Idealnih 11 Zlatka Krmpotića: File nije samo najbolji centarfor Zvezde, nego Juge; Robi po talentu ravan Pižonu

„Da, da, istina, nikad ja nisam igrao beka sve do dolaska Branka Stankovića. On je počeo da me pomera. Recimo, posle tog Veleža i pauze o kojoj sam govorio, igramo protiv Radničkog iz Niša. Pižon ’sedmica’, ja ’osmica’, File ’devetka’, Neđa ’desetka’ i Džaja ’jedanaestica’. Šta se onda događa... Bata Stane mene prvo stavi na zadnjeg veznog. Meni to nije odgovaralo. Nisam mogao to da igram. Nekoliko slabih utakmica, i on me izbaci. Mogao sam špica, levo, desno. Ali ovo - jok“.

„Ta poslednja utakmica što sam loše odigrao bila je protiv Dinama iz Berlina u gostima, UEFA kup. Izgubimo 2:5. U revanšu nisam bio ni rezerva. Tad sam hteo da odem. Međutim onda dođe ovde Kosmos na prijateljsku. Bekenbauer, Karlos Alberto, Kinalja i ta ekipa. Stavi on mene na beka, mi ih razvalimo, ja dobro odigram - eto, tako je došlo do toga da postanem bek. Tako sam posle ušao i u reprezentaciju. Mogao sam i levog da igram“.     

Sa crveno-belima osvojio je tri titule i dva Kupa Jugoslavije za devet godina (1977-1986), a sa mladom reprezentacijom, kao najmlađi član, postao prvak Evrope 1978. Postigao je osam golova za najpopularniji srpski klub, od kojih svakako najčuveniji onaj protiv Partizana u Humskoj, u 63. večitom derbiju. Pa ipak, to mu nije ni najbolji ni najdraži meč u Zvezdinom dresu.  

„Moja najbolja utakmica bila je protiv Banjika, ovde u Beogradu. Za nju sam dobio desetku u svim novinama. To je Kup šampiona 1981. Banjik je tada pre nas igrao sa Bajernom iz izbacio ga. Tamo sam isto bio dobar, u prvoj utakmici, dao gol, ali izgubili smo 1:3. Oni su nas malo potcenili, mislili da će lako da prođu. I imali su neke šanse, ne sećam se ko je branio, da li beše Ljukovčan ili Dika Stojanović. U svakom slučaju, taj što je branio, skinuo je nekoliko dobrih šansi. Na kraju, uspeli smo da ih dobijemo sa 3:0 i da odemo dalje“.

Vi niste dali gol u revanšu...
„Nisam, međutim ne znam da li sam na još nekoj utakmici imao više prodora - što posle Pižonovih pasova u prostor, što ono što sam sam iskreirao. A pritom je po mojoj strani igrao njihov najbolji igrač - Verner Lička. Ništa nije uradio napred. Mislim da je i Neđa Milosavljević za taj meč dobio desetku“.  

Uslediće ispadanaje u četvrtfinalu od Anderlehta. Godinu dana ranije u istoj fazi Kupa šampiona izbacio vas je Inter, a neku godinu kasnije takođe u četvrtfinalu, samo Kupa pobednika kupova, bolji je bio Atletiko Madrid. Šta je nedostajalo tih godina da se probije ta četvrtfinalna barijera?  
„Puno faktora je uticalo na to. Ja bih kao jedan od najvažnijih naveo to što su sudije tradicionalno bile naklonjenije klubovima sa zapada. Mi smo lakše izbacivali neke ekipe sa istoka, koje su možda bile i bolje od ovih sa zapada. Onda imaš taj momenat premiranja. Jesmo mi dobijali nešto, ali daleko, daleko manje od tih najvećih protivnika. Pogledaj samo ovo, naša oprema, na primer: gaće ’adidas’ - dres ’admiral’. Obuvaš one vunene štucne, sve vrca, hoće noga da ti se zapali... Ili, kad smo gostovali Arsenalu, na onom starom Hajberiju, drvenom... Skidamo se u svlačionici, pipaš nogom dole, ono vruće. Pipneš drugom - vruće. Gledam oko sebe, svi opipavaju, čude se. Oni još tad imali podno grejanje! Mi pojma nismo imali šta je to. U takvim uslovima nije bilo lako nositi se“.   

Sa Ljubom Radanović uoči početka derbija u avgustu 1985.

