Hvala Pepu! Južna Amerika u zapadnom Londonu i jurnjava za Didijeom Drogbom

Hvala Pepu Gvardioli što mu je prošlog leta poručio da neće imati veliku minutažu u Mančester Sitiju. Hvala mu, je da ne beše tako, bili bismo uskraćeni za onu južnoameričku lepšavost kojom je Kol Palmer zagolicao premijerligaške terene.

Kol Palmer je momak koji je, poput onih protagonista iz dečijih crtaća, stavio štap sa pintlom na leđa, spakovao stvari i krenuo u potragu za srećom na nekom drugom mestu. A bilo je sve, samo ne lako, mladiću koji je od pre polaska u školu kotrljao loptu u plavom delu Mančestera i prošao sve nivoe Sitijevih selekcija.

Ali kada vam Pep Gvardiola, taj blistavi fudbalski um poruči da se nećete naigrati fudbala (a prethodno ste mu pomogli da osvoji Superkup Evrope), a vi osećate da imate šta da ponudite svetu, onda je izlazak iz zone komfora logičan sled događaja.

"Smatrao sam da sam spreman da igram fudbal iz nedelje u nedelju, i to je razlog što sam se pridružio Čelsiju. Želeo sam da na primeru prikažem svoje sposobnosti i hvala Bogu, isplatilo se. Bilo je teško doneti odluku da napustim Mančester Siti, bio sam tamo od šeste godine. Bio sam spreman da igram fudbal, razgovarao sam sa porodicom, sa klubom i prešao u Čelsi."

Da je ostao na Etihadu, pa da zamislimo i scenario u kojem se izborio za minutažu u paklenoj konkurenciji Građana, učinak od 20 ligaških golova i asistencija, a 23 pogotka i 13 spakovanih golova saigračima u najmanju ruku bi se prepolovio. Jer robotizovao bi Gvardiola njegov talenat da služi besprekornom timskom taktičkom savršenstvu. Živ primer je Džek Griliš koji je u Aston Vili bio sve i sja, flertovao sa premijerligaškim dabl-dabl učinkom, a u Sitiju postao tek jedan šraf koji mašineriju šini zategnutijom i savršenijom, uz priličan egzodus individualnih brojki.

Da se odmah ogradimo, nema ničeg lošeg ni u jednom od primera. Palmer je izabrao svoj put i u taktični nedefinisanom Čelsiju, u londonskom gigantu bez klasičnog špica dobio slobodu kakvu bi malo gde imao. Slobodnu da dribla, provlači rivalima loptu kroz noge, diže lopte preko odbrane rivala, ma jednostavno, da leprša i časti gledaoce onime zbog čega plaćaju ulaznice - autentičnošću, neponovljivošću, trenutačnom ispiracijom!

Zbog svega toga, ali i činjenice da mu puls ne prebacuje stotku dok izvodi penale, Kol Palmer je juče postao punopravni kandidat za laskavo priznanje najboljeg strelca Premijer lige. Sa dvadesetak golova izašao je na crtu i izjednačio se sa prošlogodišnjim laureatom Erlingom Halandom, dok Oli Votkins ima gol manje (19), a po 17 su sakupili Mohamed Salah, Dominik Solanke i Aleksander Isak.

Četiri savršeno precizna metka ispalio je Palmer sinoć protiv Evertona, a dok se burence revolvera pušilo, poneki navijač Čelsija sigurno je vraćao film i podesćao se kada je njegov tim poslednji put imao konkurenta za prvog tobždiju lige.

U minule četiri sezone Plavci nisu imali predstavnika ni u prvih deset strelaca lige. Takmičarske 2018/19 kada su titulu za najboljeg strelca podelili Salah, Mane i Obamejang sa po 22 gola, Eden Azar bio je osami najubitačniji pojedinac lige sa 16 pogodaka. Godinu dana ranije, Azar je sakupio 12 pogodaka, 20 manje od nezaustavljivog Salaha. Najbliži zvanju najboljeg strelca engleske elite od igrača Čelsija bio je Dijego Kosta u sezoni 2014/15. Završio ju je sa 20 pogodaka, jednim manje od Harija Kejna, a šest mu je falilo da dobaci do Serhija Aguera. I to je to. Nijedan igrač Čelsija u prethodnoj deceniji nije imao više od Kostinih 20 golova.

Skandalozno ponašanje Čelsijevih “zvezdica” razbesnelo i Poketina: Sledeći put letite napolje!

Palmer će brojku Brazilca iz Španije pregziti koliko u narednom kolu, a do kraja sezone juriće dostignuće Didijea Drogbe, poslednjeg igrača iz redova Čelsija koji golgeterski pokorio Premijer ligu. Bilo je to u sezoni 2009/10, a zver iz Obale Slonovače je sa 29 golova ostavila iza sebe Vejna Runija (26).

Neko će pokušati da marginalizuje Palmerove brojke argumentacijom da je devet od 20 golova postigao sa bele tačke, ali i za golove iz penala morate biti maher čeličnih živaca. Što reče sinoć Dele Ali apropo detinjastog prepucavanja Čelsijevih klinaca (Džeksona i Maduekea) oko izvođenja penala koji hijerarhijski pripada Palmeru "Ne videh da su se busali kada je trebalo izvesti penal u poslednjem minutu". A Palmer je, podsetimo, baš sa bele tačke u dubokoj nadoknadi jesenas zaustavio Mančester Siti (4:4), a nedavno zaledio Junajted u 100. minutu na Stamford Bridžu.

"Ako igra redovno, nema sumnje da će njegov kvalitet isplivati. Nivo igre mu je nalik fudbalskim zvezdama. Želeo je minutažu i bilo je pitanje vremena kada će njegov neizmeran kvalitet doći do izražaja", rekao je Pep Gvardiola pre nego što su se sredinom febrara Siti i Čelsi sudarili na Etihadu (1:1).

Gvardioli još jednom veliko hvala! Kako od navijača Čelsija, tako i od svih neutralnih ljubitelja fudbala.