A. JoksićI šta sad? Istim putem dalje
.jpg.webp)
_(1).jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | pet. 15.08.25. | 09:26
Igračima, treneru i klubu nikako nije potrebna osuda posle eliminacije iz Evrope, već podrška da na ovom projektu istraju
Suze na početku, suze na kraju. Posle revanša sa AEK-om plakali su usled razočaranja, a kad ih je eliminisao Hibernijan crno-belima dođe da plaču od muke zbog načina na koji su okončali evropsku odiseju. Opet su našli način da uzvrate udarac, oduševe javnost, možda i sebe iznenade kako su izgledali u delikatnim trenucima utakmice na Ister roudu, međutim, mnogi su skloni zaključku da im osim emocija koje je teško artikulisati ne ostaje ništa opipljivo.
Da li je baš tako?
Izabrane vesti
Mladi tim je zaslužio više od emocija. Zaslužio je sportsku nagradu što je prikazao zrelu partiju sat vremena duela u Škotskoj, što nije poklekao ni posle čudesnog gola Kirena Bouija, što ga je samo na tren prodrmao elektrošok kad je isključen Nikola Simić, što je dao gol doslovce u poslednjem napadu pre isteka nadoknade čime je dvomeč uveo u produžetke. A i u njima je igrao dovoljno pametno, kreirajući situacije koje su mogle da se okončaju pogotkom. Sa igračem manje je pre ili kasnije morao da primi jedan i tako se u Beograd vraća samo naizgled pokunjen. I nema te reči utehe koja će im u ovim trenucima pomoći da savladaju bol usled završetka kvalifikacija za Ligi konferencije, niti im je uteha potrebna.
Ovaj sastav nije patetičan, ne traga za floskulama ili izgovorima, ne liči ni po čemu na neke prethodne i ceo tok kvalifikacija je pokazao da raste. I da mu svi veruju: trener, rukovodioci, navijači, javnost...
To je taj vetar promena koji je mladost donela. Uporedite samo kakve su reakcije bile posle eliminacije Partizana od Nordsjelanda pre dve ili tri zaredom prošlog leta u tri različita takmičenja. Tad se tražio krivac bilo da je reč o šefu stručnog štaba, pojedincu iz kadra ili direktoru što nije doveo bolje. Sad je drugačije zato što smo svi videli promenu nabolje. Spoznaja da se nešto ohrabrujuće desilo i da je ambijent u klubu i oko njega drastično povoljniji nego lane ili 2023. ilustruje da je projektu „Partizan 2.0“, kako ga nazivaju u Humskoj, potrebna podrška, a ne osuda.
Fudbal se igrao i posle petarde u Danskoj, nemoći protiv kijevskog Dinama, volšebne eliminacije od Lugana i ispadanja od Genta. Igraće se i dalje u Humskoj. Tačno je da neće biti Evrope, da ambijent na utakmicama Mozzart Bet Superlige jednostavno ne može da bude kao kad je ulog atraktivnije takmičenje, ali nikakvih lomova u Humskoj sad neće biti. Ili ne bi trebalo da ih bude.
To što je klub ostao bez 5.000.000 do 6.000.000 evra u vidu UEFA bonusa, a talentovani tim uskraćen za priliku da igra još šest utakmica višeg intenziteta nego prvenstvenih jeste problem. Da li nenadoknadiv? Da li je kraj sveta? Da li je katanac na klub?
Ne, ne i ne!
Em što je Partizan nastavio da živi i posle Nordsjelanda i posle Genta, em što će se i sad snaći da izmiruje redovna potraživanja i dugove poveriocima, kao što se snalazio mesecima unazad. Čak nije ni pitanje da li mora da proda nekog od momaka koje je planirao da drži na okupu godinama, već ono što sledi kad ovi tužni dani prođu.
A to je budućnost. Izabrao je totalno drugačiji put od onoga na šta smo u Srbiji navikli. Dao je šansu mladosti i nije logično da sad odjednom, samo zato što nije uspeo u primarnom takmičarskom cilju, da menja koncepciju. Baš to je koštalo crno-bele deceniju unazad, jer su bili vezani za rezultat i ako nije bio pozitivan odmah se tražila nečija glava. Deluje da sad nijedna neće pasti, jer za to nema razloga.
Pre će biti da vera u dečake koji su oduševili sportsku Srbiju traje, jer se ugovori sa nekima od njih ne produžavaju reda radi nekoliko dana pred put na evropsko gostovanje koje bi u nekim drugim okolnostima bilo sudobonosno. Baš suprotno. Ovaj tim ima šta da pokaže za razliku od prethodnih. Pre će biti da u njemu ima kapitala da se jednog dana pretvori u nagradu koja je izostala u Škotskoj. Sportsku i novčanu.
Da se desilo sad predstavljalo bi energetsku bombu za klub i igrače. Nema garancija da će se dogoditi sledećeg ili onog tamo leta, ali je put ispravan. Forsiranje mladih, tim sa 11 startera na „ić“, podrška sa tribina... Sve ono što nije bilo godinama. Nije ni realno očekivati da se maltene deceniju krećeš stranputicom i odjednom pojaviš na magistrali i trkaš sa bržima.
Taj dan će doći. Kad deca još malo stasaju, kad eliminišu greške razmljive u odrastanju, suze usled eliminacije će zameniti suze radosnice.
Komentari / Podeli vest
tagovi
Obaveštavaj me
FK Partizan
