv Gvineje Bisau nisu favoriti.

GRUPA D

Utorak

17.00: (3,40) Nigerija (2,95) Egipat (2,55)

20.00: (3,90) Sudan (3,05) Gvineja Bisao (2,25)

GRUPA E

Rijad Marez (©Reuters)

Senegal ima timčinu, Egipat ima Salaha, ali Alžir ima ono što niko nema – šampionski tim. I Rijada Mareza, naravno. Aktuelni šampion Afrike dolazi sa legitimnim ambicijama da će odbraniti krunu. I postati tek četvrta reprezentacija u istoriji Afrike kojoj je to pošlo za rukom. Alžir to može.

Naravno da je Rijad Marez poster ove selekcije, ali Alžir je pre svega pravi tim u kojem je selektor skoro podjednaka zvezda poput Mareza. Đamel Belmadi je igračku karijeru počeo u Pari Sen Žermenu, a kasnije sa uspehom igrao za Marselj, Seltu, Sautempton... Reprezentaciju je preuzeo nepsoredno pre poslednjeg Kupa afričkih nacija, doneo neke nepopularne odluke, istrajao i onda na turniru u Egiptu oduvao konkurenciju i doveo Pustinjske lisice na krov Afrike. U narodu ima status heroja i danas mu se veruje kao božanstvu. Ima znanje, iskustvo, autoritet i nema probleme sa pritiskom očekivanja.

Zadržao je kičmu tima sa prethodnog prvenstva ali je i osvežio ekipu. Odbrana je iskusna sa dugogodišnjim čuvarom mreže Raisom Mbolijem. Fenomenalni Rami Bensabini iz Menhengladbaha i pouzdani Jusef Atal iz Nice čine možda i najbolji bekovski par na turniru. Viljarealov štoper Mandi garantuje stabilnost pozadi. Plejmejkerski kvaliteti Milanovog Ismaila Benasera su dobro poznati. Uostalom, bio je najbolji igrač prethodnog prvenstva. Jasin Braimi i Sofijan Feguli su već prekaljeni vezisti koji mogu da naprave štetu svakom protivniku ubacivanjem između linija i solo akcijama. Naravno, Marez je taj oko kojeg će sve da se vrti, a sjajna forma iz Mančester Sitija još više podiže samopuzdanje Alžiraca. Adam Unas i Said Benrama po krilima mogu da rasterete Mareza, a iskusni Islam Slimani u špicu će najviše profitirati od takvih pakera. Ali tu su još dvojica jako intersantnih napadača iz arapskog fudbala. Jusuf Belaili i Bagdad Buneđa nisu birali evropski fudbal u karijerama, ali zato u arapskom svetu važe za zvezde. Dobar deo karijera su proveli zajedno, imaju telepatsku vezu na terenu, a baš oni su režirali gol koji je Alžiru doneo titulu u Egiptu. Neće biti starteri, ali će biti opasna oružja sa klupe.

Alžir je uz Senegal najveći favorit za titulu i nije slulčajno što su ova dva tima igrala prethodno finale. Pustinjske lisice se nadaju istom ishodu, ali i obaranju svetskog rekorda. Trenutno su u seriji od 34 meča bez poraza u zvaničnim takmičenjima, a Italija drži rekord sa 37.

Sebastijan Ale (©Reuters)

Najopasniji rival Alžircima u grupi će biti Obala Slonovače. Nisu Slonovi jaki kao u vreme Drogbe i Turea, ali opet imaju opasan tim sa spektkularnim napadom. Nedavno su ispali u kvalifikacijama za Mundijal u Kataru pa je uspeh u Kamerunu prilika za veliko iskupljenje.

Ajaksova gol-mašina Sebastijan Ale je verovatno najbolji špic na celom turniru i najveći je adut Obale Slonovače. Sa krila će dejstvovati Vilfrid Zaha, jedan od najboljih driblera Premijer lige. Ako ima prostora za igru jedan na jedan i dribling, teško protivniku... Mogao bi da stvori tandem sa Aleom u napadu sličan onome koji Ale čini u Ajaksu sa Dušanom Tadićem.

Zaha sa jednog, a Žeremi Boga sa drugog krila. Još jedan paklen dribler je adut Obale Slonovače. Ono što je Zaha u Premijer ligi, to je Boga u Seriji A. Dogovorio je veliki transfer u Atalantu uoči turnira i sa te strane će biti rasterećen da pokaže sve iz svog magičnog repertoara. Obala Slonovače ima takav napad da će sa klupe morati da ulazi igrač od 80.000.000 evra. Arsenalov napadač Nikola Pepe je u velikom padu forme, ali možda u reprezentaciji zablista kao nekad u Lilu. Pored njega će sa klupe šansu čekati iskusni Maks Gradel, brzonogi Kristijan Kuame, koji je u Anderlehtu oživeo karijeru, i 17-godišnje čudo od deteta Karim Konate, koji igra u domaćem Aesku, ali mu se predviđa skok u evropski fudbal.