Kako ste birali idealnih 11 Crvene zvezde i Partizana, koji je bio vaš osnovni princip?
„Kad pogledaš sastave videćeš da je retko ko od ovih što sam ih izabrao imao neki veliki učinak u reprezentaciji, ali zato doprinos Zvezdi i Partizanu ogroman. Mislim da je u tome poenta. I naravno, kako sam ja video čije kvalitete“.

„Moram da kažem da ovo nije tim koji bih kao trener sastavio, mnoge stvari ovde ne bi bile kompatibilne. Fali neki radnik, jedan visoki igrač, neko ko će da napravi pametan faul... Međutim, kao što sam rekao, gledao sam da ispoštujem one ljude koji su nešto dali klubu“.

„Šta sam još gledao... Znaš kako je nekad bilo u Zvezdi? Morao si da budeš skroman i u toj skromnosti da doprinosiš klubu. Tako da sam obratio pažnju i na tu komponentu“. 

Da krenemo od golmana...
”Diku starijeg ne cenim samo po odbranama i dobrim partijama generalno. Mislim da je pokazao veliku odanost klubu, lojalnost. U najkraćem, zaslužuje mesto u idealnih 11 i sa sportske i sa ljudske strane“.

Bekovski par Jelikić - Jevtić?
„Jelika je bio par ekselans igrač. Brzina, skok, građa. Sve je imao. Ja sam uvek gledao u njega kao starijeg - kako se oblači, šta radi, kako igra karte. Bio mi je nešto kao uzor. A Žiku pamtim i kao igrača i kasnije kao radnika u klubu. Oštar kao žilet. Tako su ga i zvali. Ali znao je i da igra. Uvek sam na njega gledao s puno poštovanja“.

Mihalj Keri do sada nije bio čest izbor, kako na njega gledate?
„Znaš kako se ono ranije igralo, jedan u srcu odbrane igra libera, a drugi čuva centarfora. Keri je mogao da igra i jedno i drugo. Kad je Muslin tu, onda Keri čuva centarfora; kad nije, onda je Keri libero. On je Zvezdina škola, došao još kao omladinac“. 

Kako su glasali svi prethodni učesnici velike ankete
Mozzart Sporta možete da pronađete OVDE.

Iz generacije što je postala prvak Evrope 1991. imate dvojicu igrača - Belodedića i Prosinečkog. Da li to znači da su oni po vama bili i najzaslužniji za taj uspeh?
„Često se priča o tome koja je generacija najbolja. Ima tu puno sujete, znate, ima svega... Za mene je jednostavno - najbolja je ekipa koja je napravila najveći rezultat. Znači ona iz 1991. Da, mogao bih tako da kažem, po meni najvažniju ulogu u tom timu imali su Miodrag Belodedić i Robert Prosinečki, zato sam ih i odabrao“.

„Belodedić kasnije nije napravio karijeru u inostranstvu, taktika se menjala, fudbal u celini, libero više nije imao taj značaj, ali u Zvezdi njegova uloga bila je ogromna“.

„Što se Robija tiče, mislim da je on po talentu ravan Pižonu“.

Logično, Pižon Petrović je tu, odmah uz njega...
”Biće dovoljno ovo - najbolji igrač sa kojim sam igrao u karijeri. Ponosan sam što sam igrao sa njim u istom timu. I u Zvezdi i u reprezentaciji. Nije bio naročito brz, a mogao je da prođe pola terena driblinzima i da ti da gol. Kad zamene, cela odbrana ode na jednu stranu, on na drugu. E to je i Robi isto imao... I šta je još važno kod njega - Pižon nikada penal nije šutirao na 2:0 ili 3:0. Samo kad je frka. To malo ljudi zna. I to mnogo govori o veličini“.   

Iz vaše generacije tu je i Neđa Milosavljević, možda malo iznenađenje.
„Ko je imao priliku da ga gleda one sezone u UEFA kupu, kad je počeo da igra kao taj levi vezni, zna zašto je on ovde. Da se danas pojavi takav igrač u Evropi, znaš koliko bi vredeo - 100.000.000! To ti najozbiljnije kažem! Izuzetan talenat. Nažalost, njegova karijera prekratko je trajala“. 

