Hvala vam za fudbal! Hoćemo još!

U svetu sporta ne postoji ništa savršenije nego kada krene ono pravo u Ligi šampiona. Kada se odvoji žito od kukolja, a teškaši ostanu u ringu za “klempavog” i krenu da sevaju udarci sa svih strana.

Sevalo je i grmelo večeras u Madridu!

Ne od najavljenih pretnji anonimnog polusveta koji bi da uskrati pravo na fudbal, sreću, život… Već od atomskog fudbala dva najjača tima današnjice. Leteli su voleji, padali fudbalske bombe, sevali sprintevi, prštali dueli kost u kost… Treći put u poslednje tri godine elitni odredi Karla Anćelotija i Pepa Gvardiole su priredili fudbalskoj planeti još jedan meč za pamćenje. I hvala im na tome. Ovo je vrhunac fudbala, od ovoga ne može lepše i bolje. I nadamo se da su čerobnog praha sačuvali i za revanš u Mančesteru jer posle večerašnjih 3:3 u Madridu u prvom meču četvrtfinala Lige šampiona, ništa nije rešeno... 

Pre dve godine je Real Madrid “prevario” i nokautirao Mančester Siti, lane je Sitijieva osveta bila brutalna i učinila Kraljeviće da izgledaju kao fudbalski prosjaci, a večeras smo dobili možda i najspetakularniji deo trilogije između poslednja dva prvaka Evrope. Ovo što oni igraju i žive, drugi sanjaju i crtaju.

Falio je večerašnjem spektaklu Sitijev arhitekta Kevin De Brujne koji je neposredno pred meč otpao zbog virusa ali su nas zato fudbalsku magiju prosipali Bernardo SIlva, Rodrigo, Foden, Valverde, Gvardiol… Svi su bili orni i raspoloženi osim dvojice od kojih se najviše očekivalo.

Sam početak je nagovestio da svedočimo jednom od epskih mečeva Lige šampiona. Čuameni u 30. sekundu pravi faul za žurti karton (!?) i krenula je ludnica.

Lunjin se spremao na centaršut, ostavio samo Vinisijusa u živom zidu i nebranjen deo gola. Ali gde običan fudbaler vidi prepreku, genijalac vidi rupu i šansu. Bernardo Silva je video što prosečan mozak ne može da zamisli. Gađao je bliži ugao po zemlji i naterao mladog Ukrajinca da plati skupu školu. Genijalno i bezobrazno. Savršeno i surovo. Svi sanjamo po noći ali najopasniji su ovi sanjari poput Bernarda koji to rade na nogama i otvorenih očiju. Posebni umovi.

Sa takvim početkom protiv Mančester Sitija, ostalim ekipama bi lađe potonule. Mlad i neiskusan golman poput Lunjina bi ostao sam sa svojim mislim da premotava filma i proklinje sudbinu kletu. Ali ovo je Real Madrid. Najveći klub na svetu! Santjago Bernabeu je posebno mesto gde se čuda ne doživljavaju tako već se podrazumevaju.

I zato je Lunjin koji minut kasnije, kao da se ništa nije desilo, sprečio Halanda jednom rukom da odvede meč u 0:2. I zato je Real u narednih 10 minuta okrenuo utakmicu naglavačke i prvaka Evrope izvrnuo na postavu. Shvatio je Karlo Anćeloti neke stavri iz prlošlogodišnje eliminacije, a jedna od njih je bio Edoardo Kamavinga. Mora da igra u veznom redu i bliže golu! Svugde ga je bilo večeras, sve je stizao i uspeo da već u 12. minutu vrati Blankose u igru. Zasekao je sa desne strane, namirisao defanzivnu indolenciju Džeka Griliša i krenuo na šut. Namestio se u dobru poziciju i pogodio pošto je lopta zakačila Rubena Dijaša i prevarila Ortegu. Srećno ali odvažno i zasluženo.

Samo jedna iskra je dovoljno da se zapali Santjago Bernabeu i da krenu ona podrhtavanja koja su izrodila svakakva fudbalska čuda. A pride je večeras i krov bio zatvoren pa je buka pojačana na maksimum. Još svi nisu ni seli na mesta a morali su opet da skaču. Taj mali, iritantni đavo Vini. Kako nekad može da bude naporan, a kako nekada i genijalan. Kao večeras u 14. minutu kada je u deliću sekunda video rupu za Akanđijevih leđa i lansirao “brata blizanca” Rodriga na gol Sitija. Gazio je Sitijev dželat iz pretprošle sezone ka golu Ortege, Akanđi ga je sustizao i taman kada se činilo da će ga stići, Brazilac je usporio, naciljao mu kroz noge i opet uz dozu sreće pogodio.

