I dalje su najveća sila u regionu i više ne žele da se sramote u Ligi šampiona! Dinamu stiže megapojačanje
Vreme čitanja: 3min | čet. 25.08.22. | 10:25
Modrima dojadilo da budu kanta za napucavanje u eliti...
Dinamo u Ligi šampiona – osmi put. Jedini predstavnik sa Balkana, tek da mušema ne zaobiđe region. Od najavljivanog pada i rušenja modrog carstva posle udaljavanja Zdravka Mamića nema ništa. I dalje je moćan, kao na vrhuncu njegove vladavine. Tu i tamo se zaljulja, ali temelji su dovoljno čvrsti. Pokazale su to kvalifikacije.
I više se u Zagrebu ne postavlja pitanje: “Ima li Dinamo kvalitet da igra Ligu šampiona?” Potvrda je stigla na Maksimiru. Sada je formulacija potpuno drukčija: “Šta se od Modrih može očekivati?” Kvalifikacije su jedno, grupna faza nešto sasvim drugo, jasno je to svima na Maksimiru i zato kreću po megapojačanja u finišu transfer pijace, a prvo će biti – Marko Pjaca.
Izabrane vesti
Stekli su se svi uslovi. Marko Pjaca želi da se vrati kući, želi da igra Ligu šampiona i zagrebački Dinamo može to da mu ponudi. Nedelju dana imaju Modri da kompletiraju transfer hrvatskog reprezentativca koji je odbio dogovoreni transfer u Sampdoriju i pokažu da ne gube na snazi niti na jednom polju, da su svetlosnu godinu ispred konkurencije u Hrvatskoj. Za razliku od nekih pređašnjih vremena, sada klub i grad dišu kao jedno.
Naigrao se Dinamo u društvu najboljih, više od bilo kod drugog kluba iz bivše SFRJ, i često sramotio. Bio je kanta za napucavanje, džak za udaranje, topovsko meso… Ali, od svega toga više su bolele prazne tribine. Na Maksimiru je vladala kuga, vladalo je nepoverenje, sinergija nije postojala. Sve se okrenulo.
Modri imaju vetar u leđa, Zagreb stoji iza njih, neće crveneti zbog praznih tribina, što bio čest slučaj u prethodnoj deceniji kada su igrali Ligu šampiona. Sramiće se samo – Maksimira.
“Trpećemo, sigurno, ali najviše od svega ćemo se sramiti jer će ovde dolaziti najeminentnije ekipe Evrope na stadion koji zaista ne dolikuje ligi u kojoj ćemo se mi igrati”, rekao je Ante Čačić nakon što mu je pošlo za rukom da drugi put uvede Dinamo u Ligu šampiona.
I upravo je Čačić bio deo priče kada se zagrebačkom klubu smejala čitava Evropa. Što zbog stanja Maksimira – sada je daleko gore nego pre jedne decenije kada ih je uveo u elitu, ali nedostatke su zabašurile pune tribine – što zbog rezultatskih blamaža tih godina.
Izrugivaće mu se i ove jeseni zbog infrastrukture, ali su u Hrvatskoj ubeđeni da neće u drugim apsektima Evropa moći da kaže: “Dinamo ne pripada eliti”. Sposoban je da se digne iz pepela, ustane sa konopaca i zada završni udarac… Spreman je za drugu dimenziju.
“Zahvaljujem igračima koji su me učinili najponosnijim čovjekom na svetu jer rođeni sam Zagrepčanin, u dva pokušaja sam s Dinamom otišao u Ligu šampiona. Mislim da je to raritet. Dinamo je stasao u odnosu na 2012, iza kluba su veliki uspesi u Evropi. I tada i danas imao sam odlične igrače, samo ovi imaju više evropskog iskustva. Liga šampiona je druga dimenzija, najelitnije takmičenje, moramo biti spremni i na moćne i kvalitetne ekipe, ne smemo iz tih utakmica izlaziti frustrirani”, podvukao je trener Dinama.
Ne čudi što u Zagrebu posle niza goleada i najavljenih transfer bombi vlada optimizam, ali Dinamo tek treba da dokaže da zaista “neće biti kanta Lige šampiona”. Da je sazreo za taj nivo i da nije u raskoraku koji je dugo na snazi: Liga Evrope prava mera, Liga šampiona preveliki zalogaj.