Idealnih 11 Zorana Mirkovića: Izvinjenje starim asovima, mnogo težak zadatak

Hmmm... Ako se fokusiram samo na one koje sam gledao i pokušam da napravim "tim", a ne skup najslavnijih pojedinaca, onda: Šoškić (Ćurković) - Jusufi, Paunović, Vasović, Klinčarski - Bečejac, Bora Đorđević - Vladica Kovačević (Saša Ilić, Čava Dimitrijević, Ćirić) - Mijatović (Galić) , Savo Milošević (Moca Vukotić) - Mance (Hasanagić, Santrač), ali ne zaboravljam igrače koje nisam stavio u zagradu, da ih ne bi bilo više u zagradi nego u sastavu 11, poput - Jokanovića, Kataneca, Trifunovića, Vučićevića, Đelmaša, Tomića, Rašovića, Radanovića, To što sam dao prednost trojci u špicu: Mijatović - Mance - Savo Milošević je zato što ih ipak više pamtimo jer su neki do skora igrali, a neko ušao u legendu sa samo par sezona. Vukotić, Hasanagić (Santrač), Galić - sigurno nije slabiji špic, kao što su Saša Ilić, Zoran Čava Dimitrijević i Dragan Ćirić, tri možda najveća bisera srpskog fudbala na poziciji playmaker-a ikad - a u zagradi su, jer kome da dam prednost ako ne Poslovođi, tako su zvali Vladicu Kovačevića, koji je svojim suptilnim građenjem igre i konkretnim asistencijama i golovima - doveo Partizan do finala Kupa Šampiona (naravno sa ostalima (Šoškić - Jusufi, Rašović, Vasović, Mihajlović - Bečejac, Vladica Kovačević - Bajić, Hasanagić, Galić, Pirmajer... I još samo Ćurković: Šoškić je branio u tom finalu, branio za reprezentaciju sveta na Vembliju (Jašin i on) i legenda je, ali - Ćure je, iako je došao iz Veleža - takođe istinska legenda Partizana, prvi golman koga sam gledao kako uklizavajući skoro na centru sprečava protivničke kontre, posle penzije - dugogodišnji vođa iz senke i oslonac.

Ovo "uvlačenje" ortacima sa kojima sam igrao ili su me trenirali postaje degutantno! To nije poenta ankete. Zvezda bez Mitića & Šekularca ne može nikako! To je kao da ne postoji period od osnivanja do skoro 1970. Nemoguće!

Prvo da kažem da ne volim Tumbakovića. Ali je sasvim realno da se on izabere, Bobek ili Gegić kada se sagleda ukupan uspeh. Treneri sa najviše domaćih titula za vreme SFRJ: Bobek (3), Špic (2), Bjeković (2). Treneri sa najviše domaćih titula za vreme SRJ: Tumbaković (6, 3 kupa). Kada se gleda samo Evropa, tu je naravno Gegić i finale kupa evropskih šampiona. Mladinic osvojio Mitropa kup, koji te godine nije bio nesto naročito jak (Peruđa, Honved, Rapid, Brno i Vojvodina). Onda ide Tomašević i četvrtfinale KŠ. Vermezović i osmine finala UEFA kupa. Golac četvrtfinale kup pobednika kupova. Onda samo ostaju jos Mateus i Stanojević koji su otišli u LŠ. Uz napomenu da se Mateus kvalifikovao u periodu dok je to bilo teže nego danas.