Srećno? Realu se to prečesto događa da bi bio samo faktor sreće.

Kao da je energetska bomba pukla u redovima Kraljevića posle preokreta. Krenuo je ludački presing, ulasci u telo i loptu. U svakom duelu su domaći tukli, čupali, gurali, povlačili… Nisu hteli da dozvole simultanku Rodrija kao lane. Sve ono što nisu imali prošle sezone u dvomeču sa Sitijem, ovoga puta jesu. Iskezili su očnjake na Gvardioline pulene kao Liverpul nedavno i dobili smo spektakularnu utakmicu. 

Ridiger je stavio Halanda u džep, Čuameni ulazio “u meso”, Vinisijus i Rodrigo palili požare kad god bi bili okrenuti ka golu. Igrao se atomski fudbal i u intervalima od po 10 sekundi smo viđali šanse pred oba gola. Na jednoj strani Čuameni bokira Griliša u poslednjem momentu, a nema vremena ni za usporeni snimak jer Rodrigo na drugoj strani već ima strašnu poziciju za šut. Falile su prve zvezde Haland i Belingem u završnicama za još efikasnije poluvreme…

Imao je Belingem šansu na početku drugog poluvremena, prevario Stonsa i Silvu ali loše šutirao iskosa. Još bolju poziciju je imao Vinisijus ali i on nije naciljao u okvir gola. Siti je polako dolazio do one svoje igre, mada nije bilo ni realno da Real trči onako kao u prvom poluvremenu. Energetski je ono nemoguće izdržati celu utakmicu… Počeo je Siti da plete mrežu, a Real da sve više greeši u pasu, prijemu, ideji… Poršlo je sat vremena igre ali niko ništa nije menjao.

Iako je Siti imao dominaciju u posedu, malo šta je uspevao da uradi sa njom. Erling Haland i dalje nije izlazio iz džepa Tonija Ridigrea, Griliš bi mogao da predribla jednog, dvojicu ali ne celu odbranu Reala, Bernardo više nije uspevao da nađe rupu…

Ali je zato preko Rodrija našao novog vođu Sitija i najboljeg đaka Pepa Gvardiole u Mančesteru. Fil Foden se u prijemu namestio na šut i ispalio raketu koju ni dva golmana ne bi stigla, a kamoli Lunjin. U kakvog je igrača samo izrastao Fil Foden… Gvardiolino remek delo.

Ni ta bomba nije bilo sve što je moglo večeras da se sruči na nesrećnog Andrija Lunjina. Samo pet minuta kasnije, Joško Gvardiol je pokazao zašto je najskuplje defanzivac svih vremena. Priključio se napadu dok su domaći pokušavali da zatvore Griliša, dobio loptu na šut i slabijom desnom nogom ispalio novi projektil u Lunjinovu mrežu. Ovakvim golovima se ponose najbolji vezisti i napadači, a kamoli defanzivci kojima to nije posao...

Kada se činilo da je Real dalekometnom paljbom konačno slomljen, pokazao je kakvim arsenalom i on raspolaže. Znamo svi dobro šta se dešava kada Fede Valverde namesti nišan. Vinisijus je centrirao a Urugvajac uhvatio volej na koji golman Ortega nije uspeo ni da se baci. Real je opet ustao. Probao je Anćeloti uvođenjem Hoselua da unese malo panike u poslednju liniju Sitija ali ovoga puta je koncentracija Građana trajala do poslednjeg sekunda.

Konačna odluka pada u Mančesteru. Prošle godine je u Madridu bilo 1:1, u Siti je odigrao simultanku u revanšu. Ovo večeras nam nagoveštava da nas sada čeka nešto drugačije. Ali svakako zanimljivo. Drugačije ne može.

REAL MADRID - MANČESTER SITI 3:3 (2:1)

/Kamavinga 12, Rodrigo 14, Valverde 79 - Bernardo Silva 2, Foden 66, Gvardiol 71/

Stadion: Santijago Bernabeu. Gledalaca: 83.000. Sudija: Fransoa Leteksije (Francuska)

REAL MADRID (4-3-1-2): Lunjin - Karvahal, Ridiger, Čuameni, Mendi - Valverde, Kros (od 71. Kros), Kamavinga - Belingem - Rodrigo (od 71. Dijaz), Vinisijus (od 86. Hoselu).

MAN. SITI (4-2-3-1): Ortega - Akandži, Stons, Dijas, Gvardiol - Rodri, Kovačić - Silva, Foden (od 87. Alvares), Griliš - Haland.