Po krilima Šestić i Džajić.
„Šele je pokazao kakav je igrač time što je maltene pet-šest godina tavorio, toliko nije igrao otkako je došao u Zvezdu, a onda je postao starter i jedan od najboljih igrača. To sigurno nije lako, zna svako ko je igrao fudbal“.    

„Što se Džaje tiče, gledao sam ga u utakmicama gde nije pipnuo loptu, a gledao sam i gde je driblao, na primer Kamača, dok mu se nije zavrtelo u glavi. Voleli ga - ne voleli, svi smo prema njemu imali veliki respekt. On je uvek u Zvezdi bio nešto uzvišeno. Inače, upoznao sam ga na prijateljskoj utakmici Bastija - Crvena zvezda, on levo krilo, ja desno krilo. Tad smo se prvi put rukovali. Do tada sam ga gledao samo na televiziji“...

„Kade vratio u Zvezdu nekoliko utakmica smo odigrali zajedno, on na krilu, ja polulevo. Kad je Džajić u pitanju žao mi je što nije igrao onaj revanš protiv Panatinaikosa. Da jeste, druga bi to priča bila, Crvena zvezda bi verovatno igrala finale Kupa šampiona 1971“.     

Izabrati centarfora sigurno nije bilo lako. Odlučili ste se za Zorana Filipovića ispred Pančeva, Duleta Savića, Vojina Lazarevića...
„File za mene nije samo najbolji centarfor Crvene zvezde, nego Jugoslavije. Imao je skok na prvoj stativi, skok na drugoj, šut s obe noge, bio brz, dobar tehničar. Tu nisam imao dilemu”.

Trener?
„Bez obzira što mi je menjao poziciju i što sam zbog toga mogao da odem iz kluba - Branko Stanković. Radi se o tome da sam u njemu video izraz poštenja, svega što krasi jednog kvalitetnog čoveka. Nije se osvrtao na to ko mu šta govori, radio je onako kako misli, sve u interesu Zvezde. Nije moglo da se desi da ti igraš dobro, a da te on ne forsira. Uvek pravedan. Kad si dobar - igraš, nisi dobar - ne igraš. Nema veze kako se zoveš. Jedina mana - nije bio prilagodljiv. Terao je uvek po svome, strogo, to kod mlađih generacija, kasnije, nije moglo da prođe“.  

Kod Partizana na golu Borota, kome ste dali gol na pomenutom derbiju ‘78...
„Po meni izvanredan golman. Nažalost, Partizan ga je sklonio posle te čuvene situacije sa derbija, kad mu je Šele dao onaj gol“. 

Branko Nadoveza pojavljuje se po prvi putu u nečijem izboru...
„Bio je jedan od najperspektivnijih igrača svog vremena i u tom trenutku se desi da izgubi život. Puno se pričalo o njemu, bila je to velika karijera u najavi. Ovo je neki moj način da se sačuva sećanje na tog momka“.

Tandem Klinčarski - Trifunović?
„Dve radilice. Zatvarali puno toga. Kad je trebalo Pižon da se sačuva, obično su Klinčarskog stavljali na njega. Bio je onako, dosadan, ne da ti da dišeš... Hitar. Pižon je umeo da ti gurne kroz noge da ne osetiš. Njemu baš i nije mogao, jer ovaj je bio okretan, brz“.  

U duelu sa Zvonkom Vargom

Moca je umeo da bude nezgodan rival, kako njega pamtite?
„Specifičan igrač, jedan od onih što je najviše dao Partizanu. Kažu klupski igrač... Ja ne mislim tako. Nego se radi baš o tome što je bio specifičan, morao si po njemu da praviš tim, zato nije više odigrao za reprezentaciju. Sličan igrač kao Sale Ilić - onako iz drugog plana, s dobrim osećajem za gol. Uvek je tu da otpadak ćušne u mrežu“.  

Nenad Stojković, Zvonko Varga i Zvonko Živković u potpunosti ispunjavaju one vaše preduslove, svaki od njih maltene po deceniju u klubu.
„Vargu znam još iz pionirskih selekcija, igrali smo zajedno. Cenim ga. Mada sam mogao tu da stavim i Mancea... Zvonko sjajan univerzalac, Nenad Stojković reprezentativac, dobar igrač, iz one Mladinićeve generacije”.

Miloša Milutinovića niste gledali...
„Njega sam birao po priči, po svemu što sam pročitao o njemu, kako je igrao onako bolestan. Zaključio sam da se radi o velikom, velikom igraču“.