Veliku anketu u okviru zbornika “GODINA VEČITIH” nastavljamo objavljivanjem glasova novinara. U narednim danima imaćete priliku da vidite ne samo izbor kolega iz Srbije, nego i novinarskih asova iz regiona: Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije, Makedonije.

Tek pošto svoj deo posla odrade novinari, pošto saberemo glasove i dođemo do idealnih 11 Crvene zvezde i Partizana po volji 'sedme sile', na scenu stupaju bivši asovi, treneri, funkcioneri. Vrhunac cele priče predstavljaće glasanje publike putem klasične ankete na Mozzart Sportu. Pre toga, izbor će biti sužen na osnovu glasova struke, a igrači klasifikovani po pozicijama.

Više od dve i po decenije u novinarstvu. Frančesko Toti Sportskog žurnala - veran trenutno jedinom sportskom listu u zemlji. U dobru i zlu. Počeo 1999, od 2009. do 2013. drugi novinar na Partizanu, potom punih deset godina ’primaš’ na jednom od najatraktivnijih sektora. Danas spada u najbolje sportske novinare na ovom govornom području i zamenik je glavnog urednika Žurnala Zorana Stojadinovića.

Kao što ume šmekerski da ’zarola’ u rečenici, tako se potrudio da i u našoj anketi napravi manevar dostojan svog specifičnog novinarskog izraza.

Vladislav Vlajić odabrao je idealnih 11 Crvene zvezde i Partizana - i ti glasovi idu u obračun, da ne bude zabune - međutim u svom obrazloženju sastavio je još dva tima, isključivo od igrača koje je imao priliku da vidi na delu.

Kada je u pitanju ovaj 'originalni' sastav (fotografija ispod), Vlajić je prvi spojio triling Bobek - Valok - Hasanagić, a to je navala od ravno 1.191 gola! Pa kad na sve to dodamo još i Mocu Vukotića, koji je za ovu priliku morao malo niže, u vezni red, dolazimo do broja od preko 1.500 pogodaka i 2.000 i kusur utakmica u crno-belom dresu!

(Sve do sada objavljene idealne timove možete da pronađete OVDE. Inače, s novinarskim obrazloženjima završavamo ove nedelje.
Potom sledi objavljivanje svih 80 izbora, sabiranje glasova i konačan ishod ankete - predstavljanje najboljih ekipa po glasovima novinara.)

„Glavni parametri u odabiru idealnih timova večitih bili su mi čuvenje i statistički podaci, nonsens: od 11 vanvremenskih u Partizanu čak desetoricu nisam gledao?! Otud, u „Mocartovoj superideji” ulažem Kviska – selektorsku udicu u moru kapitalaca s privilegijom da njihovim majstorijama i svedočim“.

„Partizanovu bisernu nisku činili bi: Kralj – Mirković, Vest, Vujačić – Mijatović, Ćirić, Ilić, Vučićević – M. Đurovski, Vokri, Milošević“.

„Dečaštvo, između stativa, upamtio sam po smenama Omerovića i Pandurovića, prednost, ipak, dajem Kralju, zbog akrobacija iz Nukasla u noći 2003. Za paradu i ispred Stojkovića, najboljeg golmana najsvežijeg doba. U poslednju liniju, uz heroja mog Konjarnika Mirkovića, komotno mogu da uskoče i Spasić i Krstajić, Vest je standardan shodno činjenici da je najpoznatije strano ime u Partizanu ikad, Vujačić, dedino ime, zbog golova čije se atipične proslave i danas pamte. Dilemu na defanzivnijem veznom: Jokanović, Nađ ili Natho, najkvalitetniji legionar u Humskoj i, iako ništa nije osvojio, za mali ofsajd ispred Dijare i Klea, razrešio sam s još jednim, isturenijim umetnikom – Ćirićem, jedinim Srbinom s čašću da zaigra za Barselonu. O Mijatoviću, Iliću i Miloševiću se, što bi rekao Mića Radosavljević, bard sportskog novinarstva s malih beogradskih terena, „sve zna”, dok su Uške, Milko i Vokri, bili i ostaće, vapaj za punom zenicom fudbalskog oka“.

"Na crveno-beloj strani Topčiderskog brda izbor je lak i u pola noći: Stojanović, Jugović, Marović, Šabanadžović, Belodedić, Najdoski, Prosinečki, Mihajlović, Pančev, Savićević i Dragiša Binić, uz dve napomene – standardni Radinović je te, zvezdane 1991. doživeo sudbinu Partizanovog Zorana / Jovana Miladinovića iz 1966, dok je najbolji Zvezdin fudbaler u Bariju, ipak, igrao na drugoj strani – dva gola Špancima u Italiji '90. učinili su Piksija najvoljenijim na jugoslovenskim prostorima, posle još jednog Dragana – Džajića“.

„Slušajući očeve priče krivo mi je što nisam gledao dvojicu asova: Blekija Bogićevića, mog imenjaka iz Crvene zvezde i Boru Đorđevića, tih sumornih 'sedamdesetih', uz Blagoja Paunovića, vedetu Partizana. U blic izboru golova kadrih da utiču i na istoriju, „Mont Everest” zaslužuju Bjekovićev u Ljubljani i, recimo, Kangin Krasnodaru. Lepotice iz derbija? Krupniković, odnosno, Peđa Vasiljević“.

"Ljubiša Tumbaković, magnet za pehare i fabrikant reprezentativaca u Partizanu, njegoševski je prepoznao sebi sličnog, najboljeg trenera u istoriji Crvene zvezde: „Kad vidimo Ljupka Petrovića svi bi trebalo da ustanemo”. Jednostavno, niko nema što veliki Ljubo iz Brusnice Velike imade! Visoko kotiranje zaslužuju i Lubiša Broćić, 'ajde vi trenirajte Juve i Barsu, Miljan Miljanić, začetnik Zvezdine dominacije i Branko Stanković, tj. rodonačelnik Partizanove škole Ileš Špic, komandant Beba Štef Bobek, te stručnjak suočen s najvećom nepravdom - Nenad Bjeković - zamislite da osvojite uzastopne titule i ne dozvole vam da igrate u Kupu evropskih šampiona?! Naposletku, apostrofirao bih dvojicu, s vremenske distance, dragih učitelja, iako su me preciznom dijagnozom u svetu fudbala ostavili „samo” kao novinara, čika Conju Matekala i Tomu Milićevića".

komentari

Najnovije vesti

Komentari na vest

Idealnih 11 Vladislava Vlajića: Partizanova navala od 1.000 golova i pet Zvezdinih zvezda, plus Bora Kostić

Uživo

Fudbal

Košarka

Tenis

eFudbal

Hokej na ledu

Bejzbol

Stoni tenis

Counter-Strike

Najava mečeva