Idealnih 11 Ljube Mihajlovića: Da su došli Paja i Joška glat bismo dobili Real Madrid

Koja je razlika između Jusufija i Belina u igračkom smislu?
„Jusufi je bio moderniji. On i onaj Italijan Faketi su prvi bekovi-krila. Ranije se znalo - odbrana i samo odbrana, bek ne prelazi centar. Julka je to drugačije igrao. Mislim da Partizan nije imao bolje bekove od nih dvojice. Svi koji su kasnije igrali na tim pozicijama nisu im dorasli, to je kao da porediš fijat i mercedes. Sve su to bili dobri igrači, ali ovo je ipak viša klasa“.

Na centru imate tandem Zoki Miladinović - Vladica Kovačević.
„Za mene je Vladica misaoni igrač, jedan od najboljih koje znam. Igramo utakmicu, i na poluvremenu, znate kako Vaske voli da priča, da gunđa, da prigovara... A Vladica mu kaže - ’ajde ćuti, tebe posle utakmice bole noge, mene boli glava“.

„Zoki isto fantastičan igrač. Doduše, zahvaljujući njemu ja sam dobijao više prilika, jer je često bio kažnjavan. Znate već kakav je boem bio... Ali kad igra – svetska klasa, kao Šeki ili Skoblar. Nisu ista pozicija, naravno, govorim o klasi. Joška je igrao strašno u OFK Beogradu, a onda još bolje u Francuskoj“.

Skoblara mnogi pominju kao jednog od najboljih jugoslovenskih igrača. Postoji priča da je trebalo da dođe kod vas, u Partizan?
„To je tačno! Da smo njega i Paju Samardžića imali u finalu, pobedili bismo glat Real Madrid. Mi smo po krilima imali Bajića i Pirmajera. U redu, Pirmajer jeste bio radilica, puno doprinosio timu, međutim mislim da su ova dvojica viši nivo, pogotovo ofanzivno. Radi se o najvišoj klasi igrača, kao Krojf, Bekenbauer“...

Moca?
„Igrali smo zajedno dve-tri godine... Dobar je Moca, nema šta, ali za mene Vladica je ipak veći igrač. Bez obzira što je bio malo defanzivniji od Moce, davao je mnogo golova“.

Kako pamtite Bobeka i Zebeca?
„O njima smo slušali bajke. Kao što danas neki mladi slušaju o Džajiću, na primer. Bobeka pamtim kao trenera. Zvao me je šmekeru, voleo me jako... Nije mi davao da pušim. Idemo vozom za Zagreb, na utakmicu protiv Dinama, on uđe u kupe, a moj kum Gica Damjanović i ja zadimili, pa otvorili prozor. Kaže - šta radite to šmekeri, što je otvoren prozor, je l’ vam vruće? Osetio duvan, normalno... Sedne onda sa nama i priča, objašnjava neke stvari. Bobek je mene uveo u prvi tim. Moglo je puno toga da se nauči od tih starih asova. Kad smo išli na turneju po Južnoj Americi, ja sam, recimo, bio cimer sa Milošem Milutinovićem. On mi je objasnio kako ne treba da se opterećujem onim što pišu novine - zgužvaš, pa u toalet, tako je govorio“.

Koga ste izostavili u poslednji čas?
„Tu su mi i Bečejac, Ćurković, Ilija Mitić... Braća Čebinac su bili veoma dobri igrači, ali njih nije interesovao fudbal, to je buržujska familija. Postigli bi više da su iz neke radničke porodice“.  

Kod Zvezde možda malo iznenađenje predstavlja izbor Dejana Stankovića. Pripadnici vaše generacije retko se odlučuju za mlađe, pre svega jer nemaju dovoljno staža u Zvezdi i Partizanu. Vama to nije smetalo?
„Je l’ on igrao u Zvezdi? Jeste! Je l’ imao kvalitet? Jeste! Meni nije važno što je malo igrao, mislim da zaslužuje“.

Iz ovog sastava Crvene zvezde gledali ste maltene sve igrače?
„Jesam, pamtim ih sve. Gledao sam i Bearu, sećam se Branka Stankovića, on mi je bio trener u reprezentaciji. Imao je fino držanje. Kod Zvezde ima mnogo dobrih igrača u veznom redu, pa sam se tu dosta dvoumio kako da sastavim“.

Ali pre veznog reda, half linija: Velibora Vasovića smestili ste među crveno-bele?!
„Moram da kažem da Vaske za mene nije bio veliki igrač. Ili bolje reći - nije bio moj tip igrača. Priča on meni svojevremeno kako će da ode u veliki klub. Ja rekô - kakav, bre, veliki klub, ne umeš tri puta loptu da pimpuješ, nemaš levu nogu! Ali dobro, imao je Vaske neke kvalitete. Bacao se glavom u krampone, bio žestok u duelu... Po meni nije za idealni tim Partizana, neka ga u Zvezdi“.

Ajaksu je legao dobro, to ne može da se ospori. Štaviše, mnogi tamošnji stručnjaci tvrde kako je bio ključni sastojak šampionskog sastava s početka sedamdesetih.
„Vidite, on je bio izuzetno inteligentan čovek, govornik, umeo je da se nametne. Jednom smo igrali protiv Zvezde i Trifke Mihailović tek počeo da igra. Vaske nas motiviše – bez brige, ako prođe Zokija, Ljubu, ja ga dižem na tribine. Eto, tako je on igrao, to su njegovi kvaliteti. Očito da je tako nešto trebalo Ajaksu i on se dobro uklopio“.

O Ljubi Spajiću se ne zna puno, vi ste ga stavili na levog halfa...
„Gledao sam ga dve godine, kad je on prestao da igra, Zvezda me je zvala da ga zamenim. U to vreme dobijao sam stan od Partizana, ali kako moja sestra nije imala rešeno stambeno pitanje, hteli smo da kupimo plac, pa da napravimo kuću za nas dvoje. Predsednik opštine Čukarica, koji je bio i predsednik Bokserskog kluba Crvena zvezda kaže - nema problema, dobiješ plac ako pređeš u Zvezdu. U međuvremenu se dogodi da oni ipak dovedu Milana Čopa, tako da su mene prestali da presiraju. Nije mi se odlazilo tamo“.  

U vezi Crvene zvezde nije bilo mesta za Vladimira Petrovića?
„Pižona sam najmanje gledao, jer sam već bio otišao u Francusku kad je on počeo da igra. Mada, iskreno, malo sam ga i smetnuo s uma. Nema veze, ne bih sada da pravim promene“. 

Piksi i Dejo?
„Oni spadaju u naše najveće igrače modernog doba. Mora se priznati da je Zvezda na tim pozicijama ofanzivnih veznih imala mnogo bolje fudbalere od Partizana, posebno od polovine osamdesetih“.

Džajić bez konkurencije na levom krilu?
„Da, u Zvezdi. Ali u Jugoslaviji Joška Skoblar je broj jedan po meni“.

Zbog koga žalite što nije ušao u idealnih 11 Crvene zvezde?
„Pored Pižona, zbog Karasija i Šestića“.

(Narednih dana na stranicama Mozzart Sporta imaćete priliku da čitate nastavak priče sa legendom Partizana i Liona Ljubom Mihajlovićem.)