I šta sad? Dve opcije se pominju za trenera Partizana

Najpoštenije je reći onako kako jeste: Partizan nije bio spreman za Sašu Ilića, a ni Saša Ilić nije pokazao da je spreman za Partizan. Zato je rastanak bio neminovan. Niti su uslovi u Humskoj normalni, niti je legendarni kapiten nametnuo autoritet kojim bi, pre svega, kontrolisao svlačionicu, zbog čega su ponašanja pojedinaca u velikoj meri kreirala ambijent u timu, loše odnose, a posledično tome skromne igre i katastrofalne rezultate.

Kada je aktuelna uprava nasledila „onu“, govorila je, što formalno, što neformalno, kako će obezbediti uslove da jednog dana u klub zakorače ljudi poput Marka Nikolića, Vladimira Ivića, Slaviše Jokanovića i – Saše Ilića. Ne da ti uslovi nisu obezbeđeni, nego je letos, posle polugodišnjeg razdora u rukovodstvu, angažman čuvenog „broja 22“ izgledao više kao populistički potez, nego ozbiljan zaokret. Naravno da je Saši mesto u Partizanu, nego šta je, ali ne u ovakvom, izranjavanom spolja i iznutra, opterećenom sujetom i problemima koje ni konzorcijum finansijskih eksperata ne bi mogao da reši.

Ilić je ćutao i trpeo, samo – a to „samo“ je zapravo sve – zbog ljubavi prema Partizanu. I poštovanja prema istom. O tome šta je prikazao i te kako može da se raspravlja, ali kada ekipa nije u stanju da reaguje na njegove ideje (ili su i one same nedovoljne), onda je najlogičnije da se povuče, kao što je i uradio. Doduše, još to nigde nije ozvaničeno, međutim, činjenica da posle poraza od Čukaričkog nije bio dostupan za javnost kao što obično jeste, da u nedelju nije bilo treninga u „Zemunelu“ i da usmena ostavka data saradnicima u subotu uveče – uz zahtev da prenoći – i dalje važi, sugeriše da je njegova misija okončana posle samo četiri i po meseca i 18 zvaničnih utakmica. Nikada ne bi trebalo zanemariti mogućnost kopernikanskog obrta, ali teško je poverovati da će Saša, koji se praktično već dvaput povlačio, sada opet ostati na klupi.

Ko će na nju sesti, i kada, pitanje je na koje niko u Humskoj, makar u ovom trenutku, nema odgovor. Neki su bili zaokupljeni drugim pitanjima, neki nisu mogli da pretpostave ovakav scenario (da će se ekipa boriti za opstanak), a neki su opet bili za to da se Saša Ilić sam povuče kako bi ispalo da ga oni ne smenjuju, pa da u istoriji sporta ostanu zapisani kao ljudi koji su oterali najboljeg igrača kluba u 21. veku. Zato nisu ni imali rezervni plan, zato se i ne zna, bar ne još, ko će sedeti za komandama Parnog valjka u sredu uveče u Nišu, u odloženom susretu četvrtog kola Mozzart Bet Superlige, protiv Radničkog.

Kako sada stvari stoje, taj duel bi mogao da vodi neko u svojstvu prelaznog rešenja, dok u Partizanu tragaju za trajnim. Mada, ako nisu obezbedili uslove Saši Iliću, logično je zapitati se šta i koliko mogu da ponude narednom treneru. Pritom, uopšte nije reč o primanjima, nego o rešenjima, igračkom kadru, dobro ili dovoljno dobro plaćenim fudbalerima, jer možda Ilić nije ni mogao više u situaciji kada postoje ograničenja da nijedna plata ne premašuje 20.000 evra.

MOZZART RELAX radi za tebe – Tvoj tim vodi sa dva razlike na poluvremenu, i tip “iz keca u kec” ili “iz dvojke u dvojku” je odmah dobitan

Prema informacijama Mozzart Sporta, postoje dva imena i prezimena za koja crno-beli veruju da bi sa njima mogli da se dogovore i da neko proba da spase sezonu koja od početka klizi ka ponoru. Oba su dobro poznata crno-beloj javnosti i oba su ranije bila kandidati za klupu. U pitanju su Žarko Lazetić i Aleksandar Vuković.

Obojica u ovom trenutku nemaju angažman, jer se Lazetić rastao sa saudijskim Al Tavunom pre mesec i po dana, dok je Vuković otprilike u istom periodu okončao misiju u poljskom Viđevu iz Lođa. I jedan i drugi su u bliskoj prošlosti (pre dolaska Ilića) kontaktirani i rečeno im je da bi bili idealna rešenja za klupu, ali se poslovi nisu realizovali. Teško je reći da li će sada, iako i kod Vukovića i kod Lazetića postoji snažna emocija prema Partizanu, verovatno i vera da bi mogli da pokrenu tim, za koji deo javnosti i dalje smatra da uopšte nije loš, posebno u ofanzivnom delu.

Vuković je čak bio na korak do potpisa, kada se Partizan rastajao sa Nenadom Stojakovićem, ali odugovlačenje koje je trajalo sedmicama, po principu „da sačekamo još malo“, predstavljalo je jasan signal da u klubu nisu bili do kraja ozbiljni. U Lazetićevom slučaju bilo je jasno da je ranije bio želja Predraga Mijatovića, dok je ostatak uprave tada samo gledao kako da oponira bivšem potpredsedniku, pa do ustoličenja nikada nije došlo.

Koga će i kada izabrati čelnici, ni oni sami ne znaju. Prvo da se gospodski rastanu sa Sašom Ilićem, jer je i tu bilo trvenja. A onda da probaju da naprave neki smislen potez, jer je od početka sezone dosta toga bilo nelogično.

Kao što ne deluje realno ni da se vrati Aleksandar Stanojević, iako ga deo navijača proziva u virtuelnom svetu. Isti oni koji su ga maltene oterali pre dve godine. Jednostavno, Stanojević ima druge planove. Povrh svega: da li je Partizan spreman za njega, Vukovića, Lazetića...?