Veznim redom će komandovati Milanov Frank Kesi, a plejmejkerske obaveze će deliti sa Žan Mišelom Serijem koji u Fulamu ove sezone igra odličan fudbal i pokazuje zašto je nekad bio želja čak i Barselone. Brzonogi Maks Korne iz Barnlija je takođe ozbiljno oružje, kao i odlični vezista Hamed Traore kojem se predviđa da će biti jedna od sledećih Sasuolovih velikih prodaja.

Odbrana sa Baijem iz Mančester Junajteda, Orijeom iz Viljareala i Bolijem iz Vulvsa deluje dovoljno pouzdano i iskusno da je ne smatraju Ahilovom petom ekipe. Problem može da bude golman. Silvan Gbouo je pre sedam godina bio najbolji golman Afrike kada su se Slonovi popeli na tron, ali je ispao iz reprezentacije zbog nedavnog skandala sa dopingom. Zameniće ga malo poznati Ira Tape iz domaćeg prvenstva...

Pored sjajnih timova Alžira i Obale Slonovače, Sijera Leona i Ekvatorijalna Gvineja realno nemaju šta da traže u borbi za prva dva mesta i veliki su autsajderi.

Sijera Leona se jedva i kvalifikovala pošto je ostvarila samo jednu pobedu u grupi uz pet remija. Na KAN-u učestvuju posle čak 26 godina i samim tim je postigla uspeh. Za nešto više nema kvalitet. Najzvučnije ime je engleski štoper Stiven Kolker koji je zahvaljujući poreklu prošle godine dobio dozvolu da promeni reprezentaciju. Ali, ni Kolker nije neki poseban adut s obzirom da su najbolji dani daleko iza njega. Najbolji igrač u timu je napadač danskog Randersa Alhađi Kamara. Za Sijera Leone igra još jedno nekima poznato ime. Veteran Kei Kamara koji je legenda američke MLS lige danas ima 37 godina, igra u Finskoj i dočekao je da zaigra sa reprezentacijom na nekom velikom takmičenju.

Ekvatorijalna Gvineja je jača od Sijera Leonea i nadaće se nokaut fazi kao jedan od najboljih trećeplasiranih ekipa. Ovo je prilično luda reprezentaciji čiji ceo uspeh počiva na naturalizaciji igrača iz ostalih država ili fudbalera koji vode prokle iz ove male zemlje. Za njih igraju Kolumbijci, Nigerijci, Brazilci, Kamerunci... Ali su to uglavnom manje poznata imena. Većina reprezentativaca dolazi iz španskih niželigaša. Majbolji igrač im je veteran koji nema klub. Napadač Emilio Nsue je nekad igrao za Maljorku, Real Sosijedad, Mlldzbro, Apoel ali već šest meseci nema angažman. I uprkos tome je najveća nada Ekvatorijalne Gvineje. Vredi istaći i Kadizovog beka Karlosa Akapoa koji je nedavno ’pojeo’ Vinisijusa Žuniora u meču protiv Reala i skrenuo pažnju na sebe.

Utorak

14.00: (1,15) Alžir (8,50) Sijera Leone (25,0)

Sreda

20.00: (14,0) Ekvatorijalna Gvineja (5,40) Obala Slonovače (1,30)

GRUPA F

Vahbi Kazri (©Reuters)

Po kvalitetu je ovo verovatno najslabija grupa jer nema nijednog favorita za titulu. Tunis je najbolja ekipa u grupi, ali mu se ne daju baš neke solidne šanse da dogura do borbe za trofej. Iskusni Vahbi Kazri je nama u Evriopi najpoznatije ime. Desetka starog kova koji voli loptu, ima strašan šut i dobar pregled igre. Ali i on je daleko od nekadašnje forme iz Bordoa, Sanderlenda i Rena. Muči se zajedno sa Sent Etjenom u Francuskoj.

Ipak, navijači najviše očekuju od kapitena Jusufa Msaknija. Nadimak mu je Mali Mocart zbog stila igre i prefinjene tehnike i driblinga. Evropski fudbal ga nije mnogo zanimao koliko uzimanje para po arapskom svetu fudbala. Katarski Al Duhail ga je 2013. platio 11.000.000 evra i učinio ga najskupljim igračem u istoriji afričkog klupskog fudbala. Odbijao je ponude Lila, Porta i još nekih ozbiljnih klubova. U prethodnim učešćima na prvenstvima Afrike je postizao spektakularne golove, a pamti se majstorija protiv Alžira. Ako on bude igrao kako zna i ume, za Tunis ima nade. Tu su i dva talenta ostrvskih velikana. Mladi Arsenalov štoper Omar Rekik je pre godinu dana stigao u London iz Herte ali za sada taj potencijal pokazuje samo u B timu. Baš kao i 18-godišnji Hanibal Mežbri iz Mančester Junajteda.

Bolji tim od Tunisa ima Mali koji je nedavno protutnjao mundijalskim kvalifikacijama. Imaju prilično nezgodan tim. Većina igrača je odškolovana u Francuskoj, a tamo i danas igra 11 aktuelnih reprezentativaca. Praktično cela odbrana igra za francuske klubove osim desnog beka Falaja Sakoa iz portugalsske Vitorije Gimarais kojeg je i Crvena zvezda stavila na radar kao moguće pojačanje. U veznom redu najveća snaga Maija. Tu su Salcburgovi biseri Amadu Hajdara i Djadjeu Samaseku koji su posle školovanja u Austriji završili u nemačkom fudbalu. Hajdara sa uspehom igra za Lajpcig, Samaseku sa nešto manje uspeha za Hofenhajm. Brajtonov Iv Bisuma je uz Hajdaru verovatno najbolji igrač tima.

Tu su i dvojica vršnjaka istog imena i prezimena – Adama Traore. A nisu ONAJ Adama Traore iz Vulvsa! I obojica su poznati ljubiteljima fudbala u Srbiji. Jedan igra za moldavski Šerif i sećamo ga se po brzini i prodorima u dvomeču sa Crvenom zvezdom ,a još bolje ga je upamtio zagrebački Dinamo. Drugi Adama Traore iz Malija igra za turski Hataj i sećamo ga se Mundijalita na Novom Zelandu kada je Srbija bila prvak sveta, a on proglašen za najboljeg igrača turnira.

Napad je slabiji deo tima sa trojicom igrača iz francuskih klubova i Ibrahimom Koneom koji igra za norveški Sarpsborg. Mali ima dovoljno kvaliteta da bude prvi u grupi a potom i nagazna mina za favorite u nokaut fazi. Ovo je ekipa protiv koje ne bi trebalo da se kladite... 

Mauritanija i Gambija su autsajderi u grupi, ali bi Gambija možda i mogla da iznenadi protiv Tunisa ili Malija. Ima tu zanimljivih igrača poput Sampdorijinog štopera Omara Kolija, Bolonjinog nepredvidivog driblera Muse Beroua, Specijinog napadača Ebrime Kolija ili Rominog mladog veziste Ebrime Dabroa. Tu je i nekoliko igrača iz belgijskog šampionata kao i bek Saidi Janko koji je nekada blistao u Jang Bojsima, potom se nije snašao u Portu, a danas igra za Valjadolid. Jedan od debitanta na truniru možda može i do nokaut faze. Što se Mauritanije tiče, oni su definitivno jedna od najslabijih ekipa na turniru i ne vidi se na koji način mogu da iznenade. Iskusni Abubakar Kamara iz Arisa i senegalski napadač Sulejman Dukara koji je nedavno dobio zeleno svetlo da igra za Mauritaniju su jedini aduti ove reprezentacije sa severa Afrike.

KUP AFRIČKIH NACIJA – 1. KOLO

GRUPA A

Nedelja

17.00: (1,60) Kamerun (3,70) Burkina Faso (7,50)

20.00: (4,30) Etiopija (3,15) Zelenortska Ostrva (2,10)

GRUPA B

Ponedeljak

14.00: (1,40) Senegal (4,60) Zimbabve (10,5)

17.00: (1,63) Gvineja (3,60) Malavi (7,25)

GRUPA C

Ponedeljak

17.00: (2,20) Maroko (3,15) Gana (3,90)

20.00: (4,10) Komorska Ostrva (3,15) Gabon (2,15)

GRUPA D

Utorak

17.00: (3,40) Nigerija (2,95) Egipat (2,55)

20.00: (3,90) Sudan (3,05) Gvineja Bisao (2,25)

GRUPA E

Utorak

14.00: (1,15) Alžir (8,50) Sijera Leone (25,0)

Sreda

20.00: (14,0) Ekvatorijalna Gvineja (5,40) Obala Slonovače (1,30)

GRUPA F

Sreda

14.00: (2,70) Tunis (2,75) Mali (3,10)

17.00: (2,65) Mauritanija (2,95) Gambija (2,95)

***Kvote su podložne promenama